<< VESTI | | 22.04.2015 10:30

 

Slučaj Avala filma

Fimski radnici protiv prodaje prava na oko 600 igranih i dokumentarnih filmova snimljenih u Avala filmu Raprodati narativ Jugoslavije: CINEMA KOMUNISTO

"Avala film", najveći filmski studio u nekadašnjoj Jugoslaviji, prodat je konzorcijumu "Filmski put" po početnoj ceni od 980 miliona dinara. Ispred zgrade Agencije za privatizaciju protestovali filmski umetnici i radnici.

"Filmski put" je bio jedini učesnik na aukciji za "Avala film", koji je četiri godine bio u stečaju. Punomoćnik kupca nakon završene licitacije nije želeo da daje nikakve izjave o daljim planovima "Filmskog puta".

U oglasu koji je objavila Agencija za privatizaciju, većina objekata prodatih javnim nadmetanjem ima odobrenje za izgradnju, dok je celokupno zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja "Avala filma".

Prodajom "Avala filma" obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se odnose na celokupnu produkciju i koprodukciju igranih (dugometražnih i kratkometražnih), dokumentarnih, eksperimentalnih, animiranih i reklamnih filmova i televizijskih serija.

U prodaju je uključen filmski katalog "Avala filma" iz perioda od 1947. do 1992. godine, koji obuhvata više 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, počev od prvog jugoslovenskog ostvarenja – "Slavice" iz 1947. godine.

Ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, gde je održana aukcija, danas se okupilo oko 50 filmskih radnika, nezadovoljnih što se prodaje "Avala film". Studenti umetničkih fakulteta su održali performans koji su nazvali "Prvi i poslednji dan rimejka 'Povratka otpisanih'".

Nakon završetka prodaje oni su pokušali da uđu u Agenciju za privatizaciju, ali je policija to sprečila.

Na protestu su bili i režiseri Radoš Bajić i Srdan Golubović, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, a podršku je dao i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

"Svi apeli koje smo imali prethodnih desetak godina nisu uspeli. Nekoliko ministara kulture, nekoliko vlada je imalo priliku da zaštiti nešto što se zove kulturna baština i to se nije desilo. Suočavamo se sa time da država nije želela da zaštiti nešto što je nacionalno blago", smatra reditelj Srdan Golubović.

Reditelj Stefan Arsenijević rekao je da neke stvari nisu na prodaju. "Ja sada mogu da očekujem da Narodni muzej, s obzirom na to da nikako da se otvori, možda bi mogao da se otvori šoping-mol ili hotel. I da rasprodamo sve što imamo. Ovo što se danas desilo je rasprodavanje kulturne baštine i kulturnog identiteta", naglašava Arsenijević.

Ispred Agencije za privatizaciju okupili su se i članovi Inicijative "Stop za privatizaciju", koji se takođe protive privatizaciji "Avala filma". Oni su delili materijale u kojima navode da se prodajom tog studija otuđuje deo javne infrastrukture koja je izgrađena zahvaljujući samodoprinosu svih građana i radu uloženom u radnim akcijama.

Prodaji "Avala filma" prethodnih meseci usprotivili su se i srpski filmski radnici, ali nisu uspeli da izdejstvuju kod Vlade Srbije da kupac "Avala filma" mora da ispuni uslov da nastavi da se bavi filmskom delatnošću.

I Jugoslovenska kinoteka je tražila da se filmski fond "Avala filma" izuzme od prodaje, pozivajući se na Zakon o kinematografiji i Zakon o kulturnim dobrima.

Ministarsto kulture i informisanja juče je saopštilo da je preduzelo sve korake da zaštiti kulturna dobra i navelo da je Kinoteka propustila da jedan deo filmova dobije najviše stepen zaštite.

Na internetu se pod nazivom "Filmway" DOO Beograd mogu pronaći informacije da je firma osnovana 25. marta 2015. godine i da je delatnost proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa.

