foto: fonet / ap
PRAZNE PLAŽE POSLE KRVAVOG TERORISTIČKOG NAPADA: Sus, Tunis, 28. jun 2015.

Turizam, terorizam i rat >

Gde su otišli milioni turista i milijarde dolara

Kako je stalno pogoršanje bezbednosne situacije od 2011. godine u severnoafričkim zemljama i na Bliskom istoku uticalo na turizam, i gde je mesto Srbije među turističkim divovima

Manje-više, sve je počelo "Arapskim prolećem". Od kako se Mohamed Buazizi spalio 17. decembra 2010. u Tunisu, počeo je talas revolucija, ratova, promena vlasti, velikih i malih protesta u mnogim zemljama Afrike i Azije. Neke od zemalja u kojima su se odigrale promene, poput Egipta i Tunisa, važile su za značajne igrače u svetskoj turističkoj ponudi. Egipat je, na primer, 2010. godinu završio sa rekordnih 14,7 miliona turista i više od 147 miliona noćenja, što mu je donelo 12,5 milijardi dolara. Međutim, već u januaru 2011. započela je pobuna protiv tadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka. Mubarak je otišao već u februaru, a na izborima u junu 2012. pobedio je Mohamed Morsi. U 2011. broj turista u Egiptu je opao za pet miliona (više od trećine), a prihodi su se smanjili za skoro četiri milijarde. Ove brojke su se malo popravile u 2012, ali su već u decembru krenuli masovni protesti protiv Morsija, a na leto 2013. izvršen je državni udar. Vojska je preuzela vlast, sa budućim predsednikom Abdel Fatah el Sisijem na čelu, i proglasila teroristima Muslimansko bratstvo, čiji je lider bio Morsi; sam Morsi osuđen je na smrt u maju ove godine. A onda je Islamska država, 12. avgusta, objavila da je u Egiptu ubila hrvatskog državljanina Tomislava Salopeka, koji je tri nedelje ranije otet u Kairu.

foto: fonet / apNOVA ŽRTVA ISLAMSKE DRŽAVE: Tomislav Salopek, otet i ubijen u Egiptu

EGIPAT I TUNIS: Stalno prisutno nasilje i nesigurnost bukvalno su prepolovili egipatski turizam. Te 2013. godine, samo 9,5 miliona turista je posetilo Egipat, koji je svega četiri godine ranije bio na korak da stigne Grčku po broju turista. Prihod od turizma se više nego prepolovio u odnosu na 2010. godinu (5,9 milijardi dolara), a "Gardijan" je u februaru 2014. pisao da su egipatski hoteli katastrofalno popunjeni: oni u Kairu su u januaru imali popunjenost kapaciteta od svega 20 odsto (80 odsto u januaru 2010), u Luksoru 12-14 odsto, u Šarm el-Šeiku 40, a u Hurgadi 55 odsto, uprkos sniženim cenama. Kasnije te godine, jedan od egipatskih ministara je izneo podatak da su prihodi od posete drevnim spomenicima, poput piramida u Gizi, pali za 95 odsto u odnosu na prihode pre revolucije 2011. godine. Ujedno, promenila se i struktura egipatskih gostiju – umesto dominantnih zapadnih turista, u Egipat su sve više počeli da dolaze turisti iz zalivskih zemalja. U maju 2014. egipatsko ministarstvo turizma je lansiralo reklamnu kampanju "Nedostajali ste nam", sa ciljem da privuče arapske turiste. Kampanja je dala rezultate, jer je iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, koji su bili ciljani ovom porukom, od jula do decembra 2014. Egipat posetilo skoro 150 odsto više ljudi nego prethodne godine.

Osim stalno prisutnog potencijalnog nasilja u Kairu, probleme za bezbednost zemlje, a time i za turizam, stvaraju i pojedinačni krvavi napadi. Dobro se pamti da je 1997. u Luksoru ubijeno 62 ljudi, mahom turista. Osam godina kasnije, u bombaškom napadu u Šarm el-Šeiku je ubijeno 88 ljudi, a teroristi su povezivani sa Al kaidom. U martu ove godine je novi egipatski ministar turizma Halid Rami, na međunarodnoj investitorskoj konferenciji u Šarm el-Šeiku, izrazio nadu da će Egipat do 2020. godine privlačiti 20 miliona turista godišnje, od kojih bi zemlja prihodovala 20 milijardi dolara. Rami je izjavio i da očekuje da broj turista u 2015. poraste za 15 odsto. Međutim, tri meseca nakon toga, dogodila su se dva nova teroristička napada. Trećeg juna je naoružani muškarac na motociklu zapucao u okolini piramida u Gizi, i tom prilikom ubio dva policajca, a 10. juna je bombaš-samoubica sa još dvojicom naoružanih muškaraca napao hram Karnak u Luksoru.

