foto: m. milenković
TENDERSKI POSAO ZAVRŠEN, VODA OSTALA: Kop "Tamnava – Zapadno polje"

Slučaj »Tamnava« >

Pumpanje i muljanje

Koliko je vode iz potopljenog kopa "Tamnava – Zapadno polje" ispumpala "Južna Bačka" sa svojim partnerima, a koliko "Kolubara" sopstvenim snagama? Šta će biti sa ostatkom od 50 miliona kubika vode? Šta je o rešenju ovog problema napisano u studiji Rudarsko-geoloskog fakulteta početkom jula prošle godine i zašto se ministar Aleksandar Antić izvinio građanima

U svega nekoliko dana tokom "majskih poplava prošle godine" dva kopa Kolubarskih rudnika – "Tamnava–Zapadno polje" i "Veliki Crljeni" pretvoreni su u veštačka jezera, prvo zapremine 210, drugo "svega" 25 miliona kubika vode.

Šest meseci kasnije, slavodobitno je objavljeno da je proizvodnja lignita kojima se "hrane" kolubarske i obrenovačke elektrane dostigla 90 odsto proizvodnje od pre poplave. Istina, u "tamnavskom jezeru" ostalo je još oko/preko 50 miliona kubika vode, od toga koji milion kubika mulja, koji će biti ispumpani, kako reče premijer Aleksandar Vučić, "do maja" ove godine. U međuvremenu, za uvoz struje potrošeno je 90 miliona evra i 30 miliona evra pride za ugalj.

Prva (pesimistička) procena trajanja sanacije za "vraćanje na staro" bila je najmanje godinu dana, jer vode je mnogo, pumpi je malo, pa da nemamo mi kadrove koji imaju dovoljno znanja/iskustva za takav poduhvat, te je pala odluka da se raspiše (drug) Tender za "ispumpavanje zamuljene vode i mulja" iz najizdašnijeg kolubarskog kopa.

U isto vreme u Beogradu se obreo Jeron van Hek (Jeroen van Heck), vlasnik kompanije "VanHeck" specijalizovane baš za te poslove – ispumpavanje velikih količina vode i mulja, da svojim znanjem pomogne, a i da se preporuči. "Nekoliko dana nakon poplava bili smo u Obrenovcu i u rudniku Kolubara. Prvo smo razmatrali moguća rešenja i vodili smo diskusije sa EPS-om i Kolubarom. Mnoge ove tehničke informacije su upotrebljene u tenderskoj dokumentaciji... Deo posla je bio i obuka ljudi za poslove koje nikada nisu radili", opisao je kasnije svoj početni angažman Jeron van Hek.

TENDER SA SLIKOM: Iz nekog, javnosti nepoznatog razloga, poziv potencijalnim "ispumpavačima" upućen je tek krajem jula, a u kome piše da je reč o 180 miliona kubika vode i oko pet miliona kubika mulja, da osnovni kriterijum za izbor izvršioca čine cena po jedinici mere i rok za okončanje posla, uz napomenu da će prednost imati domaći ponuđači, da ponuđač mora da ima najmanje jednu referencu "u primeni pumpnih sistema za ispumpavanje velikih voda", a kao negativna referenca navedeno je angažovanje "lica koja nisu u ponudi navedena kao podizvođači, odnosno nisu članovi grupe izvođača". Takođe, postavljena je i gornja granica visine avansa: 750.000 evra.

"Ne tražimo da iznajmimo pumpe, već uslugu ispumpavanja vode i izbacivanja mulja", rekao je direktor Rudarskog basena "Kolubara" Milorad Grčić na konferenciji za novinare održanoj tim povodom. Rekao je i da je obaveza ponuđača da podnese elaborat o ispumpavanju vode, isušivanju i proceni stanja terena posle ispumpavanja, kao i da je rok za završetak posla 105 dana. Na pitanje da li je to dovoljno da se ispumpa sva voda, Grčić je odgovorio da je to "vrlo složen posao i da ne zavisi samo od opreme, već i od atmosferskih prilika".