( Avala film prodat za 980 miliona dinara, RTS, 22. aprila

Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke i Kolegijum direktora Kinoteke jednoglasno su izrazili neslaganje sa prodajom Avala filma, koja uključuje i filmski fond, kao i "zabrinutost za dalju sudbinu jednog od najznačajnijih filmskih fondova decenijama vodeće kuće srpske i jugoslovenske kinematografije".

To se ističe u zajedničkom saopštenju, povodom oglašene prodaje stečajnog dužnika "Jugoexport Avala film international a.d." javnim nadmetanjem, koje je zakazano za 22. april.

Upravni odbor JK i Kolegijum direktora sastali su se nakon što su primili Zaključak Privrednog suda u Beogradu, kojim se odbacuje kao nedozvoljen prigovor Kinoteke. Kinoteka je tražila "izricanje privremenih mera izuzimanja od unovčenja filmskog fonda".

To znači da se prilikom prodaje preduzeća - stečajnog dužnika ne prodaju i prava na oko 600 igranih i dokumentarnih filmova snimljenih tokom decenija u studijima Avala filma.

"Kako je Jugoslovenska kinoteka decenijama čuvala i sačuvala ovaj fond zaštićene kulturne baštine, ukazujemo na veliku opasnost od njenog otuđenja, koje bi u slučaju prodaje stranim kompanijama moglo da završi van granica naše zemlje, čime bi se obesmislio višedecenijski rad ljudi koji su stvarali Avala film, ali i ulaganja Republike Srbije vezano za proizvodnju, zaštitu i očuvanje filmskog fonda", ističe se u saopštenju.

Kako se dodaje, "plediramo da se ovakva stihijska prodaja povuče, jer se bojimo da ćemo u budućnosti doći u situaciju da fond koji je svojevremeno najvećim delom finansirala Republika Srbija, ponovo sredstvima budžeta otkupljujemo od nekoga ko ni na koji način nije učestvovao u njegovom stvaranju".

Inače, UO Kinoteke i Kolegijum direktora pozdravljaju reakciju filmskih kuća i asocijacija, koji su dali podršku naporima da se spreči prodaja filmskog fonda Avala filma, te se zahvaljuje Asocijaciji filmskih reditelja Srbije, Udruženju filmskih producenata Srbije, Asocijaciji filmskih distributera pri Privrednoj komori Srbije, Udruženju filmskih umetnika, Udruženju dramskih umetnika, kao i ustanovama, istaknutim filmskim poslenicima i dobronamernim pojedincima koji su digli svoj glas povodom prodaje Avala filma i dali podršku Kinoteci u borbi za očuvanje filmskog fonda.

Ministarstvo kulture i informisanja je saopštilo da je preduzelo sve neophodne korake u okviru svojih nadležnosti radi zaštite kulturnih dobara u postupku prodaje Avala filma.

Ministarstvo je saopštilo da se čudi što je Privredni sud odbacio podnesak Kinoteke.

Istovremeno je ocenilo da je Kinoteka propustila da pokrene proceduru da jedan deo filmova dobije najviši stepen zaštite, kategoriju kulturno dobro od izuzetnog značaja.

FILMWAY D.O.O. BEOGRAD-VRAČAR

Status: Aktivno privredno društvo

Matični broj: 21093408

Pravna forma: Društvo sa ograničenom odgovornošću

Sedište: Opština: Beograd-Vračar | Mesto: Beograd-Vračar | Ulica i broj: Molerova 59

Datum osnivanja:25.03.2015

PIB: 108917717

Zakonski zastupnici

Fizička lica

Ime Prezime: Michel Babic

Broj pasoša: xxxx

Država izdavanja: Francuska

Lični broj:

Funkcija: Direktor

Samostalno zastupa:Da

Osnovni kapital

Upisani novčani kapital

60.000 RSD

Uplaćeni novčani kapital

60.000 RSD 25.03.2015

( FILMWAY D.O.O. BEOGRAD-VRAČAR , APR )


