<< VESTI | | 24.02.2016 23:20

 

UNHCR o dodatnim patnjama izbeglica

 

Sporazum lidera EU sa Turskom o migrantima

Domino efekat dnevnih kvota Austrije i Slovenije i njihov zajednički pristup sa Hrvatskom, Srbijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom već je doveo do "gomilanja" izbeglica, tražilaca azila i migranata u Grčkoj i BJR Makedoniji...

U proseku dvoje dece utapa se svaki dan od septembra 2015.

DOKUMENT UNHCR: Šest koraka ka rešenju izbegličke krize u Evropi

UHNCR zabrinut zbog dogovora EU i Turske koji predviđa nasumično vraćanje svih izbeglica

Sporazum lidera EU sa Turskom o migrantima

(Tabela: Deset destinacija sa kojih izbeglice dolaze u Evropu BBC, 19. 03. 2016.)

EU i turski lideri su se 18. marta složili o sledećim tačkama koje se odnose na migracionu krizu:

  • Da se osigura da će se svaki emigrant individualno tretirati u skladu sa svim evropskim i međunarodnim zakonima po dolasku u Evropu;
  • Da se od 20. marta 2016 vraćaju u Tursku svi neregularni migranti koji prelaze iz Turske na grčka ostrva;
  • Za svakog Sirijca koji vrati u Tursku, jedan sirijski izbeglica će biti preseljen iz Turske u EU, na osnovu postojećih obaveza;
  • Turska će preduzeti sve neophodne mere kako bi sprečila nove ilegalne migracije preko mora ili kopnenim putevima;
  • Kad se okončaju nelegalni prelasci šema za dobrovoljni humanitarni prijem će biti aktivirana;
  • EU će dodatno ubrzati isplatu prvobitno dodeljenih 3 milijarde evra i mobilisaće dodatnih 3 milijarde evra kada se iskoriste ta sredstva i budu ispunjene preuzete obaveze;
  • EU i Turska će raditi na poboljšanju humanitarnih uslova unutar Sirije;
  • Lideri EU i Turske takođe su se složili da se ubrza ispunjenje vizne liberalizacije, sa ciljem ukidanje viza za turske državljane najkasnije do kraja juna 2016, a ako su ispunjeni svi uslovi. ;
  • Ponovo je potvrđena posvećenost da ponovo ubrza proces pristupanja Turske EU kao što je navedeno u zajedničkom saopštenju od 29. novembra 2015, a sledeći korak je otvaranje poglavlja 33 tokom predsedavanja Holandije;
  • EU poziva da se:više učini na žarištima iz kojih dolaze izbeglice;
  • podrži sposobnost Grčke za povratak neregularnih migranata u Tursku;
  • hitna humanitarna podrška obezbedi kako bi se pomoglo Grčkoj;
  • ubrza preseljenje iz Grčke;
  • brzo usvoji predlog o evropskoj graničnoj i obalskoj straži;
  • radi na budućoj arhitekturi politike migracije EU, uključujući regulaciju dablinskih principa;
  • Lideri EU potvrdili su svoju podršku Jordanu i Libanu i pozvali na jačanje saradnje sa zemalja Zapadnog Balkana;

Izvor: International Summit Foreign affairs & international relations EU-Turkey statement, 18 March 2016

EU-Turkey statement, 18 March 2016

Videti takođe: Gardijan: EU lideri metanišu pred Erdoganom

UNHCR izražava zabrinutost zbog nedavnih restriktivnih praksi usvojenih u određenom broju evropskih zemalja a koje nameću dodatne nepotrebne patnje izbeglicama i tražiocima azila širom Evrope, stvarajući haos na nekoliko državnih granica i poseban pritisak na Grčku dok ova zemlja pokušava da se izbori sa većim brojem ljudi kojima su potrebni smeštaj i usluge.

( Migrantske rute BBC, 19. 03. 2016.)

Austrija je, 17. februara, objavila da će uvesti dnevno ograničenje od 3.200 osoba za ulazak na njenu teritoriju i primati samo 80 novih zahteva za azil dnevno. Slovenija se povela tim primerom i najavila slično ograničenje prelaska njenih granica. Ove najnovije restriktivne mere dovode do opasnosti od kršenja zakona Evropske unije i podrivaju napore usmerene na uspostavljanje sveobuhvatnog i koordiniranog pristupa rešavanju izbegličke i migrantske krize u Evropi.

