foto: a. anđić
KO ĆE OSTATI NA ULICI: Policajci na zadatku


lični stav – kako se ostaje bez posla u srpskoj policiji? >

Drama u plavom

Na koji način se sprovodi otpuštanje u MUP-u? Kako se postavljaju vodeći ljudi u policiji? Da li reforma policije ima smisla ako su politički interesi i dalje glavni kriterijum za postavljenje?

Četrdeset dana javnost se bombarduje pričama o smenama i otpuštanjima u policiji. Pale su i prve žrtve: neko je izgubio glavu, a neko karijeru. Dva policajca pucali su sebi u glavu. Mediji su različito izveštavali o razlozima. Jedni su pisali da je povezano sa otpuštanjem iz policije, drugi su to opovrgli. Treći policajac štrajkovao je glađu. U isto vreme, prvi direktor srpske policije penzionisan je i unapređen na mesto savetnika predsednika Vlade. Niška policija dobila je novog načelnika.

Građani Srbije naviknuti su na dramu. Taman je raspleten državni udar, kada se odjednom u tabloidu objavljuje da će 1000 pripadnika kriminalističke policije biti otpušteno, i da će o tome odlučivati komisija i sindikati. Dalje se precizira da će posao izgubiti osuđeni policajci za teška krivična dela i oni koji imaju tzv. šifru "f". Zabrinuti građanin pomislio bi kako i zašto osuđeni policajci rade u službi, još se bore protiv kriminala, zar ih ima toliko, i valjda sud odlučuje o tome ko je kriminalac. Pritom, nije ni objašnjeno šta je šifra "f" i da je to, između ostalog, i neuroza. Nakon toga, u istom tabloidu, ministar unutrašnjih poslova kaže da će se voditi hajka protiv jednog dela zaposlenih u policiji i da "kriminalci neće ni raditi, ni kadrovati u policiji".

Šta se to dešava u srpskoj policiji?

PREDIGRA: Ministarstvo unutrašnjih poslova mora da otpusti 1696 zaposlenih zbog početka primene Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Posao mora da bude gotov do kraja januara 2016. Proces je započet kako zakon nalaže. Početkom decembra izmenjen je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u. Sektor za ljudske resurse prosledio je svim područnim policijskim upravama zahtev da se dostave liste policajaca za kojima prestaje potreba za radnim angažovanjem. U isto vreme, u "Informeru" je objavljen članak o velikoj čistki u policiji. Niko pre njih nije objavio tu informaciju, a Pravilnik nosi oznaku poverljivo. Posle toga, Policijski sindikat Srbije saopštava da je MUP završio spiskove zaposlenih koji treba da dobiju otkaz na osnovu bezbednosnih smetnji ili po ličnom nahođenju starešina. Brza primena zakona, ali postoje dva problema.

Obrada podataka o ličnosti u postupku utvrđivanja bezbednosne smetnje nije na odgovarajući način propisana važećim Zakonom o policiji. Nisu valjano određene vrste podataka koji se obrađuju, ko vrši obradu ovih podataka, način njihovog prikupljanja i čuvanja, rokovi čuvanja i upotrebe. U MUP-u znaju za problem, pa je tri dana pre izmene akta o sistematizaciji radnih mesta usvojen pravilnik kojim se utvrđuje postojanje bezbednosnih smetnji. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je po službenoj dužnosti pokrenuo postupak nadzora jer podzakonskim aktom se ne može uređivati obrada podataka o ličnosti.

Lično nahođenje starešina ne može da bude osnova za otkaz. Štaviše, bivši policajci kažu i da su osobe zadužene za sačinjavanje liste bili "ucenjeni" da mogu i oni da izgube posao ako ne odrede imena. Proces racionalizacije policije bio bi jasniji kada bi bili poznati kriterijumi za otpuštanje. U novogodišnjem intervjuu za "Politiku" ministar unutrašnjih poslova nije odgovorio na pitanje o kojim kriterijuma je reč, već je objasnio razlog zbog čega se radi racionalizacija: "prestaju da postoje pojedine organizacione jedinice u okviru određenih sektora".