 

Iz Arhiva Vremena: Zašto nam treba Avala film

Goran Marković, filmski reditelj i redovni profesor fakulteta dramskih umetnosti

"NIJE NI ČUDO ŠTO TAJ PRIMAMLJIVI PROSTOR U NAJLEPŠEM DELU GRADA SADA PRIVLAČI ČOPOR HIJENA KOJE, PRIVUČENE SMRADOM TRULJENJA, OBIGRAVAJU OKO LEŠINE"

Centralni filmski studio u Košutnjaku (Avala film) sagrađen je odmah posle Drugog svetskog rata, sa ogromnim pretenzijama. Teren, studiji i ostale zgrade, kao i oprema za snimanje, laboratorijsku i tonsku obradu bili su predviđeni za produkciju od oko 40 igranih filmova godišnje. Plan je bio da Beograd postane jedan od najvećih evropskih filmskih centara. Takva megalomanska ideja nikada nije realizovana, snimano je najviše desetak projekata godišnje, ali je beogradski "filmski grad" polako postajao sve popularnije mesto na filmskoj mapi sveta. Šezdesetih i početkom sedamdesetih tu su snimane mnogobrojne koprodukcije, ponekad čitavi spektakli a, paralelno s tim, u Avali su radili i najvažniji domaći autori, zaključno sa protagonistima "crnog talasa" kao što su Dušan Makavejev, Kokan Rakonjac i Saša Petrović (Žika Pavlović se jedini držao Centar filma). Do početka sedamdesetih, kada su pomenuti autori proterani iz kinematografije gvozdenom metlom, "Avala" je bila veoma cenjen filmski studio sa izuzetno profesionalnom opremom i ljudstvom, što je možda u celoj stvari najbitnije. A onda...

(Tekst Gorana Markovića Zašto nam treba Avala film << VREME | BR 782-783 | 29. DECEMBAR 2005. )

