fotografije: ap photo
POD SUMNJOM: Bivši predsednik FIFA Sep Blater

FIFA – Hapšenja i korupcija >

Ostavka doživotnog diktatora

Samo četiri dana pošto je po peti put izabran za predsednika Svetske fudbalske federacije, najmoćniji čovek svetskog fudbala Sep Blater je u utorak posle podne neočekivano podneo ostavku na navrat-nanos zakazanoj konferenciji za medije u Cirihu. "Izbori su prošli, ali umešanost FIFA u skandalu nema kraja", izjavio je "doživotni diktator", kako ga je nazvao Dijego Maradona. Uprkos mnogobrojnim optužbama za korupciju i kriminalne radnje u FIFA i hapšenja njenih funkcionera, Blater je prvo sve hladnokrvno negirao i govorio o političkom pritisku. Pritisak je izgleda postao prevelik. Novi predsednik FIFA trebalo bi da bude izabran na vanrednom kongresu

Ono što su mnogi godinama pretpostavljali, ali nisu imali čvrste dokaze za to, pokazalo se tačnim 26. maja kad je švajcarska policija uhapsila devetoro ljudi zbog korupcije, mita i pranja novca. FIFA, Međunarodna fudbalska federacija, definitivno je mesto tesno povezano sa kriminalom, jer su svi uhapšeni visoki funkcioneri te organizacije. Naravno, Sep Blater, predsednik FIFA, koji je ponovo izabran na tu funkciju dva dana posle hapšenja u Cirihu, to nikad neće priznati. Kao ni ruski predsednik Vladimir Putin. Njihov stav je skoro istovetan, što je vrlo zanimljivo.

"Niko ne može da mi kaže da je slučajnost da se uhapse funkcioneri dva dana uoči Kongresa, i to uopšte nije dobro. To se verovatno ne bi desilo da su SAD i Engleska dobili organizaciju Svetskog prvenstva 2018. i 2022. godine. Naravno da neću ponuditi ostavku jer bi to značilo da su oni u pravu, a poslednje tri ili četiri godine borio sam se protiv korupcije", rekao je Blater za švajcarsku nacionalnu televiziju. "Poznato je da je Sep Blater pod velikim pritiskom da se Rusiji oduzme organizacija prvenstva sveta. Ako se išta dogodilo, desilo se na teritoriji SAD, i američke vlasti nemaju pravo da sprovode svoje zakone na drugim teritorijama. Nažalost, naši američki partneri koriste takve metode da postignu svoje sebične ciljeve i da nelegalno gone ljude. Ne odbacujem mogućnost da se isto to dešava i u slučaju FIFA", izjavio je Putin, a prenela agencija Itar-Tas.

KUPOVANJE MUNDIJALA: Međusobna podrška i simpatije Putina i Blatera nisu novog datuma, bile su vidljive i u novembru 2010. kad je Rusiji dodeljena organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Odlučujući adut bila je ruska garancija neograničenog budžeta i izražena spremnost da potroši bilo koju sumu novca na organizaciju turnira. A to je stvar koju FIFA, kao i sve ostale sportske federacije, prosto obožava. Već 2010. se govorkalo da je u pitanju "kupljen" mondijal, mada je, istini za volju, još više sumnji izazvala odluka da 2022. domaćin najboljim reprezentacijama sveta bude Katar. Posle skandaloznog hapšenja u ciriškom hotelu u cik zore jasno je da korupcija u FIFA nije "izmišljena" ni 2010, ni u godinama koje su sledile, nego mnogo ranije. Švajcarski policajci postupili su po tužbi američkog ministarstva pravde koje je pratilo i prikupljalo dokaze protiv okrivljenih još od ranih devedesetih godina. Zapravo, dokaze je ponudio bivši član Izvršnog komiteta FIFA Čak Blejzer, koji je bio doušnik FBI i od ključne pomoći prilikom hapšenja zvaničnika u Cirihu navodno umešanih u mito i korupciju. On je snimao razgovore čelnika svetske kuće fudbala i te razgovore zamenio za imunitet na sudu pošto je priznao sopstvenu krivicu za reketiranje, prevaru, pranje novca, prijavljivanje poreza i sakrivanje prihoda koji su u jednom trenutku bili veći i od dva miliona dolara. Blejzera su nazivali i "Najmoćnijim čovekom fudbala", a privukao je na sebe pažnju FBI kada je počeo da rasipa novac na sve strane, uključujući i iznajmljivanje kuće za svoje mačke u vrednosti od 6000 dolara mesečno. Blejzer je samo od TV prava između 1996. i 2011. godine inkasirao 15 miliona dolara, a na raspolaganju je imao i privatni avion, kao i luksuzni apartman na Bahamima.

