fotografije: marko rupena

Intervju – Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik >

Kamen oko vrata državi

"Po unutrašnjosti se politikom bave oni koji su pre 2012. godine sedeli ispred prodavnice i pili pivo. U bilo kom selu teško ćete naći uspešnog domaćina, koji obrađuje hektare zemlje, koji ima plastenike, postrojenja a da se bavi politikom. Ne zato što on ne voli svoje selo i ne bi voleo u njemu da napravi put, vodovod ili ko zna šta, već zato što neće da sedi u društvu onih koji su danas predstavnici političkih stranaka u Srbiji, neće da se valja u tom političkom blatu"

Trstenik, opština od oko 46.000 stanovnika, nalazi se u centru Srbije, između Kruševca, Kraljeva i Kragujevca. Nekad se tu lepo živelo. U Industriji hidraulike i pneumatike "Prva petoletka" radilo je 16.000 radnika, izvozilo se u ceo svet, a isti profit pravili su i trstenički kalemari. S vremenom je u "Prvoj petoletki" ostalo samo 3000 radnika, kalemari skoro da se ne bave ovim poslom, omladina odlazi u velike gradove ili na Zapad, ulice su raskopane... Ipak, sat na centralnom trgu – radi i tačan je.

"To je simbol grada, naravno da radi", kaže za "Vreme" Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik. "U rupama smo zato što menjamo kompletnu vodovodnu mrežu opštine. Dosadašnje cevi su stare 40 godina, stvarale su gubitke od 60 odsto, ljudi leti nisu imali vodu... Kad završimo sa radovima, naravno, da ćemo sve asfaltirati."

Aleksić dalje nabraja da je Trstenik dobio i najsavremeniji sistem grejanja: radi na gas, po uzoru na evropske gradove, decentralizovan je, automatizovan, vredi tri miliona evra, a radi se uz donaciju Nemačke razvojne banke i iz lokalnog budžeta. Vodovod košta isto toliko i na isti način se finansira.

To nisu jedine novine u Trsteniku. Prošle godine izgrađena je nova fabrike mineralne vode "Mivela" u koju je uloženo oko pet miliona evra. Projekat je realizovan za osam meseci – od trenutka podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu do puštanja fabričke linije u rad. Tu je i Mesna industrija "Glidžić" koju vodi domaći privrednik koji je uložio četiri miliona evra u proširenje proizvodnih kapaciteta. Sve zajedno – 150 novih radnih mesta.

Ipak, povod za razgovor o trsteničkim temama nije lokalan.

"Mnogi, a pre svega oni koji Srbiju vode poslednjih decenija, zaboravljaju da je ‘Prva petoletka’, nakon Železare Smederevo, drugi najveći industrijski sistem u Srbiji. Koliko god da je ‘Petoletkin’ nivo produktivnosti opao u odnosu na sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, za razliku od drugih, radnici ‘Prve petoletke’ i dalje primaju platu, imaju overene zdravstvene knjižice, radi se i 95 odsto proizvoda se izvozi", kaže Miroslav Aleksić. Inače, on Trstenik vodi od 2012. godine, kada je ispred URS-a ubedljivo pobedio na lokalnim izborima. Nakon što je URS nestao sa političke scene, Aleksić je osnovao Narodni pokret Srbije i danas je u vlasti sa SDS-om Borisa Tadića, SNS-om i SPS-om.

"VREME": Šta je onda problem ako sve funkcioniše u "Prvoj petoletki"?

MIROSLAV ALEKSIĆ: Problem je što ova država nema strateški plan razvoja, pa tako ni strategiju šta da radi sa gigantom kakav je "Prva petoletka". Država je shvata kao kamen oko vrata koga želi da se otarasi, a zanemaruje činjenicu da od budućnosti "Prve petoletke" zavisi i budućnost Trstenika.

