foto: marko rupena
NOVINARSTVO SE ŽIVI: Tribina "Vremena" na Fakultetu političkih nauka

Tribina – Kako preživeti četvrt veka u novinarstvu >

Posao koji se oseća na koži

U novinarstvu je teško preživeti i godinu dana, ali uz čvrst stav, moguće je dočekati i 25. rođendan. "Vreme" je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom

U nedelju, 8. novembra, vlasnik "Kurira" Aleksandar Rodić, sa naslovne strane ovog lista poručio je "Izvini, Srbijo". Bio je to njegov odgovor "kolegama, vlasnicima, urednicima, novinarima medija i građanima Srbije" i odgovor na "medijsku hajku" koju protiv njega vode "Informer" i Pink. Rodić, između ostalog, u pismu kaže da "mediji u Srbiji nisu slobodni", kao i da su "izloženi velikim pritiscima". Istog dana, u nedelju, od 11 časova, na Televiziji Pink emitovana je specijalna emisija "Rušenja Vučića", u kojoj je među gostima bio i Dragan J. Vučićević, urednik "Informera". Taj list je u ponedeljak, 9. novembra, počeo da objavljuje feljton o tome kako se finansiraju organizacije CINS, BIRN i KRIK. Ove organizacije i još nekoliko medija u Srbiji, prozvani su i stranim plaćenicima i državnim izdajnicima, čiji je zadatak rušenje Vlade Aleksandra Vučića. I "Vreme" je nekoliko puta ubrajano među neprijatelje. Uprkos svemu, "Vreme" živi već četvrt veka.

"Vreme je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom", rekao je novinar Milan Milošević, studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu, na tribini održanoj povodom obeležavanje 25 godina od osnivanja ovog nedeljnika. Osim Miloševića, na tribini su govorili i glavni urednik Dragoljub Žarković, i odgovorni urednik Filip Švarm. Tribinu je moderirao novinar Slobodan Georgijev.

PREZENTERI VESTI: Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, novinarsko-komunikološki smer svake godine upiše nova generacija od 160 studenata. Radeći početkom dvehiljaditih na ovom fakultetu, Dragoljub Žarković je na svakom prvom predavanju u semestru studentima postavljao pitanje gde u novinarskoj profesiji vide sebe, a odgovori na ovu anonimnu anketu bili su poražavajući. "Po dogovoru sa upravom fakulteta, napravljene su grupe od po 25 studenata. Ideju da budu prezenteri na televiziji imalo je oko 70 odsto njih. Oko deset odsto htelo je da bude Teofil Pančić, ostali bi voleli da se bave kulturom, modom ili nekim sličnim oblastima. Primetio sam da politikom i ekonomijom niko nije želeo da se bavi i da novinarstvo ne povezuju sa tim ozbiljnim društvenim fenomenima. Pokušavao sam da ih ohrabrim da se bave ovim temama i drago mi je da u redakciji ‘Vremena’ ima bar četvoro-petoro ljudi koje sam ja sa fakulteta doveo."

Odgovorni urednik "Vremena" Filip Švarm u novinarstvo je ušao slučajno. Bio je na kraju studija prava, kada je od prijatelja dobio poziv "da probaju da rade nešto u novinarstvu" i ta proba traje i danas. "Došao sam na nekoliko mjeseci, ostao čitav život. Posle nekoliko godina više nisam mogao ništa drugo da radim, niti sam bio sposoban za bilo šta drugo. Početak je devedesetih, početak je raspada Jugoslavije, nijednu od političkih opcija nisam mogao da prepoznam kao svoju, a sa druge strane, želio sam da učestvujem. Novinarstvo je bilo svjestan izbor da se učestvuje, ali da se ne pristupi. Mogao sam da budem dio svega, a da ne budem ni na jednoj strani, ali sam zapravo bio sam na strani običnog čovjeka."