Nekad snimljeno u Avala filmu

Bled - Varna 1947
24 časa glavnog grada 1947
Slavica 1947
Sećanje na Njegoša 1947
Živa iz Idrije 1947
Prvi letovi 1948
Sofka 1948
Život je naš 1948
Besmrtna mladost 1948
Beogradski univerzitet 1948
Mađari u Jugoslaviji 1948
Makedonija 1948
Narodne pesme i igre 1948
Selo pod Kosmajem 1948
Slikarstvo 1948
Za bolju žetvu 1948
Pionir i dvojka 1949
Novi dom 1949
Aeromiting 1949
Majka Katina 1949
Praznik vazduhoplovstva 1949
Prve svetlosti 1949
Trudbenici na odmoru 1949
Ustanak u Srbiji 1949
Vojvodina 1949
Bratska pomoć 1950
Prvi maj 1950 godine 1950
Život fresaka 1951
Stevan Mokranjac 1951
Dečak Mita 1951
Dečak i zmaj 1951
Prica sa Vlasine 1951
Poslednji dan 1951
Da nas niko ne iznenadi 1951
Njena lutka crvenkapa 1951
Iz tehnike filma 1951
Ljudi našeg neba 1951
Let na smućkama 1951
Sportovi na vodi 1951
Oceanografski institut 1951
U sumama Srbije 1951
Naši najmlađi 1951
Borba sa strminom 1951
Budući umetnici 1951
Đerdap 1951
Mladost na trasi 1951
Oni preziru strah 1951
Prvi maj 1951 godine 1951
Sopstvenim snagama 1951
Srećno 1951
Tikveš 1951
Zemlja je čekala traktor 1951
Svi na more 1952
Jedan nas dan 1952
Obedska bara 1952
Prizrenski motivi 1952
Život i delo Tome Rosandića 1952
Na obalama Kvarnera 1952
Slike iz Slovenije 1952
Minareti i portali 1952
Hoja! Lero! 1952
Lanac je prekinut 1952
JAT 1952
Delo Tome Rosandića 1952
Dolinom Morave 1952
Pod senkom Helebarde 1952
Svadba 1952
Svinjogojstvo 1952
Vračar - Trgovinsko preduzeće na veliko 1952
Jugoslovenska Lutrija 1953
29. novembar 1943 1953
Daleko je sunce 1953
Tkanina 1953
Nevjera 1953
Opštinsko dete 1953
Voz 05-011 1953
Bila sam jača 1953
Borac i graditelj 1953
Ciganka 1953
Revija jugoslovenskih igara 1953
Nagrađeni trud 1954
Svinjska kuga 1954
Anikina vremena 1954
P.T.T. 1954
Utakmica godine 1954
Jovan Jovanović-Zmaj 1954
Alojzije Stepinac 1954
Balkan u borbi za mir 1954
Srebrna značka 1954
Sumnjivo lice 1954
Svetski jedriličarski šampionat 1954
Zemlja ustanka 1954
Pod Bukuljom 1955
Put 1955
Od Vranja do Vlasine 1955
Prinudna smena 1955
To je nas čovek 1955
Beograd 1955
RR - Zavodi, Niš 1955
Pesma sa Kumbare 1955
Erozija 1955
Hidrogradnja Vlasina 1955
Čuvaj se druže 1955
Hidraulična laboratorija 1955
Krvavi put 1955
Beton N - 103 1955
Jedan pogled na Jugoslaviju 1955
Krv slobode 1955
Otrov pod kamenom 1955
Smotra izgradnje 1955
Zemlja ce opet rađati 1955
Most 1956
Na domaku grada 1956
Veliki i mali 1956
Na snežnim vrhovima 1956
Potraga 1956
Milicija 1956
Mrežom i udicom 1956
Na poslednjem putu 1956
Vodenom ispašom 1956
Beogradsko novo sajmište 1956
Camping 1956
Cipelice na asfaltu 1956
Izgradnja Viskoze 1956
Oteto detinjstvo 1956
Freske 1957
Dubrovački pasteli 1957
Impresije sa Kvarnera 1957
Nevesta Jadrana 1957
Osmeh zemlje 1957
Beogradski sajam 1957
Srednjevekovna arhitektura u Srbiji i Makedoniji 1957
Pop Ćira i pop Spira 1957
Dug savesti 1957
Bolja nega-vise mleka 1957
Nevidljivi put 1957
Potrazi Vandu Kos 1957
Subotom uveče 1957
Svetli grobovi 1958
Četiri kilometra na sat 1958
Devojka sa naslovne strane 1958
Aleksa Dundić 1958
Kad se dignu magle 1958
Deca sa granice 1958
Poste - restante 1958
Putevi 1958
Tramvaj dvojka 1958
Istina u okovima 1959