Bezbednosne službe u pripravnosti zbog migrantske krize

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije i član Biroa za koordinaciju bezbednosnih službi Nikola Selaković izjavio je 24. februara 2016. da su sve policijske i bezbednosne službe u punoj pripravnosti zbog migrantske krize.

Selaković je posle sastanka Biroa za koordinaciju bezbednosnih službi rekao za TV B92 da je predloženo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost…

( Bezbednosne službe u pripravnosti zbog migrantske krize, Sajt vlade, Srbije, 24. februar 2016. )

Gotovo 3.000 ljudi, uglavnom iz Sirije i Iraka, ostali su blokirani na grčko-makedonskoj granici nakon što su makedonske vlasti počele selektivno propuštati po 50 izbeglica na sat. Izbeglice iz Avganistana grčke vlasti vraćaju u Atinu.

Blizu 2.800 izbeglica čekalo je 2. februara na prelazak granice u kampu kod grčkog pograničnog sela Idomeni, dok se očekivao dolazak još na stotine njih.

Na vojvođanskoj strani kod graničnih prelaza Horgoš na jugu Mađarske i Bajakovo u Hrvatskoj nastale su kilometarske kolone kamiona zbog pooštrene kontrole koju sprovode mađarska i hrvatska policija.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sazvao je Savet za nacionalnu bezbednost, u čijoj sednici 25. februara su učestvovali predsednik Vlade, ministri unutrašnjih poslova, pravde i odbrane, načelnik Generalštaba kao i direktori službi bezbednosti.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić dao je odobrenje ministru odbrane da u slučaju potrebe stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost, kako bi mogle da zaštite građane, državu i imovinu od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja.

Uz to, 18. februara, direktori policija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije izdali su saopštenje o dogovoru da zajednički profilišu i registruju izbeglice na granici BJR Makedonije i Grčke, kao i da preduzmu niz dodatnih aktivnosti usmerenih na upravljanje ovom situacijom.

Mada koordinirane aktivnosti mogu pomoći u upravljanju mešovitim migratornim tokom, države su na različit način interpretirale ovo saopštenje, što je dovelo do porasta rizika skopčanih sa zaštitom izbeglica i tražilaca azila, naročito onih sa posebnim potrebama poput dece bez roditeljske pratnje i dece odvojene od roditelja a u pratnji drugih odraslih osoba. Među tim merama je i odsustvo uredne registracije u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, odabir ljudi na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i drugih kriterijuma a ne potrebe za pravnom zaštitom, povećana verovatnoća odbijanja na granicama, ljudi ostavljenih na otvorenom po jako hladnom vremenu i izloženih riziku od nasilja i eksploatacije u rukama krijumčara i trgovaca ljudima koji čekaju da iskoriste njihovu ugroženost.

Ovakva praksa takođe podriva i prošlonedeljne Zaključke Evropskog saveta koji podsećaju da ljudi moraju podneti zahtev za azil onda kada stignu do neke zemlje EU da bi mogli da uđu bez odgovarajućih putnih dokumenata u Evropsku uniju.

Domino efekat dnevnih kvota Austrije i Slovenije i njihov zajednički pristup sa Hrvatskom, Srbijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom već je doveo do "gomilanja" izbeglica, tražilaca azila i migranata u Grčkoj i BJR Makedoniji gde se za blizu 700 ljudi, uglavnom državljana Avganistana, ne dozvoljava prijem u Srbiju. Da bi poštovale zajednički pristup, ublažile strahove i potencijalni haos, Države moraju obavestiti izbeglice i tražioce azila o svojim procedurama, i dati jasne informacije o kriterijumima za pristup teritoriji, azilu ili povratku, u skladu sa važećim zakonima.

UNHCR i njegovi partneri još od početka krize prošlog leta pomažu ciljnim grupama i Državama u odgovoru na krizu širom Evrope i pozivaju države da sprovedu mere interventnog planiranja, uspostave adekvatne uslove prijema, smeštaja, ishrane i pristupa azilnim procedurama. UNHCR dobro napreduje u obezbeđenju smeštaja za 20.000 tražilaca azila u Grčkoj u cilju stabilizacije situacije, smanjenja neregularnih sekundarnih kretanja. Ipak, Grčkoj je i dalje potrebna podrška i solidarnost, kao i pomoć za bolje funkcionisanje programa razmeštanja izbeglica.

