<< VESTI | | 05.11.2014 19:51


Miting radikala u Beogradu povodom povratka Šešelja iz Haga

Na Trgu Republike u Beogradu na mitingu Srpske radikalne stranke 14. novembra u 12 časova (procene izveštača variraju između 3.000 i 15.000 ljudi, po izveštaču lista Pravda) na prvom mitingu koji je održao otkako je privremeno pušten na slobodu, lider SRS Vojislav Šešelj je u znatnoj meri posvetio političkom osporavanju vladajuće strukture - poručivši da je ovo najgora Vlada koju je Srbija imala u novijoj istoriji: «U Srbiji su loše vlade smenjivale jedna drugu, ali ovo je najgora od svih. A to su, nažalost, naši dojučerašnji saborci- Sada su na vlast došli najgori, naši dojučerašnji saborci i saradnici. Bili su u prvim redovima za odbranu Srbije, a sada se dodvoravaju Amerikancima. Izdali su, ali je došlo vreme da polože račune. Što nisu pred izbore rekli da će biti smanjenja plata i penzija? Zato ćemo već sledeće godine imati nove izbore", rekao je Šešelj. Pravda izveštava da je okupljanje simpatizera i pripadnika Srpske radikalne stranke na Trgu Republike počelo sa pesmom „Zabranjenog pušenja" „Šeki is on the road again". Pred početak mitinga na Trgu republike odjekivale su srpske rodoljubive pesme i nošene su zastave Srbije, Srpske radikalne stranke a primećeno je i nekoliko zastava Novorusije. Pre mitinga nastupili su pevači Andrija Era Ojdanić i Baja Mali Knindža. Šešelj je na binu dočekan uz pesmu "Sprem'te se, sprem'te četnici" i navijačkim bakljama...

Na samom Trgu Republke nije primećeno pojačano prisustvo policije ali i u okolnim ulicama i prilazima Trgu primećena je pojačano prisustvo policije i njene konjice. Po završetku mitinga u 13 časova pristalice SRS krenule su u šetnju beogradskim ulicama prema zgradi vlade. Dopunjeno 14. 11.

Dokumenti >

Slučaj Šešelj, godina dvanaesta

Srpska vlada po drugi put dala garancije koje je Haški sud ponovo tražio da bi haški zatvorenik zbog pogoršanog zdravstvenog stanja privremeno pusti iz pritvora u kome je od 24. februara 2003.

Haški sud: Nalog kojim se pozivaju zemlja domaćin i država koja prima optuženog da iznesu mišljenje o mogućnosti da se optuženi privremeno pusti na slobodu proprio motu;

Slučaj ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Okončanje prethodnog postupka za privremeno puštanje na slobodu;

Vlada po drugi put dala garancije;

ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Podaci o predmetu;

Suđenje Šešelju će se nastaviti nakon što se sudija Niang upozna s predmetnim spisom;

Vladika Irinej Bački o slučaju Šešelj: Za Božju i čovečansku pravdu, ne za hašku pravdu

Šešelj iz humanitarnih razloga pušten na privremenu slobodu, po uslovima navedenim u poverljivom dodatku

Rezoluciji Evropskog parlamenta o Šešelju

Izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića o rezoluciji Evropskog parlamenta

Šešelj iz humanitarnih razloga pušten na privremenu slobodu, po uslovima navedenim u poverljivom dodatku

Šešelj iz humanitarnih razloga pušten na privremenu slobodu, po uslovima navedenim u poverljivom  dodatku

Sudsko veće na sopstvenu inicijativu i iz humanih razloga, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja optuženog, "imajući u vidu nove okolnosti i kako bi izbeglo najgore", 6. novembra 2014. je naložilo privremeno puštanje Vojislava Šešelja na slobodu da bi se omogućila lekarska nega u okruženju koje je najprimerenije.

Veće je zaključilo da, s obzirom na okolnosti, nije neophodan pristanak optuženog.

"Da bi optuženom bila pružena prilika da bude podvrgnut medicinskom tretmanu u Veće je naznačilo dva uslova: prvo da optuženi ne stupa u kontakt sa žrtvama i svedocima, i drugo, da će se vratiti u Međunarodni sud kada veće to bude naložilo.

Odluka je doneta glasanjem, sudija Niang, koji se još upoznaje sa slučajem je izdvojio mišljenje koje će priložiti kasnije.

DOKUMENT: Nalog za privremeno pustanje optuzenog na slobodu proprio motu

1T-03-67-T 5/61508TER

07. NOVEMBER 2014. UJEDINJENE NACIJE Predmet br. 1Т-03-67-Т

Datum: 6. novembar 2014.

Original: FRANCUSKI

Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1993. godine

PRETRESNO VEĆE Ш

U sastavu:

sudija Jean-Claude Antometti, predsedavajući

sudija Mandiaye Niang sudija Flavia Lattamzi

Sekretar: g. Johsi Hocking

Nalog od: 6. novembra 2014.

TUŽILAC protiv

VOJISLAVA ŠEŠELJA

JAVNO S POVERLJIVIM DODATKOM

NALOG ZA PRIVREMENO PUŠTANJE OPTUŽENOG NA SLOBODU

PROPRIO MOTU

Tužilaštvo:

g. Serge Brammertz g. Mathias Marcussen

Optuženi:

g. Vojislav Šešelj

4/61508 TER

Prevod

PRETRESNO VEĆE III Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: Veće, odnosno Medunarodni sud),

Proprio motu

IMAJUĆI U VIDU da je Veće garant prava Vojislava Šešelja (dalje u tekstu: Optuženi), da je Veće posebno zabrinuto za stanje Optuženog tokom čekanja donošenja presude, konkretno zbog produženja postupka do kog je došlo zbog promene sudije," i da se stara da pritvor Optuženog ne bude duži nego što to iziskuje postupak,

IMAJUĆI U VIDU da je Veće nedavno razmatralo mogućnost da se Optuženi usled pogoršanja zdravstvenog stanja proprio motu privremeno pusti na slobodu, ali da je moralo da prekine taj postupak zbog toga što uslovi koje je Veće odredilo nisu bili ispunjeni,

