fotografije: reuters
PROFIT PO SVAKU CENU: Šef Amazona Džef Bezos

Amazon.com – Nehumani uslovi za rad >

Zakonita pljačka i legalno izrabljivanje

O nehumanom tretmanu radnika u Amazonu, najvećoj svetskoj kompaniji za internet-prodaju, govori se već gotovo čitavu deceniju. U avgustu se, međutim, prvi put zbog toga podigla ozbiljna prašina. Ovog puta su o neljudskim uslovima rada progovorili bivši menadžeri ove kompanije, a ne nisko plaćeni magacinski radnici

Sve je počelo 16. avgusta "Njujork tajmsovim" člankom "Amazon iznutra: Rvanje sa velikim idejama na radnom mestu u modricama". Članak koji potpisuju Džodi Kantor i Dejvid Strajtfeld prikazuje korporativnu kulturu i radno okruženje u Amazon.com i pokušava da odgonetne zašto su nezdravi. Bazirajući se na iskustvima bivših Amazonovih radnika, mahom pozicioniranih u nižem i srednjem menadžmentu, Kantor i Strajtfeld prikazuju strahovito nehumano radno okruženje u kom se zahteva dostizanje nedostižnog. Iako su pokušali da objektivno i nepristrasno prikažu Amazon iznutra, njihov članak je izazvao ne samo kampanju negiranja iznetih činjenica koju su predvodili Džef Bezos, osnivač i generalni direktor, i Džej Kerni, stariji potpredsednik za korporativne poslove i bivši pres sekretar Bele kuće, nego i lavinu tekstova u anglosaksonskim medijima o prirodi korporativne kulture u svetu.

ODO’ JA U GAZDE: Prapočetak ove priče se desio davne 1994. godine kada je Džef Bezos odlučio da dâ otkaz sa mesta potpredsednika u D.E. Shaw & Co., uglednoj firmi za investicioni menadžment sa Volstrita, preseli se u Sijetl i osnuje sopstvenu kompaniju. Na ideju o internet prodavnici je došao posle čitanja novinskog članka koji je projektovao rast prodaje preko interneta od neverovatnih 2300 odsto godišnje. Neuobičajeni biznis plan Džefa Bezosa, koji je predviđao gubitke u prvih četiri do pet godina, kod investitora je izazivao nepoverenje u dugoročnu profitabilnost. Međutim, u četvrtom kvartalu 2001. godine Amazon.com dostiže godišnji promet od milijardu dolara i prvi put beleži pozitivno poslovanje. Vrednost deonica Amazon.com u poslednjih deset godina porasla je sa 45 na 518 dolara i u trenutku pisanja ovog teksta pokazuje stabilnu tendenciju rasta. Iako je Amazon.com od početka izgledao kao odlična ideja sa velikom greškom, njegovi pravi problemi su tek predstojali.

U želji da stvori najveću prodavnicu knjiga, Džef Bezos se malo zaleteo i 1997. godine suočio sa tužbom Barns end Nobla, najvećeg lanca knjižara u SAD, zbog lažnog reklamiranja Amazon.com kao "najveće prodavnice knjiga". Ova tužba zacementirala je reputaciju Amazon.com kao hrabre, inovativne kompanije koja stvara novo doba. U godinama koje su sledile Amazon.com se suočavao sa optužbama za nelojalnu konkurenciju, damping cena, antisindikalne aktivnosti, cenzuru knjiga koje se bave LGBT tematikom, promovisanje pedofilije i nacizma, izbegavanje plaćanja poreza i za druge stvari među kojima su i – nehumani uslovi za rad. Do 2008. godine najglasnije kritike su bile upućivane na račun otkupa sopstvenih deonica od strane Amazon.com. Ova praksa je ustaljena na Volstritu i za posledicu ima rast cena deonica zbog veštačkog povećanja tražnje. U poslednjih deset godina obim ovakve trgovine je iznosio između 424 i 465 miliona deonica godišnje. Zbog mogućnosti prodaje po naduvanim cenama neki kritičari, kao ekonomisti Robert Rajh i Pol Krugman, nazivaju ovo legalnom pljačkom deoničara od strane menadžmenta.

PUCANJE FASADE: Već u aprilu 2001. godine fasada inovativne i moderne kompanije je počela da puca, a kroz pukotine je izbijalo njeno ružno lice. Iako se Amazon.com formalno bavi uslužnim delatnostima, većina njihovih radnika nema nikakve veze sa usluživanjem klijenata već sa radom u magacinima. Većina njih radi privremeno ili su zaposleni na određeno vreme, angažovani preko raznih kompanija za izdavanje radnika na lizing. Njima su direktno nadređeni takozvani "lidovi", Amazonovi supervizori. Trajanje njihovog angažmana je ograničeno na mesec dana manje od zakonskog minimuma u zemljama u kojima Amazon posluje. Posle isteka tog roka morali bi da ih zaposle za stalno. Ovom praksom Amazon izbegava plaćanje zdravstvenog osiguranja i regresa za godišnji odmor.