Više od 91 odsto onih koji dolaze u Evropu potiču iz jedne od deset zemalja koje "proizvode" najveći broj izbeglica. Većina njih beži od rata i progona i potrebna im je međunarodna pravna zaštita. Oni rizikuju svoje živote i živote svoje dece bežeći od surovosti i tragedije sukoba i progona u svojim domovinama – iz mesta poput Alepa koji su ponovo u vestima. Pa ipak, sa svakom nedeljom koja protiče, stiče se utisak da se neke evropske zemlje više usredsređuju na to kako da ne dozvole izbeglicama i migrantima pristup njihovoj terotoriji nego na odgovorno upravljanje tokom i napore na ostvarenju zajedničkih rešenja. Neke države prebaciju problem na one posle njih umesto da istinski pokušaju da podele odgovornost i budu solidarne jedna sa drugom i sa onima kojima je potrebna zaštita.

Sveobuhvatna, koordinirana strategija zasnovana na podeli odgovornosti, solidarnosti i poverenju između svih evropskih država okupljenih oko zajedničkog zadatka je jedini mogući način da se reši ova kriza.

UNHCR će nastaviti da pruža podršku Državama da upravljaju situacijom na human način i u skladu sa međunarodnim standardima uključujući i pomoć prijemu, azilnim sistemima i identifikaciji i pomaganju osobama sa posebnim potrebama poput samohranih majki, dece bez roditeljske pratnje i dece odvojene od roditelja a u pratnji drugih odraslih osoba, starijih osoba ili izbeglica sa invaliditetom. UNHCR takođe apeluje na uspostavljanje ili proširenje pouzdanih alternativnih načina na koji izbeglice mogu doći do bezbednosti u Evropi i na drugim mestima da bi se obezbedilo upravljanje i bezbednost njihovog kretanja. Neki od tih načina su povećanje kvota za preseljenje, humanitarni prijem, programi spajanja porodica i izdavanje studentskih/radnih viza.

( UNHCR zabrinut zbog porasta broja izbeglica i tražilaca azila na granicama i povećanja njihovih patnji Ženeva, 23. februar 2016.)

( UNHCR warns of imminent humanitarian crisis in Greece amid disarray in Europe over asylum Briefing Notes, 1 March 2016.)


 

Vilijam Lejsi Sving, Glavni direktor Međunarodne organizacije za migracije: "Prebrojavati živote nije dovoljno. Moramo delovati"

U proseku dvoje dece utapa se svaki dan od septembra 2015. godine pri pokušaju njihovih porodica da pređu istočno Sredozemno more a broj smrtnih slučajeva dece je u porastu, izjavili su IOM, UNHCR i UNICEF. Ove agencije pozivaju na povećanje nivoa bezbednosti ljudi koji beže od sukoba i očaja.

Više od 340 dece, od kojih mnoge bebe i deca koja su tek prohodala, utopilo se u istočnom Sredozemlju od prošlog septembra, kada je tragična smrt malog Ajlana Kurdia zaokupila pažnju svetske javnosti. Ukupan broj dece koja su se udavila mogao bi biti čak i veći, kažu ove agencije.

"Ne možemo zatvarati oči pred tragedijom gubitka toliko velikog broja nevinih mladih života i budućnosti - ili propustiti da otklonimo opasnosti kojima je izložen još veći broj dece," rekao je izvršni direktor UNICEFa Antoni Lejk. "Trenutno možda nismo u mogućnosti da zaustavimo očaj usled koga toliko mnogo ljudi pokušava da pređe more, ali države mogu i moraju sarađivati kako bi učinile ovako opasna putovanja sigurnijima. Niko ne stavlja dete u čamac ukoliko postoji neka bezbednija alternativa."

Deo Egejskog mora između Turske i Grčke je jedna od najopasnijih ruta na svetu za izbeglice i migrante. Nemirno more tokom zime, pretrpani čamci lošeg kvaliteta, kao i loša oprema za spasavanje, povećavaju opasnost od prevrtanja, što čini putovanje mnogo opasnijim.