IMAJUĆI U VIDU da je Veće u međuvremenu primilo dodatne informacije, koje su dostavljene kao poverljive ali čija je suština obelodanjena javnosti, koje govore da se zdravstveno stanje optuženog pogoršalo,

IMAJUĆI U VIDU da svaka odluka о privremenom puštanju na slobodu mora da bude zasnovana na konkretnim okolnostirma pojedinog optuženog u trenutku donošenja odluke, da je trajanje pritvora nekog optuženog faktor koji treba da se uzme u obzir prilikom razmatranja privremenog puštanja na slobodu; i konačno, da se prilikom

3/61508 TER

Prevod

razmatranja privremenog puštanja na slobodu mogu uzeti u obzir humanitarni razlozi, uključujući zdravlje optuženog,

IMAJUĆI U VIDU da, s obzirom na taj razvoj događaja i da bi se izbeglo najgore, Veće razmatra mogućnost da optuženog proprio motu privremeno pusti na slobodu kako bi mu bila ukazana nega u najboljem mogućem okruženju, a da se pritom osigura bezbednost svedoka i integritet postupka,

IMAJUĆI U VIDU da u skladu s odredbama pravila 65 Pravilnika о postupku i dokazima (dalje u tekstu: Pravilnik), optuženi može biti privremeno pušten na slobodu ako se Veće uveri da, u slučaju puštanja na slobodu. neće predstavljati opasnost ni za jednu žrtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu, kao І da će se vratiti na Međunarodni sud kada Veće to naloži, i nakon što zemlji domaćinu i državi u koju optuženi traži da bude pušten da priliku da se izjasne,

IMAJUĆI U VIDU da Veće smatra da su stavovi koje je tužilaštvo ranije dostavilo još uvek aktuelni i da je zbog toga nova komunikacija od strane tužilaštva suvišna,

IMAJUĆI U VIDU da je, primenjujući pravilo 65(B) Pravilnika, Veće pribavilo mišljenje Vlade Republike Srbije koja je dala pristanak da Optuženi bude pušten na slobodu na njenu teritoriju, pod uslovom da poštuje uslove koje odredi Veće,

IMAJUĆI U VIDU da su vlasti zemlje domaćina obavestile Veće da se neće protiviti eventualnom privremenom puštanju Optuženog na slobodu,

3

6. novembar 2014.

Predmet br. 1Т-03-67-Т

IMAJUĆI U VIDU da Veće podseća da je Republika Srbija garancije dala pod uslovom da Optuženi potvrdi da će ih prihvatiti i da će poštovati sve uslove koje odredi Veće,

2/61508 TER

Prevod

IMAJUĆI U VIDU da će Veće, pošto nalaže puštanje Optuženog na slobodu na strogo humanitarnoj osnovi, kao uslov odrediti samo da Optuženi ne utiče na svedoke ni na žrtve, i da pristupi Veću čim Veće to naloži,

IMAJUĆI U VIDU da se Veće, s obzirom na aktuelne okolnosti, uverilo da će Optuženi poštovati gorenavedene uslove,

IMAJUĆI U VIDU da, s obzirom na to, nije potrebno da se pribavi pristanak Optuženog u tom smislu, IMAJUĆI U VI 1)1 da Veće, primenjujući svoja diskreciona ovlašćenja, smatra da uverljivi humanitarni razlozi idu u prilog privremenom puštanju Optuženog na slobodu, da se to ne kosi s potrebama postupka, da su uslovi iz pravila 65(B) Pravilnika u ovom slučaju ispunjeni, i da stoga Optuženi može da bude privremeno pušten na slobodu u Republiku Srbiju,

IZ TIH RAZLOGA, većina Veća, uz suprotno mišljenje sudije Nianga, NA OSNOVU pravila 54, 65(B) i 65(C) Pravilnika,

NALAŽE proprio motu privremeno puštanje Optuženog na slobodu, pod uslovima navedenim u poverljivom dodatku priloženom ovom nalogu.

Sudija Niang će priložiti suprotno mišljenje ovom nalogu.

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavna verzija na francuskom.

/potpis /

Jean-Claude Antonetti, predsedavajući

Dana 6. novembra 2014. Hag (Holandija)

[pečat Međunarodnog suda]

4

6. novembar 2014.

Predmet br. 1Т-03-67-Т

Veza sa:

Veće je proprio molu pokrenulo postupak konsultacija, koji je uključivao strane u postupku, Republiku Srbiju i Kraljevinu Holandiju, s ciljem eventualnog privremenog puštanja Optuženog na slobodu, u junu 2014, v. konkretno Nalog kojim se pozivaju zemlja domaćin i država koja prima Optuženog da iznesu mišljenje о garancijama u vezi s eventualnim puštanjem Optuženog na slobodu proprio motu, 13. jun 2014, javno; Nalog kojim se Optuženi poziva da da izjavu о preuzimanju obaveze da će poštovati garancije u vezi s eventualnim privremenim puštanjem na slobodu proprio motu, 3. jul 2014, javno.

Nalog kojim se pozivaju zemlja domaćin i država koja prima Optuženog da iznesu mišljenje о mogućnosti da se Optuženi privremeno pusti na slobodu proprio motu, 4. novembar 2014, javno. s Podnesak tužilaštva о privremenom puštanju na slobodu Optuženog proprio motu od strane Pretresnog veća, javno, 20. jun 2014.

V. Član 20(1) Statuta Međunarodnog suda (dalje u tekstu: Statut) i napomenu Veća u vezi s tim u Odluci о nastavku postupka, 13. decembar 2013, раr. 56, javno. Konkretno u smislu principa prezumpcije nevinosti Optuženog, član 21(3) Statuta.

Nalog kojim se okončava postupak privremenog puštanja Optuženog na slobodu proprio motu, 10 jul 2014.

Tužilac protiv Popovića i drugih, predmet br. JT-05-88-AR65.4, Odluka po Konsolidovanoj žalbi na Odluku po Borovčanovoj molbi za posjetu pod nadzorom i na odluke po Gverinom i Miletićevom zahtjevu za privremeno puštanje na slobodu tokom pauze u sudskom postupku, 15. mај 2008, par 5-6, javno.

