foto: fonet / ap

Nemačka – Afera Folksvagen >

Prevara veka

Ambiciozni slogan Folksvagena Das Auto postao je predmet sprdnje. Manipulacija softverom omogućila je da na drumovima bude najmanje trinaest miliona automobila koji zagađuju životnu sredinu dvadesetak puta više nego što kažu zvanični papiri. Prevara je nesmetano tekla godinama, ali je sada dovela giganta iz Volfsburga u najveću krizu još od kada je Adolf Hitler 1938. svečano položio kamen temeljac fabrike. Posledice će osetiti čitava nemačka privreda

Za "Vreme" iz Bona

Nevolja je s tim azotnim oksidima. Dok moderni filteri u automobilima mogu da zaustave 95 odsto ostalih štetnih čestica, kod azotnih oksida su potpuno nemoćni. Tu se pribegava hemiji. Nemački Boš, inače najveći svetski proizvođač delova za automobile, razvio je minijaturnu pumpu za dizel-motore koja u izduvne gasove ubrizgava smesu vode i jedinjenja u automobilskoj branši poznatoj kao AdBlue, a u kozmetici pod imenom urea. Ta smesa reakcijom pretvara 90 odsto opasnih azotnih oksida – uzročnika plućnih oboljenja, ozonskih rupa i kisele kiše – u bezopasnu vodenu paru i azot.

Preduslov je, razume se, da softver u automobilu drži Bošovu pumpicu uključenom. Baš je to Folksvagen godinama izbegavao. Naime, "čarobna" smesa se u VW-ovim modelima brzo troši, a punjenje nije tako jednostavno kao sipanje vode u hladnjak ili ulja u motor. Vozač bi na svakih nekoliko stotina kilometara morao da ide u servis, što je em praktično neizvodljivo, em niko ne bi kupio takav automobil. Tako je neko u hijerarhiji Folksvagena lepo smislio prevaru: softver će uključivati čišćenje samo ako primeti da se bliži redovan tehnički pregled ili da je automobil upravo na testu, što se može zaključiti prema pokretima volana, tempu i dužini vožnje. Mimo toga pumpica ne radi i automobil postaje mašina za trovanje vazduha.

Pre deset dana je američka Agencija za zaštitu životne sredine povela postupak protiv Folksvagenove grupe u SAD sa sedištem u Virdžiniji, ali je jasno da je na nišanu cela firma. Poznavaoci branše trljaju oči u neverici: kako je moguće da jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila, koji je u prvoj polovini 2015. prestigao Tojotu i izbio na prvo mesto, ovako brutalno krši sijaset propisa i to već šest godina unazad?

Da stvar bude bizarnija, od prošlog oktobra sve piše na internetu. Istraživači Međunarodnog instituta za čist transport – Nemac Peter Mok i Amerikanac Džon German – tada su objavili da navodno čisti Folksvagenovi dizel-motori zapravo izbacuju u vazduh deset, dvadeset ili trideset puta više štetnih gasova nego što piše u tehničkim podacima automobila. Dvojica naučnika malog instituta godinama su čekali da uopšte dođu do sredstava za testove, a kada su konačno otkrili skandal nije se desilo ništa. Političari nisu reagovali, mediji nisu zvali za izjave. Ali su američke službe pažljivo pratile stvar, ponovile testove sa svojom opremom i shvatile o čemu je reč.

SEČA MENADŽERA: Vest je odjeknula kao bomba i u Volfsburgu su procenili da im se zataškavanje više ne isplati. Ubrzo je saopšteno da se ne radi samo o pola miliona dizelaša s američkih drumova već o ukupno jedanaest miliona širom sveta – uključujući i Nemačku. Tome treba dodati i preko dva miliona audija i 700.000 seata. Reč je o dizel-motorima tipa EA 189 kapaciteta dva litra sa četiri cilindra. Od 2009. je ugrađivan u modele golf, pasat, džeta, tiguan i buba, ali i u Audijeve A1, A3, A4, A6, Q3 i Q5 kao i u Škodine i Seatove modele. Svi oni imaju sertifikat Euro 5. Prema do sada poznatim informacijama, moderniji automobili sa standardom Euro 6 nisu pogođeni manipulacijama.

