fotografije: fonet
LAUREATKINJA SA ČLANOVIMA ŽIRIJA I UGLEDNIM ZVANICAMA: Jadranka Joksimović

Zašto sam izašla iz žirija za nagradu »Duga« >

Helena, izvinite

Potez GSA da transrodnoj osobi Heleni (M.V.), koja je imala većinu glasova žirija, uskrati nagradu za borbu protiv homofobije i transfobije, jeste transfoban. Zastrašujuće je da transfobija dođe iz krugova koji treba da se bore protiv nje, naročito ako joj koren leži u sitnom, šićardžijskom politikantstvu

Nagrada "Duga" koju dodeljuje Gej strejt alijansa za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije ustanovljena je 2013. godine. Otpočetka sam u žiriju, iako se njegov sastav svake godine menja; otpočetka cenim cilj Gej strejt alijanse da borbu za LGBT prava u Srbiji digne na institucionalni nivo i da se kroz saradnju sa institucijama izbori za prava LGBT osoba.

Žiriranje za ovu nagradu predstavlja isključivo kompliment i čast, nema honorara.

Prvu nagradu "Duga" za 2013. dobilo je Odeljenje za rad sa zajednicom MUP-a Srbije. Priznajem, ja sam ta koja se najviše zalagala za ovog laureata. Smatrala sam da je to odličan način da se tek ustanovljena nagrada odmah etablira kao ozbiljna, da nije dobro da prve godine ode u ruke nekome iz LGBT zajednice, jer treba da predstavlja pruženu ruku ostatku društva. Na onoj nesrećnoj Paradi ponosa 2010. godine, krvarile su glave policajaca, da bi naše, nas koji smo bili na toj paradi, ostale čitave. Mislila sam na one čije marice dežuraju ispred gej klubova u Beogradu i paze da niko ko je došao samo da bi se zabavio ne nastrada jer živi u društvu u kakvom živi. Na tom sastanku, jednom jedinom na kom se žiri sastao, bila sam najupornija i na kraju ubedila druge članove da prelome u korist ovog odeljenja MUP-a. Da prelome sami, što će se pokazati važnim za dalji tok događaja.

Naredne, 2014. moj favorit nije ušao ni u uži izbor. Ja sam bila ta koja je, opet otvoreno i transparentno, na sastanku svih članova žirija, prelomila, predomislila se i glasala da nagrada ode u ruke Tanji Miščević. Sama sam prelomila.

U te dve godine, odlučivanje o dobitniku nagrade "Duga" bilo je fer i transparentno. Žiri se sastajao, međusobno su se ubeđivali, nikad se nismo svađali i uvek smo imali u vidu da GSA svoje delovanje pre svega usmerava ka institucijama. Takođe, vodili smo računa o tome da je nagrada mlada i da još radimo na njenoj promociji i etabliranju. Iako konačni pobednici nisu uvek bili oni za koje je GSA pretpostavljala ili se nadala da će biti, nikada nam nisu zamerali konačan izbor. Sve je bilo vrlo korektno, sa njihove strane. Zamalo da i ove godine bude tako.

DA SE JOŠ MALO RAZMISLI: Da će biti "čupavo", posumnjala sam kad sam videla spisak nominovanih. Vlada Srbije, gotovo sva ministarstva, Skupština Srbije, Jadranka Joksimović... Ne znam više koja su sve ministarstva bila na spisku, sećam se samo da sam rekla: "Ovde vam samo Vulin nedostaje." Ne bih da zamaram čitaoce postupkom dolaženja do užeg izbora, dosadan je, ali, uglavnom, svodi se na to da se potrudimo da u uži izbor uđe i neka institucija, pojedinac iz institucije, neko iz LGBT zajednice, itd. Tako je bilo i ove godine. A onda smo glasali za dobitnika. Transrodna osoba i major u penziji Helena (M.V.) imala je većinu glasova. Nije bilo, bar tog dana, nikakvog razloga da odmah ne donesemo odluku da nagrada ode u ruke Heleni. Međutim, predstavnici GSA nisu tako mislili, već su predložili da se sutradan još jednom čujemo.