Tužilac protiv Šainovića i drugih, predmet br. IT-05-87-A, Odluka po Zahtevu Sretcna Lukića za privremeno puštanje na slobodu, 30. mart 20!2, str. 2, javno, Tužilac protiv Prlilća i dugih, predmet br. IT-04-74-AR65-26. Odluka po Žalbi na Odluku о privremenom puštanju na slobodu Jadranka Prlića, 15. decembar 2011, раr. 5,javno.

Pismo Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, poverljivo, 5. novembar 2014.

IZvor: Raspravno vijeće ICTY Šešelj (IT-03-67): Nalog za privremeno pustanje optuzenog na slobodu proprio motu 6. novembar 2014.

Šešelj (FR, 06/11/2014) Ordonnance relative à la mise en liberté provisoire de l'Accusé proprio motu

Prvo stupanje optuženog pred Sud - Šešelj (ICTY Deo 1/4) - 26 februar 2003.

Haški sud: Nalog kojim se pozivaju zemlja domaćin i država koja prima optuženog da iznesu mišljenje o mogućnosti da se optuženi privremeno pusti na slobodu proprio motu

IT-03-67-T 3/61493 TER

D3 - 1/61493 TER

UJEDINJENE NACIJE

05. November 2014. AJ

Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine

Predmet br. IT-03-67-T

Datum: 4. novembar 2014.

Original: FRANCUSKI

PRETRESNO VEĆE III

U sastavu:

Sekretar: Nalog od:

TUŽILAC protiv

Optuženi:

g. Vojislav Šešelj

VOJISLAVA ŠEŠELJA JAVNO

NALOG KOJIM SE POZIVAJU ZEMLJA DOMAĆIN I DRŽAVA KOJA PRIMA OPTUŽENOG DA IZNESU MIŠLJENJE O MOGUĆNOSTI DA SE OPTUŽENI PRIVREMENO PUSTI NA SLOBODU PROPRIO MOTU

Tužilaštvo:

g. Mathias Marcussen

sudija Jean-Claude Antonetti, predsedavajući sudija Mandiaye Niang sudija Flavia Lattanzi

g. John Hocking

4. novembra 2014.

Vlada Kraljevine Holandije Vlada Republike Srbije

Prevod

PRETRESNO VEĆE III (dalje u tekstu: Veće) Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: Veće, odnosno Međunarodni sud),

Proprio motu

IMAJUĆI U VIDU da je Veće nedavno razmatralo mogućnost da se Vojislav Šešelj (dalje u tekstu: optuženi) usled pogoršanja zdravstvenog stanja proprio motu privremeno pusti na slobodu, ali da je moralo da prekine taj postupak zbog nedostatka saradnje optuženog,

IMAJUĆI U VIDU da je Veće u međuvremenu primilo dodatne informacije, koje su dostavljene kao poverljive ali čija je suština obelodanjena javnosti, koje govore da se zdravstveno stanje optuženog pogoršalo,

IMAJUĆI U VIDU da, s obzirom na taj razvoj događaja i da bi se izbeglo najgore, Veće razmatra mogućnost da optuženog privremeno pusti na slobodu kako bi mu bila ukazana nega u najboljem mogućem okruženju, a da se pritom osigura bezbednost svedoka i integritet postupka,

IMAJUĆI U VIDU da, u tu svrhu, Veće želi da dobije mišljenje holandskih i srpskih vlasti o mogućnosti da se optuženi proprio motu privremeno pusti na slobodu, uz poštovanje uslova iz člana 65 Pravilnika o postupku i dokazima (dalje u tekstu: Pravilnik),

IZ TIH RAZLOGA

NA OSNOVU pravila 54 i 65 Pravilnika,

POZIVA Vladu Kraljevine Holandije da najkasnije u 18.00 časova 5. novembra 2014. godine dostavi mišljenje o mogućnosti da se optuženi propio motu privremeno pusti na slobodu,

Prevod

POZIVA Vladu Republike Srbije da najkasnije u 18.00 časova 5. novembra 2014. godine dostavi mišljenje o mogućnosti da se optuženi propio motu privremeno pusti na slobodu na teritoriju Srbije i da potvrdi da će biti u mogućnosti da garantuje da optuženi neće stupati u kontakt sa svedocima ili žrtvama i da će se on vratiti pod nadzor Međunarodnog suda čim Veće to naloži.

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavna verzija na francuskom.

/potpis na originalu/

Jean-Claude Antonetti, predsedavajući

Dana 4. novembra 2014. Hag (Holandija)

[pečat Međunarodnog suda]

Nalog kojim se pozivaju zemlja domacin i drzava koja prima optusenog da iznesu misljenje o mogucnosti da se optuzeni privremeno pusti na slobodu proprio motu, 4. novembar 2014

Slučaj ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Okončanje prethodnog postupka za privremeno puštanje na slobodu

UJEDINJENE NACIJE

3/61475 TER AJ

IT-03-67-T D3 -1/61475 TER

11 July 2014

Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine

Predmet br. IT-03-67-T

Datum: 10. jul 2014. Original: FRANCUSKI

PRETRESNO VEĆE III

sudija Jean-Claude Antonetti, predsedavajući sudija Mandiaye Niang sudija Flavia Lattanzi

g. John Hocking

10. jula 2014.

TUŽILAC protiv

VOJISLAVA ŠEŠELJA

NALOG KOJIM SE OKONČAVA POSTUPAK PRIVREMENOG PUŠTANJA OPTUŽENOG NA SLOBODU PROPRIO MOTU

Tužilaštvo:

g. Serge Brammertz g. Mathias Marcussen

Optuženi:

g. Vojislav Šešelj

PRETRESNO VEĆE III Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: Veće, odnosno, Međunarodni sud),

IMAJUĆI U VIDU da je Veće proprio motu pokrenulo postupak konsultacija koji je uključivao strane u postupku, Republiku Srbiju i Kraljevinu Holandiju, s ciljem eventualnog privremenog puštanja optuženog na slobodu; da ova mera, čije se donošenje razmatralo s obzirom na produženje postupka nakon zamene jednog sudije, zahteva određene restrikcije kako bi se obezbedilo da se optuženi vrati na Sud, kao i da bi se obezbedio integritet postupka, u skladu s odredbama pravila 65 Pravilnika o postupku i dokazima (dalje u tekstu: Pravilnik),

Nalog kojim se strane pozivaju da iznesu mišljenje o mogućnosti da se optuženi privremeno pusti na slobodu proprio motu, 13. jun 2014. (javno); Nalog kojim se optuženi poziva da da izjavu o preuzimanju obaveze da će poštovati garancije u vezi s eventualnim privremenim puštanjem na slobodu proprio motu, 3. jul 2014. (javno).

