Meridijani

Meksiko Siti: Marš zapatista

Nakon dugotrajnog marša koji su počeli iz svojih skloništa u džungli, zapatisti predvođeni komandantom Markosom trijumfalno su umarširali na centralni trg u Meksiko Sitiju. Markos i dvadesetak komandanata zapatista, grupe koja se u Meksiku bori za veća prava Indijanaca, na trg su umarširali sa skijaškim maskama na licu, gde ih je sačekalo više desetina hiljada pristalica kojima su se obratili sa bine. Ovaj spektakularni nastup dovoljno govori koliko su se prilike u Meksiku promenile. Markos, kome je ovo ratno ime, zapravo je univerzitetski asistent Rafael Sebastijan Vićente koji je 1994. poveo u pobunu stotinak Indijanaca iz plemena Maja sa kojima je oformio gerilu. Gerila je sebi nadenula ime po Emilijanu Zapati, legendarnom revolucionaru s početka XX veka. Od kada su Meksikanci prošle godine prvi put nakon sedam decenija s vlasti skinule Institucionalnu revolucionarnu partiju (IRP), nova vlast i zapatisti su poboljšali odnose, a marš zapatista je neka vrsta pritiska na Kongres da donese novi zakon koji će Indijancima garantovati veća prava. Njihove zahteve zdušno je podržao novi predsednik Meksika Vićente Foks Kesada.

Moskva: Poseta, naoružanje, nafta

Iranski predsednik Mohamed Hatami i njegov domaćin ruski predsednik Vladimir Putin kao da su hteli za nekoliko dana da nadoknade četiri decenije, koliko je prošlo od poslednje zvanične posete iranskog državnika Moskvi. Iranski predsednik Hatami vratio se kući s pregršt potpisanih ugovora, Putin je ostao da trlja ruke, a Amerikanci da se češkaju po glavi. Osim protokolarnog sporazuma o nenapadanju, dvojica državnika potpisali su brojne ugovore o vojnoj saradnji, što uključuje veliki kontingent konvencionalnog naoružanja koji će Rusi prodati Iranu, kao i onaj o nastavku ruske pomoći oko izgradnje nuklearnog reaktora pored vojne baze u Bušeru u Persijskom zalivu. Prirodno, detalji potpisanih kupoprodajnih ugovora ostali su tajna, što je ujedno i razlog nespokojstva američke administracije koja je Iran odavno svrstala u "otpadničke" režime. Iranski ambasador u Rusiji, međutim, nagovestio je pre nekoliko nedelja da bi Rusija Iranu mogla prodati naoružanje u vrednosti od čak sedam milijardi američkih dolara. Samo izgradnja nuklearnog reaktora, koju je obustavio bivši ruski predsednik Boris Jeljcin potpisavši tajni sporazum sa SAD-om, prema najavi iranskih zvaničnika treba da iznosi oko milijardu dolara. Rusi će Irancima prodati i tenkove, rezervne delove za tenkove još iz doba hladnog rata koje je Iran koristio u ratu protiv Iraka, ali i savremene raketne sisteme za protivvazdušnu odbranu poput sistema S-300, za koje se bivši jugoslovenski predsednik Milošević uzalud nadao da će ih dobiti od Rusa uoči intervencije NATO-a. U nedavno objavljenom izveštaju američke obaveštajne službe CIA tvrdi se da Iran pri nuklearnom reaktoru u Bušeru radi na razvijanju nuklearnog oružja, što i iranska i ruska vlada odlučno demantuju. Rusija i Iran sklopile su i sporazum kojim se zabranjuje izgradnja naftovoda ispod Kaspijskog mora, kojim direktno pokušavaju da podriju američke planove da ubede Kazahstan da novi naftovod zaobiđe Rusiju. Amerikancima je na posredan način uputio poruku general Leonid Ivašov, šef odeljenja Ministarstva odbrane za međunarodne odnose kada je izjavio da će,"sviđalo se to nekima ili ne, dve zemlje nastaviti saradnju". Ivašov je još dodao da su detalji potpisanih sporazuma o prodaji naoružanja "privatna stvar dveju suverenih država".

Udairi: Prijateljska vatra

Američki bombarder F-18 greškom je ispustio bombu tešku oko 250 kg na američku vojnu bazu u Kuvajtu, samo trideset kilometara udaljenu od iračke granice. Ova greška koštala je šest ljudskih života, a troje je teško ranjeno. U bazi su poginula četiri američka državljanina i jedan Novozelanđanin, a identitet šeste žrtve nije saopšten. Američki zvaničnici još nisu otkrili zbog čega je došlo do greške, odnosno da li je reč o tehničkoj grešci, ili je pogrešio pilot ili su mu prilikom poletanja dali pogrešne koordinate cilja. Ovo je treći incident u koji je umešana američka mornarica u poslednjih nekoliko meseci. Prvi je bio teroristički napad na razarač Koul u vodama Jemena, a drugi, sudar američke podmornice sa japanskim ribarskim brodićem u blizini Honolulua. U napadu na razarač poginulo je 17 mornara, a u nesreći kod Honolulua život je izgubilo devetoro Japanaca. U aprilu 1999, prilikom vežbe, pilot bombardera F-18 promašio je cilj za oko dva kilometra i bombe ispustio nedaleko od portorikanskog ostrvceta Vjekes.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net