<< VESTI | | 28.04.2015 10:11


 

Teroristički napad u Zvorniku

 

Vehabija ubio policajca, i poginuo. Obaveštajci znali da se priprema napad. Uhapšene dve osobe

Nerdin Ibrić, star oko 24 godine je oko 19.15 časova 27. aprila došao je automobilom marke golf crne boje i na vratima policijske stanice u Zvorniku uz poklič „Alahu akbar", iz sačmare ubio policajca Dragana Đurića. Nakon toga je ušao unutra i, stalno vičući „Alahu akbar", nastavio da puca i ranio još dvojicu policajaca Stevu Milovanovića i Željka Gajića.

Ostali policajci su zapucali prema njemu i napadač je ubijen tokom razmene vatre. Kod njega je u džepu pronađen jedan pištolj i još jedna puška, a džepovi su mu bili puni municije. "Napad je izvršen u vreme smene u policijskoj stanici, što znači da je napadač znao kada se vrši smjena i da tada ima najviše policajaca", naglasio je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač.

Lukač je odmah po dobijanju informacije o napadu, helikopterom iz Banjaluke otišao u Zvornik, mobilisao policiju RS i stavio je u stanje pripravnosti. Policija odmah nakon napada blokirala kuću napadača u selu Sapna, pošto je policija RS od jednog lica bošnjačke nacionalnosti u Zvorniku, dobila informaciju da se Ibrić poslednjih meseci čudno ponašao i da se prilikom molitve u džamiji posebno izdvajao, da je klanjao po vehabijskim običajima", javlja TV RS.

U Zvorniku je formiran zajednički istražni tim od pripadnika Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i MUP-a Republike Srpske.

U Tuzli i Kalesiji uhapšeni su Avdulah Hasanović i Kasim Mehidić, koji su, navodno, bili u vezi sa Nerdinom Ibrićem.

Kasim Mehidić je vlasnik firme "Kale Prom" iz sela Miljanovci kod Kalesije i pripadnik je vehabijskog pokreta, javlja TV RS.

Policija pretresla njegovu kuću i druge prostoriji koje je u koristio. Policija je, tragajući za dokazima, pretresla i Mesdžid u Dubici s ciljem pronalaženja i privremenog oduzimanja predmeta koji se mogu dovesti u vezu sa krivičnim djelom iz člana 201. KZ BiH "Terorizam" i poslužiti kao dokaz u daljem postupku. Hasanović je, u sklopu široke akcije protiv regrutne mreže Islamske države u BiH, uhapšen i u septembru prošle godine, sa jednim od navodnih lidera te organizacije Bilalom Huseinom Bosnićem.

TV RTRS izveštava da je Avdulah Hasanović privođen u septembru 2014. godine sa Bilalom Bosnićem i još 14 lica u okviru policijske akcije "Damask". Tom prilikom je pretreseno 17 objekata na području Sarajeva, Kiseljaka, Zenice, Maglaja (Ošve i Gornja Bočina), Srebrenika (Gornja Maoča) Zvornika, Tuzle, Kalesije, Banovića, Bužima i Teslića.

Svi privedeni, među kojima i Avdulah Hasanović sumnjičeni su tada da su počinili krivična dela finansiranje terorističkih aktivnosti, javno podsticanje na terorističke aktivnosti, vrbovanje radi terorističkih aktivnosti, organizovanje terorističke grupe, a sve u vezi sa krivičnim delom terorizam. Oni se dovode u vezu sa finansiranjem, organizovanjem i vrbovanjem bh. državljana za odlazak u Siriju i Irak, te učestvovanjem u oružanim sukobima u Siriji i Iraku, boreći se na strani radikalnih terorističkih grupa i organizacija kao što su IDIS, ISIL/Islamska država, Džebhatun Nusra i druge. U BiH je bio čest gost na predavanjima Јusufa Barčića i Nusreta Imamovića. Po tom izvoru, Hasanović je boravio u Siriji.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač je rekao da je Abdulah Hasanović ranije policijski "obrađivan" i zbog odlaska na ratište u Siriju, javlja RTS.

Nema izveštaja o tome kakvi su rezultati istrage povodom navedenih sumnji.

Avdulah Hasanović je priveden u službene prostorije Regionalnog ureda SIPA-e u Tuzli, javlja BHRT .

Postupajući po naredbama Suda BiH i Tužilaštva BiH, pripadnici zajedničkog istražnog tima izvršili su pretrese objekata na dve lokacije na području opštine Zvornik. Pronađeni su i privremeno oduzeti predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u daljem postupku.

Obaveštajno-bezbednosna agencija BIH je u petak obavestila sve agencije u BiH o mogućim novim napadima na policijske stanice širom BiH. Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić potvrdio je da su pre tri dana postojala obaveštajna saznanja o mogućem terorističkom napadu. Obaveštajno-sigurnosna agencija je u ponedeljak obavestila sve agencije o mogućim novim napadima na policijske stanice širom BiH, prenose Nezavisne novine.

Predsednik RS ističe da institucije RS nisu dobile nikakve informacije o mogućem napadu od Obaveštajno – bezbednosne agencije BiH. „Nismo imali ni naznake da bi se nešto poput ovog moglo desiti. To, između ostalog, svedoči o tome da je besmisleno da postoji institucija kao što je OBA BiH. Očigledno je da mi u RS ne možemo računati na bezbednosni sistem na nivou BiH. Srpska mora da razmotri i redefiniše svoj kompletan bezbednosni sistem" rekao je Dodik. Predsednik RS kaže da Srpska ne sme dozvoliti da bude meta ovakvih napada, bez mogućnosti da na to bude upozorena od nadležnih institucija. „Činjenica jeste da postoje pojedinci spremni da na ovaj način promovišu politiku i da iz verskih ili političkih razloga napadaju institucije sistema i sve nas na ovom prostoru. Ukoliko ne bude koordinisane akcije svih relevantnih faktora u BiH da se ovom odlučno suprotstave, Srpska će morati da gradi autonomni sistem odbrane", najavio je Dodik.