Nalog kojim se pozivaju zemlja domaćin i država koja prima optuženog da iznesu mišljenje o garancijama u vezi s eventualnim privremenim puštanjem optuženog na slobodu proprio motu, 24. jun 2014. (javno).

Dopis države u vezi s privremenim puštanjem g. Šešelja na slobodu, podneli predstavnici države 2. jula 2014, 2. jul 2014. (poverljivo).

IMAJUĆI U VIDU da Vlada Republike Srbije, iako je izjavila da je spremna da garantuje poštovanje mera koje Veće propiše u vezi s eventualnim privremenim puštanjem na slobodu, kao uslov za svoju saradnju traži da se optuženi zvanično i nedvosmisleno obaveže da će poštovati propisane uslove,

IMAJUĆI U VIDU da optuženi nije hteo da se obaveže da će poštovati druge uslove osim ograničenja slobode kretanja unutar granica Republike Srbije; da zbog toga postoji razlog da se prekine postupak koji je Veće pokrenulo s ciljem eventualnog privremenog puštanja na slobodu optuženog,

IZ TIH RAZLOGA, Veće

NA OSNOVU pravila 54, 65(B) i 65(C) Pravilnika,

ODLUČUJE da okonča potupak privremenog puštanja na slobodu pokrenutog proprio motu, i TRAŽI od sekretara da o ovom nalogu obavesti Vladu Republike Srbije i Vladu Kraljevine Holandije.

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavna verzija na francuskom.

/potpis na originalu/

Jean-Claude Antonetti, predsedavajući sudija

Dana 10. jula 2014. Hag (Holandija)

[pečat Međunarodnog suda]

ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Nalog kojim se okončava postupak privremenog puštanja optuženog na slobodu proprio motu, 10. jula 2014.

Videti još Nalog u vezi s lekarskim izveštajima 13. maj 2009.

Nalog u vezi s lekarskim izveštajima 13. maj 2009.

U junu 1990, osnovao stranku Srpske narodne obnove, koja je kasnije preimenovana u Srpski četnički pokret (SČP). U decembru 1990, vlasti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zabranile su SČP. Imenovan je za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke (SRS) 23. februara 1991. Izabran je za člana Skupštine Republike Srbije u junu 1991.

Krivična dela koja se navode u optužnici:

Progoni na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacija, nehumana dela (prisilno premeštanje)

PODACI O PREDMETU (IT-03-67) VOJISLAV ŠEŠELJ

PODACI O PREDMETU (IT-03-67) VOJISLAV ŠEŠELJ

(zločini protiv čovečnosti)

Ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili namerno nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine (kršenja zakona i običaja ratovanja)

Od 1. avgusta 1991. ili oko tog datuma do barem septembra 1993, Vojislav Šešelj, delujući pojedinačno ili u dogovoru s drugim poznatim i nepoznatim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata (UZP), planirao je, naredio, podsticao, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje, ili fizički počinio dela progona hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva na teritoriji koju su srpske vlasti nazivale "Srpska Autonomna Oblast (SAO) Slavonija, Baranja i Zapadni Srem", i u opštinama Zvornik, na "širem području Sarajeva" (opštine Ilijaš, Vogošća, Novo Sarajevo, Ilidža i Rajlovac), te u opštinama Mostar i Nevesinje u Bosni i Hercegovini, kao i u delovima Vojvodine u Srbiji. Ti progoni su počinjeni na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i uključivali su:

Ubistvo mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, uključujući žene i starije osobe, u opštini Vukovar u Hrvatskoj, kao i u opštinama Zvornik, na "širem području Sarajeva", i opštinama Mostar i Nevesinje;

Dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatočenje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila u zatočeničkim objektima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, uključujući zarobljeničke logore u Vukovaru, Zvorniku, na "širem području Sarajeva", u Mostaru i Nevesinju;

Uspostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova za hrvatske, muslimanske i druge nesrpske civile u pomenutim zatočeničkim objektima;

Ubijanje i stalno mučenje i premlaćivanje zatočenih civila hrvatske, muslimanske i druge nesrpske nacionalnosti u zatočeničkim objektima;

Dugotrajan i čest prisilni rad hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila zatočenih u zatočeničkim objektima ili držanih u kućnom pritvoru u njihovim domovima u Vukovaru, Zvorniku, na "širem području Sarajeva", i u Mostaru. Prisilni rad obuhvatao je kopanje grobova, utovarivanje municije za srpske snage, kopanje rovova, kao i druge vidove fizičkog rada na frontu;

Seksualno zlostavljanje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila od strane srpskih vojnika prilikom zarobljavanja i u zatočeničkim objektima;

Uvođenje restriktivnih i diskriminacionih mera uperenih protiv hrvatskog, muslimanskog i drugog nerspskog civilnog stanovništva, uključujući osobe u Zvorniku, na "širem području Sarajeva", Mostaru i Nevesinju, ali i u delovima Vojvodine u Srbiji (naime u Hrtkovcima, Nikincima, Rumi, Šidu i drugim mestima koja graniče s Hrvatskom), kao što su ograničavanje slobode kretanja; uklanjanje sa položaja vlasti u lokalnim institucijama državne vlasti i u policiji; otpuštanje sa posla; uskraćivanje prava na zdravstvenu zaštitu i samovoljni pretresi kuća;

Mučenje, premlaćivanje i pljačkanje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila;

Deportacija ili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija;

Namerno uništavanje domova i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovništva u opštini Vukovar, te u opštinama Zvornik, na "širem području Sarajeva" i u opštinama Mostar i Nevesinje;

Direktno i javno omalovažavanje hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima, putem govora mržnje, a na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