Vetar je stao pred zoru 1959
Jugo 1959
Sam 1959
Campo Mamula 1959
Četiri decenije 1959
Osma vrata 1959
Zajednički stan 1960
Ljubav i moda 1960
Beograd 1960 1960
Boje na asfaltu 1960
Nevidljiva pomoć 1960
Od rude do urana 1960
Nuklearne masine 1960
Nuklearni reaktori 1960
Istraživanje uranovih ruda 1960
Bolje je umeti 1960
Diližansa snova 1960
Mi odlučujemo 1960
Rat - ratu 1960
Sreća u torbi 1961
Zvezda... Zvezda 1961
Luke su vrata sveta 1961
Snaga masina je čovek 1961
Voda je belo zlato 1961
Dvoje 1961
Glamočko - Nemo - Komitsko 1961
Igre iz Vojvodine 1961
Makedonsko veselo oro 1961
Rugovo - Šota 1961
Slavonske igre 1961
Uzavreli grad 1961
Strma ulica 1961
Večeras u šest 1961
U tim danima 1961
Nema malih bogova 1961
Eci, pec, pec 1961
Izbiračica 1961
Karolina Riječka 1961
Pedagoška bajka 1961
Pesma 1961
Prvi građanin male varoši 1961
Legenda o Eneji 1962
Taras Buljba 1962
Zvižduk u osam 1962
Col ferro e col fuoco 1962
Ponesi me mašto 1962
Od drveta do viskoznih materijala 1962
Junaci sportskih arena 1962
Gep istraživanja u zemlji i inostranstvu 1962
Branko Krsmanović 1962
Pomgrad 1962
Kočijaši 1962
Zene proizvođači i upravljači 1962
Čudna devojka 1962
Velika hota 1962
4000 milja daleki 1962
Dr 1962
Kosta 1962
Obračun 1962
Prekobrojna 1962
Prozor u svet 1962
Sasa 1962
Sibirska Ledi Magbet 1962
Stubovi maste 1962
Koncert na četiri kontinenta 1963
I compagni 1963
Građevinske masine 1963
Poslednji krik 1963
Svet u retorti 1963
Radopolje 1963
Mensch und Bestie 1963
Solista 1963
Verführung am Meer 1963
Dani 1963
Stari zvuci 1963
Kosovsko crno zlato 1963
Prepreke su mnogobrojne 1963
Traktor TG-50 II 1963
Život na pesku 1963
Ferien wie noch nie 1963
Desant na Drvar 1963
Dve noći u jednom danu 1963
Operacija Ticijan 1963
Pesnici pred sudom 1963
R.T.B. Bor 1963
Trening 1963
Zemljaci 1963
Sette a Tebe 1964
Freddy und das Lied der Prärie 1964
Der Schut 1964
Marš na Drinu 1964
Lito vilovito 1964
Put oko sveta 1964
Službeni položaj 1964
Old Shatterhand 1964
Čovek iz hrastove sume 1964
Favorit 1964
The Long Ships 1964
Herrenpartie 1964
Itd 1964
Lovačkim stazama 1964
Samo igra 1964
Ajkula nežnog srca 1964
Izgradnja Bora 1964
Tamo gde bakar teče 1964
Zlatna kapija 1964
La fabuleuse aventure de Marco Polo 1965
Soldatuše 1965
Gorki deo reke 1965
Doći i ostati 1965
Tri 1965
Devojka 1965
Die Pyramide des Sonnengottes 1965
Genghis Khan 1965
Onkel Toms Hütte 1965
Čovek nije tica 1965
Der Schatz der Azteken 1965
Dogovor komunista - VIII Kongres SKJ 1965
Inspektor 1965
Portrait in Terror 1965
Kako su se voleli Romeo i Julija? 1966
Die Nibelungen, Teil 1 - Siegfried 1966
Kommissar X - In den Klauen des goldenen Drachen 1966
Tople godine 1966
Povratak 1966
San 1966
Stićenik 1966
Vreme ljubavi 1966
Pre rata 1966
Roj 1966
The Boy Cried Murder 1966
Andremo in città 1966
Kommissar X - Jagd auf Unbekannt 1966
Blood Bath 1966
Orlovi rano lete 1966
Graf Bobby, der Schrecken des wilden Westens 1966
All'ombra delle aquile 1966
Die Zeugin aus der Hölle 1966
Most 1966
The One Eyed Soldiers 1966
Vojnik 1966
Dobar vetar 'Plava ptico' 1967
Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T. 1967
Dim 1967
Bokseri idu u raj 1967
Bomba u 10 i 10 1967