Od 42 "renomirane svetske i domaće kompanije" u naznačenom roku za aplikaciju – deset dana – prijavilo se svega njih sedam, a komisija je odabrala ponudu kompanije "Južna Bačka" u konzorcijumu sa rumunskom kompanijom "Neš" (SC Ness Proiect Europa SRL). Cena "po jedinici mere", doduše, nije bila najniža – 0,132, ali zato rok za okončanje posla – 90 dana, jeste bio najkraći. Istina, pobednički konzorcijum nije ispunio uslov da je bar neko od članova najmanje jedanput uspešno obavio sličan posao, ali su zato ispunili negativnu referencu – za ispumpavanje vode angažovali su već pomenutu holandsku kompaniju "VanHek", a da u ponudi nije ni pomenuta.

"Komplikovano je poslovati ovde. Mi, zapadni Evropljani, mislimo drugačije od ovdašnjih ljudi: ovde je na sceni komplikovana politička igra koju je teško razumeti, ali posle tri i po meseca konačno ispumpavamo vodu, tako da je vredelo", rekao je Jeron van Hek holandskom novinaru Jostu van Egmondu, dopisniku iz Srbije.

U isto vreme, na sajtu ove kompanije objavljeno je da je "‘VanHek’ pobedio na konkursu za ispumpavanje vode iz kolubarskih rudnika u Srbiji", da je put Srbije upućen konvoj kamiona sa 20 pumpi velikog kapaciteta i devet kilometara cevi.

U izjavi za BIRN, vlasnik "Južne Bačke" Dragoljub Zbiljić je ustvrdio da "VanHek" nije pobednik na konkursu, već da je "od njega samo iznajmljena oprema i tačka", da je "došao samo sa dva radnika koji rade na održavanju pumpi, a da je suština posla u postavljanju cevovoda i da je to deo posla u kome njegova firma ima veliko iskustvo", da se "Van Hek" plašio posla, da "pumpa nije posao, već da je posao "cevovod koji je u startu bio 680 metara, a sada je 1400 metara", da su to "silne dizalice, cevi četiri metra dužine koje se stalno vare i šrafe", da bez "50 ili 80 ljudi to ne može da se radi", te da je partner u poslu već pomenuti "Neš", koji je "osmislio strategiju kako bi trebalo ispumpavati vodu". Rumuni su, veli, imali savetodavnu ulogu: da li da cevi idu pravo, da li ukoso i oko odabira agregata.

U svom delu posla "Neš" se zaista istakao: cevi nisu postavljene ukrivo već pravo, a u odabiru agregata opredelio se za pumpe sa dizel-pogonom, mada "VanHek" u ponudi ima i pumpe sa elektro-pogonom. Tako, one prve potroše reda 130 litara dizela na sat, dok one sa elektromotorom malo više od pola megavata struje: za sat rada dizel agregat snage 700 konjskih snaga potroši 135 litra evro-dizela, što košta 19.500 dinara, dok bi račun za utrošenu struju iznosio nešto više od 3000 dinara koje bi isporučio i naplatio EPS: ergo, da je strateški savetnik odabrao elektro-pogon, ukupni trošak bio bi manji za nekih pet miliona evra, koliko iznosi račun za gorivo.

SVOJE KLJUSE: Uporedo sa promišljanjem vlasti šta da se radi, radnici "Kolubare" su, pre nego što se mulj čestito slegao, postavili svojih šest, kasnije još dvadesetak i kusur pozajmljenih pumpi ne baš impresivnog kapaciteta i počeli sa ispumpavanjem vode iz kopa "Veliki Crljeni". Računalo se da će ispumpavanje da taje tri meseca, a ispostavilo se da je završeno za svega mesec i po.

Na mini slavlju po okončanju posla, direktor "Kolubare" Grčić rekao je da je na ispumpavanju kopa "Veliki Crljeni" radilo 33 pumpe u vlasništvu domaćih firmi, da su za samo mesec dana remontovani bageri na tom kopu, da je postavljeno 5,5 kilometara gumenih traka, nekoliko pogonskih stanica, preko 30 kilometara raznih kablova, od telefonskih do visokonaponskih i jedan visokonaponski dalekovod sa šest vodova u dužini od 2,5 kilometara kojim će se, pored kopa "Veliki Crljeni", strujom snabdevati i pumpe koje će raditi na isušivanju kopa "Tamnava–Zapdano polje".

