Spoljna trgovina >

Ko su najveći izvoznici

Ko su nosioci srpskog izvoza koji je u 2014. zabeležio rekordne 14,84 milijarde dolara, kako će na izvoznike uticati nova monetarna politika Evropske centralne banke i može li neka kompanija da se približi Fijatu

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na prvi pogled su neobični. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u januaru 2015, govore ti podaci, iznosila je 2,13 milijardi dolara, što je pad od 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Isti podaci prikazani u evrima govore da je izvoz u januaru bio 1,82 milijarde evra, što je porast od 4,8 odsto u odnosu na januar 2014. Od ove ukupne razmene, u izvoz je otišla roba vredna 905,9 miliona dolara (pad od 9,4 odsto), odnosno 777,3 miliona evra (povećanje od 6,1 odsto u odnosu na prethodni januar).

Ovako prikazan izvoz i spoljnotrgovinska razmena postaju razumljiviji kada se uzme u obzir da je samo tokom 2014. godine dinar oslabio prema dolaru za 20 odsto, a 5,5 odsto prema evru. Dakle, ovaj čudnovat "rast i pad" razmene i izvoza posledica je promene snaga između dolara i evra u poslednjih godinu dana. Odlukom Evropske centralne banke (ECB) iz januara ove godine, da će mesečno upumpavati 60 milijardi evra u evrozonu, ovaj odnos je samo ubrzano nastavio da se menja, u korist dolara.

Šta će ovo značiti za srpski izvoz? Dalje slabljenje evra moglo bi negativno da utiče na neke privredne grane u Srbiji (vidi okvir "Politika ECB loša po domaću poljoprivredu"). Sa druge strane, podaci Narodne banke Srbije i RZS govore da su u periodu 2006–2014. cene porasle za 81,1 odsto. U istom periodu, evro je ojačao 43 odsto u odnosu na dinar, dakle, gotovo upola manje.

Drugim rečima, cene robe i usluga rasle su dvostruko brže od rasta cene evra, čime je domaća valuta veštački ojačana. To su najbolje na svojoj koži osetili neto izvoznici: što je dinar jači, njihov proizvod koji ide u izvoz je manje konkurentan. Kada je sredinom januara Švajcarska nacionalna banka odustala od odbrane fiksiranog kursa franka, a franak istog trenutka skočio za 15 odsto u odnosu na evro, građani Švajcarske su odjednom u okolnim zemljama EU mogli kupiti 15 odsto više robe nego prethodnog dana, ali je za švajcarske izvoznike ovo bio izuzetno težak udarac ("Nemam reči. Današnja akcija Švajcarske nacionalne banke je cunami, za izvoznu industriju, za turizam i, u krajnjoj liniji, za celu zemlju", izjavio je tada izvršni direktor kompanije Swatch, Nik Hajek).

Podaci RZS pokazuju da se spoljnotrgovinski deficit Srbije konstantno smanjuje – od 2011, kada je bio nešto iznad osam milijardi dolara, do 5,76 milijardi dolara u 2014. (vidi tabelu "Spoljnotrgovinska robna razmena"). Ujedno, izuzev "preloma" u 2009, prvoj godini krize, obim izvoza iz Srbije je od 2001. sve vreme rastao, i u 2014. dostigao rekordnih 14,84 milijardi dolara. U prvom broju mesečnika "Nova ekonomija" za 2015. godinu, objavljena je lista najvećih neto izvoznika Srbije u tekstu "Ko su neto izvoznici u Srbiji?" (str. 44-49) autora prof. dr Zorana Jeremića i doc. dr Marka Milojevića, pri čemu je celokupnu analizu dvojice autora o najuspešnijim preduzećima, najvećim izvoznicima, uvoznicima i neto izvoznicima u periodu 2008–2014, moguće pogledati na sajtu Business Info grupe (http://www.big.co.rs/upload/Edition/Download/2015-03/The_Economy_And_Finance_Board_2015.pdf). Prvi – ubedljivo prvi – na listi najvećih izvoznika je Fijat iz Kragujevca, koji sa 1,36 milijardi evra ukupnog izvoza u 2014. daleko nadmašuje pratioce – NIS (370 miliona evra), Tigar Tyres (233 miliona), Železaru Smederevo (201 milion), Tetra Pak (160 miliona) i Hemofarm (149 miliona). Fijat je i najveći neto izvoznik sa 436 miliona evra u 2014, što je malo manje nego zbir neto izvoza sledećih šest najvećih neto izvoznika – HIP-Petrohemije iz Pančeva (127 miliona evra), Yura Corporation iz Rače (77 miliona), RTB Investa (66 miliona), Sojaproteina iz Bečeja (61 milion), Hemofarma iz Vršca (60 miliona) i Jugoimport-SDPR iz Beograda (55 miliona).