Mogla bih sad da se pravim blesava i da kažem: ne znam zašto je bilo tako. Ali ne mogu, jer su argumenti protiv Helene bili "šta će biti sa reputacijom nagrade" i "Izveštaj o stanju LGBT prava smo ove godine prvi put predstavljali u Skupštini, zar treba da se vratimo u Medija centar". Ovaj drugi argument još i mogu da razumem. Organizacija kojoj je cilj da sarađuje sa institucijama države ne želi da se vrati korak unazad.

Ovaj prvi, međutim, ne mogu da shvatim, koliko god želela da budem dobronamerna prema GSA. Kako je moguće da nagradi za borbu protiv transfobije padne reputacija, ako ode u ruke transrodnoj osobi. Čuli su se i argumenti da bi davanje nagrade Heleni značilo da nagrada ostaje u rukama zajednice. E, pa nije. Helena nije aktivistkinja.

Uzalud je Predrag Azdejković insistirao na tome da se slučaj poput Heleninog neće ponoviti više nikada: da neko iz vrlo maskulinizirane i konzervativne sredine, kakva je Vojska Srbije, izađe sa objavom da je transrodna osoba. Da se izjašnjava kao lezbejka, ostaje u vezi sa svojom suprugom i svuda se pojavljuje sa njom i njihovo četvoro dece. Da čitav proces izlaženja u javnost izvede sa toliko dostojanstva i hrabrosti da se ni najogavniji tabloidi tome ne podsmevaju. Da se na Helenin račun nigde ne pojavi nijedan negativan komentar. Helena je, dodavali smo mi koji smo za njen izbor glasali, više učinila za doprinos borbi protiv transfobije nego svi aktivisti i organizacije za sve vreme svog delovanja. Predstavnici GSA su se složili, ali i dalje ostali pri tome da razmislimo još malo.

TELEFONSKA TORTURA: Našli smo se u situaciji dva jarca na brvnu. Za mene, nije bilo razloga da dalje razmišljam, ali ipak sam razmišljala. Da, verujem u institucionalnu borbu za LGBT prava. Mislim da je efikasnija od ulične ili subverzivne. Verujem da je država najbolji način društvenog organizovanja. Da, čak i ova vlast, u poslednjih godinu dana, uradila je mnogo na poboljšanju prava LGBT osoba. Pa čak i ta Jadranka Joksimović jeste dala ogroman doprinos. Međutim, ista ta vlast, dok radi na pravima LGBT osoba, sistematski guši slobodu medija i slobodu govora. Kako da vlasti koja guši jednu grupu sloboda damo nagradu za doprinos drugim slobodama? Kako da ta nagrada ode u ruke bivšoj urednici "Velike Srbije", koja je tek prošle godine, kad je stupila na dužnost ministarke bez portfelja zadužene za EU integracije, shvatila da joj je u opisu posla i to da brine o LGBT pravima?

Svoje razloge temeljno sam obrazložila Gej strejt alijansi, obavestivši ih da izlazim iz žirija. Izgleda da sam povukla nogu. Svega 12 minuta posle mog mejla, sličan je poslao član žirija Boris A. Trivan. Onda su izašli i Nikola Radišić, novinar N1, i Ivana Konstantinović, novinarka B92. Tek tada, saznala sam da su njih dvoje, kojima je ovo prvi put da su u žiriju za nagradu "Duga", držani na telefonu, ubeđivani, da je Nikoli rečeno da ne razume koncept nagrade, da je Ivana zivkana nekoliko puta, iako im je stavila do znanja da ima privatne i poslovne obaveze i nema vremena za to, te da su, za nju, problemi principijelne i proceduralne prirode, jer je Helena dobila većinu glasova. Sličnu telefonsku torturu prošao je i Boris. Mene su okrenuli samo jednom i razgovor je trajao tri minuta. Objasnila sam da duboko verujem da institucije ove vlasti ne grade sistem, već ga urušavaju iznutra i da ne želim da budem u žiriju koji u uži izbor stavlja Jadranku Joksimović, a kamoli da joj daje nagradu. Rečeno mi je da to nije njihova borba. Izletelo mi je da ni ovo za šta se oni bore nije moja borba. Žestoko sam se pokajala kad sam to izgovorila, jer borba za LGBT prava jeste moja borba, iako ne spadam u taj deo populacije. Baš zato jeste moja, jer sam privilegovana svojom heteroseksualnom orijentacijom, a teško mi je da živim u društvu u kom drugačiji od mene nemaju ista prava kao ja.