STRAH ZA JAVNU REČ: Novinarstvo je "posao sa kojim se diše, živi i koji se oseća na koži", smatra Milan Milošević. On je u novinarstvo ušao rano, uključivši se u rad fakultetskog lista. "Bilo je to doba aktivne studentske štampe i mi smo išli srcem u tu priču. Motiv za ulazak u novinarstvo bila je tenzija koja je postojala u toj generaciji. Došao sam na ovaj fakultet gde je Sergej Lukač zapazio to što ja radim i pozvao me u "NIN". Prvo što u novinarstvu naučite je da morate da poštujete rokove i da novine moraju izaći, uprkos svemu. U ovoj profesiji ne treba da se plašite za sebe ili za redakciju u kojoj radite, već za druge i za to koliko ćete haosa izazvati nedoličnom igrom sa tom opasnom stvari koja se zove ‘javna reč’."

"Glavni urednik je pre svega psiholog jer mora dobro da poznaje ljude sa kojima radi i da u pozitivnom smislu njima manipuliše kako bi iz njih izvukao najbolje što mogu da daju u određenom trenutku. On mora da uspostavi emotivnu osnovu redakcije", smatra Dragoljub Žarković koji je na to mesto postavljen ubrzo nakon osnivanja "Vremena".

Pre nego što je došao u "Vreme", Filip Švarm je radio u redakcijama u Zagrebu. Tamošnji uzori bili su mu Gojko Marinković i Jelena Lovrić. Kada je došao u Beograd, ugledao se na novinare "Vremena". "Dva čovjeka koji sede za ovim stolom – Milan Milošević i Dragoljub Žarković, uz Miloša Vasića i pokojnog Stojana Cerovića vjerovatno su bili ljudi koji su na mene najviše uticali i formirali me kao novinara. Uvijek sam smatrao da su najbolji novinari u Srbiji u ‘Vremenu’, to smatram i danas. Za ovih 25 godina, koliko izlazi, ‘Vreme’ nikad nešto krupno nije pogriješilo. Uvijek smo znali da izaberemo stranu javnog interesa, pravde i poštenja i, generalno, nikada nismo omašili, trudeći se da naši stavovi budu zasnovani na činjenicama, argumentima, razmišljanjima... U novinarstvu je najvažnija širina kulture – da stalno nešto učite, čitate i interesirate se. Ne možete napisati dobar tekst o bilo kojoj temi ako vas ona ne interesira. Novinarstvo zahteva i neku vrstu socijalne inteligencije. I ključno, ne morate sve znati, ali se uvijek morate truditi da saznate što više."

Tokom četrdesetogodišnje novinarske karijere, Milan Milošević nikada nije razmišljao da odustane. "Ja se u novinarstvu jako dobro osećam. Rano sam pohvaljen od ljudi koje sam cenio, tako da sam stekao samopouzdanje i posao u novinarstvu radim bez mnogo ličnih dilema. Rano mi je ugrađeno to da je ono što pišem važnije od mene."

JAVNI INTERES: Za novinare je važno da nauče da rade i da ispravljaju greške koje su napravili, smatra Švarm. "Kada god pišete o nečemu, vodite računa da smo mi, novinari, posljednja brana od voluntarizma, od bahatosti, od diktature... U novinarstvu postoje kritične situacije u kojima morate da se odvojite od onoga što osjećate i mislite, da izvještavate videći širu sliku, javnost, javni interes."

"Korporativno" novinarstvo obeležava medije u Srbiji, a veliki novinarski kolektivi nisu najprijatnije mesto, jer se tu javljaju razne vrste surevnjivosti, zlobe, ogovaranja, podmetanja i samo oni sa dobrom konstitucijom mogu da izdrže te pripremne periode, rekao je studentima Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Novinarski kolektivi, kad su veći, nisu baš prijatno mesto. Velika je sreća kada ‘upadnete’ u malu redakciju, gde postoji porodični odnos. Kada uđete u korporacijski sistem, nadrljali ste. To je ono čega mladi novinari treba da se čuvaju. Ako ikada uđete u novinarstvo, pokazujte poštovanje prema starijim kolegama, ali trudite se da od njih naučite što više, budite pristojni, samosvojni, čitajte, učite, radite na pismenosti i uvežbavanju sopstvenog stila. Budite borbeni. Preživeti u novinarstvu i godinu dana, mnogo je teško, a ako stvarno želite da budete novinari, imajte čvrst stav o tome, pa ćete tako možda i preživeti 25 godina u ovoj profesiji. Novinarstvo je sloboda."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net