Datum rođenja11. oktobar 1954. u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
OptužnicaPrvobitna: 14. februar 2003; izmenjena: 27. maj 2005; modifikovana izmenjena: 15. jul 2005; skraćena modifikovana izmenjena: 8. novembar 2006, treća izmenjena optužnica: 9. januar 2008.
Datum predaje23.februar2003.
Prebačen na MKSJ24.februar2003.
Prvo stupanje i daljnja stupanja pred Sud26. februar 2003, nije se izjasnio o krivici; 25. mart 2003, izjasnio se po svim optužbama da nije kriv

STATISTIČKI PODACI

Broj sudskih dana175
Broj svedoka tužilaštva71
Broj dokaznih predmeta tužilaštva1348
Broj dokaznih predmeta odbrane6
Broj svedoka koje je pozvalo Veće10
Broj dokaznih predmeta Veća26

SUĐENJE

Početak suđenja 7. novembar 2007.
Završne reči 5. - 20. mart 2012.

Pretresno veće III: sudija Jean-Claude Anttonetti (predsedavajući), sudija Frederick Harhoff (zamenio ga je sudija Mandiaye Niang 31. oktobra 2013.) i sudija Flavia Lattanzi

Tužilaštvo: Mathias Marcussen, Ulrich Mussemeyer, Lisa Biersay, Rachel Hochhauser, Vega lodice, Arthur Traldi

Odbrana: sam se zastupa

POVEZANI PREDMETI

BABIĆ (IT-03-72)

DOKMANOVIĆ (IT-95-13A) "VUKOVARSKA BOLNICA"

GALIĆ (IT-98-29) "SARAJEVO"

HADŽIĆ (IT-04-75)

KARADŽIĆ (IT-95-5/18) "BOSNA I HERCEGOVINA" I "SREBRENICA"

KRAJIŠNIK (IT-00-39 I 40) "BOSNA I HERCEGOVINA"

MARTIĆ (IT-95-11) "RSK"

MILOŠEVIĆ (IT-02-54) "KOSOVO, HRVATSKA I BOSNA"

MLADIĆ (IT-09-92) "BOSNA I HERCEGOVINA" I "SREBRENICA"

MRKŠIĆ i drugi (IT-95-13/1) "VUKOVARSKA BOLNICA"

NALETILIĆ I MARTINOVIĆ (IT-98-34) "TUTA I ŠTELA"

PERIŠIĆ (IT-04-81)

PLAVŠIĆ (IT-00-39 I 40/1) "BOSNA I HERCEGOVINA"

PRLIĆ i drugi (IT-04-74)

SIMIĆ i drugi (IT-95-9) "BOSANSKI ŠAMAC"

SIMIĆ MILAN (IT-95-9/2) "BOSANSKI ŠAMAC"

STANIŠIĆ I SIMATOVIĆ (IT-03-69)

STANIŠIĆ MIĆO (IT-04-79)

TODOROVIĆ (IT-95-9/1) "BOSANSKI ŠAMAC"

OPTUŽNICA I OPTUŽBE

Prvobitnu optužnicu protiv Vojislava Šešelja potvrdio je sudija O-Gon Kwon 14. februara 2003. Dana 1. novembra 2004, tužilaštvo je podnelo predlog izmenjene optužnice, koju je Pretresno veće potvrdilo odlukom od 27. maja 2005. Istog dana Pretresno veće je naložilo tužilaštvu da podnese corrigendum izmenjene optužnice. Tužilaštvo je podnelo corrigendum 7. jula 2005. Dana 8. jula 2005, Pretresno veće je delimično odobrilo corrigendum i naložilo tužilaštvu da podnese modifikovanu izmenjenu optužnicu, što je ono i učinilo 15. jula 2005.

Dana 31. avgusta 2006, Pretresno veće pozvalo je tužilaštvo, na osnovu pravila 73bis(D) Pravilnika, da sugeriše načine na koje bi se smanjio obim modifikovane izmenjene optužnice za barem jednu trećinu. Nakon što je najpre odbilo poziv, tužilaštvo je 21. septembra 2006. podnelo predlog koji je uključivao odustajanje od nekih tačaka optužnice, a navedeno je i više mesta zločina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini za koja se neće izvoditi dokazi. Dana 8. novembra 2006, Pretresno veće je naložilo, između ostalog, da se tačke 2, 3, 5, 6 i 7 odstrane iz optužnice. Tužilaštvo je 30. marta 2007. podnelo redigovanu verziju skraćene modifikovane izmenjene optužnice.

Dana 27. novembra 2007, Pretresno veće je naložilo tužilaštvu da podnese izmenjenu optužnicu, koja je trebala da dodatno modifikuje drugu izmenjenu optužnicu koju je tužilaštvo podnelo 28. septembra 2007, ali koja nikad nije potvrđena. Treća izmenjena optužnica je podnesena 7. decembra 2007, a potvrđena kao važeća optužnica u predmetu 9. januara 2008.

U optužnici se navodi da je Vojislav Šešelj u junu 1990. osnovao stranku Srpske narodne obnove, koja je kasnije preimenovana u Srpski četnički pokret (SČP). Posle izbora u decembru 1990. vlasti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zabranile su Srpski četnički pokret. Dana 23. februara 1991. Vojislav Šešelj je imenovan za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke (SRS). U junu 1991. izabran je za člana Skupštine Republike Srbije. Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom predizborne kampanje pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv "istorijskih neprijatelja" Srbije, odnosno protiv stanovništva hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnosti na teritoriji bivše Jugoslavije.

U optužnici se navodi da je Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) čija je svrha bila je da se, činjenjem zločina, većina Hrvata, Muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa otprilike jedne trećine teritorije Republike Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih delova Vojvodine, kako bi ta područja postala deo nove države pod dominacijom Srba. U Hrvatskoj su ta područja obuhvatala oblasti koje su srpske vlasti nazivale "SAO Krajina" (odnosno Srpska Autonomna Oblast Krajina), "SAO Zapadna Slavonija" i "SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem" (posle 19. decembra 1991. "SAO Krajina" se pojavljuje pod nazivom RSK (Republika Srpska Krajina), a dana 26. februara 1992. SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem ušle su u sastav RSK), kao i "Dubrovačku republiku". U Bosni i Hercegovini ta područja su obuhvatala Bosanski Šamac, Zvornik, pet opština poznatih pod imenom "šire područje Sarajeva" (Ilijaš, Vogošća, Novo Sarajevo, Ilidža i Rajlovac), Bijeljinu, Mostar, Nevesinje i Brčko.

