Istraživanje – Građani o korupciji u policiji >

Riba se čisti od glave

Loša ekonomska situacija glavni je problem građana Srbije. Kada nisu preokupirani time, brine ih korupcija, koja je za ogromnu većinu nešto normalno u našem društvu. Građani kažu da je ima svuda, pa i u policiji, odnosno u instituciji koja bi trebalo da zajedno sa tužilaštvom predvodi borbu protiv korupcije. Ovo su ključni nalazi regionalnog istraživanja javnog mnjenja o integritetu policije, koje je osmislila i sprovela mreža pointpuls. Terenski deo istraživanja obavio je Ipsos Strategic Marketing na reprezentativnom uzorku od 1205 punoletnih građana Srbije u junu 2015

Istraživanja javnog mnjenja su korektivni mehanizam statističkim pokazateljima o efikasnosti policije. Prava slika o performansama policije dobija se ukrštanjem podataka o tome kako običan građanin gleda na rad policije i koliko dobro policajci rade na unapređenju bezbednosti građana i građanki. Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova su u prethodnih šest meseci pričali dosta o uspesima policije, ali konačni sud o radu policije daju građani.

IMIDŽ KORUMPIRANOSTI PRATI POLICIJU: Samo 4 odsto građana misli da nema korupcije u policiji. Za više od dve trećine građana korupcija u policiji je rasprostranjena. U istraživanjima javnog mnjenja policija se uvek nađe u prvih pet najkorumpiranijih institucija. Tako je i sada, a policiji društvo prave zdravstvo, carina, sudstvo i tržišna inspekcija.

foto: milovan milenković

Bezbednost je prva stvar koja građanima padne na pamet kada pomisle na policiju, ali odmah nakon toga je korupcija. Situacija je znatno lošija kada ispitanici pomisle na običnog policajca u Srbiji, onog koga viđaju svakodnevno na ulici. Najpre kažu da je arogantan, bezobrazan i drzak (29 odsto), a zatim da je korumpiran (16 odsto) i neobrazovan (14 odsto). Sve to zajedno doprinosi percepciji po kojoj se 67 odsto građana Srbije slaže da policija najmanje deluje kao servis građana. Manje od trećine građana Srbije (27 odsto) nema takvo mišljenje.

Građani procenjuju da je korupcija najprisutnija u saobraćajnoj policiji, te u delu policije koji se bavi suzbijanjem privrednog kriminala i u graničnoj policiji. Rezultati su slični kao i pre dve godine kada je BCBP sproveo slično istraživanje. Delovi policije koji su najčešće u kontaktu sa građanima su i najlošije ocenjeni. Ipak, rasprostranjenost korupcije je povećana, u odnosu na pre dve godine, u delovima policije koji se bave borbom protiv privrednog i organizovanog kriminala. Takvo stanje je moguće povezati sa aferama u policiji u slučaju "Šarić" (da je, navodno, bivši načelnik kriminalističke policije Rodoljub Milović kao "general Papaja" stvorio zemunski klan ili da se Branko Lazarević, kao bivši šef kabineta ministra unutrašnjih poslova, tereti za curenje informacija iz policije), ali građani iznose svoje stavove i na osnovu ličnog iskustva.

Okolnost da građani procenjuju korumpiranost delova policije na osnovu svojih kontakata sa policajcima ili na osnovu percepcije, upotpunjuje se činjenicom da se primanje mita od građana povezuje sa komunikacijom populacije sa saobraćajnom i graničnom policijom. Primanje mita od kriminalaca povezano je sa uverenjem građana da kriminal ne može da postoji bez veza u policiji, a naročito sa onima koji se bave suzbijanjem privrednog i organizovanog kriminala.

Policija je pogodno okruženje za pojavu korupcije. Ogromna većina građana smatra da je korupcija nešto normalno u našem društvu, ima je svuda, pa i u policiji. Korupcija u policiji postoji jer su osobe na visokim policijskim funkcijama korumpirane. To najčešće kažu građani koji žive u Beogradu i u urbanim sredinama. Mala je mogućnost da korumpirani policajci budu uhvaćeni. Najviše neslaganja postoji o tome koliko su male plate uzrok korupcije. Polovina stanovništva se slaže s tim, posebno u Beogradu. Druga polovina ima suprotno mišljenje.