Krajem 2008. godine londonski "Tajms" objavio je da privremeni radnici u skladištima rizikuju da budu otpušteni u slučaju bolesti i primorani su da rade sedam dana nedeljno. Radnici koji su zaposleni u toku praznika, zbog povećanog obima poslovanja, primorani su da rade osam sati dnevno sa samo dve kratke pauze i moraju da traže dozvolu za korišćenje toaleta od svojih supervizora. Od njih se zahteva da ispune, kako je jedan supervizor nazvao, "besmislene" kvote za pakovanje, pritom prelazeći više od dvadeset kilometara na nogama. Tadašnji potpredsednik za Evropske operacije Amazon izjavio je za "Tajms" da su za kompaniju najvažniji klijenti i "da svi zaposleni u Amazonu rade naporno za njihovu korist".

U izdanju za mart-april 2012, dvomesečnik "Mother Jones" objavio je poduži esej autorke Mak Mekleland, koja je provela četiri dana radeći u jednom Amazonovom skladištu. Mekleland navodi da u tom skladištu radi 15 odsto privremenih radnika tokom cele godine, a da se njihov broj povećava u prazničnim periodima. Privremeni radnici u proseku zarađuju tri dolara na sat manje od stalnih jer su plaćeni po procentu ispunjenja kvote. Po kvoti, radnik ima obavezu da pronađe jedan artikal svakih 20 sekundi i dostavi ga na pokretnu traku. Iako u zavidnoj fizičkoj formi, Mekleland nije uspevala da postigne više od 57 odsto norme. Ona navodi da radnicima u prvoj nedelji zaposlenja smene traju 10,5 sati, a posle – 12 sati dnevno. Tokom radnog vremena je imala pravo na dve pauze od 15 minuta, ali na pauzu je mogla da ode tek po pronalaženju svih artikala iz narudžbine koju je obrađivala u tom trenutku. Osim ove dve pauze radnici imaju pauzu od 30 minuta za ručak, tokom koje je moguće da koriste toalet, ali i to oduzima dosta vremena jer dva toaleta sa po osam kabina koristi nekoliko hiljada radnika pa su gužve neizbežne. Pored ovih pritužbi, ona navodi već uobičajene na vrućinu leti, otpuštanje zbog zdravstvenih problema, opštu apatiju među zaposlenima i konstantno opominjanje o ispunjavanju kvote od strane supervizora.

NEHUMANI USLOVI ZA RAD: Magacin Amazona u Bostonu

TUŽBE I OPTUŽBE: Sledeće godine, 2013, portal Gawker.com objavio je seriju pisama bivših radnika Amazona u kojima iz prve ruke opisuju svoja iskustva. Kritikama Amazona pridružio se i ugledni poslovni portal Biznis Insajder čiji je jedan od deoničara Džef Bezos, osnivač Amazona. U tekstu naslovljenom "Brutalni uslovi u Amazonovim skladištima prete da unište reputaciju kompanije" navodi se da Amazon često locira skladišta u ruralnim područjima gde je ponuda radnih mesta skromna, a potražnja velika, ostavlja utisak da je izrabljivanje radnika samo sebi svrha, a ne nesrećna posledica napora da se uštede sredstva. U isto vreme, na drugoj strani Atlantskog okeana, radnici u nemačkoj podružnici Amazona su organizovali štrajkove. Prvenstveni razlog je bio pokušaj američkog menadžmenta da ograniči sindikalno organizovanje svojih radnika – nešto što je nečuveno u Nemačkoj koja ima vekovnu tradiciju sindikalnog organizovanja i radničkih saveta.

Prošle godine, na 20. rođendan kompanije, poznati britanski dečiji pisac Alan Alberg odbio je da primi književnu nagradu čiji je sponzor bio Amazon, navodeći kao razlog Amazonovu praksu izbegavanja plaćanja korporativnih poreza. Zatim je usledila presuda po tužbi za povredu prava intelektualne svojine od strane proizvođača sapuna Laš (Lush) pred britanskim sudom.