UZP je nastao pre 1. avgusta 1991. i trajao je najmanje do decembra 1995. Šešelj je učestvovao u ovom UZP-u do septembra 1993, kad je došao u sukob sa Slobodanom Miloševićem. Svaki učesnik u UZP-u odigrao je svoju ulogu ili više uloga koje su značajno doprinele ostvarenju cilja ovog poduhvata. Među ostalim učesnicima koji su učestvovali u ovom UZP-u bili su Milošević, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Ratko Mladić, Radmilo Bogdanović, Jovica Stanišić, Franko Simatović zvani "Frenki", Radovan Stojičić zvani "Badža", Milan Martić, Goran Hadžić, Milan Babić, Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Zeljko Ražnjatović zvani "Arkan" i druge političke figure iz S(F)RJ, Republike Srbije, Republike Crne Gore i rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba. Među učesnicima u UZP-u takođe su bile "srpske snage", kolektivno definisane kao pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA), kasnije Vojske Jugoslavije (VJ), novoformirane srpske Teritorijalne odbrane (TO) u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, vojske Republike Srpske Krajine (SVK), vojske Republike Srpske (VRS), TO Srbije i Crne Gore, snaga lokalne srpske policije i policijskih snaga Republike Srbije i Republike Srpske (snage MUP-a), uključujući Državnu bezbednost (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i specijalnih snaga srpske policije u SAO Krajini i u RSK koje su se obično nazivale "Martićeva policija", "martićevci", "Policija SAO Krajine" ili "Milicija SAO Krajine", te pripadnici paravojnih snaga iz Srbije i Crne Gore, paravojnih snaga bosanskih Srba i hrvatskih Srba i dobrovoljačkih jedinica kao što su "četnici" ili "šešeljevci".

Šešelj, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), bio je istaknuta politička ličnost u SFRJ/SRJ u periodu na koji se odnosi ova optužnica. Navodi se da je zagovarao je politiku ujedinjenja "svih srpskih zemalja" u homogenu srpsku državu. Takozvanu liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica označio je kao zapadnu granicu te nove srpske države o kojoj je govorio kao o "Velikoj Srbiji" i koja je uključivala Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i znatne delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Navodi se da je Šešelj, delujući sam i u dogovoru s drugim učesnicima UZP-a, učestvovao u regrutovanju, osnivanju, finansiranju, snabdevanju, pružanju podrške i u rukovođenju srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS, i/ili SČP kroz i/ili uz pomoć Kriznog štaba SRS, a zatim Ratnog štaba SRS. Držao je huškačke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoljačkim jedinicama i drugim srpskim snagama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, podstičući te snage da vrše zločine. Zagovarao je i podsticao stvaranje homogene "Velike Srbije", putem sile, te je na taj način učestvovao u širenju ratne propagande i raspirivanju mržnje prema nesrpskom stanovništvu. U javnim govorima pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iz delova pokrajine Vojvodine u Srbiji i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da učestvuju u kampanji progona lokalnog hrvatskog stanovništva. Učestvovao je u planiranju i pripremama za preuzimanje vlasti u gradovima i selima u dve srpske autonomne oblasti u Hrvatskoj i u opštinama Bosanski Šamac, Zvornik, na "širem području Sarajeva", te u opštinama Bijeljina, Mostar, Nevesinje i Brčko u Bosni i Hercegovini, kao i za kasnije prisilno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa tih područja. Učestvovao je u pružanju finansijske, materijalne, logističke i političke podrške potrebne za takvo preuzimanje vlasti. Tu podršku, uz pomoć Slobodana Miloševića, obezbedio je od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva, gde je prikupljao sredstva za podršku ostvarenju cilja UZP-a. Regrutovao je srpske dobrovoljce povezane sa SRS i indoktrinirao ih svojom ekstremnom nacionalističkom retorikom kako bi učestvovali u prisilnom uklanjanju nesrpskog stanovništva sa ciljnih područja putem činjenja zločina iz ove optužnice na posebno nasilan i brutalan način.

Šešelj je optužen na osnovu individualne krivične odgovornosti (član 7(1) Statuta) za:

Progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) (zločini protiv čovečnosti, član 5) i

Ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela, ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili namerno nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine (kršenja zakona i običaja ratovanja, član 3).

SUĐENJE

Suđenje je počelo 27. novembra 2006. bez prisustva Vojislava Šešelja koji od 10. novembra štrajkovao glađu i odbijao da se pojavi pred sudom.

S obzirom na takvu situaciju, Pretresno veće je 27. novembra 2006. izdalo nalog kojim je okončalo samozastupanje optuženog i ponovo mu dodelilo branioca da vodi njegovu odbranu.

Tužilaštvo je iznelo svoju uvodnu reč 27. i 28. novembra 2006.

Dana 1. decembra 2006, u svetlu zdravstvenog stanja optuženog, Pretresno veće je naložilo da se odgodi nastavak suđenja do daljnjeg obaveštenja.

Dana 6. decembra 2006, Pretresno veće je naložilo holandskim vlastima da osiguraju medicinske usluge s ciljem zaštite zdravlja i dobrobiti optuženog i da bi se izbegao gubitak života.

Dana 7. decembra 2006, Šešelj je podneo žalbu na odluku o nametnutom braniocu, a 8. decembra 2006, Žalbeno veće je izdalo odluku kojom je "poništilo početak pretresnog postupka u ovom predmetu i naložilo ponovni početak suđenja" kada Vojislav Šešelj bude "u stanju da u potpunosti učestvuje u postupku kao optuženi koji sam sebe zastupa."

Suđenje je ponovo počelo 7. novembra 2007. s uvodnim rečima optužbe. Izvođenje dokaza odbrane počelo je 11. decembra 2007.