Zvanični dileri Folksvagena kažu da je potražnja za modelima sa dizel-motorom već opala za 30 odsto, dok cena za polovne automobile takođe rapidno pada. Vrednost kompanije na berzi obrušila se za dva dana, Folksvagen danas vredi 30 milijardi evra manje nego pre dve sedmice, među 600.000 zaposlenih širi se strah od kraćenja radnih mesta. Počinje da se kruni imperija kojoj pripadaju i Audi, Seat, Škoda, Porše, Bentli, Bugati, Lamborgini, Dukati, Skanija i MAN. Poslovnih godina poput prošle – kada je prihodovano 160 milijardi evra, od toga 16 milijardi čistog profita – u Volfsburgu će moći samo da se sećaju sa setom.

foto: wikipedia.orgOSTAVKA: Martin Vinterkorn bivši šef Folksvagena

Legendarni šef Folksvagena Martin Vinterkorn povukao se sa funkcije zbog "obznanjenih propusta na dizel-motorima", ali je u svom saopštenju istrajavao u tvrdnji da o svemu tome nije imao pojma. Čovek koji je Folksvagen učinio najvećim svetskim proizvođačem, omiljen među radnicima, sada odlazi u bezbrižnu penziju čiji je ukupni fond 28,6 miliona evra. Sleduje mu i otpremnina od 32 miliona – to su dve njegove godišnje plate.

Jedini način da Vinterkornu penzionerski dani ne proteknu u udobnom krckanju miliona jeste da i lično bude osuđen za prevaru. Nemačko tužilaštvo je u ponedeljak pokrenulo istragu, a Nadzorni odbor Folksvagena se drži ambivalentno u celoj priči: s jedne strane moraju da smenjuju, s druge strane ponavljaju da je Vinterkorn apsolutno nevin. Jer, ako je Vinterkorn učestvovao u prevari, onda je to prevara sa najvišeg mogućeg mesta, ispalo bi da je poslovna strategija čitave firme kriminalna.

Najmanje što je firma iz Volfsburga mogla da uradi u očajničkoj borbi da povrati makar delić ugleda bilo je otpuštanje čitave garniture menadžera među kojima su šefovi razvoja Ulrih Hakenberg (Audi), Volfgang Hac (Porše), Hajnc-Jakob Nojser (VW) i Mihael Horn (šef VW-a za SAD). Naravno, prema uhodanoj korporativnoj praksi, pobrojanim menadžerima nisu demonstrativno skidane glave, već su "dobrovoljno" otišli.

LOBISTI IZ POLITIKE: Novom šefu Folksvagena Matijasu Mileru sada predstoji lavovski posao. Snovi o dominaciji svetskim tržištem gde je udeo Folksvagena prošle godine bio ogromnih 13 odsto moraće da pričekaju, jer sada se traži krizni menadžment. Miler (62) je decenijama u koncernu, proteklih pet godina je bio šef Poršea. Šta li on zna o manipulacijama, pita se ugledni "Zidojče cajtung": "Baš ništa, kažu u VW-u. I to iako je čovek struke, iako je već pet godina stalni gost zasedanja Upravnog odbora u Volfsburgu, a od marta i stalni član tog odbora. Najgore što može da se desi jeste da ipak ispliva nekakav papir, protokol neke sednice na kojoj se dogovarala prevara. Tada će biti neobično važno da Matijas Miler nije bio za stolom. A ako jeste?"

Vodeći nemački političari na rečima se trude da nateraju Folksvagen na pokajničko ponašanje i temeljno čišćenje svojih odaja. Amnezija nastupa kada je reč o tesnim vezama koncerna i politike. Recimo, o honoraru socijaldemokratskog vicekancelara Zigmara Gabrijela, koji je dobio 130.000 evra od VW-a za "savetnički" rad na temu "Evropska industrijska politika". Desilo se to pre više od deset godina, kada je Gabrijel bio premijer Donje Saksonije, pokrajine u kojoj se nalazi grad Volfsburg i koja drži 20 odsto akcija automobilskog giganta. Brojni nemački mediji pišu da je Gabrijel zapravo za taj novac imao da lobira po Briselu u ime Folksvagena.