ZAPLET: Liste za otpuštanje su sačinjene. Uručeno je više stotina rešenja o premeštaju na izmišljena radna mesta: koordinator poslova analize rizika, viši poslovi analize rizika, samostalni poslovi analize rizika, poslovi analize rizika, što je u stvari put ka otkazu. Ali, neće svi dobiti otkaze, jer je formirana Komisija koja treba da utvrdi ko više neće da radi u policiji. Pomoćnik direktora policije predsednik je Komisije i u njenom sastavu je još 13 članova uključujući i četiri predstavnika reprezentativnih policijskih sindikata – Policijskog sindikata Srbije i Nezavisnog sindikata policije. Policijski sindikati su svoje mesto u Komisiji dobili nakon razgovora sa predsednikom Vlade. Sindikatu srpske policije nije omogućeno učestvovanje u radu Komisije već im je preporučeno da svoje primedbe i sugestije pošalju reprezentativnim sindikatima. Nezavisni policijski sindikat Srbije najavio je protest policajaca zbog otpuštanja.

Napetost raste. U medijima iznenada se plasira vest da će direktor policije Milorad Veljović biti penzionisan ili smenjen. Scenario "smenjivanja" najavljen je već nekoliko puta u njegovom devet godina dugom direktorovanju policijom i ukazuje na probleme sa primenom zakona. Nije dobro za jednu demokratsku zemlju što se ovakve najave uglavnom odvijaju u atmosferi hajke. Neko bi pomislio i da je direktor Veljović bio na spisku za otkaz. Razlog razrešenja dužnosti je prema pisanju medija nezadovoljstvo ministra unutrašnjih poslova jer direktor policije nije realizovao racionalizaciju u policiji po propisanim kriterijumima, već prema ličnim afinitetima. Ministar je rekao da direktor policije odlazi jer je stekao uslove za penziju. I prethodni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je pre tri godine prilikom raspisivanja konkursa za direktora policije izjavljivao isto, ali je Veljović na kraju reizabran. Pored toga, Nacrtom zakona o policiji propisano je da će Milorad Veljović ostati na mestu direktora policije do isteka svog mandata.

Logično je pitanje zašto je baš sada, uz najavu usvajanja novog zakona o policiji i tekući proces racionalizacije, došlo do nove najave smene direktora policije.

Odmah su zatim počela nagađanja da će načelnik saobraćajne policije Vladimir Rebić biti novi direktor policije. Problem sa ovakvim najavama u medijima, a informacije verovatno cure iz policije, jeste da se spekuliše o novom direktoru policije pre nego što je raspisan konkurs i osnovana komisija za izbor direktora policije. Tačnije, nije poštovana procedura, što nas uvek iznova dovodi do pitanja – čemu onda služe zakoni? Niko se do tada nije bavio time šta novi direktor policije treba da radi, kao da to uopšte nije važno.

KULMINACIJA: Državna sekretarka MUP-a Jana Ljubičić izjavila je da će jedan državni sekretar, jedan savetnik i oko dvadesetak zaposlenih u Kabinetu ministra otići iz MUP-a. Nije rečeno zašto, ali je istaknuto da reforma policije ide od vrha i da nema zaštićenih. U isto vreme, astrolog predviđa da će 2016. godine policija funkcionisati veoma dobro, a rezultat će biti smanjenje kriminala i korupcije. Odmah nakon toga u policijskoj akciji "Rezač" uhapšeno je 79 osoba zbog sumnje da su od 2004. počinili više krivičnih dela u oblasti finansijskog kriminala i korupcije. Uhapšeni su završili na naslovnici "Blica", gde su preko cele strane štampane njihove slike iza kojih stoje policijski kartoni. Napetost je narasla, bez preko potrebnog razrešenja.