Dana 11. februara 2009, Pretresno veće je većinom glasova (uz protivno mišljenje sudije Antonettija) donelo odluku kojom je prihvatilo zahtev tužilaštva da se postupak odgodi zbog navodnog zastrašivanja većem broja svedoka optužbe.

Dana 24. novembra 2009, Veće je odobrilo zahtev optuženog za preispitivanje odluke o odgodi i naložilo da se suđenje nastavi 12. januara 2010.

Tužilaštvo je završilo s iznošenjem svojih dokaza 13. januara 2010. Odbrana nije iznosila dokaze. Strane u postupku su iznele svoje završne reči od 5. do 20. marta 2012.

ODLUKA NA OSNOVU PRAVILA 98b/s

Po završetku izvođenja dokaza optužbe, pretresno veće može odlučiti da li postoji osnova za osudu. Ako veće smatra da optužba nije izvela dovoljne dokaze za određenu optužbu ili optužbe, veće te optužbe može odbaciti i doneti oslobađajuću presudu po tim optužbama prije početka izvođenja dokaza odbrane.

Dana 4. maja 2011, Pretresno veće je donelo usmenu odluku u skladu s pravilom 98bis i odbilo zahtev optuženog za oslobađajućom presudom. Sudija Antonetti je priložio suprotno mišljenje.

ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Podaci o predmetu

Videti takođe:

ICTY: Optužnica

ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Izbor dokumenata

ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Odluka o nastavku postupka

ICTY (IT-03-67) Vojislav Šešelj: Saopštenja za javnost


 

Rezolucija Evoprskog parlamenta o Šešelju

EUROPSKI PARLAMENT 2014 - 2019

Dokument s plenarne sjednice

26.11.2014 B8 0292/2014 }

B8 0294/2014 }

B8 0296/2014 }

B8 0300/2014 }

B8 0304/2014 }

B8 0306/2014 }

B8 0307/2014 } RC1

ZAJEDNIČKI PRIJEDLOG REZOLUCIJE

podnesen u skladu s člankom 135. stavkom 5. i člankom 123. stavkom 4. Poslovnika,

koji zamjenjuje prijedloge rezolucija sljedećih klubova:

EFDD (B8 0292/2014)

ECR (B8 0294/2014)

Verts/ALE (B8 0296/2014)

S&D (B8 0300/2014)

ALDE (B8 0304/2014)

GUE/NGL (B8 0306/2014)

PPE (B8 0307/2014)

o Srbiji: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja

(2014/2970(RSP))

Cristian Dan Preda, Andrej Plenković, David McAllister, Elmar Brok, Dubravka Šuica, Davor Ivo Stier, Jaromír Štětina, Giovanni La Via, Joachim Zeller, Tunne Kelam, Lorenzo Cesa, Franck Proust, Petri Sarvamaa, Bogdan Brunon Wenta, Monica Macovei, Jeroen Lenaers, Seán Kelly, Jiří Pospíšil, Gabrielius Landsbergis, Marijana Petir, Tomáš Zdechovsklj, Lara Comi, László Tőkés, Ivana Maletić, Tadeusz Zwiefka

u ime Kluba zastupnika PPE-a

Josef Weidenholzer, Goffredo Maria Bettini, Liisa Jaakonsaari, Lidia Joanna Geringer de Oedenberg, Victor Boştinaru, Richard Howitt, Tonino Picula, Marc Tarabella, Nicola Caputo, Biljana Borzan, Doru-Claudian Frunzulică, Miroslav Poche, Elena Valenciano Martínez-Orozco

u ime Kluba zastupnika S&D-a

Charles Tannock, Ruža Tomašić, Ryszard Czarnecki

u ime Kluba zastupnika ECR-a

Jozo Radoš, Ivo Vajgl, Ivan Jakovčić, Fernando Maura Barandiarán, Pavel Telička, Izaskun Bilbao Barandica, Marietje Schaake, Louis Michel, Marielle de Sarnez, Johannes Cornelis van Baalen, Gérard Deprez, Dita Charanzová, Petras Auštrevičius, Javier Nart, Antanas Guoga, Urmas Paet, Ilhan Kyuchyuk

u ime Kluba zastupnika ALDE-a

Marie-Christine Vergiat

u ime Kluba zastupnika GUE/NGL-a

Davor Škrlec, Igor Šoltes, Ulrike Lunacek, Tamás Meszerics, Ernest Urtasun, Barbara Lochbihler, Jordi Sebastià, Heidi Hautala, Klaus Buchner

u ime Kluba zastupnika Verts/ALE-a

Fabio Massimo Castaldo, Ignazio Corrao

u ime Kluba zastupnika EFDD-a

Europski parlament,

– uzimajući u obzir svoje prethodne rezolucije o Srbiji,

– uzimajući u obzir Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Europskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. rujna 2013.,

– uzimajući u obzir izvješće Komisije o napretku Srbije za 2014. od 8. listopada 2014. godine (SWD(2014)0302),

– uzimajući u obzir Statut Međunarodnog suda za kazneni progon osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriju bivše Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: MKSJ),

– uzimajući u obzir članak 65. Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ-a,

– uzimajući u obzir članak 135. stavak 5. i članak 123. stavak 4. Poslovnika,

A. budući da je Vojislav Šešelj, predsjednik Srpske radikalne stranke, pred MKSJ-om optužen za progone na političkoj, rasnoj ili vjerskoj osnovi, deportaciju, nečovječno postupanje (prisilno premještanje) (zločine protiv čovječnosti) te za ubojstvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje selâ ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namijenjenim religiji ili obrazovanju, pljačku javne ili privatne imovine (kršenje zakona i običaja ratovanja) u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i dijelovima Vojvodine (Srbija), počinjene između 1991. i 1993. godine;

B. budući da su 1993. godine Ujedinjeni narodi osnovali MKSJ kako bi procesuirao ratne zločine počinjene 1990-ih godina, čime su postavljeni temelji za rješavanje sukoba i razvoj u regiji po okončanju sukoba;