Tim povodom "Kolubaru" je posetio ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić i kada je izjavio da je proizvodnja na kopu "Veliki Crljeni" pokrenuta čak mesec dana pre najoptimističnijih prognoza, zahvaljujući isključivo velikom entuzijazmu radnika "Kolubare" koji su na taj način svojoj zemlji uštedeli 30 miliona evra.

"Ovde je pre nepuna tri meseca bilo jezero sa 25 miliona kubika vode, a danas se ponovo kopa ugalj. Ni najveći optimisti nisu mogli da računaju da je ovo moguće. Hvala radnicima ‘Kolubare’ i njihovom rukovodstvu jer je u pitanju podvig bez presedana", rekao je ministar Antić. Malo se zabrojao ministar: kop je potopljen 15. maja, ispumpavanje je počelo 26. juna, a okončano 7. avgusta, dakle sve je trajalo ukupno 42 dana.

Za ta 42 dana ispumpano je 25 miliona kubika vode, preteklo je još dva "za posle", što će reći da je kljuse koje je bilo na raspolaganju ispumpavalo 600.000 kubika vode dnevno, odnosno nešto manje od sedam kubika u sekundi.

Desetak dana pre završetka ispumpavanja vode iz velikocrljenskog kopa, počelo se i sa ispumpavanjem vode iz tamnavskog kopa: postavljena je pumpa velikog kapaciteta, dvostruko većeg od onih "VanHekovih", pozajmljena iz rudnika "Kovin", da bi kasnije bile pridodate i one koje su završile posao u "Velikim Crljenima" – zbirno deset kubika u sekundi, 36.000 kubika na sat, 850.000 kubika dnevno, 26 miliona mesečno... Za četiri meseca celih 100 i kusur miliona kubika, a da je kojim slučajem na vreme dokupljena još neka pumpa, kao što nije, ovog teksta ne bi ni bilo.

Ne koštaju, naime, te pumpe "trista dukata": nije više od 150.000 evra komad. Zbog čega po skraćenom postupku, kako i priliči u vanrednim situacijama, nije kupljeno pumpi koliko treba, teško je razumeti: ionako ih nemamo, a može da zatreba, videli smo već svoga Boga, ne mora opet. Da ima ko da njima rukuje – ima, da ima ko da postavi cevi – ima i to: drenaža rudnika je rutinski posao. Da je tad kad je trebalo potrošeno milion-dva, sve bi bilo završeno brže, ali tad ne bi bio potreban tender, pa ni konzorcijum koji je pobedio na tenderu ne bi inkasirao milion evra neto. Biće da je u tome "gvint".

RAČUNICA ZA ZBUNJIVANJE?: Prema ugovoru, učinak svake pumpe, odnosno grupe pumpi svakodnevno se merilo, e da bi se znalo ko je koliko vode ispumpao i da li je ispunjeno ono što je dogovoreno. Tako je 24. novembra zabeleženo da je od početka radova 16. septembra ukupno ispumpano 106 miliona kubika vode, od čega je Konzorcijum ispumpao 58,5, a kolubarsko kljuse 47,5 miliona kubika vode.

U danu kad je oglašen završetak posla, saopšteno je da je Konzorcijum ispumpao 114 miliona kubika vode, a da je preostalo još oko/preko 50 miliona kubika sa kojima će ubuduće da se bavi "Kolubara". Kad se sabere učinak Konzorcijuma i ono što je preostalo, izlazi da je učinak "naših" pumpi svega 20 miliona kubika, a mesec dana ranije "skor" je bio 47,5 miliona: do tad je učinak "holandskih" pumpi bio 20 odsto veći od učinka "domaćih", a na kraju ispade da su "holandske" ispumpale pet puta više.

Nešto tu zaista ne štima: prema onom prolaznom merenju, do isticanja ugovorenog roka bilo bi ispumpano 210 miliona kubika vode, tačno onoliko koliko je iznosila prva procena količine naplavine. Ta prva procena je kasnije revidirana na 185 miliona, a "VanHek" je na svom sajtu količinu vode u kopu procenio na "između 140 i 185 miliona kubika". Takođe, u već pomenutoj izjavi za holandsku televiziju, onu na samom početku radova, Jeron van Hek je rekao da će se posao raditi u dve faze: u prvoj fazi, koja traje 90 dana, ispumpaće se 114 miliona kubika vode, a do kraja završetka posla trebaće još mesec ili dva.