Ni poslovično uzdržana Angela Merkel nije krila bliskost sa firmom čije je pogone posećivala po belom svetu kada bi išla u diplomatske posete. Martin Vinterkorn se u retkim intervjuima koje je davao redovno hvalio "odličnom saradnjom" sa Merkelovom. Kancelarka je 2011. velikim pritiskom u Briselu sprečila izjednačavanje poreza na dizel sa onim na benzin – to će kasnije priznati čak i tadašnji predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Nekoliko puta su na insistiranje Berlina ublažavani propisi o izduvnim gasovima. Kada je reč o automobilima, Nemci zaboravljaju i ekologiju i inače toliko hvaljena pravila slobodnog tržišta.

Opozicija u Bundestagu sada optužuje saveznu vladu da već mesecima zna za skandal i ćuti. "Vlada zajedno s auto-industrijom nije radila na tome da smanji emitovanje štetnih gasova, već da uspostavi sistem merenja tako da automobili na papiru zadovolje neophodne standarde", rekao je Oliver Kiršer iz stranke Zelenih za televiziju N24.

I DRUGI SU VARALI: Pritom su "neophodni standardi" u Evropi ionako kao u lošem vicu. Prvo, ono što izlazi iz auspuha višestruko je štetnije nego u Americi. Dok je preko okeana dozvoljeno 50 miligrama azotnih oksida po pređenoj milji (1,6 kilometara), u Evropi je i po najnovijem standardu Euro 6 dozvoljeno 80 miligrama po kilometru.

Drugo, prema evropskim propisima automobili se testiraju u veštačkim uslovima i to proizvođači dobro znaju da iskoriste: iz testiranih modela povade se sve "suvišne" stvari da bi auto bio što lakši, gume se napumpaju do pucanja kako bi se smanjilo trenje, akumulatori se dobro napune da se smanji potrošnja... Kontrolori na testu brzinu uopšte ne povećavaju iznad 120 na sat, kada potrošnja i nivo štetnih čestica rapidno rastu.

I Brisel planira da od 2017. pooštri kontrolu i prebaci je u "realne uslove". Nedavno je obavljeno fakultativno testiranje sa 32 vozila koja prema važećim pravilima ispunjavaju najviši standard Euro 6. Čak 22 nisu prošla realni test na ulici. "To je indicija da proizvođači optimiraju vozila za sadašnje testove. Ne verujem da je Folksvagen izolovan slučaj", kaže Peter Mok, jedan od dvojice istraživača koji su prvi posumnjali na prevaru Folksvagena.

Na druge nemačke automobilske divove sumnja i nevladina organizacija Pomoć životnoj sredini, dok magazin "Auto bild" izdvaja konkretan BMW-ov model kod kojeg je koncentracija štetnih materija u izduvnim gasovima navodno daleko veća od zvanične. BMW i Dajmler su se brže-bolje javili sličnim saopštenjima u kojima tvrde da se drže svih pravila. Nema sumnje da se koncerni iz Minhena i Štutgarta iza zatvorenih vrata raduju fijasku Folksvagena i nadaju da preuzmu deo kolača na tržištu dizel-motora.

NEPROCENJIVA ŠTETA: Koliku će štetu imati Folksvagen i, šire, nemačka privreda, niko ne zna. Jasno je da u Volfsburgu mogu da zaborave na američko tržište, posebno što se tiče dizel-vozila. Tamo su mušterije ionako skeptične prema dizelu, koji važi za kamiondžijsko gorivo. Na taj pogon ide tek pet odsto putničkih automobila u Sjedinjenim Državama, prošle godine ih je prodato 102.400 – od toga 94 odsto nemačkih. U međuvremenu je VW sa svojih Jutjub kanala i društvenih mreža obrisao promotivne spotove u kojima hvali svoj really clean diesel, koji je prvi put na sva zvona reklamiran tokom Superboula 2011, gde svaki minut košta milione dolara.

Advokatske kancelarije u Americi su smesta nanjušile priliku za dobar biznis. Advokat iz Sijetla Stiv Birman u jednom videu na Jutjubu nudi se kao zastupnik vozačima koji su prevareni. "Ljudi su kupovali automobil misleći da je čist", kaže Birman. "Performanse automobila se smanjuju kada prečišćavanje izduvnih gasova radi. Zato je VW jednostavno isključivao prečišćavanje jer znaju da ljudi neće automobile slabih performansi."