Osnovni problem "Prve petoletke" je to što aktuelni menadžment ne radi svoj posao kako treba. Njegova filozofija je "dok traje – super je" i "neće država dozvoliti da mi propadnemo". Za to vreme primaju visoke plate, uzimaju inostrane dnevnice, obilaze svetske sajmove i čekaju da im neko reši problem. Oni u ovom trenutku troše sopstvenu supstancu, troše više nego što zarađuju i to je put koji sigurno vodi u stečaj ukoliko država, kao najveći poverilac, hitno nešto ne preduzme.

Država, sa druge strane, ne želi da reaguje i da smeni taj loš menadžment. Sindikati ćute jer su im direktori činili različite usluge... Gde su tu radnici? Šta će se desiti kada dođe stečaj? Kada tih desetak direktora ode? Ostaće 3000 radnika koji će doći ovde, ispred opštine da mene pitaju "gde ćemo sad". Tada će biti kasno da pomognemo "Prvoj petoletki".

Zbog toga ste pisali premijeru i predložili da "Prva petoletka" dobije profesionalni menadžment poput smederevske Železare?

Pre toga sam u nekoliko navrata pokušao da zakažem sastanak sa ministrom privrede Željkom Sertićem, ali nisam uspeo.

Nakon toga sam na sednici Nadzornog odbora čitavog holdinga "Prve petoletke", čiji sam član kao predsednik opštine, izneo predlog da se izvrši konverzija kapitala, da Republika postane vlasnik "Prve petoletke", da se postavi upravljački menadžment koji će da odgovara direktno Vladi i da se, na taj način, u poslednjem trenutku, spase naša industrija. Iako su se direktori protivili, predlog da tu ideju pošaljemo premijeru je prošao i dopis je otišao u Beograd. Međutim, odgovor i dalje čekamo.

Zašto vam vaši koalicioni partneri iz SNS-a nisu pomogli u komunikaciji sa premijerom i ministrom Sertićem?

To je pitanje za njih. U stvari, mislim da ni tamo nećete naći odgovor. SNS u Trsteniku je trenutno podeljen. Neki odbornici, uključujući i predsednika skupštine opštine, istupili su iz stranke nakon njihovih stranačkih izbora.

Da se razumemo, oni nama nisu trebali u vlasti. URS, sa kojim sam dobio izbore, imao je stabilnu većinu sa SPS-om i, od prošle godine, SDS-om. Međutim, moja ideja je bila baš ovo o čemu pričamo – da ih imamo u vlasti da bi Trstenik imao priliku da dobije nešto više zbog njihovih stranačkih veza. Tih veza, međutim, nema, ne postoje. Oni politiku shvataju kao način rešavanja ličnih problema. Uostalom, od kada je krenula unutarstranačka borba, oni na posao i ne dolaze.

A šta je razlog podela unutar trsteničkog SNS-a?

Podela je posledica neslaganja dve struje unutar stranke. Struju koja je izgubila podržavao je Radomir Nikolić iz Kragujevca, a drugu, pobedničku, Bratislav Gašić iz Kruševca. Neki od ovih koji su izgubili su izašli iz stranke i zadržali su svoje odborničke mandate.

Da su bolje te veze lokalnih naprednjaka sa centralom, mislite da bi Vlada mogla da nađe rešenje za "Prvu petoletku"?

Evo vam slikovit odgovor: pre oko mesec dana, premijer Aleksandar Vučić je na RTS-u govorio kako je rešio problem za četiri "Petoletkine" fabrike: Italijani će kupiti tri, a Nemci jednu. Mi ovde u Trsteniku sedimo, gledamo televiziju i znamo da to nije istina. Ta kompanija iz Italije, "Kamoci", odustala je od "Prve petoletke" i u Šapcu pravi potpuno novu fabriku kao green field investiciju. Sa "Nord hidraulikom", nemačkom firmom koja je zainteresovana za fabriku "Servoupravljača", vode se jako komplikovani razgovori i cela stvar je na veoma dugačkom štapu. Nemamo nikog ko je ozbiljno zainteresovan za tu fabriku i to je istina. Istina može da nam se ne dopada, ali se njom moramo suočiti kako bismo pronašli rešenje.

