Intervju – Prof. dr Đokica Jovanović, stanar >

Niški ustanak protiv Toplane

"Daljinsko grejanje mora da bude jeftinije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmišljeno. Međutim, došli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je već tako, onda nema razloga da postoji – samo sebe cenom dokida"

Prema legendi u nastajanju i/ili narastanju, trojica predsednika skupština stanara u Nišu održali su savetovanje u obližnjem kafiću sa samo jednom tačkom dnevnog reda: šta sa po njima nerazumnim i neosnovanim poskupljenjem usluga Niške toplane. Nedugo zatim, dok se čestito još nisu dotakli strategije i taktike, pridružilo im se još trideset drugih predsednika, te je savetovanje preraslo u samit. Opet ne prođe mnogo, taman dok su uobličavani zaključci, na platou ispred zgrade okupilo se još nekoliko stotina što predsednika skupština stanara iz različitih delova Niša, što vlasnika individualnih stambenih objekata, što samostalnih stanara: od samita je nastao Pokret.

"Uglavnom je tačno", kaže za "Vreme" dr Đokica Jovanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, jedan od trojice članova Inicijativnog odbora. "Doduše, nisam predsednik kućnog saveta, već običan stanar, ali druga dvojica jesu, nije bilo u kafiću nego ovde, kod nas – u komšiluku." Dogovorili su se, kaže, da kao prvi korak pozovu predsednike kućnih saveta okolnih zgrada da se priključe jer ista ih muka mori. "Odazvalo se njih 25. Međutim, kad smo počeli sa čitanjem teksta sa zahtevima Toplani, neko je primetio veliku gužvu ispred zgrade. Ispostavilo se da se okupilo pet stotina ljudi koji su već nekako saznali za sastanak i došli da nas podrže." Kako ta zajednička prostorija namenjena sastancima kućnog saveta nije dovoljno velika da primi toliko ljudi, izašli su napolje. "Pao je mrak i delovalo je malo onako: čitao sam zahteve pri svetlosti mobilnih telefona. Kasnije smo, uz sva moguća saplitanja gradske birokratije, osnovali i ‘Udruženje predsednika skupština stanara’."

"VREME": Zaista impresivan odziv za kratko vreme.

ĐOKICA JOVANOVIĆ: Šta da kažem: inače skupo grejanje poskupelo je za dodatnih dvadeset i nešto posto, tako da su ljudima dolazili enormno veliki računi, nekim penzionerima su računi za grejanje ispali veći od penzija, pa su se našli u čudu, ali i uplašili da će im, ako račune ne plate, a ne mogu, doći izvršitelji i zapleniti imovinu, recimo stan čije grejanje ne mogu da plate. Taj strah je pokrenuo ljude. Došli smo do toga da se u Nišu teže prodaju stanovi koji su povezani na daljinsko grejanje, bez obzira na to što se nude po nižim cenama od stanova koji takvo grejanje nemaju. To najbolje pokazuje kako stoje stvari.

Koliko je to "enormno"?

Za stan od 82 kvadrata stigao mi je račun od 11.000 dinara, dvostruko veći nego prošle godine u isto vreme.

Kako se obračunava ko koliko treba da plati?

Niška toplana obračunava grejanje na osnovu izmerenog utroška, ali za celu zgradu, a posle, na neki nama nepoznat način, izračunava za svaki stan posebno: mom komšiji, recimo, koji ima ne malo manji stan od mog, stigao je račun identičan mom. Po svemu sudeći, reč je o veoma čudnom načinu obračuna. Jedan manji broj Nišlija je ugradio "delitelje toplote", ali i njima su stigli enormno uvećani računi, po 20, 30 hiljada dinara. Sa druge strane, nekima su računi manji nego što su bili po starom obračunu, prema grejanoj površini. U Toplani kažu da je verovatno reč o softverskoj grešci.

Na osnovu čega zaključujete da je grejanje skupo?

Svedoci smo da gas od početka godine pojeftinjuje, a naši računi su sve veći i veći, i to preko leta. Kako je to moguće ako je, kako kažu u Toplani, cena gasa čak 75 odsto cene grejanja. Kad smo izašli sa tim argumentom, dobili smo odgovor preko medija da mi to samo izmišljamo. Mislimo i da pored ne baš egzaktno definisanog utroška toplotne energije, Toplana neosnovano naplaćuje i fiksni deo, kao za održavanje instalacije, čak i u slučaju da se sa sistema daljinskog grejanja isključite. Mi mislimo da to nije u skladu sa zakonima, naročito sa Zakonom o zaštiti potrošača. Sad se iz gradskih vlasti, ali tek pošto smo podigli glas, čuje da će taj paušal biti smanjen na četvrtinu sadašnje cene – sa 30 na 8 dinara. Na osnovu toga zaključujemo da se ta cena, da tako kažem, fakultativno određuje, ali i dalje mora da se plati, grejali se – ne grejali, pride i za toplotu koju cevi izrače u negrejanom stanu.

Vrlo kreativno, nema šta.

Mi se pozivamo na Ustav Srbije, na Član 40. u kome piše da je stan neprikosnoven, pa ako je neprikosnoven, onda mi te instalacije možemo da iznesemo iz stana, odnosno da svi koji se isključe sa daljinskog grejanja a ostave instalacije mogu Toplani da naplate tranzit toplote, jer korišćenjem tuđe infrastrukture ostvaruje dobit.

Kreativnost na kreativnost?