Još uvek nisu poznati podaci koji bi pokazali koliko su smanjeni prihodi od turizma u Tunisu, nakon ovogodišnjih terorističkih napada. Zemlja koja od 2005. u proseku ugošćava oko 6,4 miliona turista godišnje, za samo tri meseca pretrpela je dva teška udara u privrednoj grani koja je u 2014. učestvovala sa više od 15 odsto u BDP-u. Najpre su u martu u Nacionalnom muzeju Bardo ubijene 22 osobe, a odgovornost za napad je preuzela Islamska država. Potom, u najvećem terorističkom napadu u savremenoj istoriji Tunisa, u hotelskom kompleksu udaljenom deset kilometara od grada Susa, naoružani muškarac ubio je 38 turista, od kojih 30 iz Britanije.

ALTERNATIVNO MORE I SUNCE: Ako se u obzir uzmu samo Egipat i Tunis, jasno je da je reč o milionima turista koji su otišli na neke druge destinacije i tamo trošili milijarde dolara. Na prvu loptu, Turska deluje kao glavni favorit da prihvati turiste koji su odustali od pomenutih zemalja zbog bezbednosnog rizika. Jednostavno rečeno, ova zemlja godinama beleži spektakularan rast turizma. Prema podacima turskog ministarstva kulture i turizma, 1987. je ovu državu posetilo 2,86 miliona turista. Deset godina kasnije, taj broj je porastao na 9,69 miliona, da bi 2007. godine iznosio vrtoglavih 23,34 miliona. Ta 2007. se u Srbiji pamti i kao "poslednja dobra godina" pre početka globalne i nastavka domaće svakovrsne krize, ali turizam u Turskoj je nastavio da raste, pa je prethodnu, 2014. godinu ovu zemlju posetilo 41 milion turista. Zahvaljujući ovom strelovitim uzletu, prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO), Turska se trenutno nalazi na šestom mestu najposećenijih zemalja sveta, iza Francuske (oko 84 miliona turističkih dolazaka u 2014), Sjedinjenih Američkih Država (oko 75 miliona), Španije (65 miliona), Kine (oko 56 miliona), i Italije (oko 49 miliona).

Međutim, daleko od toga da i Turska nema geopolitičkih problema koji mogu uticati na "teranje" gostiju iz bezbednosnih rizika. Na jugu i jugoistoku, Turska se graniči sa Sirijom i Irakom, a na istoku sa Iranom, i tu malo šta još treba dodati da bi se razumelo odakle preti opasnost od prelivanja nasilja. No, tu su i druge stvari. Na primer, prema poslednjim podacima, u prvoj polovini 2015, Antalija je zabeležila pola miliona dolazaka manje iz Rusije nego u istom periodu 2014. Značajno smanjenje ruske privrede nakon sukoba u Ukrajini, aneksije Krima i sankcija Zapada očitovalo se i u Turskom turizmu, s obzirom na to da podaci Statističkog instituta Turske (TÜİK) pokazuju da je u drugom kvartalu ove godine prihod od turizma smanjen za 13,8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2014. Rojters je u maju preneo izjavu vodećeg čoveka Hotelijerske asocijacije Turske da se očekuje dalji pad broja ruskih turista, kao i da su turisti sa Zapada zabrinuti zbog delovanja Islamske države u regionu – uz ruske, najavljeno je i osetno smanjenje broja britanskih turista. Inače, u prvoj polovini 2015, najbrojniji strani turisti u Turskoj dolazili su iz Nemačke (dva miliona), Rusije (1,45 miliona) i Britanije (950.000), a prihodi od turizma u 2014. bili su veći od 34 milijarde dolara. Podsetimo, u julu ove godine je Turska počela bombardovanje kampova Kurdistanske radničke partije (PKK) u severnom Iraku, čime je okončano nestabilno dvogodišnje primirje između Turske i PKK. Istovremeno je Turska počela bombardovanje i Islamske države (ID) u severnoj Siriji, nakon što je bombaš samoubica iz ID ubio 32 ljudi na jugoistoku zemlje. Zbog pogoršanja situacije, mnoge zemlje izdale su upozorenje svojim građanima koji putuju u Tursku (među njima i SAD, Velika Britanija i Nemačka).