Za razliku od aktuelnog ministra privrede, za "Prvu petoletku" se interesovao jedan od ranijih Vučićevih ministaraSaša Radulović.

Tokom 2012. i 2013. godine vođeni su razgovori sa beloruskim "Amkodorom", inače jednim od najvećih proizvođača pneumatike i hidraulike u Jugoistočnoj Evropi. Ta firma je 10 godina imala komercijalnu saradnju sa "Prvom petoletkom" tako što je kupovala 30 odsto proizvodnje nekih pogona. Razgovori su vođeni na visokom i transparentnom nivou i bilo je u planu da "Amkodor" u tri godine investira 80 miliona evra, bez otpuštanja radnika. Međutim, došla je rekonstrukcija Vlade i došao je Saša Radulović, koji je bio potpuno autističan za sva naša objašnjavanja. Rekao je da zaboravimo na sve što smo radili za vreme prethodnog ministra i bukvalno je najurio "Amkodor". Rezultat toga je da je "Amkodor" sredstva namenjena Trsteniku investirao u Minsku. Tamo je napravljena fabrika u koju je otišlo da radi desetak najboljih inženjera i bivših direktora iz "Prve petoletke". Rezultat je i taj da "Amkodor" više ne kupuje ono što je ranije kupovao u Trsteniku. Ne treba im, imaju fabriku u kojoj to prave.

Inače, tada sam javno izašao i tražio odgovornost ministra i premijera i Vlade – svih. Postavio sam jednostavna pitanja: zašto gasite naš grad, zašto se propušta poslednja prilika da svi zajedno spasimo "Petoletku"? Tada su trstenički naprednjaci počeli da pokreću moju smenu, da se pitaju kako se bre ja usuđujem da tražim odgovornost jednog ministra i jednog premijera. Da ti naprednjaci misle svojom glavom, shvatili bi da i oni žive u gradu koji će da unište pogrešnim odlukama.

Sećate li se priče bivšeg ministra Bačevića o eksploataciji nikla? Evo, ona brda ovde iznad grada trebalo je da se prekopaju, da se iseli deset sela, da se unište izvori mineralne vode... Ta priča je toliko neverovatna da neću uopšte da pričam o njoj ponovo. Sve partije u Trsteniku su tada potpisale moju peticiju protiv te Bačevićeve ideje, struka, svi mogući su bili protiv toga. Svi osim SNS-a i firmi koje su trebale da ubiru novac od tog posla. I sad mi recite kako će, dakle, oni takvi da osećaju bilo kakvu odgovornost prema građanima koje, navodno, predstavljaju, kada je njihov posao samo da klimaju glavom i izvršavaju naloge onih koji su ih na tu funkciju postavili. To je suština.

Suština je i da Srbija neće krenuti napred dok god se politički sistem ne transformiše i promeni. Sadašnji politički sistem demotivisao je sposobne ljude koji su mogli da doprinesu razvoju naše zemlje. Sa druge strane, sav onaj društveni mulj i talog koji u životu ništa nije postigao, čast izuzecima, naravno, dobio je priliku da vodi zemlju. Pošto ništa drugo ne znaju, oni samo klimaju glavom. Ne postoji sistem odgovornosti. Jedini sistem koji funkcioniše je sistem negativne selekcije kadrova. Svako ko ima poziciju traži da mu podređeni budu što gori i lošiji da ga ne bi znali smeniti. Tako smo mi došli dovde.

Vi to možda ne vidite dobro iz Beograda, ali po unutrašnjosti se politikom bave oni koji su pre 2012. godine sedeli ispred prodavnice i pili pivo. U bilo kom selu teško ćete naći uspešnog domaćina, koji obrađuje hektare zemlje, koji ima plastenike, postrojenja a da se bavi politikom. Ne zato što on ne voli svoje selo i ne bi voleo u njemu da napravi put, vodovod ili ko zna šta, već zato što neće da sedi u društvu onih koji su danas predstavnici političkih stranaka u Srbiji, neće da se valja u tom političkom blatu.

