UNHCR >

Nema osnove za strah od uskraćivanja pomoći

Ljudski dostojanstveno rešenje ne leži u neograničenom produžavanju izbegličkog statusa, već u njegovom prevazilaženju. Odluka UNHCR-a će pomoći da se taj proces ubrza

Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) da se započne proces ukidanja izbegličkog statusa za osobe raseljene iz Hrvatske tokom devedesetih godina uznemirila je izbeglice. Mnogi izjednačavaju kraj izbegličkog statusa sa prestankom pomoći. Strah da će pomoć biti uskraćena nema osnove. Direktor Ureda UNHCR-a za Evropu, Vinsent Košetel (Vincent Cochetel), nekoliko je puta naglasio da će UNHCR voditi računa o onima kojima je pomoć i dalje potrebna.

Od lica koja su izbegla iz Hrvatske između 1991. i 1995. godine, vratilo se 133.000, a hiljade njih je primilo državljanstvo onih zemalja u kojima su našli utočište. Od prestanka rata do danas, u Hrvatskoj je izgrađeno 149.000 domova za izbeglice i povratnike. Trenutno u regionu (Republika Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora) živi još 49.000 registrovanih izbeglica iz Hrvatske, od kojih su skoro svi etnički Srbi. UNHCR smatra da njihova situacija treba da se reši u naredne tri i po godine.

Izbeglički status je po svojoj prirodi privremen. U tom smislu, UNHCR nastoji da omogući ljudima da izbeglički status ostave iza sebe i pronađu trajna rešenja za svoju budućnost. Trajno rešenje podrazumeva tri mogućnosti: povratak u matičnu zemlju, kad je to moguće; integracija u zemlju prijema; i u izvesnim slučajevima, preseljenje u treće zemlje. Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine nalaže UNHCR-u da redovno proverava stanje u zemljama porekla. Ako se ispostavi da su tamo nastale suštinske i trajne promene, i da okolnosti koje su dovele do raseljavanja više ne postoje, smatra se da izbeglicama više nije potrebna međunarodna zaštita. U tim slučajevima UNHCR preporučuje ukidanje izbegličkog statusa u zemljama prijema.

Takva odluka je donesena 2013. godine za izbeglice iz Ruande, a 2014. godine za izbeglice iz Hrvatske. Trenutno se vrši revizija po pitanju lica izbeglih iz BiH. Radi se dakle o standardnom postupku UNHCR-a.

Treba imati u vidu da UNHCR ne dodeljuje izbeglički status pa ga shodno tome ne može niti oduzeti. Status dodeljuju zemlje prijema. Agencija za izbeglice samo savetuje zemljama prijema da onim izbeglicama koje se ne žele vratiti u zemlje porekla omoguće prelaz iz izbegličkog statusa u državljanstvo ili u neki drugi trajni status. Za izbeglice iz Hrvatske taj proces treba sada da započne i trebalo bi da se okonča do kraja 2017.

Uspešna integracija bivših izbeglica je dugoročan proces koji se nastavlja i nakon prestanka izbegličkog statusa. Izazovi na Zapadnom Balkanu se odnose na ostvarenje prava etničkih manjina na zapošljavanje, stanovanje, te pristup pravnim uslugama i komunalnoj infrastrukturi. UNHCR pomaže onim državama koje su primile izbeglice da pronađu trajna rešenja za sva lica koja još uvek imaju izbeglički status.

No, u prvom redu nije reč o državama nego o ljudima, kao o osamnaestogodišnjoj Sandri koju sam srela pre nekoliko meseci. Ispričala mi je da su njeni roditelji izbegli iz Hrvatske 1995. godine, još pre njenog rođenja. Kaže da već godinama pokušava da nagovori oca i majku da uzmu državljanstvo Srbije. Sandra kaže da se oseća Srbijankom i Beograđankom i da više ne želi da nosi žig izbeglištva i objašnjava zašto ima drugačiji status od njenih prijateljica: "Kao izbeglica nisam ni tu ni tamo."