Palma među palmama 1967
Skupljači perja 1967
Die Nibelungen, Teil 2 - Kriemhilds Rache 1967
La vingt-cinquième heure 1967
I fantastici 3 $upermen 1967
Fruits amers - Soledad 1967
Hermann der Cherusker - Die Schlacht im Teutoburger Wald 1967
Biće skoro propast sveta 1968
Bekstva 1968
Uzrok smrti ne pominjati 1968
Višnja na Tašmajdanu 1968
Kad golubovi polete 1968
Delije 1968
Podne 1968
Nevinost bez zaštite 1968
Gates to Paradise 1968
Comandamenti per un gangster 1968
Stojanka majka Knezopoljka 1968
Sirota Marija 1968
Ima ljubavi, nema ljubavi 1968
Pohod 1968
Sveti pesak 1968
Castle Keep 1969
Kros contri 1969
Rani radovi 1969
Oseka 1969
Tajna vecera 1969
Fräulein Doktor 1969
Tribun 1969
Vrane 1969
Zazidani 1969
Lisice 1970
Appuntamento col disonore 1970
Španija 1970
Burduš 1970
Kelijevi junaci 1970
Mrtvo blago 1970
Lilika 1970
Ostrog 1970
Bombaši 1973
Paja i Jare 1973
Saniteks 1973
Partizani 1974
Derviš i smrt 1974
Boje i zvuci 1974
"Partizani" 1974
Zimovanje u Jakobsfeldu 1975
Kičma 1975
Naivko 1975
Ruke 1975
Povratak otpisanih 1976
Salaš u malom ritu 1976
Svedočenja 1977
Ratni požari 1977
Bestije 1977
Ljubavni život Budimira Trajkovića 1977
Tren 1978
Dvoboj za južnu prugu 1978
Nije nego 1978
Ljubav i bijes 1978
Miris zemlje 1978
Tigar 1978
Trener 1978
Drugaricine 1979
Osvajanje slobode 1979
Pušenje i zdravlje 1979
Jovana Lukina 1979
Radio Vihor zove Anđeliju 1979
Rad na određeno vreme 1980
Srećna porodica 1980
Osam kila sreće 1980
"Svetozar Marković" 1980
Zdravo srce za dug život 1980
Banović Strahinja 1981
Šesta brzina 1981
Dorotej 1981
Berlin kaputt 1981
Dečko koji obećava 1981
Kraljevski voz 1981
Sablazan 1982
Smrt gospodina Goluze 1982
Daleko nebo 1982
Moj tata na određeno vreme 1982
Savamala 1982
Prva pomoć 1983
Timočka buna 1983
Halo taxi 1983
Stepenice za nebo 1983
Još ovaj put 1983
Le prix du danger 1983
Mahovina na asfaltu 1983
Kraj rata 1984
Groznica ljubavi 1984
The Secret Diary of Sigmund Freud 1984
Vreme leoparda 1985
Jagode u grlu 1985
Nije lako sa muškarcima 1985
Orkestar jedne mladosti 1985
"Quo Vadis?" 1985
Protestni album 1986
Nanule 1986
Gli occhiali d'oro 1987
U ime naroda 1987
Dogodilo se na današnji dan 1987
"Lo scialo" 1987
Već viđeno 1987
The Dark Side of the Sun 1988
Zvezdana noć 1988
Tajna manastirske rakije 1988
"Dome, slatki dome" 1988
Laibach: Pobeda pod suncem 1988
Remington 1988
Zaboravljeni 1988
Boris Godounov 1989
Vampiri su među nama 1989
Beyond the Door III 1989
Kako je propao rokenrol 1989
Atoski vrtovi - preobraženje 1989
Sabirni centar 1989
Najbolji 1989
Hamburg Altona 1989
"Around the World in 80 Days: Episode #1.3" 1989/I
"Around the World in 80 Days: Episode #1.2" 1989/I
"Around the World in 80 Days" 1989/I
"Around the World in 80 Days: Episode #1.1" 1989/I
Cubok 1990
Početni udarac 1990
Red i mir 1990
Noć u kuci moje majke 1991
"Zaboravljeni" 1991
Uvod u drugi život 1992
Mi nismo anđeli 1992
Velika frka 1992
Tito i ja 1992
Policajac sa Petlovog brda 1992
Bolje od bekstva 1993
Pun mesec nad Beogradom 1993
S one strane nemira 1993
Paket aranžman 1995
Ćuprija 1995
Svetlost u A - duru 1995
Tanatofobia ili mašina je mrtva 1996
Buđenje proleća 1997
Do koske 1997
Senke uspomena 2000