Protiv Amazona su ustali još neki poznati pisci, kao što su Stiven King i Džon Grišam, potpisivanjem peticije u kojoj se navodi da Amazon ugrožava egzistenciju autora jer njihove knjige prodaje po ceni nižoj od vrednosti papira na kom su štampane. Poznata američka spisateljica Ursula le Gvin je povodom ovog spora izjavila za "Njujork tajms" da "govorimo o cenzuri, o hotimičnom otežavanju i onemogućavanju kupovine knjiga, o uklanjanju autora". Iako je određeni broj autora elektronskih knjiga u izdanju Amazona stao u odbranu istog, za oko posmatrača je zapalo da je Amazon najednom ukinuo popuste na štampana izdanja izdavačke kuće Hačet i mogućnost kupovine u pretprodaji i produžio rokove isporuke sa dva-tri radna dana na dve-tri nedelje. Nagli pad prodaje je bio jasan pokazatelj da su Amazonovi postupci bili uspešni u odvraćanju kupaca.

Time se vraćamo na početak ove priče i reportažu "Njujork tajmsa". Za razliku od prethodnih kritika na račun Amazona koje su se bavile isključivo radnicima u skladištima i privremenim radnicima, odnosno prostom radnom snagom, ova se odnosi na povlašćenije, visoko obrazovane "bele kragne". Autori članka intervjuisali su više od stotinu bivših i sadašnjih zaposlenih u Amazonu i dobili priču o radnoj nedelji od neverovatnih 85 radnih sati, godišnjem "odstrelu" zaposlenih, ohrabrivanju podređenih da sabotiraju jedni druge, o apatiji zaposlenih i plakanju za radnim stolovima…

ŽENE S GREŠKOM: U internom memorandumu zaposlenima posle objavljivanja ovog članka, Džef Bezos, generalni direktor Amazona, poručio je da je takva praksa "šokantno bezosećajna" i da uprava ima nulti prag tolerancije prema takvom izostanku empatije. Najšokantnija optužba na račun Amazona jeste ona o primoravanju radnica koje su imale spontani pobačaj da održe prethodni nivo produktivnosti ili se suoče sa disciplinskim merama. Ovi navodi su izazvali burnu reakciju javnosti i podsećanje da takva praksa nije jedinstvena za Amazon. Tako je Dajna Fej podsetila čitaoce njujorškog nedeljnika "Tajm" na svoje iskustvo iz AOL-a, kada je generalni direktor u jednom javnom nastupu naveo prevremeno rođenje njene ćerke i posledične medicinske troškove kao razlog za promenu penzionih planova zaposlenih.

Ovakvi slučajevi maltretmana zvuče kao ekstremi, ali sociolozi i pravnici koji se bave istraživanjem uticaja uslova rada na lični život tvrde da oni samo indiciraju dublji problem. Tako En Vajsberg, potpredsednica Instituta za porodicu i rad, kaže: "Kada se pomešaju etika prekovremenog rada i realnost podizanja dece, stvara se okruženje u kome je opravdano tretirati medicinska stanja žena kao lične neuspehe."

Druge tehnološke kompanije kao Netfliks i Fejsbuk privukle su pažnju medija uvođenjem praksi i pogodnosti koje se nazivaju family friendly, odnosno imaju za cilj olakšavanje života zaposlenih roditelja. Ali te nove mere odnose se na veoma mali procenat zaposlenih. U Netfliksu, samo oni koji su interno klasifikovani kao "talenti" imaju pravo na plaćeno odsustvo od godinu dana posle rođenja ili usvojenja deteta.

Da zaposleni sa ovakvim beneficijama često imaju problema ako ih i iskoriste podseća Džulia Čajfec, bivša urednica u Amazonu. U svom postu na blog portalu medium.com ona navodi da joj je 2013. godine šest nedelja posle rođenja njene ćerke dijagnostifikovan rak. Nekoliko dana posle operacije karcinoma, dok je još bila na materinskom odsustvu, dobila je formalno obaveštenje da joj je polisa zdravstvenog osiguranja koju pokriva poslodavac otkazana. Po povratku sa petomesečnog materinskog odsustva dočekala ju je nepoznata koleginica koja ju je obavestila da su svi osim jednog autora koje je Čajfec angažovala dodeljeni njoj. Nedugo zatim ona je dala otkaz.

Mnoge bivše i sadašnje radnice Amazona razliku u tretmanu polova vide kao posledicu politike takmičenja i eliminacije. Poslovna praksa zahteva da se svi zaposleni stalno takmiče svojim rezultatima. U ovom takmičenju biološko-reproduktivne razlike između polova čine žene neopravdano hendikepiranima. Tako, jedna neimenovana bivša menadžerka u službi ljudskih resursa priča kako su od nje tražili da na plan unapređenja performansi (u Amazonu je to otprilike upozorenje pred otkaz) stavi ženu koja se tek vratila sa bolovanja zbog spontanog pobačaja. Da i drugi zdravstveni problemi mogu nepovoljno uticati na karijeru svedoči i slučaj jedne radnice obolele od raka dojke koja je na isti plan stavljena sa objašnjenjem da njeni problemi iz ličnog života nepovoljno utiču na ispunjenje njenih poslovnih ciljeva. Još jedna zaposlena koja je imala spontani pobačaj blizanačke trudnoće navodi da je bila primorana na poslovni put dan posle operacije. Šef joj je rekao: "Žao mi je, ali posao i dalje treba obaviti."