Znate li koga će Srbija da bira na sledećim lokalnim izborima? Pa, Aleksandra Vučića. Mislite da će bilo gde kandidat SNS-a za bilo šta biti neko ko nije Aleksandar Vučić? Pa, neće. Ali posle izbora neće Aleksandar Vučić upravljati tim mestima nego ovi sa dna negativne selekcije kadrova.

Nama treba sistem u kome se biraju ljudi po imenu i prezimenu, da se odbornici tako biraju, predsednici opštine, narodni poslanici, pa posle da vidimo ko može i ministar da bude... Politika ne sme biti iznad interesa društva, iznad interesa države, kao što je sada. Mi prilagođavamo sistem interesima političkih stranaka, i nije to izmislio Aleksandar Vučić, da se razumemo. On je to samo unapredio. Vučić je dobio priliku da sve što je bilo loše izmeni i on danas ima toliku moć da može da kaže da je napolju sada sneg, da nam dâ lopatu i svi bismo morali da čistimo. Nema izgovora da on ne može da promeni politički sistem.

I da se vratim na "Prvu petoletku". Ja danas od državnih sekretara u Ministarstvu privrede čujem priču, i to me veoma zabrinjava, da ćemo "Prvu petoletku" najlakše prodati iz stečaja jer tada ne postoji obaveza kupca prema zaposlenim radnicima. Šta ćemo posle toga? Kako ćemo stvoriti novih 3000 radnih mesta? Jako je važno da svi shvate da od budućnosti "Prve petoletke" zavisi budućnost Trstenika, budućnost 46.000 ljudi.

Nemate optimističan pogled na političku scenu u Srbiji.

Na političkoj sceni Srbije 15 godina imate jedne iste ljude koji se smenjuju. Ovolika apstinencija je zapravo rezultat toga što ljudi koji su nezadovoljni nemaju kome da se okrenu. Sa druge strane, scena je zatvorena za nova lica i to ne samo od strane vlasti već i od opozicije. Nikome od njih se ne sviđa da se pojavi neko nov ko bi mogao da kaže nešto pametno. Mislim da Vučić vrlo dobro zna da najveća opasnost po njegovu vlast jesu upravo novi ljudi koji pametno govore i, pritom, ne pripadaju nijednoj od aktuelnih opozicionih stranaka. Na kraju, scena je zatvorena i zbog medijske blokade koja je veoma ozbiljna.

Međutim, ono što mi je frapantno jeste činjenica da mi živimo u nekoj vrsti paralelne stvarnosti. Živimo u državi koja iz dana u dan obmanjuje svoje građane. Građani kao da gledaju pozorišnu predstavu. U stvari, oni gledaju izbornu kampanju vladajuće partije. SNS, dakle, ne vodi državu već su u izbornoj kampanji od 2012. godine.

To što se premijer iz petnih žila trudi da nekog ubedi kako Srbija ekonomski dobro stoji, kako je sve sjajno i bajno, verovatno je ili posledica pogrešnih informacija nedovoljno sposobnih ljudi oko njega ili samoobmana iz prevelike želje. Realnost je mnogo drugačija i mi na lokalu to mnogo bolje vidimo, samo se retko ko usuđuje da to kaže javno. U Srbiji danas sve stoji. Na drugom mestu smo u svetu po odlivu visokoobrazovanih ljudi, i time se niko ne bavi.

Zašto ti ljudi odlaze?

Ne mogu da se zaposle. Mesta na kojima bi mogli da rade su zauzeli nedostojni, politički podobni i oni koji fakultetske diplome shvataju kao papir i formu koju treba ispuniti da bi se došlo do pozicije direktora, državnog sekretara, direktora javnog preduzeća, pomoćnika ministra i pa čak i ministra.