Nije nam to bila ideja od početka, ali ako misle da mogu sa nama da se nadgornjavaju besmislenim argumentima, nema problema – možemo i mi. Isto je i sa onim "komšijskim grejanjem" kroz pregradne zidove: ako želite da grejanje isključite, morate da imate pismenu saglasnost komšija. Mi na to kažemo da ko se isključi sa daljinskog grejanja, grejaće se na neki drugi način, time će i on grejati komšiju i račun je poravnat. Saglasnost komšija je takođe besmislen zahtev koji vas onemogućava da suvereno odlučujete o sebi. Štaviše, ustavno je pravo svakog da odluči kolika će da bude temperatura u njegovom stanu: možda neko baš hoće da mu u stanu bude recimo +5, a ako ga komšija "greje", onda komšija čini nasilje nad njim – onemogućava mu slobodno uživanje privatne imovine, pa bi on, ako se baš insistira na besmislu, mogao od komšije da traži odštetu.

Koji su vaši konkretni zahtevi?

Da se cena vrati na nivo od pre aktuelnog snižavanja plata u javnom sektoru i penzija, pa još 10 odsto pride sa prostim obrazloženjem: ako će država da štedi na građanima, onda mora da štedi i na sebi. Tražimo i da se postavi menadžment koji neće da radi po arbitražnim nalozima vladajućih partija, dakle ovaj koji je sad da se smeni, kao i da se većnik u gradskoj skupštini zadužen za energetiku razreši dužnosti.

Proizvodnja i distribucija toplotne energije ipak nešto koštaju i red je da se plati koliko treba.

Naravno da treba da se plati, pitanje je samo koliko zaista koštaju proizvodnja i distribucija, a koliki su drugi, možda neopravdani troškovi koji se nama zaračunavaju. Zbog toga smo tražili, recimo, da nam kažu kolika je plata direktora Toplane, kolika je prosečna zarada, pa kakva je struktura zaposlenih – koliko je radnika u proizvodnji, a koliko ih ima po kancelarijama, u kakvoj su proporciji radničke i kancelarijske plate, kolika su nenaplaćena potraživanja i ko su dužnici, tražili smo na uvid fakture Jugoros gasa, koliko da proverimo onu tvrdnju od 75 odsto... Bez rezultata: neće da kažu, što može samo da znači da nešto kriju. Mi mislimo da ima podosta unutrašnjih rezervi koje nisu dovoljno iskorišćene, ali da neće ili ne smeju u njih da džarnu, pa zbog toga zidaju cene. Monopolisti su, pa računaju – može im se, a nama su računi dvostruko veći nego što su bili u vreme smanjivanja plata i penzija. Neko će reći da su naši zahtevi neekonomični. Možda jesu, ja mislim da nisu, ali ako ste nekome smanjili prihode za deset odsto, gde je logika da cene komunalnih usluga rastu. Nisu plate smanjene samo u "državnom sektoru": niške gazde, poslodavci, iskoristili su ovo smanjivanje plata u javnom sektoru da smanje plate i svojim radnicima jer, kao, štednja! Pad standarda je opšti, a poskupljuje sad i struja, skočili su i porezi na imovinu.

To sa porezom na imovinu je obaška priča.

To je naša slika i prilika: u Sloveniji, kažu, poreza na imovinu uopšte nema, u Hrvatskoj takođe, a u mnogim zemljama Evropske unije, koje porez na imovinu imaju, na stanove u kojima vlasnik ili član uže porodice živi porez se takođe ne plaća, dok je kod nas ukinut čak i popust – poreski kredit na izdržavane članove domaćinstva.

Liči na predložak za osnivanje Udruženja vlasnika kuća/stanovaporeskih obveznika.

Otprilike.

Da se vratimo na grejanje. Pretpostavimo da odgovor bude "ne dolazi u obzir", ili da odgovora i ne bude. Šta onda?

Na skupu održanom prošle nedelje nekoliko hiljada građana je potpisalo zahtev za isključenje sa daljinskog grejanja, ali ne na njihovom formularu koji je za korisnike nepovoljan, nego koji smo mi napravili. Ako to ne bude urodilo plodom, organizovaćemo velike mitinge, pa ako i tu izostane rezultat, ići ćemo na sudske sporove: na pragu smo da oformimo jak advokatski tim koji će nas na sudu zastupati. Budući da je u nekoliko slučajeva sud već presudio u korist građana, ne sumnjamo da će i nadalje biti tako. Onda će se Toplana ugasiti. Terali su zeca, isterali su mečku.

Recimo da iz Toplane kažu "u reduisključićemo vas". Kako ćete da se grejete iduće zime?

Grejanje na struju je znatno jeftinije od ovog daljinskog. Imamo stručnjaka za grejanje koji je izveo precizne računice za razna grejna tela koja rade na struju. Takođe, moguće je etažno grejanje na pelet. Najisplativije je da se isključe celi objekti, i da se koristi infrastruktura koju imamo i da se ide na pelet: to grejanje je čak 70 odsto jeftinije nego ovo koje sad imamo.

Mislite da svaka zgrada ima svoju centralnu peć koja proizvodi toplotu za sve stanove, kao u "dobra stara vremena"?

Baš tako, samo što bi sad bio kotao na pelet. Ima tu još mogućnosti. Niš, naime, leži na jezeru, to je nedavno ponovo otkriveno. Kažem "ponovo" jer se to i odranije znalo, ali je sad aktuelizovano: ima više novih zgrada koje pomoću toplotnih pumpi koriste geotermalnu energiju. Stručnjaci kažu da je to grejanje još jeftinije, jeftinije nego i na pelet. Daljinsko grejanje mora da bude jeftinije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmišljeno. Međutim, došli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je već tako, onda nema razloga da postoji – samo sebe cenom dokida.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net