Sandrino stanovište je tipično za drugu generaciju izbeglih. Perspektiva njenih roditelja je, međutim, složenija. Izbeglice prve generacije ne povezuju s Hrvatskom samo osećaji i uspomene, već i stanarska i imovinska prava, pravo na odštetu, penziju itd. Da li UNHCR-ov predlog da se raseljenima iz Hrvatske iz ranih devedesetih godina ukine izbeglički status podrazumeva da će Sandrini roditelji izgubiti sve što im u Hrvatskoj pripada? Nipošto. Ukidanje izbegličkog statusa nema nikakav uticaj na prava i ovlaštenja izbeglica u zemlji porekla.

Izbeglički status obavezuje zemlju prijema, a ne zemlju porekla. Prava, uključujući status državljana, koja su stekli u Hrvatskoj vrede i dalje, bez obzira da li neka druga zemlja ta lica smatra izbeglicama ili ne. Preporuka UNHCR-a o ukidanju izbegličkog statusa ne sme da se posmatra izolovano, pošto ona čini samo jedan elemenat u paketu mera koje se bave celokupnim rešavanjem problema:

Sve zemlje regiona sarađuju u Regionalnom procesu za nalaženje trajnih rešenja za problem raseljenosti. Taj konsultativni proces je započet 2010. godine i uključuje Srbiju, Hrvatsku, BiH i Crnu Goru, kao i međunarodne organizacije i donatorske zemlje. U okviru tog procesa su održane desetine političkih i stručnih sastanaka kako bi se identifikovali problemi i pronašla rešenja za njih. Postignuto je više dogovora, ali proces se nastavlja i unapređuje.

Paket mera uključuje i tzv. Regionalni program stambenog zbrinjavanja, koji ima za cilj da osigura stambena rešenja za najranjivije izbeglice, povratnike i interno raseljena lica u regionu. U sklopu tog programa, međunarodni donatori su obećali oko 260 miliona evra (od toga 230 miliona obećala je Evropska unija) da bi se obezbedilo stambeno zbrinjavanje i ostvarila propratna prava za 27.000 porodica u regionu.

Preporuka za ukidanje izbegličkog statusa samo je jedna od mera, koja bi do kraja 2017. godine trebalo da ubrza rešenje izbegličkog pitanja. Sve države će biti dodatno podstaknute da privedu kraju započete procese rešavanja izbegličkih problema. Ovaj rok bi trebalo da doprinese da izbeglice koje nisu donele konačnu odluku šta žele za sebe i svoju decu, to učine što je brže moguće: povratak u zemlju porekla ili trajnu integraciju u zemlji prijema. Sa svoje strane, donatori će vršiti pritisak na zemlje u regionu da okončaju jedno od najmračnijih poglavlja svoje istorije i okrenu novi list.

UNHCR je svestan da se mnoge izbeglice u Hrvatskoj suočavaju s administrativnim preprekama ili čak diskriminacijom, što otežava povratak odnosno ostvarivanje imovinskih i drugih prava. Međutim, Hrvatska je pravna država u kojoj vladaju zakoni i postoje institucije koje se zalažu za prava izbeglih lica isto kao i UNHCR i nevladine organizacije. Problema ima, ali oni se mogu savladati bez instrumenata međunarodne zaštite, u okviru nacionalnog zakonodavstva.

Ljudski dostojanstveno rešenje ne leži u neograničenom produžavanju izbegličkog statusa, već u njegovom prevazilaženju. Odluka UNHCR-a će pomoći da se taj proces ubrza.


 

Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.



POŠALJI KOMENTAR ODŠTAMPAJ TEKST
 


PRIKAŽI SVE KOMENTARE (0)



Projekat "Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti", finansira Evropska Unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program "Jačanje medijske slobode u Srbiji"

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net