Naravno, racionalizacija u policiji nije prekinuta. Komisija je obradila je 696 žalbi, što je 47 odsto od ukupnog broja uručenih rešenja za premeštaj. Obrađene su samo one žalbe koje su dostavljene Komisiji preko reprezentativnih policijskih sindikata. Otuda se postavlja logično pitanje zašto nisu obrađene sve žalbe, jer u odluci o formiranju Komisije nije izričito napisano da će se Komisija baviti samo žalbama koje su podnete reprezentativnim policijskim sindikatima.

U međuvremenu, Nezavisni policijski sindikat Srbije zamera MUP-u to što su rešenja za premeštaj dobili trudnice i porodilje, ratni veterani i bolesni. Ministarstvo unutrašnjih poslova demantuje takve navode. Zatim, istog dana i u isto vreme Nezavisni policijski sindikat Srbije i MUP organizuju konferenciju. Na prvoj je najavljen protest. Na drugoj je zaključeno da je Srbija bezbedna zemlja. Pretpostavljam da zabrinutom građaninu i građanki ništa nije jasno. Državne institucije obaveštavaju javnost da su građani bezbedni, a zaposleni organizuju protest. Neizvesnost raste. Preminuo je policajac N. K. iz Nove Varoši nakon što je pucao sebi u glavu. U "Kuriru" je objavljeno da je to učinio zbog straha od otkaza, dok u "Blicu" ističu da sigurno nije digao ruku na sebe zbog posla jer nije bio na spisku za otpuštanje. Protest policije je održan, a predsednik Sindikata policije Sloga počinje štrajk glađu zbog nejasnih kriterijuma za otpuštanje iz policije.

PERIPETIJA: Bliži se Nova godina. Vlada je odlučila da Milorad Veljović više ne rukovodi policijom, već savetuje premijera o pitanjima regionalne i nacionalne bezbednosti. Dobiće uskoro i povišicu od 1,25 odsto, koliko sleduje svim penzionerima od 1. januara. Čudno je da direktor koji je dobio otkaz bude postavljen na mesto savetnika predsednika Vlade. To je verovatno rezultat kompromisa, jer je Veljović ipak devet godina rukovodio Direkcijom policije, pri čemu je promenio tri ministra i četiri Vlade. Postupak nije nov, jer su i pojedini smenjeni generali bivali prebačeni u Odeljenje za unapređenje rada (o ovoj organizacionoj jedinici inače nema informacija u informatoru MUP-a). Bilo kako bilo, jasno je da se kriju pravi razlozi ove smene.

Objavljena su dva zvanična saopštenja o smeni direktora policije. Iz Vlade je saopšteno da je Veljović razrešen dužnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da će načelnik saobraćajne policije Vladimir Rebić preuzeti ulogu vršioca dužnosti direktora policije. Kao razlog razrešenja navedeno je da je direktor policije Milorad Veljović ispunio sve zakonske uslove za penziju. Direktor policije je mogao u penziju još pre tri godine. Takođe, proces razrešenja bi bio daleko mirniji da je reč samo o penzionisanju.

Dve sedmice nije bilo reči o raspisivanju konkursa za novog direktora policije. Tek u intervjuu ministra unutrašnjih poslova za "Politiku" posle Nove godine istaknuto je da je konkurs predviđen novim zakonom o policiji u kojem su pobrojani uslovi, i da će se on sprovesti nakon usvajanja. Zakon je trenutno u skupštinskoj proceduri. Ali, važno je napomenuti da je i važećim zakonom o policiji isto tako predviđen konkurs za direktora policije i propisani su uslovi. Zatim, postavlja se i pitanje zašto se nije čekalo usvajanje novog zakona o policiji koji predviđa i konkurs za načelnike područnih policijskih uprava, a ne samo za direktora policije. Naime, odlukom ministra unutrašnjih poslova razrešen je dužnosti načelnik niške policije Srđan Grekulović jer je stekao uslove za penziju, a na njegovo mesto postavljen je Ninoslav Mitić, šef regionalnog centra Bezbednosno-informativne agencije u istom gradu, što govori o dvostrukim standardima.