Zato, potez GSA da transrodnoj osobi uskrati ovu nagradu, smatram transfobnim. Zastrašujuće je da transfobija dođe iz krugova koji treba da se bore protiv nje, naročito ako joj koren leži u sitnom, šićardžijskom politikantstvu.

foto: m. milenkovićSCENE ZA KOJE SE TREBA NADATI DA SE NEĆE PONOVITI: Parada ponosa 2010.

POSLEDICE NEPRAVDE: Sve je moglo da se završi u miru i tišini. Prvo, pravilnik o radu žirija daje GSA pravo veta na našu odluku. Oni to pravo nisu iskoristili. Umesto toga, pritiskali su nas i "barili". Da su stavili veto, sigurna sam da niko od nas ni reč ne bi rekao, jer – takav je pravilnik. Svi smo želeli da ostanemo u dobrim odnosima sa GSA, i da džentlmenski izađemo iz žirija, ostavimo im većinu koja će doneti odluku kakva im je po volji. A onda su na svečanoj dodeli nagrade, koja je, kao što je već poznato, otišla u ruke Jadranki Joksimović, pročitana naša imena. Pomenuti smo u jednoj perfidnoj formi, kao oni kojima se GSA zahvaljuje što su učestvovali u procesu dodele nagrade. Međutim, naša su imena pročitana uz imena onih koji su ostali u žiriju. Činjenica da smo izašli pre nego što je odluka doneta nigde nije pomenuta, a to smo očekivali kao nekakav minimum korektnosti. Ovako, činjenicu da smo pomenuti tako kako jesmo smatram prevarom, zloupotrebom i pokušajem da se svako od nas pojedinačno diskredituje u onim krugovima u kojima gradimo lični i profesionalni kredibilitet. I, pre svega, integritet. Integritet je ono gde počinje i gde se završava proces donošenja svake odluke, a moja je odluka bila da u ovom cirkusu – ne učestvujem.

Svi smo ispali namagarčeni: pre svih Helena, kojoj je naneta velika nepravda, zatim i Jadranka Joksimović, jer verujem da nije želela da na ovakav način dobije nagradu. Potom i mi koji smo izašli iz žirija jer nismo hteli da fingiramo nezavisnost. Na kraju krajeva, GSA je samu sebe namagarčila ovakvim postupanjem, ali to je već njihov problem. Ostaje mi, međutim, nejasno, otkud im ideja da u žiri od devet članova stave pet novinara (Ivana Konstantinović, Ljiljana Smajlović, Nikola Radišić, Predrag Azdejković i Jovana Gligorijević), a onda očekuju da će sve proći u tišini i bez bruke.

Na kraju, ostaje mi samo još jedno kako bih pokušala da spasim dušu: Helena, izvinite. Izvinite što nisam ostala do kraja i pokušala da se izborim da vam nagrada koju ste glasovima žirija već dobili bude i uručena. Izvinite što ste mimo svoje volje uvučeni u ovu kaljugu. Vaša hrabrost i dostojanstvo zaslužili su ne samo nagradu za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije, već neku još veću, za doprinos hrabrosti i ljudskosti.


 

Reagovanja

Gej strejt alijansa, iz svog ugla


Nakon objavljivanja teksta Jovane Gligorijević na sajtu "Vremena", saopštenjem se oglasila Gej strejt alijansa, organizacija koja dodeljuje nagradu "Duga". Iz tog saopštenja prenosimo najznačajnije delove