Mi smo i država koja nema nikakvu strategiju razvoja. Posledica toga jeste politika "napred-nazad" u kojoj se u tri godine promeni pet ministara privrede, a svaki od njih ima svoju sopstvenu strategiju. Po pravilu, novi radi potpuno suprotno od prethodnog. Ista stvar je u svim sektorima. Upravo je naša "Prva petoletka" žrtva različitih politika u Srbiji, a takvih primera imate koliko hoćete po celoj zemlji.

Imate poljoprivredu, koju su sve evropske zemlje iskoristile da izađu iz recesije. U ekonomskoj teoriji, poljoprivreda važi za granu privrede koja u najkraćem vremenskom periodu, sa najmanje investicija, daje maksimalne rezultate. Imamo dobru zemlju, imamo vredan narod, povoljne klimatske uslove, potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i sa Ruskom Federacijom i sa EU, a ništa od toga ne koristimo. Nama poljoprivreda služi da se političari slikaju u štalama i staklenicima kada dođe izborna kampanja.

Poljoprivreda se kod nas shvata i tako što naša Vlada novac namenjen za razvoj poljoprivrede stavi u funkciju dovođenja potencijalnih investitora poput "Klementa Tenisa" ili "Roše Ferea", pa onda Ministarstvo poljoprivrede preusmeri 60 odsto svih raspoloživih podsticaja u stočni fond da bi stoka bila jeftina, odnosno, da bi "Tenis" otvorio dve, tri klanice i nekoliko farmi. Ili: "Ferero Rošeu" 26 opština daje stotine hektara da podiže zasade lešnika, za koje on uveze italijanske sadnice, pa još na te italijanske sadnice dobiju i subvencije od Srbije. Paralelno s tim se gase naši rasadničari, proizvođači lozno-sadnog materijala i voćnih sadnica. Za njih nema subvencija, njih država ne prepoznaje, za njih nema pomoći.

Isto se dešava sa mesnom industrijom. Isto kao što se pomaže "Klementu Tenisu", država je mogla da pomogne nekom od domaćih ljudi iz mesne industrije. Međutim, "Klement Tenis" je dobar za slikanje. Dakle, cela Srbija, institucije, narod, sve je stavljeno u funkciju marketinga vladajuće partije.

Sa druge strane, svaki dobar predlog se opstruira namerno ili iz neznanja i nesposobnosti države da se izbori sama sa sobom. Evo vam ponovo primer iz "Prve petoletke".

U okviru holdinga funkcioniše "Namenska", dakle, vojna fabrika koja neće ići na privatizaciju. "Namenska" duguje opštini Trstenik oko 600 miliona dinara po osnovu poreza i naknada. Opština Trstenik duguje Republičkoj direkciji za robne rezerve oko 380 miliona dinara zbog duga za mazut za grejanje. Vlada Srbije donosi odluku da se ide u konverziju potraživanja državnih poverilaca prema preduzećima iz sistema odbrambene industrije i opštini Trstenik se predlaže da svojih 600 miliona konvertuje u osnivački kapital preduzeća "Namenska". Time bi opština postala vlasnik oko 40 odsto preduzeća iz sistema Ministarstva odbrane, što je potpuno besmisleno. Mi bismo u tom slučaju upravljali proizvodnjom vojne opreme i naoružanja... Predložio sam da opština Trstenik prepusti svih 600 naših miliona Republici Srbiji, a da nama Republika otpiše onih 380 miliona duga za mazut. Dakle, dajemo 600 za 380. Taj predlog je prvo kočio ministar odbrane Gašić, ali je na kraju pristao jer smo bili previše uporni. Posle toga smo tražili saglasnost Ministarstva energetike, pa Ministarstva trgovine, pa Ministarstva privrede... I svi su se složili, svima se predlog sviđa, samo niko od njih ne zna ko šta u toj transakciji treba da uradi. To traje, evo, već dve godine.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net