Drugi "pik" u izboru alternativne zemlje, sunca i mora u odnosu na Egipat i Tunis jeste Hrvatska. Prema podacima Hrvatske narodne banke, procena je da je u 2014. Hrvatska prihodovala malo više od 7,4 milijarde evra, te da je u odnosu na 2013. udeo turizma u BDP-u porastao sa 16,6 na 17,2 odsto (ujedno se u 2014. smanjio i BDP, sa 43,48 milijardi evra na 43,11 milijardi). Hrvatska je u 2014. ukupno ugostila nešto više od 13,1 milion turista, pa se može reći da je i hrvatski turizam u velikom usponu – prema podacima tamošnjeg ministarstva, u godini završetka rata, 1995, Hrvatsku je posetilo nešto više od 2,4 miliona turista. U 2000. taj broj se skoro utrostručio (7,14 miliona), 2005. je već bilo deset miliona turističkih poseta, a 2010. se taj broj povećao za dodatnih 600.000.

foto: fonet / apNAJBOLJA SEZONA U HRVATSKOJ: Dubrovački stradun

"Broj turista od 2010. godine naovamo raste (porast 2014. u odnosu na 2010. godinu u ostvarenim noćenjima je 23 odsto, odnosno porastao je s 60,8 milijuna na 74,7 milijuna noćenja)", kažu za "Vreme" u Ministarstvu turizma Republike Hrvatske. "U prvih sedam mjeseci ove godine u odnosu na 2014, broj noćenja je porastao za sedam odsto, a broj dolazaka za devet odsto, te očekujemo i dalje takav trend rasta do kraja godine. Prema Strategiji razvoja hrvatskog turizma iz 2013. godine, želimo biti do 2020. godine jedna od turistički najkonkurentnijih zemalja svijeta, a rast ćemo temeljiti na novim investicijama u hotele 4. i 5. kategorije, te povećanje kvalitete ostalih smještajnih kapaciteta, ali isto tako i dodatnih sadržaja, kao što su tematski parkovi. Do 2020. godine planira se u hrvatski turizam uložiti sedam milijardi eura, a ove godine uloženo je pola milijarde eura. Cilj je do 2020. godine povećanje turističke potrošnje sa sadašnjih 7,5 milijardi eura na 14,3 milijarde eura", kažu u Ministarstvu.

Međutim, na pitanje koliko je povećanje broja turista rezultat bezbednosnih problema u Egiptu, Tunisu, Siriji, Libiji, i drugim zemljama, iz hrvatskog ministarstva turizma kažu da je taj uticaj – minimalan. "Turisti koji su odustali od putovanja u Egipat ili Tunis imali su ponovno za birati između više turističkih destinacija. Vjerujemo da se jedino u samoj špici sezone vrlo malo osjetio prelijev turista iz zemalja u kojima je sigurnosna situacija nepovoljna. Krizne situacije u Grčkoj i Tunisu nisu znatno pridonijele ovogodišnjem uspjehu hrvatskog turizma, jer smo najave jako dobrog bukinga imali već početkom proljeća, a problemi na spomenutim destinacijama su bili krajem mjeseca lipnja. U te zemlje uglavnom putuje drukčiji tip gostiju nego u Hrvatsku. Možda smo uhvatili nešto ljudi koji su planirali ljetovati u Tunisu, pa su se sada raspodijelili na Španjolsku, Tursku, Hrvatsku ili Crnu Goru. Ali, nije riječ o velikim brojkama", zaključuju iz Ministarstva turizma Hrvatske.