"Optužnica navodi korupciju koja je široko rasprostranjena, sistematska i duboko ukorenjena, kako u inostranstvu tako i ovde u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona se prostire na bar dve generacije fudbalskih funkcionera koji su, kako se navodi, zloupotrebili svoje položaje da bi dobili milione dolara mita", rekla je američka ministarka pravde Loreta Linč.

AMERIČKA VEZA U CIRIHU: Niti je ekipa koja je sad u zatvoru bezazlena, niti je svota koja se pominje da je završila u njihovim džepovima naivna. Reč je o najmanje 98 miliona dolara, a interesantno je da su svi uhapšeni zvaničnici predstavnici nacionalnih federacija sa američkog kontinenta (vidi okvir).

Racija ih je iznenadila u jednom od najotmenijih ciriških hotela Baur Au Lac, u kome noćenje košta 800 evra po osobi. Kad su im policajci stavili lisice na ruke, to nije bio deo nekog rijalitija, nego početak ispitivanja finansijskog poslovanja – i malverzacija – u međunarodnoj kući fudbala. Interesantno je da su u lobiju Baur Au Laca bili sklapani najvažniji dogovori kad je već pomenute 2010. dodeljeno domaćinstvo svetskih prvenstava Rusiji i Kataru.

Ako je tačno da su pomenuta gospoda primala mito i prala novac pune dve decenije, onda se pod lupu moraju staviti i svetska prvenstva održana u SAD 1994, Francuskoj 1998, Japanu i Koreji 2002, Nemačkoj 2006, Južnoj Africi 2010. i Brazilu 2014.

Mnogima je sada jasnije otkud SP u Južnoj Africi, gde je izgrađeno desetak stadiona i kompletna infrastruktura vredna desetine milijardi dolara, a posle Mondijala sve to zvrji prazno i neiskorišćeno. Futuristički projektovan stadion u Kejptaunu ne mogu da napune mečevi lokalnih Kajzer čifsa i Mamelodi sandaunsa, eventualno bi to mogla tek utakmica naoružanih crnaca i belaca. A šta tek reći za prošlogodišnji SP u Brazilu, zemlji fudbala u kojoj se narod masovno digao i izašao na ulice pod parolom: "Nećemo fudbal, hoćemo posao!" Vlada u Brazilu posekla je hiljade hektara šuma u Amazoniji da bi platila izgradnju novih stadiona, a na kraju su se domaćini proveli kao bos po trnju. Reprezentacija "karioka" ponižena je u utakmici sa Nemačkom (1:7), a novi objekti sada stoje zaključani i Brazilci se pitaju šta da rade sa njima. I zarada od turizma bila je daleko ispod očekivane, ali je zato FIFA u decembru prošle godine godine saopštila da je od Mundijala u Brazilu zaradila preko dve milijarde dolara.

SKUPI FUDBAL NA ARABIJSKOM POLUOSTRVU: Tih dve milijarde dolara nije ništa prema 200 milijardi, koliko namerava da uloži vlada Katara u organizaciju Svetskog prvenstva 2022. Ova gasna imperija na Arabijskom poluostrvu dobila je domaćinstvo u konkurenciji SAD, Japana i Australije sa obećanjem da će napraviti klimatizovane stadione. Prošle godine Katarani su shvatili da je to nemoguće na ovom stupnju tehnološkog razvoja, pa su se sa FIFA dogovorili da prvenstvo organizuju u novembru i decembru, kad temperature padnu na podnošljivih tridesetak stepeni. Navodno su sad najavili da će napraviti devet stadiona koji se mogu rasklopiti i preneti na drugi kraj sveta.