Za sada je nejasno šta tačno mogu da donesu tužbe za prevaru i kršenje ugovora, ali se kupci nadaju makar nadoknadi štete nastale padom vrednosti automobila. Računa se da su neki modeli VW-a bili i do sedam hiljada evra skuplji od konkurencije zbog toga što navodno štede životnu sredinu. Već je podneto nekoliko desetina grupnih tužbi, prvi slučajevi se javljaju iz Kanade i Brazila, a uskoro se očekuje talas nezadovoljnika u Evropi. Nemački ministar saobraćaja Aleksandar Dobrint kaže da bi bilo nedopustivo da i nemačke mušterije nemaju mogućnost tužbe.

Nedavno je u sedište firme u Volfsburgu stigla plava koverta iz Ureda za motorna vozila u Flensburgu. Među vozačima od milošte zvan samo "Flensburg", ovaj Ured je zadužen da evidentira kaznene bodove za saobraćajne prekršaje i, ako treba, oduzima vozačke dozvole. Sada se u oštrom tonu obratio i Folksvagenu sa zahtevom da do naredne srede dostavi detaljan plan kako misli da popravi softver u 2,8 miliona manipulisanih vozila u Nemačkoj. U utorak je folksvagen već počeo sa slanjem pisama na adrese 5.000.000 kupaca i pripremio 6.5 milijardi evra za prepravku njihovih automobila. Grube procene kažu da će to VW koštati 100 do 200 evra po vozilu. No posledice su nepredvidive: da li će se povećati potrošnja dizela? Da li će automobili izgubiti na snazi? Da li se time otvara mogućnost da milioni ljudi vrate vozila i traže pare nazad?

Ruke trljaju i u advokatskoj kancelariji Kirkland&Elis iz Čikaga, koju je firma iz Volfsburga angažovala za sudske sporove u SAD. Tamo ovu kancelariju svrstavaju u Četvorku Strašnih, nedavno su branili Britiš petroleum zbog izlivanja nafte u Meksičkom zalivu, često su zastupali Folksvagenove konkurente Dženeral motors i Tojotu. Sada ih čeka golem posao jer osim američke Agencije za zaštitu životne sredine (veruje se da će se zadovoljiti sa 18 milijardi dolara) i prevarenih mušterija počinju da se javljaju i udruženja osoba obolelih od disajnih tegoba izazvanih štetnim materijama u vazduhu.

MADE IN GERMANY: Na dužem štapu doveden je u pitanje čitav koncept takozvanog "čistog dizela" u koji je nemačka industrija uložila mnogo novca i nada. Mantra kaže da današnji dizelaši nemaju ništa sa starim modelima sa smrdljivim isparenjima, naprotiv – da je dizel danas čistiji od benzina. Teško da u to sada iko veruje.

Prošlog utorka, dok su se razmere skandala u Folksvagenu razotkrivale, neko iz kompanije Epl doturio je novinarima "Volstrit džurnala" ekskluzivne najave: kompanija poznata po digitalnoj tehnologiji već 2019. izbaciće na tržište svoj elektromobil i u tom cilju utrostručuje tim koji se bavi automobilima. Događaji iz prethodnih dana učinili su da pored VW-a čak i Epl, poznat po izrabljivanju radne snage u Kini, izgleda kao dobri Samarićanin.

Tek stidljivo i izokola čuju se i prve optužbe na račun Amerike kao "svetskog policajca" koji sada koristi priliku da naudi nemačkoj privredi. Lokalni list "Šlezvig-Holštajn" piše da od prevare VW-a niko nije stradao, dok je Dženeral motors zbog greške pri startovanju motora uzrokovao najmanje 174 smrti u automobilu. "Zbog toga je kažnjen sa 900 miliona dolara. A sada bi zbog ulepšavanja vrednosti izduvnih gasova – koje su postavljene političkom odlukom – VW trebalo da plati 18 puta više!? (…) Ali Nemci su dovoljno naivni da sarađuju u uništavanju VW-a. Uopšte ne primećujemo da time urušavamo i naše blagostanje."

foto: wikipedia.orgOKALJANA LEGENDA: Najpoznatiji VW brend – "buba"

Šteta po imidž Nemačke je uistinu ogromna. Famozna oznaka Made in Germany smišljena je u Britaniji u 19. veku kako bi ocrnila tada jeftinu robu iz Nemačke. U međuvremenu je oznaka Made in Germany postala dokaz kvaliteta proizvoda iz zemlje koja od izvoza živi. Ne treba puno pameti za pretpostavku da skandal u automobilskoj industriji šteti celoj privredi. I to ne samo zato što svaki sedmi posao u zemlji direktno ili posredno zavisi od proizvodnje motornih vozila. Kako piše "Zidojče cajtung", u odnosu na Folksvagenovu prevaru, toliko kritikovane vlasti u Atini deluju kao amateri.