(Videti takođe: Produkcija Avala filma )

CINEMA KOMUNISTO

CINEMA KOMUNISTO istražuje mitove koji su podupirali Jugoslaviju i način na koji su se fikcija i stvarnost razišli sve do konačnog kolapsa. Danas su od toga ostale samo scenografije koje trule u zaboravljenom filmskom studiju i filmski inserti o zemlji koja više ne postoji. U ovoj elegantno konstruisanoj mašini sećanja, o tome kako je zvanični narativ Jugoslavije kreiran na filmskom platnu svedoče Titov lični kinooperater tokom 32 godine – Leka Konstantinović, Titov omiljeni režiser – Veljko Bulajić, najveća jugoslovenska filmska zvezda – Bata Živojinović, Orson Welles, Yul Brynner, Richard Burton…


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Saopštenje Udruženja filmskih umetnika Srbije

Udruženje filmskih umetnika Srbije podseća širu kulturnu javnost da namera države da proda Avala film nije novijeg datuma, da je takvih pokušaja bilo i ranije i da je samo pukom slučajnošću, odnosno zbog svoje zamršene vlasničke strukture, ovo preduzeće do sada izbeglo sudbinu Beograd filma, kao i Dunav filma, koji su u procesu „pljačkaške privatizacije" na neslavan i žalostan način nestali sa kulturne mape Srbije.

Zbog toga Udruženje filmskih umetnika Srbije ukazuje sada, kao što je to činilo i pre deset godina prilikom pokušaja prve prodaje Avala filma, ali i pre četiri godina kada je ovo preduzeće otišlo u stečaj, da svi modaliteti transformacije i spasa Avale filma ni izdaleka nisu iscrpeni, zapravo o njima se na kreativan i odgovoran način nikada i nije javno razgovaralo.

Upravo zbog toga je u ovome trenutku nedovoljno boriti se za spas, izuzeće iz prodajne mase, samo filmskog fonda Avale filma, nego još uvek ima opravdanog razloga da se ako ne u celosti, onda bar pojedini resursi Avale filma najpre sačuvaju od prodaje, a kasnijim transformacijama vlasničke strukture akcionarskog vida (gde bi država zadržala većinski deo akcija) i malim ulaganjima, ti resursi revitalizuju i samim tim opstanu kao tehnička baza srpskog filma i kinematografije.

Kao najoptimalniji vid ove transformacije Udruženje filmskih umetnika Srbije je još 2011. godine predlagalo da se ispitaju sve zakonske i druge mogućnosti pripajanja dela resursa Avale filma Filmskom centru Srbije, ustanovi preko koje se i inače odvija budžetsko finansiranje kinematografije u Srbiji a koje je i samo u permanentnom provizorijumu (sa direktorom u v.d. statusu od svog osnivanja 2005. do danas).

Na ovaj način bi postojanje Filmskog centra Srbije bilo dodatno osmišljeno a što je najvažnije proizvodnja filma bi u Srbiji na taj način manje koštala. Novac koji država Srbija odvaja za kinematografiju više se ne bi odlivao van zemlje, što se sada čini, zbog nepostojanja tehničkih uslova za završnu obradu filma u nas, nego bi ostajao u zemlji. Da ne govorimo o mogućnostima dalje zarade u pružanju usluga stranim koprodukcijama itd. Ali sve ovo zahteva, pre svega, institucionalno angažovanje Ministarstva kulture Republike Srbije, koje nažalost sebe proglašava nenadležnim po ovom pitanju, što je u formalnom smislu možda i tačno, ali čije je angažovanje ovde, suštinski više nego neophodno.