Policajac A. V. teško je ranjen kada je pucao sebi u glavu iz službenog pištolja na Karaburmi.

RASPLET: Nije sporna potreba da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i policiju, već kako se ona sprovodi – brzo, stihijski i bez plana. Zato je potrebno javno objaviti kriterijume za racionalizaciju u policiji i objasniti kako se ona realizuje. Komisija za analizu rešenja za premeštaje na radna mesta u vezi sa poslovima analize rizika trebalo bi da sačini izveštaj nakon završetka posla i predstavi ga Odboru za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine. I taj izveštaj bi trebalo da bude dostupan javnosti. Neophodno je da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost završi izveštaj o nadzoru u vezi sa bezbednosnim smetnjama pre nego što se proces racionalizacije završi. Zaštitnik građana treba da pokrene inicijativu radi utvrđivanja nepravilnosti u postupku racionalizacije policije. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u treba da bude dokument dostupan javnosti, kao što je to u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je krajem 2014. postavilo prioritet: glavni kriterijumi za zapošljavanje i napredovanje u službi su profesionalne zasluge i lični integritet. Takođe, najveće promene u novom zakonu o policiji su u oblasti upravljanja ljudskim resursima. Zato izbor novog direktora policije treba da bude u potpunosti transparentan. Važno je raspisati konkurs i ne licitirati sa imenima. Rasprava o novom direktoru policije ne sme da bude diskusija o tome kojoj političkoj stranci ili ličnosti je kandidat blizak, već o tome kako će on sprovesti prioritete Ministarstva – borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, organizaciona reforma MUP-a, rad policije u zajednici i evropske integracije, i da li je sposoban za to. Obavezno je da budući direktor policije bude profesionalac i da razume važnost depolitizacije policije, i da zna kakve promene donosi novi zakon o policiji. Najzad, ne treba ponoviti iskustvo reizbora Veljovića, kada se više od godinu dana čekalo na raspisivanje konkursa, ili da neko bude vršilac dužnosti 17 meseci, kao što je to bio slučaj u Upravi kriminalističke policije.

Jedino tako se rešava novogodišnja policijska drama, a povećava transparentnost, jača narušen integritet policije i vraća poverenje građana u ovu službu.

*Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

40 dana reforme policije

28. novembra 2015. održan je sastanak Nezavisnog sindikata policije i Kabineta ministra povodom informacija da se prave spiskovi za otpuštanje.

29. novembra 2015. stupio je na snagu Pravilnik o postupku bezbednosne provere i sadržini upitnika kojim se utvrđuje postojanje bezbednosnih smetnji, što je bio jedan od osnova za dobijanje otkaza.

31. novembra 2015. Vlada je usvojila odluku o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru čime je utvrđeno koliko osoba treba da dobije otkaz.

1. decembra 2015. izmenjen je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u u kome su izmišljena radna mesta "analize rizika". Zaposleni koji budu premešteni na to radno mesto trebalo bi da dobiju otkaz.

1. decembra 2015. Sektor za ljudske resurse MUP-a poslao je zahtev područnim policijskim upravama da sastave spiskove policajaca za kojima prestaje potreba za radnim angažovanjem.

1. decembra 2015. godine u "Informeru" je objavljen tekst da sledi velika čistka u MUP-u i da će 1000 policajaca kriminalističke policije biti otpušteno.

1. decembra 2015. Policijski sindikat Srbije održava sastanak sa predsednikom Vlade gde je obećano formiranje posebne komisije koja će da preispita proces racionalizacije.

2. decembra 2015. Policijski sindikat Srbije saopštava da je MUP završio spiskove zaposlenih koji treba da dobiju otkaz, zbog bezbednosnih smetnji ili po ličnom nahođenju starešina.

2. decembra 2015. održan je sastanak Nezavisnog sindikata policije i Kabineta ministra gde je potvrđeno učestvovanje ovog sindikata u radu komisije i rečeno je da će oko 1600 radnika policije dobiti otkaz.

7. decembra 2015. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo postupak nadzora nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od Ministarstva unutrašnjih poslova.