"Gej strejt alijansa (GSA, Alijansa) izražava iskreno žaljenje što je ništa drugo do naterana da se dalje izjašnjava oko ovogodišnje dodele nagrade ‘Duga’ jer je čvrsto ubeđena da ono što se sada radi od strane dela žirija koji se povukao nema apsolutno nikakve veze ni sa nagradom, ni sa time ko je dobitnik a ko nije, a na kraju krajeva, ni sa samom GSA, već sa nekom drugom agendom koju na ovaj način žele da proguraju, bilo da se ona odnosi na ličnu promociju i pozicioniranje kroz produkciju navodnog skandala, političku zloupotrebu ili čak nešto ozbiljnije, a nagradu pokušavaju da iskoriste samo kao platformu za to. Ako već govorimo o tome šta je fer, a šta nije, ovakvi postupci apsolutno nisu fer ni prema GSA, ni prema dobitnicima, ni prema nominovanima, ove i svih prethodnih godina. Međutim, iako joj je iz svih tih razloga veoma mučno da o tome dalje raspravlja, GSA je postavila ovu objavu isključivo zbog zainteresovanog dela javnosti kako bi se čula i njena strana kao osnivača nagrade ‘Duga’. Naravno, pod uslovom da u ovoliko ostrašćenim i apsolutno nepotrebno dramatizovanim okolnostima taj deo javnosti uopšte želi da čuje ‘drugu stranu’.

Za nas iz GSA je posebno mučno kada na internet stranici uglednog nedeljnika, uz koji su mnogi od nas politički odrastali i edukovali se, osvane suluda i ničim utemeljena optužba da je proces dodele nagrade bio transfobičan. Stvarno nemamo nameru da se bavimo ovakvom ‘kaljugom’, kako inače Jovana Gligorijević, autorka tog teksta i članica žirija za dodelu nagrade ‘Duga’ od njenog osnivanja, olako etiketira neke druge stvari. Ali bismo je zato rado podsetili da smo prve godine imali gotovo identičnu situaciju, međutim, njoj tada dodela nagrade nije bila transfobična, naprotiv. Takođe, ako su na ovaj način ‘utemeljeni’ i njeni stavovi o postojanju cenzure u medijima na primer, GSA će onda zaista da se zapita koliko je sve to tačno jer je do sada tome bez zadrške verovala s obzirom da takve ocene dolaze od ljudi iz novinarske profesije.

Što se tiče naknadnog iščuđavanja oko toga što je GSA pozvala u žiri veliki broj novinara pa nije mogla ni da očekuje drugačije, to smatramo zaista arogantnim i malicioznim jer je nagrada ‘Duga’ vrlo profilisana i njen profil je vrlo prepoznatljiv i u aktivističkim krugovima i u zainteresovanoj javnosti, a temelje ovakvom profilisanju nagrade udarila je upravo Jovana Gligorijević, o čemu i sama piše u svom tekstu. S obzirom na prepoznatljiv profil nagrade i nesumnjivu verovatnoću da i ovaj put veliki broj institucija bude nominovan i razmatran, po nama bi onda bilo jedino pošteno da ako ove godine ima drugačije političke stavove ona, ili bilo ko drugi sa istim ili sličnim stavovima, uopšte ne prihvati učešće u žiriju.

Takođe bilo bi zanimljivo znati i da li ‘Vreme’ prelazi na ‘drugu stranu’, onu tabloidnu, koju inače toliko prezire, s obzirom da ovaj tekst nije ništa drugo do bezočni napad uz zanemarivanje mnoštva činjenica, tendencioznost, vađenje iz konteksta, poluinformacije, neistine, jednostranost, potpuno ignorisanje stava druge strane i tome slično, a sa ciljem medijskog i svakog drugog progona nas iz GSA kao posledicom. Jer, ako prelazi, bio bi red da to i najavi svojim čitaocima, da novac za njegovu kupovinu rasporedimo na nešto drugo.

Što se samog procesa odlučivanja o dodeli ovogodišnje nagrade ‘Duga’ tiče, GSA smatra da javnost treba da bude upoznata sa nekoliko činjenica. GSA je nagradu osnovala 2013. godine i ove godine ona je dodeljena treći put. Kao i svake godine, sa procedurama i Pravilnikom o dodeli nagrade svi članovi žirija su upoznati mnogo pre početka odlučivanja o samoj nagradi i niko nije imao primedbe na njih. Nagrada je ustanovljena povodom 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, ‘sa ciljem da podstiče i afirmiše promociju i zaštitu osnovnih ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, kako od strane državnih i lokalnih institucija i organa tako i od strane društva u celini’ kako piše u Pravilniku.