POLITIZACIJA U UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA: Čak 82 odsto građana Srbije smatra da političari utiču na operativan rad policije. Takvo mišljenje ugrožava reformu policije koju bi trebalo sprovesti u skladu sa demokratskim principima i ukazuje da građani ne vide policiju kao servis građana, već kao produženu ruku interesa političkih stranaka. Dve trećine građana Srbije (67 odsto) slaže se sa stavom da policija najmanje deluje kao servis građana. Nešto manje od jedne trećine (27 odsto) smatra suprotno.

foto: a. anđić

Politizacija je primetna prilikom zapošljavanja ili napredovanja u policiji. Za 53 odsto građana, što je za 17 procenata više nego pre dve godine, za dobijanje posla u policiji presudne su političke veze. Ipak, prednost je data prijateljskim i rodbinskim vezama, i to duplo više nego pre dve godine. Proces dobijanja posla obično podrazumeva i da onaj ko je zainteresovan za tu radnu poziciju daje novac, smatra svaki sedmi građanin u Srbiji. Povećan je procenat onih koji veruju da je dobijanje radnog mesta u policiji povezano sa javnim konkursima, znanjem i sposobnostima kandidata, što je dobro i na tome je potrebno insistirati.

POTREBNI SU NAM ODGOVORNI POLICAJCI: Zbog svega što je prethodno napisano ne treba da čudi to što svaki peti građanin smatra da prioritet reforme policije treba da bude jačanje odgovornosti i discipline policajaca, dok svaki šesti smatra da je to suzbijanje korupcije u policiji. Mladići i devojke u Srbiji insistiraju da najviše treba raditi na obrazovanju policajaca. U tom poslu treba krenuti od vrha, jer su za 28 odsto građana policajci na visokim pozicijama najkorumpiraniji. Nakon toga treba nastaviti sa običnim policajcima i inspektorima.

Građani su podeljeni u tome kako treba smanjiti korupciju. Jednoj polovini politička volja nije problem, ali moraju da se ojačaju institucije. Politička volja je potrebna za drugu polovinu, a već sada imamo jake institucije koje mogu da reše problem korupcije. Kada je reč o smanjenju korupcije u policiji, 34 odsto građana ne veruje da policija zaista želi da se efikasno bori protiv korupcije u svojim redovima, dok 33 procenta veruje da policajci to žele, ali da nisu u poziciji da to i učine, a 29 odsto ispitanika misli da žele i da mogu.

Smanjio se broj građana koji bi prijavili unutrašnjoj kontroli policije slučaj korupcije u policiji. Pre dve godine, svaki peti građanin koji bi se odlučio da prijavi korupciju u policiji najpre bi podneo prijavu unutrašnjoj kontroli policije. Sada bi to učinio tek svaki šesti građanin. Prvi izbor je Agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, građani smatraju da unutrašnja kontrola najviše treba da se bavi problemom korupcije u policiji.

Građani su represivne mere odredili kao glavne metode borbe protiv korupcije u policiji. Najviše je potrebno strogo kažnjavanje počinioca koruptivne radnje (22 odsto), ali i više kažnjavati korumpirane rukovodioce u policiji (21 odsto). Ovo je u skladu sa prethodnim nalazom o tome da su visokopozicionirani policajci najviše korumpirani. Kao i pre dve godine, i dalje je problem prijavljivanje slučajeva korupcije u policiji ako građani moraju da daju svoje lične podatke. Glavni razlog je strah i lična bezbednost. Civilno društvo, prema mišljenju građana, najviše treba da sarađuje sa državom u borbi protiv korupcije.

NOVI ZAKON O POLICIJI ŠANSA ZA PROMENE: Građani su prepoznali tri glavna problema u procesu reforme policije. Prati je imidž korumpiranosti. Postoji veliki uticaj političkih stranaka na operativan rad policije. Najmanje je onih koji se zapošljavaju i napreduju na osnovu svojih kvaliteta. Štaviše, građani su rekli šta očekuju od običnog policajca i ko treba time da se bavi. Unutrašnja kontrola treba najviše da radi na stvaranju odgovornog policajca. Imidž korumpiranosti policije treba popraviti promenom kulture u policijskim redovima. Nije dovoljna samo kazna. Promenom uverenja, vrednosti, stavova i znanja dobijamo profesionalne policajce koji su neophodni za nastavak reforme policije.