Po Zbiljićevim rečima, "Južnu Bačku" ugovor je obavezivao da ispumpa 114 miliona kubika vode do kraja godine. "To je i učinjeno. Nakon što završi svoj deo posla, ‘Južna Bačka’ napušta rudnik", izjavio je za BIRN i dodao da je predviđeno da ostatak vode od 50 miliona kubika isuši Rudarski basen "Kolubara" svojim pumpama, koje su i prethodna četiri meseca radile paralelno sa holandskim pumpama.

Bilo je, dakle, poznato i pre nego što se sa ispumpavanjem počelo, da neće biti sve završeno do kraja decembra, ali niko nije javno i na vreme to saopštio. Otud i ona tvrdnja ministra Antića da će sva voda biti izvađena do marta, pa se posle izvinjavao: "Uz izvinjenje građanima što ćemo malo probiti taj rok za izbacivanje poslednjih količina vode i mulja, sa stanovišta ‘Kolubare’ je to već završeno", rekao je Antić za B92. "Ono što je sigurno je da smo mi uspeli da uspostavimo proizvodnju u decembru, sedam meseci pre bilo kakvih planova i što smo uspeli da dođemo do mašina i da ugljeni kopovi budu suvi. Pre sedam, osam meseci to je delovalo kao nemoguće."

ŠTA DALJE?: Kako god, ostalo je još pedesetak miliona kubika vode i oko 2,5 miliona kubika mulja čije vađenje/ispumpavanje tek treba da se obavi i što će, kao, da oposli "Kolubara" svojim snagama i to u sledeća dva-tri meseca. Međutim, ispumpavanje mulja nije isto što i ispumpavanje vode.

Grupa inženjera iz Udruženja za unapređenje rudarske struke i nauke, predstavila je još početkom jula na Rudarsko-geološkom fakultetu svoje viđenje rešenja ovog ne baš svakodnevnog problema. Po njima, za izmuljivanje tamnavskog kopa najbolje i najracionalnije rešenje su plovni bageri koji se inače koriste za vađenje peska sa rečnog dna, za odmuljivanje kanala, bara i jezera.

Prema njihovoj računici, jedan plovni bager bi za godinu dana mogao da izvadi milion kubika mulja i više od pet mil. m3 vode i transportuje ih na rastojanje od 1-1,5 km. Uz angažovanje šest odgovarajućih plovnih bagera, a za pretpostavljenih pet miliona kubika mulja, uz još jedan za pomoćne radove na vađenju velikih komada i šesnaestočasovno angažovanje, čišćenje bi potrajalo 297 radnih dana. Uzgred bi bilo ispumpano i 25 miliona kubika vode. Budući da je pretpostavljena količina mulja u međuvremenu prepolovljena, rok za završetak posla bio bi dvostruko kraći – 148 dana ili 5 meseci, a ako bi se radilo 24 sata, onda bi moglo sve da se oposli za tri meseca, malo duže nego što kaže Jeron van Hek, odnosno premijer Vučić.

Celokupna oprema – sedam bagera, dve "buster" bumpe, šest kilometra cevovoda i još svega drugog što treba – koštala bi 4,5 miliona evra sa sve 12 evra radničke satnice, ako bi pumpe bile pogonjene dizel-motorima, eksploatacija bi koštala isto toliko, a ako bi se pokretala na elektro-pogon, onda deset puta manje. Po završetku posla ovi bageri bi mogli da se koriste za čišćenje kanala, jezera, reka, mrtvaja, močvara...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

KRATKA ISTORIJA: Poplavljeni kop;...<br><br>foto: filip švarm
  • ...ministar A. Antić na licu mesta;...<br><br>foto: fonet
  • ...ispumpavanje;...<br><br>foto: fonet
  • ...poseta Kolubari povodom završetka radova;...<br><br>foto: slobodan miljević
  • ...mulj i voda nakon svega<br><br>foto: m. milenković
  • foto: m. milenković

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net