ALATKA ZA BLAĆENJE: Iako stariji menadžment Amazona često sa ponosom ističe da mnogi zaposleni imaju klizno radno vreme kako bi mogli da usklade obaveze podizanja dece sa poslovnim obavezama, realnost izgleda drugačije. Elizabet Vilet, menadžerka za prodavce posuđa i drugog pokućstva, posle rođenja deteta, sa šefom je dogovorila radno vreme u kancelariji od 7 do 14.30, posle kog bi radila od kuće. Šef ju je uveravao da je sve u redu, ali kolege koje je nisu viđale kad dolazi na posao slale su pritužbe. Šef joj je rekao da ne može više da je štiti "ako njene kolege govore da ne radi svoj posao".

Vilet su kolege blatile uz pomoć alatke Anytime Feedback Tool, koja omogućava svim zaposlenima da ocenjuju rad ostalih i upućuju kritike ili pohvale njihovim šefovima. Pošto se svi zaposleni stalno ocenjuju a najlošije rangirani članovi timova svake godine otpuštaju, u interesu svakog zaposlenog je da bude bolje rangiran od konkurenata. Kritičari ovakav odnos prema zaposlenima nazivaju socijalnim darvinizmom, surovim takmičenjem za opstanak kroz uništavanje konkurencije u kom pobeđuju najčešće mediokriteti, spletkaroši i potkazivači. Zbog toga zaposleni ovu alatku nazivaju rekom intriga i spletki. Oni takođe opisuju tajne paktove kojima se pojedine kolege sahranjuju kritikama a međusobno se kite pohvalama. Meritokratsko ustrojstvo, na kome osnivač Džef Bezos insistira a koje podrazumeva nadmetanje ideja i ljudi u kom najbolji pobeđuje, uz pomoć AFT alatke postalo je okruženje stalne borbe. Ta borba se često vodi i oko resursa. Jedan takav dragoceni resurs su i perspektivni kandidati, pogotovo imajući u vidu da Amazon stalno ima visok broj otvorenih radnih mesta i manjak ljudstva. Po rečima jednog veterana tim-lidera, da bi vaš tim dobio novog člana ponekad je neophodno uništiti nekog drugog tim-lidera, a onda preuzeti njegove podređene.

U Amazonu radnici su ohrabreni da rade naporno i dugo, ponekad čak i 80 ili više sati nedeljno. Ako se uzme u obzir da Amazon nameće radnicima obavezu prekovremenog rada, i da po američkim zakonima Amazonovi radnici sa belim kragnama koji imaju mesečna primanja a ne po satu, nemaju zakonom garantovanu naknadu za prekovremeni rad ako su im godišnja primanja veća od 23.660 dolara, stiče se utisak izrabljivanja radne snage. O tome koliko rad može biti naporan govore i svedočenja bivših radnika o višečasovnim konferencijskim pozivima na Uskrs ili Dan zahvalnosti, o imejlovima koji su im stizali posle ponoći praćeni SMS porukama sa pitanjem što nisu odgovorili na njih... Više advokata koji se bave radnim pravom u Sijetlu, gde se nalazi sedište Amazona, ističu da redovno dobijaju pozive od bivših i sadašnjih zaposlenih koji se žale na nepravičan tretman, uključujući i to da su otpušteni jer "nisu dovoljno posvećeni kompaniji". Advokatica Sara Emis ističe da je bez očiglednih dokaza diskriminacije nemoguće tužiti poslodavca na osnovu negativne evaluacije. "Nepravičnost nije nelegalna", dodaje ona.

Ne mogu se izbeći paralele koje postoje između takozvanih "barona pljačkaša", moćnih američkih trgovaca i industrijalaca koji su u drugoj polovini 19. veka gradili poslovne imperije na izrabljivačkoj praksi, i Džefa Bezosa, osnivača Amazona. Prvi američki milioneri su sticali svoja bogatstva potkradanjem radnika, uništavanjem konkurencije preuzimanjem, špekulacijom i dampingom cena, veštačkim pumpanjem vrednosti akcija svojih kompanija te prodajom istih i na osnovu političkog uticaja koji su sticali donacijama političkim kampanjama. Tužan zaključak ove priče jeste da je ona postmodernistička, internet verzija u kojoj privatni kapital vlada na uštrb svega što je ljudsko.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net