(...)

Odluke se donose većinom glasova, međutim, s obzirom da odgovornost za nagradu snosi jedino GSA, a ne članovi žirija, GSA je kao osnivač nagrade zadržala pravo veta na sve odluke žirija, što u teoriji znači da može da ukine ili izmeni svaku odluku žirija, odluči o nagradi nezavisno od žirija i slično, ali i da je njen glas odlučujući, tj. bilo koja odluka se ne može smatrati donetom dok se GSA ne saglasi sa njom. U ovako postavljenoj proceduri, izbor dobitnika nije stvar samo proste matematike već i drugih faktora, pre svega strateških, o kojima drugi članovi žirija možda i ne moraju da vode računa pri odlučivanju, ali GSA kao osnivač nagrade svakako mora. Takođe, odluke žirija se donose na sastanku nekoliko dana pre same dodele nagrade, a svim članovima žirija se uvek naglasi i mogućnost naknadnih konsultacija ukoliko za tim bude potrebe.

(...)

U kompleksnim okolnostima, kao što je to bio slučaj ove godine na sastanku žirija kada uži izbor bude usvojen jednoglasno, ali i kada dobar deo žirija izignoriše unapred iznetu molbu GSA o strateškom smeru nagrade i podrži jedan predlog dok sa druge strane značajan deo žirija uvaži te smernice i podrži drugi predlog, svako ko je ikada učestvovao u procesu donošenja bilo koje odluke koja ima širi značaj, strategiju i definisane ciljeve, a po gore pomenutim pravilima, razumeće zašto je GSA predložila da se obave naknadne konsultacije, ali i zašto je stav GSA od osnivanja nagrade da veto koristi samo u krajnjem slučaju. Sa tim predlogom su se složili prisutni članovi žirija i zaključak je bio da sve "prespava", pa da se zatim obave telefonske konsultacije.

(...)

Uz puno poštovanje članova žirija i njihovih stavova, sa njima se osim postojeća dva razgovaralo i o drugim rešenjima za nagradu. Međutim, dva člana (Jovana Gligorijević i Boris Trivan) su iznenada donela odluku da istupe iz žirija čime je u tom trenutku podeljen broj glasova definitivno prevagnuo na jednu stranu. GSA je postojeći raspored glasova prihvatila kao konačnu odluku i o tome obavestila članove žirija. Nakon toga još dva člana (Ivana Konstantinović i Nikola Radišić) su istupila iz žirija, što sve ukupno nije ugrozilo rad žirija jer je većina učestvovala u donošenju odluke i ona je legitimno donešena. Da je došlo do povlačenja još nekog člana žirija, GSA bi u tom slučaju ili donela odluku samostalno ili bi najverovatnije formirala novi žiri i ponovila čitavu proceduru dodele nagrade."


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Sabiranje i oduzimanje

U saopštenju povodom mog teksta "Zašto sam izašla iz žirija za nagradu ‘Duga’", Gej strejt alijansa tvrdi da je mojim i izlaskom Borisa Trivana, ostvarena većina za dodelu nagrade Jadranki Joksimović. To, međutim, nije istina. Major Helena imala je šest, a ministarka Joksimović tri glasa. Izlaskom nas dvoje, rezultat je bio 4:3 u Heleninu korist. Tek izlaskom Nikole Radišića i Ivane Konstantinović, Jadranka Joksimović prešla je u vođstvo sa rezultatom 2:3. Još jednom podsećam GSA da je svako od nas pojedinačno želeo da u miru i tišini izađe iz žirija i ostavi ovu organizaciju da za dobitnika proglasi koga želi. Iz saopštenja GSA jasno se vidi da im za to, na kraju krajeva, žiri nije ni potreban. Međutim, na dodeli nagrade naša imena pročitana su među ostalim članovima žirija. Ako samo GSA snosi odgovornost za dobitnika nagrade, u vazduhu ostaje da visi pitane: a zašto su vam bila potrebna naša imena da se iza njih sakrijete?

J. Gligorijević

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net