Može se zamisliti koliko se potrošilo na lobiranje i podmićivanje kad je u pitanju posao vredan 200 milijardi dolara. Na primer, ono što se zna je da je već pomenuti Džek Vorner, iz Trinidada i Tobaga, uhapšen u policijskoj akciji 26. maja, svojevremeno dobio od južnoafričke vlade ukupno deset miliona dolara da bi glasao da ta država dobije SP 2010. Interesantno je da mu je taj novac uplaćen sa računa FIFA na njegov privatni u Banc of America, a to stoji na 83. stranici izveštaja koji je prošle jeseni pripremio nezavisni istražitelj Majkl Garsija, koga je angažovala FIFA. On na 350 strana iznosi podatke o korupciji u FIFA, kao i da su Katar i Rusija podmitili čelnike Kuće fudbala kako bi dobili organizaciju Svetskog kupa. Etički komitet FIFA hitro je reagovao, i – odbacio sve Garsijine optužbe. Predsednik tog tela Hans-Joakin Ekert publikovao je samo 42 strane iz izveštaja. To je uradio u novembru prošle godine, a dan kasnije Majkl Garsija je dao ostavku i izašao iz posla sa FIFA.

BEKSTVO SPONZORA: Slično kao Ekert reagovao je posle najnovijeg korupcionaškog skandala Sep Blater. Čim je dobio peti četvorogodišnjih mandat da bude prvi čovek FIFA, ovaj sedamdesetdevetogodišnji Švajcarac, koji je studirao ekonomiju, najpre u Sent Moricu, a potom u Lozani, izjavio je da šampionati ostaju Rusiji i Kataru, i da je tu sve čisto. "Ne mogu ja da sve vreme kontrolišem rad baš svakog funkcionera", izjavio je o hapšenju svojih kolega.

Blaterov poštovalac Vladimir Putin poslao mu je svojevrsnu podršku vrednu 80, a možda naraste i na svih sto miliona dolara. Toliko će partnerstvo sa FIFA platiti ruski energetski gigant Gasprom za Svetsko prvenstvo 2018. Ujedno, Gasprom je jedan od retkih sponzora FIFA koji se nije oglasio posle najnovijeg skandala. Ostali su najavili da neće produžiti ugovore jer bi, izračunao je magazin "Forbs", kao partneri ozloglašene FIFA u narednim godinama izgubili čak milijardu dolara.

Sony i Emirates su reagovali odmah posle Garsijinog izveštaja. Japanska kompanija je odbila da produži sponzorski ugovor vredan 340 miliona dolara, a avio-prevoznik iz Emirata je za osam godina platio FIFA 283 miliona dolara, ali više neće. Kažu da saradnja sa FIFA nije ispunila njihova očekivanja.

U januaru ove godine sponzorski pul FIFA napustile su kompanije iz takozvanog drugog reda: Castrol, Johnson&Johnson i Continental Tyres. One uplaćuju od deset do 20 miliona dolara. Visa nije produžila sponzorstvo vredno 130 miliona, ali FIFA to ne zabrinjava previše. Ostali su verni Coca-Cola (445 miliona dolara do 2022), Addidas i Hyundai (po 280 miliona), kao i "drugoligaši" kao što su pivski gigant Budwiser, McDonalds, brazilski proizvođač hrane Seare i kineski energetski koncern Yingli Solar.

Ukupna zarada FIFA u periodu od 2011. do 2014. je vrtoglavih 5,7 milijardi dolara. Imala je i troškove – 2,9 milijardi. U prošloj godini platila je 261 milion dolara bonuse učesnicima Svetskog prvenstva u Brazilu, za 27 miliona kupila je luksuzni hotel sa četiri zvezdice u Cirihu, a 39,7 miliona otišlo je na plate funkcionera. Blaterova plata i bonusi su tajna, ali na jednom panelu u FIFA rečeno je da je taj iznos "u rangu sa odgovarajućim svetskim kompanijama".

Jedan od najvećíh izvora zarade za džentlmene iz Ciriha jeste trgovina TV pravima za svetska prvenstva. S tim u vezi, zanimljiva transakcija obavljena je u februaru ove godine. Tada je kineski biznismen Vang Đijanlin za 1,2 milijarde dolara kupio 68 odsto vlasništva švajcarske kompanije Infront Sports&Media. Naravno, Kinez tu firmu nikad ne bi kupio da ona nema televizijska prava za sledeća dva Svetska prvenstva – ona u Rusiji i Kataru. Kompanija Infront je to ekskluzivno pravo dobila od FIFA prošle godine, a direktor ovog švajcarskog koncerna zove se – Filip Blater. On je nećak Sepa Blatera.