"Ove tragične pogibije u Sredozemlju su nepodnošljive i moraju prestati," izjavio je Visoki komesar UNa za izbeglice Filipo Grandi. "Jasno je da je potrebno uložiti više napora u borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima. Isto tako, mnogo dece i odraslih koji su se udavili pokušavali su da se pridruže rodbini u Evropi. Osiguravanje mogućnosti da ljudi putuju na legalan i bezbedan način, na primjer putem preseljenja ili programa spajanja porodica, trebalo bi da bude apsolutni prioritet ako želimo da smanjimo smrtnost" dodao je on. Generalni sekretar UNa sazvao je sastanak na visokom nivou o globalnoj podeli odgovornosti putem leganih načina za omogućavanje prijema sirijskih izbeglica koji će biti održan 30. marta u Ženevi.

Deca čine 36 odsto ljudi koji su se odvažili na putovanje, a u skladu sa tim raste i opasnost da se utope u Egejskom moru izmedju Turske i Grčke.

U prvih šest nedelja 2016. godine utopilo se 410 od 80,000 osoba koje su prešle istočno Sredozemlje. To je 35 puta više nego u istom periodu 2015. godine.

"Prebrojavati živote nije dovoljno. Moramo delovati" izjavio je Vilijam Lejsi Sving, Glavni direktor Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Ženevi. "Ovo nije problem samo Sredozemlja, niti čak samo Evrope. Ovo je humanitarna katastrofa u nastajanju koja zahteva angažman čitavog sveta. Zemljotres na Haitiju 2010. godine nije bila stvar samo jedne hemisfere, kao ni cunami u jugoistočnoj Aziji 2004. godine. Za pomoć u tim katastrofama organizovane su brojne humanitarne akcije. Tako mora biti i u ovoj."

( Agencije UN-a pozivaju na povećanje nivoa bezbednosti izbeglica i migranata u svetlu porasta broja smrtnih slučajeva dece na moru, UNHCR, ŽENEVA, 16.2.2016. )

DOKUMENT UNHCR: Šest koraka ka rešenju izbegličke krize u Evropi

***

Pred sastanak šefova država ili vlada Evropske unije (EU) sa Turskom, koji će se održati 7. marta u Briselu, UNHCR – Agencija za izbeglice UN je 4. marta objavila preporuke koje imaju za cilj da pomognu državama da reše izbegličku krizu u Evropi.

,,Ističe nam vreme, a snažno vođstvo i vizija evropskih lidera su nam hitno potrebni da rešimo ono što je, po našem mišljenju, kriza kojom je još uvek moguće upravljati ukoliko joj se pristupi na pravi način", izjavio je Visoki komesar za izbeglice UN Filipo Grandi. ,,Ovo je kriza evropske solidarnosti u istoj meri u kojoj je i izbeglička kriza. Kolektivni neuspeh da se sprovedu mere koje su dogovorile države članice EU u prošlosti, dovele su do postojeće eskalacije krize", dodao je.

Situacija se pogoršava velikom brzinom, a oko 30.000 ljudi trenutno se nalazi u Grčkoj, od kojih je oko jedne trećine u Idomeniju, blizu granice sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Iako su grčke vlasti i vojska povećale svoju pomoć, hiljade ljudi spava na otvorenom bez odgovarajućeg smeštaja, usluga, pomoći ili informacija. Tenzije rastu i situacija bi brzo mogla da se pretvori u krizu velikih razmera. UNHCR podržava napore grčke vlade angažujući osoblje, pomažući koordinaciju odgovora i obezbeđujući interventni smeštaj, tehničku pomoć i informacije izbeglicama i migrantima.

,,Učešće svih država članica EU u rešenju je od ključnog značaja za delotvorno upravljanje", rekao je Grandi. ,,Ne bi trebalo da ga prepustimo zemljama prvog ulaska izbeglica, poput Grčke i Italije, ili onima poput Austrije, Nemačke i Švedske koje su primile toliko veliki broj ljudi."

Visoki komesar Grandi predložio je državama članicama EU plan za upravljanje i stabilizaciju izbegličke krize. Plan se sastoji od šest tačaka koje bi trebalo da posluže kao šire smernice:

1. U potpunosti sprovesti ,,hot spot" pristup i razmeštaj tražilaca azila koji se nalaze u Grčkoj i Italiji. U isto vreme, vraćati osobe koje nisu u potrebi za međunarodnom zaštitom uključujući i prema postojećim sporazumima o readmisiji.