Tunis / foto: ap

GDE JE TU SRBIJA: Prema rečima Danijele Vićentijević, samostalnog savetnika u srpskom Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Srbija nije alternativna zemlja turistima koji su odlazili u Egipat i Tunis, te da jedan deo tih turista verovatno odlazi da vidi druga topla mora: "Uzimaju kao alternativu Tursku, bez obzira na turbulencije koje i tamo postoje, odlaze i na Daleki Istok, Singapur, Mauricijus, Bali... To više nije tako skupo, jer je saobraćaj na globalnom nivou promenio svoju politiku zahvaljujući low-cost kompanijama. Tako, mi nismo zemlja-alternativa, ali možemo to postati, prevashodno za one turiste koje interesuje upoznavanje kulture. Iako nemamo isto kulturno nasleđe kao Egipat ili Sirija, imamo UNESCO lokalitete koji mogu biti bitni. "Kulturni" turisti su ozbiljna klijentela na svetskom nivou, njihova potrošnja je izuzetno visoka, i Svetska turistička organizacija kaže da će do 2030. kulturni turizam biti jedan od tri vodeća turistička proizvoda u svetu", kaže Danijela Vićentijević.

Komentarišući porast turističkih dolazaka u Evropu (sa Rusijom) od četiri odsto – ukupan porast turizma na globalnom nivou u 2014. je pet odsto, prema podacima UNWTO iz jula ove godine – Danijela Vićentijević kaže da su se Evropljani pomalo zasitili drugih kontinenata, i kao da su shvatili da nisu dovoljno izučili sopstveni kontinent.

"Tu, međutim, ne mislim na razvijene evropske zemlje, već sada atraktivne destinacije postaju zemlje Jugoistočne Evrope. Te zemlje, pa i Srbija među njima, zbog ekonomske situacije nisu mogle da prate standarde globalizacije. To je imalo i dobre efekte, jer smo na neki način sačuvali autentičnost, mada možda ne uvek svesno. Sada bogata evropska klijentela želi da upoznaje zemlje Istočnog bloka, da vide kako izgledaju te države gde je nekada bio socijalizam, uključujući Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, o Poljskoj i da ne govorim", kaže Vićentijević.


 

Daleko od rekordera

(tabela u foto galeriji)

Gledajući podatke Republičkog zavoda za statistiku, jasno je da su broj turista i broj ostvarenih noćenja u Srbiji daleko od rezultata najvećih turističkih centara (uzgred, kada govorimo o zemljama okruženja, zanimljivo je primetiti da su i Mađarska i Hrvatska sada ispred Egipta po broju turista, Grčka je iznad ova dva suseda Srbije sa oko deset miliona turista više, a iznad svih njih, sa više od 25 miliona turista u 2014. bila je – Austrija). U Srbiji, od 2005, uz samo jedan blagi pad 2008. godine, konstantno raste broj stranih turista, pa je od oko 450.000 u 2005. godini, u 2014. broj stranih turista porastao na 1,03 miliona, čime se maltene izjednačio sa brojem domaćih turista (1,16 miliona domaćih, a 2008. godine bilo ih je 1,62 miliona). Međutim, prema istim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iako se ukupan broj dolazaka sa 1,99 miliona u 2005. povećao na 2,19 miliona u 2014, broj noćenja je manji (6,5 miliona noćenja 2005, prema 6,09 miliona u 2014 – rekordna je bila 2008. sa 7,33 miliona noćenja) – ukupan broj noćenja po jednom turisti smanjio se sa 3,27 u 2005. na 2,77 u 2014.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Vaučeri idu dobro

Budući da joj je u Ministarstvu jedno od zaduženja i rad sa stanovništvom u vezi sa vaučerima za letovanje u zemlji, Danijela Vićentijević je mogla da za "Vreme" saopšti poslednje podatke o zainteresovanosti građana za subvencionisanje domaćeg turizma: "Prijavljivanje za vaučere bilo je završeno 15. jula, ali je zbog velikog interesovanja produženo do 15. oktobra. Do ponedeljka, 17. avgusta, ukupno je bilo prijavljeno 10.206 građana. Od toga, 61,2 odsto su penzioneri, 27,3 odsto zaposleni sa primanjima do 60.000 dinara, ostalo su nezaposleni koji su bili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje barem od januara do juna, i lica koja imaju pravo na pomoć i negu drugog lica. Vaučeri idu jako dobro, jer postoji veliko interesovanje građana, koji su izuzetno zadovoljni", kaže Vićentijević.

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net