Nekako u vreme kad su dva Blatera sklapala ovaj posao pojavila se nova epizoda crtanog filma "Simpsonovi" koja se zove "Ne moraš da lažeš da bi bio sudija". U njoj neimenovani službenik FIFA nudi Homeru Simpsonu posao sudije na SP-u u Brazilu, ali malo potom biva uhapšen zbog korupcije.

Poslovanje FIFA bilo je prošle godine predmet istraživanja čuvene holandske revizorske kuće KPMG. Njihov izveštaj je tajna, a ono što se zna jeste da je KPMG u februaru ove godine kažnjen sa 700.000 dolara od strane međunarodnog revizorskog udruženja FRC zbog konflikta interesa i kršenja etičkih normi.

Simpatični prevarant Del Boj, junak kultne TV serije "Mućke", često je govorio rečenicu koju mnogi znaju napamet: "Dogodine u ovo vreme bićemo milioneri." Jasno je da su brojni čelnici FIFA to isto tvrdili, ali sa gotovo stopostotnom izvesnošću da će tako i biti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Privedeni zbog korupcije u FIFA

1. Džefri Veb, potpredsednik FIFA, predsednik Fudbalskog saveza Kajmanskih ostrva;

2. Hose Marija Marin, član FIFA Organizacionog odbora za olimpijski turnir u Rio de Žaneiru 2016, bivši predsednik FS Brazila;

3. Nikolas Leoz, predstavnik FS Paragvaja i bivši član izvršnog komiteta FIFA

4. Juđenio Figeredo, potpredsednik FIFA i član Izvršnog odbora, bivši predsednik FS Urugvaja;

5. Džek Vorner, bivši potpredsednik FIFA, član Izvršnog odbora, predstavnik FS Trinidada i Tobaga;

6. Eduardo Li, član Izvršnog odbora FIFA, predsednik FS Kostarike;

7. Hulio Roča, član FIFA Kancelarije za razvoj, predsednik FS Nikaragve;

8. Kostas Takas, sekretar FS Kajmanskih ostrva;

9. Rafael Eskivel, predsednik FS Venecuele.

Doživotni diktator

Geri Lineker, najbolji strelac SP-a u Meksiku 1986, na svom Tviter nalogu je napisao: "Na svetu ne postoji bednija i korumpiranija organizacija od FIFA. Kuća od karata se srušila. Vreme je za promene." Mišel Platini, predsednik UEFA, izjavio je u vezi izbora u FIFA: "Blater po svaku cenu želi da zadrži vlast, jer mu je život prazan bez FIFA. On se plaši budućnosti."

"Imamo doživotnog diktatora na čelu FIFA," rekao je Dijego Maradona u intervjuu "Dejli telegrafu", dodavši da je FIFA pod Blaterom postala "sramota i beda za sve koji vole fudbal". Nekadašnji brazilski as Romario prokomentarisao je hapšenje funkcionera iz te zemlje Hozea Marija Marina ovim rečima: "To je jedan od najvećih lopova u Brazilu. Nažalost, nije ga uhapsila naša policija, ali neko ga je morao jednom uhapsiti."

Srbija pod lupom UEFA

UEFA je mesecima vodila istragu o fenomenu promene kvota iz sata u sat za određene mečeve u Srbiji, i taj izveštaj je stigao u FSS. Komesar za integritet Fudbalskog saveza Srbije Milivoj Mirkov otkrio je za "Novosti" delove tog materijala: "Evropska kuća fudbala je preozbiljna organizacija. Toliko, da mnogi u Srbiji izgleda to ne shvataju. UEFA je pre nekoliko godina potpisala ugovor o saradnji sa Interpolom i Europolom i za naše uslove je skoro neshvatljivo do kakvih sitnica se ide kad su u pitanju sumnjive utakmice. Ono što mogu da kažem je da mi redovno od UEFA dobijamo iscrpne izveštaje, neke i na 40 kucanih strana za pet vezanih mečeva koji su pod sumnjom. Ti izveštaji sadrže dijagrame, podatke, pa čak i one naizgled banalne, na primer gde se odbrambeni igrač ili napadač neke ekipe nalazio na terenu u određenoj situaciji."

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net