2. Povećati pomoć Grčkoj kako bi se izborila sa humanitarnom situacijom, i obezbediti pomoć za sprovođenje postupka utvrđivanja izbegličkog statusa, razmeštaj i povratak ili readmisiju.

3. Obezbediti poštovanje svih evropskih zakona i direktiva o azilu od strane država članica.

4. Omogućiti bezbednije, zakonite načine putovanja izbeglica u Evropu u okviru organizovanih programa, na primer, programa humanitarnog prijema, privatnih sponzorstava, spajanja porodica, stipendija za studente i programa mobilnosti radne snage – tako da izbeglice ne pribegavaju krijumčarima i trgovcima ljudima da bi došle do bezbednosti.

5. Zaštititi osobe izložene riziku; osigurati sisteme za zaštitu maloletnika bez pratnje i dece odvojene od roditelja ili odraslih tokom puta, mere da se spreči ili odgovori na seksualno i rodno zasnovano nasilje; intenzivirati operacije potrage i spašavanja na moru, spašavati živote sprečavanjem krijumčarenja i boriti se protiv ksenofobije i rasizma usmerenih na izbeglice i migrante.

6. Formulisati panevropske sisteme odgovornosti za tražioce azila, uključujući i uspostavljanje centara za registraciju u glavnim zemljama ulaska i postavljanje Sistema za pravičnu raspodelu azilnih zahteva u svim državama članicama EU.

Predlozi UNHCRa sasvim jasno govore da je pravična raspodela odgovornosti od ključnog značaja za donošenje rešenja za upravljanje ovom situacijom i da je neophodno da članice EU dogovore sistem procenata tražilaca azila koji će svaka od njih primiti.

,,Evropa se u prošlosti uspešno izborila sa velikim izbegličkim talasima poput ratova na Balkanu. Može se izboriti i sa ovim, pod uslovom da deluje u duhu solidarnosti i podele odgovornosti", rekao je Visoki komesar Grandi. ,,Zaista ne postoji nijedna druga mogućnost osim da zajednički rešimo ovu situaciju."

Prema istraživanju državljana Sirije i Avganistana koji dolaze u Grčku, a koje je nedavno sproveo UNHCR, ogromna većina navela je sukob ili nasilje kao glavni razlog za napuštanje zemlje. UNHCR neprestano apeluje na vlade koje imaju moć da reše osnovne razloge koji toliki broj ljudi primoravaju da napuste svoje domove.

( Stabilizacija situacije izbeglica i migranata u Evropi. Predlozi za Sastanak šefova država i vlada EU i Turske 7. marta 2016. godine", UNHCR, Ženeva, 3. mart 2016. godine)

UHNCR zabrinut zbog dogovora EU i Turske koji predviđa nasumično vraćanje svih izbeglica

UNHCR je uvažio Izjavu šefova država i vlada EU i Turske, usvojenu prethodne večeri, i izražava zabrinutost u vezi sa pojedinim aspektima predloga.

Turska je domaćin za blizu 3 miliona izbeglica i već godinama daje ogroman doprinos u rešavanju ovog problema, a nedavno je usvojila i propise vezane za rad sirijskih izbeglica. Međutim, usled veličine zadatka, Turska se još uviek bori da odgovori na osnovne potrebe sve veće populacije Sirijaca u Turskoj. Pozdravljamo finansijski doprinos EU za podršku Turskoj i izbegličkim zajednicama u Turskoj.

Što se tiče Izjave objavljene juče nakon sastanka EU i Turske, UNHCR naglašava nije strana u toj Izjavi, niti je upućen u sve detalje i modalitete implemetnacije.

Prema onome što je, navodno, dogovoreno, zabrinuti smo zbog svakog dogovora koji predviđa nasumičan povratak svih osoba iz jedne zemlje u drugu, bez dovoljno definisanih mera zaštite izbeglica u skladu sa međunarodnim obavezama.

Tražioca azila bi trebalo vratiti u treću državu, samo

(a) ako odgovornost za procenu merituma određenog zahteva za azil preuzme treća država;

(b) ako se poštuje zabrana vraćanja tražioca azila u zemlju porekla;

(c) ako će osoba moći da traži i, ako joj se udeli utočište ili subsidijarna žaštita, uživa azil u skladu s prihvaćenim međunarodnim standardima, te ima pun i delotvoran pristup obrazovanju, radu, zdravstvenoj nezi i, ukoliko je potrebno, socijalnoj pomoći.