"Nemačka privreda se do sada u velikom stilu probijala kroz krizu evra. Beleži jedan izvozni rekord za drugim, gotovo da ne stvara nove dugove, ima toliko radnih mesta kao nikada do sada i u proseku nudi zavidno blagostanje", piše minhenski list. "U tim uslovima Merkel-republika može sebi da dozvoli da prepisuje Evropi ispravnu ekonomsku politiku. Ali politički uticaj i moralno pravo naspram prezaduženih država crpe se iz imidža prema kojem Nemci nisu korumpirani muljatori kao drugi, već su odgovorni i verni zakonima, dobro se vladaju i privređuju. To nije uvek simpatično, ali izaziva respekt koji se može izračunati precizno u evro i cent. Ali šta onda kada respekta više nema?"

"Zidojče" navodi da je VW najveći, ali nikako prvi primer u nizu: Dojče bank se već ispostavila kao berzanski kockar koji je imao da bude spasen milijardama poreskih obveznika, a preko leđa Grčke; Lufthanza posrće; Telekom je uhvaćen u podmićivanju u inostranstvu; Industrija naoružanja je upletena u nepreglednu mrežu korupcije. List zaključuje: "Ako još ima političara koji misle da sada treba da zaštite Nemačku kolaboracijom sa automobilskom industrijom, onda oni ništa nisu shvatili. (...) VW-u sada ne treba zaštita nego pritisak."

NEMAČKA DUŠA: Bezobrazluk Volfsburga zaista bi mogao skupo da košta. Ekonomista Endrju Rouz sa Berklija čak tvrdi da je otkrio tesnu zavisnost između imidža neke zemlje i njene izvozne snage. Još prošle godine je Nemačka bila "najomiljenija" na svetu – čak 60 odsto ljudi ima pozitivnu sliku o toj državi. Rouz kaže da jedan procenat pada popularnosti može da znači pola procenta manje izvoza – u slučaju Nemačke čitavih sedam milijardi evra.

Međutim, nedeljnik "Špigel" u jednom komentaru na svom portalu sve to vidi mnogo opuštenije: "Za Folksvagen ovo bez sumnje jeste katastrofa. Imidž koncerna je narušen, a moguće je i da ova firma neće moći da održi svoj, tek stečeni, rang najvećeg proizvođača automobila na svetu. A van toga? Ako optužbe za prevaru ostanu ograničene na Folksvagen, ako se trikovima nisu služili svi nemački proizvođači i ako Angela Merkel nije lično programirala softver za lažiranje vrednosti izduvnih gasova, to će biti – sve. Strah da bi mogao biti narušen imidž nemačke inženjerske umetnosti je trenutno potpuno preteran."

Zaobilaznim putem fijasko Folksvagena pogodiće i fudbal, za nemačku dušu makar jednako važan kao automobil. Niko ne zna koliko tačno novca kompanija upumpava u FK Volfsburg, klub poznat po razbacivanju devizama i uludo plaćenim igračima. Pretpostavlja se da suma prevazilazi sto miliona evra godišnje. Kompanija je kroz Audi prisutna u prvoligašima Bajernu i Ingolštatu, a kao sponzor deluje u još 13 prvoligaških i drugoligaških klubova. Pare koje idu u fudbal su svakako sitnica u odnosu na prihode VW-a, ali sitnica prilično neprijatna jer nije baš uputno u pohlepi za profitom lagati mušterije širom sveta i istovremeno davati pare milionerima koji po travi trče za naduvanom sferom.

Psiholog privrede Štefan Grinevald kaže da Nemcima treba "surogat identiteta" i da je deo identifikacije sa Nemačkom ukotvljen upravo u Folksvagenu. "Čak i ako ne radite tamo i ne vozite golfa – ovo pogađa ljude." Bez obzira na to kako se afera dalje bude rasplitala, saznanje da je Das Auto iz Volfsburga samo još jedan rob gramzivosti zauvek je otkinulo deo onoga što čini Nemačku.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net