Ovakva neravnoteža i koncentracija izvoza u jednoj kompaniji može da bude zabrinjavajuća, naročito kada njen izvršni direktor (Serđo Markione) početkom marta na sajmu automobila u Ženevi izjavi da "Fijat više nikada neće biti konkurentan na masovnom tržištu Evrope kao što je nekada bio".


 

Viktorija grupa: Srpska soja i suncokret sa dodatom vrednošću

Prema podacima iz pomenute analize, na listi najvećih 30 neto izvoznika u 2014, dve članice Viktorija grupe našle su se među prvih deset – Sojaprotein na petom mestu, sa neto izvozom od 61 milion evra, a Victoriaoil na devetom mestu, sa 49 miliona evra neto izvoza. Analiza pokazuje i da je u periodu 2008–2014. Sojaprotein ostvario ukupan rast izvoza od 297 odsto – sa 16 na 64 miliona – i po tom rastu je na četvrtom mestu za posmatrani period.

Kako kažu u Viktorija grupi, njihova kompanija je jedan od najvećih neto izvoznika u Srbiji, a prosečni godišnji izvoz u poslednje tri godine iznosio je 173 miliona evra. Za 2015. očekuje se rast izvoza za 15 odsto, u 40 zemalja, od čega je 80 odsto ukupnog izvoza namenjeno tržištu Evropske unije.

"Kompanija dominantno izvozi prerađene poljoprivredne proizvode. Sirovine u našim proizvodima su domaćeg porekla – srpsku soju i suncokret prerađujemo u proizvode dodatne vrednosti", kaže Nikola Vujačić, direktor operacija Viktorija grupe. "Proizvodi od soje iz naše fabrike Sojaprotein namenjeni su prehrambenoj, ali i farmaceutskoj industriji. U pojedinim proizvodnim segmentima namenjenim prehrambenoj industriji ostvarujemo udeo i do 50 odsto evropskog tržišta. Takođe, veliki iskorak je ostvaren sa sojinim proteinskim koncentratima, kao najmlađem segmentu proizvodnog portfolija Viktorija grupe, a dalji rast očekujemo zahvaljujući nedavno završenoj implementaciji Dunav Soja standarda. Ujedno, prvi smo u regionu dobili ovaj sertifikat za proizvodnju sojinih proteinskih koncentrata od NON-GMO soje.

Naša uljara Victoriaoil je prošle godine najveći izvoz realizovala na tržištima Austrije, Italije, Grčke i u zemljama regiona. Tradicionalno odlični rezultati zabeleženi su u prodaji suncokretovog ulja, a napravljen je veliki proboj sa flaširanim jestivim uljem od repice na tržištima Češke i Slovačke", zaključuje Vujačić.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Slobodan Milosavljević: Politika ECB loša po domaću poljoprivredu

Po rečima dr Slobodana Milosavljevića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije i bivšeg ministra trgovine i poljoprivrede, trend povećanja izvoza u protekle tri godine je jasan, uz dalje smanjenje trgovinskog deficita i veću pokrivenost uvoza izvozom. "Nama su najveći strani investitori ujedno i najveći izvoznici iz Srbije. To na neki način direktno opravdava borbu za svakog investitora, jer su oni generatori i ekonomskog rasta, a posebno izvoza. Takođe, mi se nalazimo u situaciji da nama Fijat drži izvoz, i to traje već dve godine. Mi nemamo kompaniju koja bi mogla da kompenzuje vrednost godišnjeg Fijatovog izvoza, eventualno Železaru, ali tek za nekoliko godina. Svaki proizvod, pa i ovaj naš ‘500L’, ima svoj životni ciklus, koji ide od faze rasta i prosperiteta do faze kada tražnja za tim proizvodom kreće da pada, iako on još uvek donosi značajne rezultate. Mi se sada nalazimo u fazi kada je tražnja za tim Fijatovim proizvodom iz Srbije krenula da opada. Veliko je pitanje da li će i kako Fijat u budućem periodu ili osvežavati to vozilo, ili uvoditi neko novo vozilo u proizvodnju i onda na taj način zadržavati ili povećavati nivo izvoza iz fabrike u Kragujevcu", kaže Milosavljević. Govoreći o novim merama ECB, bivši ministar trgovine kaže da će one naročito pogoditi srpsku poljoprivredu. "Nova monetarna politika ECB ima za cilj da podstakne oporavak privrede zemalja članica EU, sa ciljem povećanja konkurentnosti kroz podsticaje u proizvodnom sektoru, ali i kroz smanjenje vrednosti evra. Nama to u ovom trenutku donosi i dobro i loše. Loše, jer imamo jeftinije evropske proizvode na našem tržištu, i to posebno u sektoru poljoprivrede – jeftiniji proizvodi mesne, mlečne, pa i svih drugih industrija, što će otežati plasman naših proizvoda na našem tržištu. Sa druge strane, veća kupovna moć evropskih zemalja, a time i njihovih potrošača, otvoriće mogućnost za više kupovina u Srbiji."

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net