Svaki mehanizam prema kojem se prebacuje odgovornost za procenu zahteva za azil mora biti pravno utemeljen. Potrebno je uspostaviti sistem profilisanja pre vraćanja osoba, kako bi se identifikovale kategorije povišenog rizika koje možda nisu pogodne za povratak, čak i ako su zadovoljeni gore navedeni uslovi.

Pojedinosti u vezi sa ovim merama zaštite bi trebalo razjasniti pre sledećeg sastanka Saveta EU koji će se održati 17. marta 2016. godine.

Što se tiče preseljenja, pozdravljamo, naravno, svaku inicijativu koja podstiče regularne puteve za prihvat izbeglica u velikom broju iz svih susednih zemalja u regionu - ne samo iz Turske i ne samo sirijskih izbjeglica - u trećim zemljama. Brojke na koje se Evropa obavezala su, međutim, i dalje vrlo male u poredjenju sa potrebama (tj. 20.000 mesta u roku od 2 godine na dobrovoljnoj osnovi). Važno je raditi i na olakšavanju spajanja porodica, pa se nadamo da će se pojedinci koji će biti vraćeni u Tursku, a koji imaju specifične potrebe vezane za preseljenje, kao što je spajanje sa porodicom, biti razmotreni za progarame preseljenja/prijema u EU.

Sastanak na visokom nivou o globalnoj podeli odgovornosti putem legalnih načina za prijem sirijskih izbjeglica, koji će se održati u Ženevi 30. marta, biće dobra prilika da se stavi naglasak na ovaj važan aspekt podele odgovornosti, pa se nadamo i konkretnim obećanjima.

REAKCIJA UNHCR-A NA IZJAVU ŠEFOVA DRŽAVA I VLADA EU I TURSKE OD 7. MARTA 2016. GODINE ( UNHCR expresses concern over EU-Turkey plan 8. mart 2016.)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Više od 340 dece, od kojih mnoge bebe i deca koja su tek prohodala, utopilo se u istočnom Sredozemlju od prošlog septembra, kada je tragična smrt malog Ajlana Kurdia zaokupila pažnju svetske javnosti.

Ivica Dačić u Beču: «Srbija neće biti sklonište za desetine hiljada migranata»

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 24. februara 2016. u Beču da Srbija nije u situaciji da dozvoli da se migranti, čiji je priliv kontinuiran, zadrže i ostanu duže na našoj teritoriji ukoliko druge zemlje obustave njihov prolaz i prijem.

Zvanični sajt Vlade Srbije prenosi u celini obraćanje Dačića na skupu pod nazivom "Zajedničko rešavanje problema migracija", koji organizuju ministarstva inostranih i unutrašnjih poslova Austrije:

„Poštovane kolege,

Dame i gospodo,

Pre svega bih želeo da se zahvalim našem domaćinu, ministru Sebastijanu Kurcu, na inicijativi da se danas ponovo okupimo u Beču i da još jednom razmotrimo šta nam je činiti kako bismo migrantskom krizom upravljali na najadekvatniji način. Već sama činjenica da se u poslednje vreme ovako često sastajemo kako bismo razgovarali o problemu migracija govori dovoljno o ozbiljnosti situacije.

Više puta sam do sada već isticao da je za nas, kao zemlju kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu zemlju na balkanskoj ruti, kroz koju je prošle godine prošlo 600.000 migranata, a u 2016. do sada već približno 100.000, od krucijalne važnosti da Evropska unija postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje. I dalje verujem da je to jedini ispravan i efikasan način za rešenje krize ovih razmera.

Kao zemlja koja se nalazi između članica EU iz kojih dolaze migranti i onih u koje žele da odu, a koje često imaju različito viđenje načina na koji bi ovu krizu trebalo rešiti, mi, u upravljanju migracionim tokovima kroz našu zemlju, praktično nemamo mnogo manevarskog prostora.

Pažljivo pratimo postavljanje EU po ovom pitanju, a situacija je takva da nalaže da svoje aktivnosti usaglašavamo sa državama u donjem, a pre svega u gornjem toku balkanske rute, sa kojima delimo ovaj težak teret velikog migratornog pritiska.

Saglasno tome, direktori policija Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije su 18. februara u Zagrebu postigli dogovor o tome da na makedonsko-grčkoj granici obavljaju zajedničku profilaciju i registraciju izbeglica. Usaglašene mere Republika Srbija primenjuje od 22. februara 2016. godine.