9. decembra 2015. stupila je na snagu Odluka o maksimalnom broju zaposlenih u MUP-u na osnovu koje bi 1696 zaposlenih trebalo da dobije otkaz.

9. decembra 2015. održan je sastanak Nezavisnog sindikata policije sa predsednikom Vlade na kome je zaključeno da će svi zaposleni u policiji koji dobiju otkaz biti deo socijalnog programa koji je povoljniji u odnosu na druge državne organe.

11. decembra 2015. godine ministar unutrašnjih poslova izjavljuje da se sprema hajka protiv jednog dela zaposlenih u policiji i da kriminalci neće ni raditi, ni kadrovati u policiji.

17. decembra 2015. uručena su rešenja zaposlenima u MUP-u za premeštaj na radna mesta "analize rizika".

18. decembra 2015. odlukom ministra unutrašnjih poslova formirana je komisija čiji je zadatak da preispita ispravnost donetih rešenja. U radu učestvuju četiri predstavnika reprezentativnih policijskih sindikata.

19. decembra 2015. u medijima je plasirana vest da će direktor policije Milorad Veljović biti penzionisan ili smenjen jer racionalizacija u policiji nije realizovana po propisanim kriterijumima, već prema ličnim afinitetima direktora.

21. decembra 2015. započet je rad Komisije za analizu rešenja o premeštaju na poslove analize rizika.

24. decembra 2015. Sindikat srpske policije upućuje molbu Kabinetu ministra i Sektoru za ljudske resurse da učestvuju u radu komisije koja će da preispita doneta rešenja o premeštaju. Zahtev je odbijen.

24. decembra 2015. preminuo je policajac N. K. uz Nove Varoši nakon što je pucao sebi u glavu. "Kurir" i "Blic" su navodili različite razloge za samoubistvo.

25. decembra 2015. Nezavisni policijski sindikat Srbije na konferenciji za medije najavljuje protest ispred Palate Srbije zbog nezakonitog otpuštanja poštenih policajaca. U isto vreme je organizovana i konferencija za medije MUP-a kada su predstavljeni rezultati rada policije u drugoj polovini 2015.

25. decembra 2015. državna sekretarka u MUP-u najavljuje da će jedan državni sekretar, jedan savetnik i oko 20 zaposlenih u Kabinetu ministra otići iz MUP-a. Nije objašnjeno zašto odlaze.

26. decembra 2015. uhapšeno je 79 osoba zbog sumnje da su od 2004. godine počinili više krivičnih dela u oblasti finansijskog kriminala i korupcije pri čemu je naneta šteta više od 100 miliona evra.

27. decembra 2015. organizovan je protest Nezavisnog policijskog sindikata policije koji nisu podržali dva reprezentativna policijska sindikata i Sindikat srpske policije. Sa predstavnicima MUP-a dogovoren je sastanak.

28. decembra 2015. održan je sastanak Nezavisnog policijskog sindikata policije i predstavnika MUP-a na kome je traženo da se prilikom racionalizacije obrati pažnja na osetljive grupe.

28. decembra 2015. predsednik Sindikata policije Sloga počeo je štrajk glađu zbog nejasnih kriterijuma kojim se zaposleni u MUP-u proglašavaju tehnološkim viškom.

29. decembra 2015. Komisija je obradila 696 žalbi zaposlenih u MUP-u na rešenje o premeštaju na radna mesta analize rizika i odlučeno je da 403 zaposlena treba izostaviti iz daljeg postupka racionalizacije.

31. decembra 2015. na sednici Vlade razrešen je dužnosti direktor policije Milorad Veljović. Od 1. januara 2016. godine njegovu dužnost preuzeo je načelnik saobraćajne policije Vladimir Rebić.

2. januara 2016. predsednik Sindikata policije Sloga prekinuo je štrajk glađu.

6. januara 2016. policajac A. V. teško je ranjen kada je pucao sebi u glavu iz službenog pištolja na Karaburmi.

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net