( Saopštenje UFUS-a 19.04.2015. )

Peticija

Ekipa nagrađivanog dokumentarnog filma "Cinema Komunisto" pokrenula je.onlajn peticiju kojom traži da katalog "Avale filma" bude nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj kinoteci.

U pozivu za potpisivanje peticije se između ostalog kaže:

"Uprkos mnogobrojnim pokušajima, srpska filmska javnost nije uspela u naporima da kod Vlade Srbije izlobira da kupac Avala filma mora ispuniti uslov nastavka filmske delatnosti.

Filmski katalog Avala filma (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Imajući u vidu da je Avala film producirala skoro polovinu jugoslovenskih filmova, ovakav potez znači da će značajan deo naše filmske baštine dopasti u privatne ruke.

Pokrenuli smo ovu peticiju u znak protesta zbog ovog beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleđu i njome izražavamo svoj zahtev da katalog Avala filma ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj Kinoteci..."

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović": "Avala film" prodat bivšem taksisti iz Pančeva

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim u odnosu na druge slične slučajeve, u kojima je država nekom privatnom investitoru „namestila" dobar posao, jeste da smo u ovoj sumnjivoj prodaji izgubili filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Postavlja se pitanje ko je u državi, koja je imala sudbinu „Avala filma" u svojim rukama, imao koristi u poslu od koga cela nacija ima samo gubitak?

"Avala film" je kupila firma „Filmski put", registrovana pre samo mesec dana sa kapitalom manjim od 500 evra. Tačnije, prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme je izvesni Mišel Babić iz Pariza. Međutim, cela njegova firma je 2. aprila 2015. godine stavljena pod hipoteku, što ukazuje da je pravi kupac u stvari vlasnik te hipoteke Saša Ćorović, bivši taksista iz Pančeva, a ne Mišel Babić.

U Registru založnog prava na pokretnim i nepokretnim pravima Zl. br. 4028/2015, 02.04.2015. godine, registrator je, odlučujući o registracionoj prijavi za upis založnog prava koju je podneo Mišel Babić, Francuska, doneo sledeće rešenje:

"Usvaja se registraciona prijava podneta dana 01.04.2015. godine u 13:51:47 časova, pa se registruje založno pravo sledeće sadržine: PODACI O ZALOŽNOM POVERIOCU Ime i prezime: Saša Ćorović Prebivalište: Beograd (Vračar) Poslovno ime: AUTO TAXI SAŠA ĆOROVIĆ PREDUZETNIK PANČEVO, BRAĆE JOVANOVIĆ 16A

Način na koji je „Avala film" gurnut u stečaj 2011. godine, činjenica da je "Avala film" imala više imovine nego obaveza, a da je država preko Agencije za privatizaciju, Agencije za osiguranje depozita i Poreske uprave, bila istovremeno i vlasnik i poverilac i upravnik, ukazuje na loše gazdovanje države, možda i svesne loše namere prema nekad najvećem filmskom studiju u Jugoslaviji.

Podaci o kupcu koji je registrovao firmu pre samo mesec dana sa kapitalom od 60.000 dinara, bivšem taksisti koji je vlasnik hipoteke i smešna cena po kojoj je dobio 37 hektara zemlje na Košutnjaku ukazuju na sumnju da u prodaji nisu bila čista posla.

Kad je utvrđivana početna cena od svega 8,2 miliona evra po kojoj je i prodata firma, pravo korišćenja vrednih 37 hektara procenjeno je na nula dinara. Procenjivana je samo vrednost 20.000 kvadrata trošnih objekata, a ona je ništavna. Kupac će, za razliku od „Avala filma", moći da „bezvredno" zemljište preimenuje u građevinsko, a to neodoljivo podseća na sve naše pljačkaške privatizacije.

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović" upozorava tužilaštvo da ispita sve okolnosti prodaje i odgovori na pitanje ko je izvukao korist iz posla od koga Srbija ima štetu.

("Avala film" prodat bivšem taksisti iz Pančeva Saopštenje Pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović", 23. april 2015.)

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net