Podsetiću vas i na to da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU, a koja je na makedonsko-grčku granicu krajem prošle godine uputila svojih 20 policajaca. Nakon završetka njihovog mandata, 10. februara ove godine uputili smo novi kontingent od 10 policajaca.

To ne znači da ne uvažavamo i drugačija viđenja puta za izlazak iz ove krize, naprotiv. Međutim, nismo u situaciji da možemo da dozvolimo da se migranti, čiji je priliv kontinuiran, zadrže i ostanu duže na našoj teritoriji ukoliko zemlje na gornjem toku rute obustave njihov prolaz, a zemlje krajnje destinacije prijem.

U ovom trenutku, spremni smo da pružimo podršku, privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana, ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU.

Mišljenja smo da je jedino održivo rešenje naći način da se migranti i izbeglice zadrže u regionu, odnosno što bliže njihovoj zemlji porekla. Na taj način bi se rasteretila i Grčka, koja trpi zaista enorman pritisak, ali i omogućilo njihovo brže vraćanje i angažovanje na obnovi, kad dođe do prekida ratnih dejstava.

Na kraju, dozvolite mi da iskažem zadovoljstvo zbog zaista dobre komunikacije između zemalja na zapadnobalkanskoj ruti i da još jednom naglasim značaj postojanja jedinstvenog pristupa proceduri i upravljanja kretanjem migranata."

( Srbija neće biti sklonište za desetine hiljada migranataSatj vlade, Srbije Beograd/Beč, 24. februar 2016. )

PRETHODNO: EU zatvara balkansku rutu?

Lideri 28 zemalja EU na samitu u Briselu i turski premijer u utorak 7. marta uveče dogovorili su se o šest principa sporazuma o migracijama o zaustavljanju ilegalne imigracije u EU sa Bliskog istoka na "balkanskoj ruti" i o vraćanju u dejstvo Šengenskog sporazuma.

Turska bi trebalo da zaustavlja ilegalne migrante koji nisu iz Sirije a koji su krenuli u EU i da primi one koje EU vrati, a za uzvrat dobija ubrzanje pregovora o liberalizaciji viznog režima, ubrzanje pregovora pristupanje Evropskoj uniji, brzi transfer evropske pomoći od oko 3 milijarde evra. Pored toga, sve strane će raditi zajedno na poboljšanju humanitarne situacije u samoj Siriji. Na sledećem samitu 17-18. marta na osnovu ovih principa treba da se formuliše konačan dogovor.

Bitanski Gardian pod naslovom «Može li Turska koja klizi ka despotizmu i cenzuri ipak da se pridruži EU Odgovor mora biti ne» ( Can a Turkey sliding into despotism and censorship still join the EU? The answer must be no Gaurdian, 7. 02. 2016.) piše kako je bilo odvratno gledati prizor koji pokazuje kako evropski lideri, u nadi da će Turska zaustaviti talas izbjeglica u Grčku, metanišu pred predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, koji je, prema stenogramu koji je procurio u grčku štampu prethodnih nedelja zapretio da će poplaviti Evropu izbeglicama...

***

Austrijski list Standard tvrdi u tekstu od 4. marta da je imao uvid u dokument koji, predviđa da šefovi država i vlada EU usvoje plan o okončanju ilegalne migracije na balkanskoj ruti. Iz predloga u koji je list imao uvid proizlazi da dosadašnji priliv migranata zahteva da ruta preko Zapadnog Balkana bude zatvorena.

Po tom planu Atina mora odmah da napravi mesta za 50.000 potencijalnih tražilaca azila, za šta će Grčka dobiti pomoć EU koja je u tu svrhu izdvojila oko 700 miliona evra. Migranti koji nemaju šanse da dobiju azil trebalo bi u tom slučaju odmah da budu premešteni u Tursku.

U Grčkoj se zbog sve većeg broja izbeglica (u pograničnom mestu Idomeni gde je više od 30.000 izbeglica, a dolazi više od 13.000 ljudi) čuju zahtevi da se uvede vanredno stanje.

( EU-Regierungschefs planen Wende: "Balkanroute ist geschlossen" - derstandard.at/2000032351767/EU-Regierungschefs-Die-Balkanroute-ist-jetzt-geschlossen Standard, 6. 03. 2016.)

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net