Četrnaest godina nakon demokratskih promena u Srbiji, još nije razdvojena uloga Ministarstva i policije, gde je "prvi" zadužen da utvrdi prioritete u radu na osnovu potreba građana i obezbedi sredstva, a "drugi" je u obavezi da očuva i unapredi bezbednost građana. To je potrebno promeniti. Za prijem u policijsku službu neophodan je konkurs. Kriterijumi za napredovanje treba da budu javni. Kvalitet rada i znanje treba da budu osnovna merila za napredovanje.

Novi zakon o policiji, čije se usvajanje očekuje na jesen, nakon tri odlaganja, trebalo bi da reši neke od ovih problema. Najveći napredak Nacrtom policijskog zakona načinjen je na planu operativnog i razvojnog planiranja rada policije, i jasnim razgraničavanjem unutrašnjih od policijskih poslova. Unapređeno je i upravljanje ljudskim resursima. Najveća mana ovog zakona jeste što ne kreira dovoljne i neophodne pretpostavke za depolitizaciju upravljanja policijom i demokratsku kontrolu rada policije. Nove antikorupcijske mere, kao što su test integriteta ili provera imovine policajaca, nisu dovoljno precizno formulisane.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Tekst je nastao u okviru projekta Puls integriteta i poverenja policija na Zapadnom Balkanu (pointpuls), koji podržava Evropska unija kroz program podrške civilnom društvu. Projekat zajednički sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku (bcbp) i Balkanska istraživačka mreža (birn) iz Beograda, Centar za sigurnosne studije (css) iz Sarajeva, Institut Alternativa (ia) iz Podgorice i Kosovski centar za bezbednosne studije (kcss) iz Prištine. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove Evropske unije.


 

Balkanski sindrom

Nezaposlenost, siromaštvo i loš životni standard čine balkanski sindrom građana u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu i Srbiji. Nakon toga je korupcija. Kao i za građane Srbije, korupcija nije ključan problem, ali je nešto normalno u našem društvu. Korupcija u policiji postoji kao i svuda.

Policije regiona susreću se sa sličnim problemima. Poverenje u policiju je još neodgovarajuće. Postoji veliki uticaj politike na operativan rad policije. Ljudi na visokim pozicijama u policiji su najkorumpiraniji. Korupcija pri zapošljavanju je i dalje ozbiljan problem.

Poverenje građana u policiju u regionu je ispod svetskog proseka koji iznosi od 60 do 90 procenata, ali su svi blizu granice od 60 odsto. Najviše poverenja u policiju imaju građani Crne Gore, zatim Kosova, Bosne i Hercegovine, i na kraju Srbije. Međutim, procenat građana koji uopšte nemaju poverenja u policiju veći je od onih koji joj u potpunosti veruju.

Političke stranke u regionu imaju ogroman uticaj na operativan rad policije. Takvo stanje negativno utiče na demokratski razvoj policije, na njenu ulogu servisa građana, i na proces reforme. Stanje je najgore u bosni i hercegovini i srbiji, gde više od 80 odsto građana vidi uticaj politike na operativan rad policije.

Prijateljske i rodbinske veze su ključ za zapošljavanje u policiji u regionu. Svaki drugi stanovnik Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine započne posao u policiji zato što ima prijatelja ili rođaka koji radi u policiji. Drugi način su političke veze. Policija na Kosovu jedino iskače iz ovakvog okruženja jer 54 procenta građana veruje da se izbor kandidata za rad u policiji vrši putem javnog konkursa, ali su političke veze važnije od prijateljskih i rodbinskih u odnosu na Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Dodatno zabrinjava mišljenje građana da su ljudi na visokim pozicijama u policiji najkorumpiraniji. Za rešavanje problema korupcije u policiji potrebno je strogo kažnjavanje počinioca, slažu se građani u regionu.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net