 

Hronologija terorističkih napada u BiH

Od kraja rata 1995. godine, u BiH je zabeleženo desetak napada koji se mogu povezati sa delovanjem radikalnih islamista. Najozbiljniji napad dogodio se 1997. godine u Mostaru kada je eksplozija automobila bombe napravila haos u zapadnom delu grada. Poslednji takav događaj zabeležen je pre četiri godine, kada je Mevlid Jašarević pucao na američku ambasadu u Sarajevu i ranio jednog čuvara.

Najteži napad u Bosni i Hercegovini dogodio se sredinom septembra 1997. godine u Mostaru, kada je u eksploziji automobila bombe lakše i teže povređeno 28 osoba. Na mestu eksplozije ostao je krater dubok gotovo metar i širok dva i po metra. Uništeno je oko 120 stanova i gotovo isto toliko automobila. Napad su izveli Ali Hamad, Ahmed Zuhair, Saleh Nedal i Vlado Popovski, od kojih su najmanje dvojica imali direktne veze sa Al Kaidom. Zuhair je uhapšen u Jemenu, odakle je prebačen u američku bazu Gvantanamo na Kubi.

Obaveštajci koji su pratili ovu grupu nisu do kraja uspeli da potpuno razluče da li je bombaški napad u Mostaru verski motivisan teroristički čin, ili predstavlja osvetu jednog od članova te grupe za zlostavljanja koja je, navodno, pretrpeo u logoru Hrvatskog veća odbrane (HVO).

Prvi posleratni napad koji se povezuje sa radikalnim islamistima dogodio se u Banovićima krajem 1995. godine, kada je nestao službenik UNPROFOR-a Vilijem Džeferson. Njegovo telo otkriveno je posle serije razgovora službenika Federalnog istražnog biroa sa Ali Hamadom u zeničkom zatvoru.

Veliki pažnju i lavinu spekulacija pokrenulo je i ubistvo zamenika ministra unutrašnjih poslova BiH Joze Leutara 1999. godine. Leutar je poginuo pošto je njegov službeni automobil odleteo u vazduh, a nikada nije dokazano ko je to delo počinio. Sve oči bile su, međutim, uprte u radikalne islamiste i uticajne političare koji su sa njima održavali veze.

Atentatu na Leutara prethodili su napadi na hrvatske policajce u Travniku u kojima su ubijene dve osobe. Međutim, istraga, kao i u slučaju Leutar, nije uspela da dođe do zaključka ko je krivac za ta ubistva – lokalni hrvatski kriminalci ili radikalni islamisti, koji su se kasnije hvalili da su počinili napade.

Najveću medijsku pažnju izazvao je neuspešni pokušaj Mirsada Bektaševića Maksimusa da se digne u vazduh u jednoj od zapadnih ambasada u Sarajevu. Tokom istrage je zaplenjeno oružje, 20 kilograma eksploziva, samoubilački pojasevi, ali i snimak Bektaševićevog testamenta. Slučaj je izazvao ogromnu pažnju jer je napad, koji je sprečen "u poslednji čas", bio organizovan u celosti putem interneta, a u istragu su bili uključeni policajci iz desetak država, uključujući i SAD.

Mirsad Bektašević je, kako se pokazalo, bio u direktnoj vezi sa Abu Musafom el Zarkavijem, tadašnjim liderom Al Kaide u Iraku, ali i mnoštvom osoba koje su, putem interneta, regrutovale radikalne islamiste širom zapadne Evrope i severne Amerike.

U selu Kostajnici kod Konjica, 2002. godine, Muamer Topalović je ubio tri člana porodice Anđelić, a sina teško ranio. Tragedija je mogla biti i veća jer je u tom trenutku u kući bilo sedam članova te porodice. Topalović je osuđen na 35 godina zatvora pošto je priznao da je porodicu Anđelić napao iz "ideološko-verskih pobuda".

Krajem 2008. godine, u eksploziji u tržnom centru u Vitezu poginula je jedna, a ranjene su tri osobe. Eksploziv je postavio Amir Ibrahimi.

U jednom od najužasnijih terorističkih napada u BiH, u Bugojnu je u junu 2010. godine poginula jedna, dok je šest osoba ranjeno. Trojica radikalnih islamista, koji su kasnije osuđeni na ozbiljne zatvorske kazne, postavili su eksploziv na zid policijske stanice i aktivirali ga kada su policajci napuštali te prostorije.

Mevlid Jašarević je, u oktobru 2011. godine, napravio pravi haos u Sarajevu pošto je pucao na američku ambasadu i ranio jednog policajca. Centar grada bio je paralisan oko pola sata, a Jašarević je savladan kada su ga specijalci ranili u nogu.

Tokom godina, obaveštajci iz BiH i FBI-ja tvrdili su da su sprečili čitav niz terorističkih napada u BiH, poput planiranog terorističkog napada na bazu Orao kod Tuzle, planiranje napada na bazu Konor kod Srebrenika, navodni plan napada na tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.

U poslednjoj fazi planiranja, kako su tvrdili zapadni obaveštajci, sprečen je atentat na papu Jovana Pavla Drugog tokom posete Sarajevu. Radikalni islamisti su tada planirali da ispod podvožnjaka postave tridesetak protivtenkovskih mina.

( Hronologija terorističkih napada u BiH RTS, 28. aprila, autor Rade Marojević)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net