C. budući da je 6. studenog 2014., nakon više od 11 godina pritvora i dok sudski postupak još uvijek traje, Raspravno vijeće MKSJ-a izdalo nalog proprio motu o privremenom puštanju Šešelja na slobodu zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, a pod sljedećim uvjetima: (i) da Šešelj ne utječe na svjedoke i žrtve; i (ii) da se pojavi pred Vijećem čim ono to naloži; budući da je Šešelj od početka suđenja imao neprijateljski stav prema MKSJ-u, što je pokazao uzastopnim prekidima, ometanjima i dezavuiranjima tijekom postupka te da je tri puta osuđen za nepoštovanje Suda zbog zastrašivanja svjedoka;

D. budući da je Šešelj od povratka u Srbiju u Beogradu održao nekoliko javnih govora u kojima je naglasio da se neće dobrovoljno vratiti na MKSJ kad ovaj od njega to zatraži, čime je najavio namjeru da prekrši jedan od dva uvjeta pod kojima je pušten;

E. budući da je Šešelj u svojim javnim izjavama više puta pozvao na stvaranje „Velike Srbije" čime je javno iznio pretenzije na susjedne zemlje, između ostalog i na državu članicu Europske unije – Hrvatsku, i poticao mržnju protiv nesrpskog stanovništva; budući da je u izjavi za medije čestitao „srpskim četnicima na ‘oslobođenju’ Vukovara" prigodom 23. komemoracije pada toga hrvatskog grada u ruke srpskih paravojnih snaga i Jugoslavenske armije 1991. i zvjerstava koja su uslijedila, čime je prekršio uvjet da ne utječe na žrtve; budući da se srpska mirovna grupa „Žene u crnom" okupila u Beogradu kako bi se prisjetila žrtava opsade u performansu pod naslovom „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru";

1. snažno osuđuje Šešeljevo huškanje na rat, poticanje na mržnju i teritorijalne pretenzije te njegove pokušaje skretanja Srbije s europskog puta; izražava žaljenje zbog njegovih provokativnih javnih postupaka i ratne retorike od privremenog puštanja na slobodu, čime su ponovno otvorene psihološke rane žrtava rata i zvjerstava s početka 1990-ih godina; naglašava da bi Šešeljeve nedavne izjave mogle dovesti u pitanje ostvareni napredak u regionalnoj suradnji i pomirenju i potkopati napore ostvarene proteklih godina;

2. podsjeća srpske vlasti na njihove obveze u okviru suradnje s MKSJ-om i obveze Srbije kao zemlje kandidatkinje za članstvo u Europskoj uniji; sa zabrinutošću primjećuje da izostanak odgovarajuće političke reakcije i pravnog odgovora srpskih vlasti na Šešeljevo ponašanje potkopava povjerenje žrtava u sudski postupak; potiče srpske vlasti i demokratske stranke da osude sve javne manifestacije govora mržnje ili ratne retorike i da potiču zaštitu manjina i kulturnih prava; traži od srpskih vlasti da istraže je li Šešelj prekršio srpske zakone i da učvrste i u potpunosti primijene zakonodavstvo kojim se govor mržnje, diskriminacija i poticanje na nasilje stavljaju izvan zakona; podržava sve političke stranke, nevladine organizacije i pojedince u Srbiji koji se bore protiv govora mržnje;

3. poziva MKSJ i njegov Ured tužitelja da preispitaju postojanje uvjeta za privremeno puštanje na slobodu u novim okolnostima; napominje da različita mjerila za praksu Tribunala u pogledu privremenog puštanja na slobodu neće doprinijeti ostvarenju ciljeva MKSJ-a; potiče MKSJ da poduzme odlučne korake da obnovi povjerenje u MKSJ oslabljeno Šešeljevim strašnim i nedopustivim javnim izjavama, što podrazumijeva i poduzimanje mjera da ubrza okončanje svih prvostupanjskih i žalbenih postupaka koji se pred njim vode; podsjeća da je privođenje počiniteljâ ratnih zločina pravdi nužan uvjet za istinski i trajni proces pomirenja;

4. nalaže svojem predsjedniku da ovu Rezoluciju proslijedi Vijeću, Komisiji, vladama i parlamentima država članica, potpredsjednici Komisije / Visokoj predstavnici Unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku, predsjedniku, vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda i predsjedniku MKSJ-a.

Rezolucija Europskog parlamenta o Srbiji: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja(2014/2970(RSP)), EP/hr/

Izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića o rezoluciji Evropskog parlamenta

***

Začuđujе činjеnica da jе Evropski parlamеnt dozvolio da ga Hrvatska instrumеntalizujе u prеdizbornе svrhе i da jе donеo Rеzoluciju koja sе odnosi na Srbiju, a da Srbiji nijе pružеna mogućnost da makar iznеsе svoj stav.

Na žalost, Evropski parlamеnt nе mеnja odnos prеma Srbiji čak ni sada, kada jе priznao da jе Srbija država koja jе svojim rеformama zaslužila otpočinjanjе prеgovaračkog procеsa.

Evropskom parlamеntu trеbalo bi da budе poznato koliko napora jе Srbija uložila da sе vеoma krhki odnosi sa Hrvatskom stabilizuju i da sе brojna otvorеna pitanja rеšе u obostranom intеrеsu. Poslanici su ostali nеmi prеd uništavanjеm ćiriličnih tabli u Slavoniji, prеd еksplicitnim govorom mržnjе protiv Srba na skupovima povodom godišnjicе zločinačkе akcijе Oluja, koji traju višе od dеsеt godina, ili prеd održavanjеm javnih koncеrata vеoma popularnе muzikе u Hrvatskoj, čiji tеkstovi otvorеno pozivaju na istrеbljеnjе Srba.

Nijе cеnio ni to što Srbija nijе sprеčavala Hrvatsku na njеnom еvropskom putu, iako jе mogla zbog brojnih problеma u oblasti vladavinе prava, ljudskih prava i sloboda, kao i nеrеšеnog povratka i imovinskih pitanja protеranih Srba. Dеstabilizacija rеgiona ni sada nijе u intеrеsu Srbijе i zеmalja Balkana, ali nijе ni u intеrеsu Evropе.

Mada jе nеsporno da jе situacija u Srbiji vеoma tеška i da jе siromaštvo uzеlo maha, građani Srbijе nisu ispunjеni mržnjom prеma susеdima, vеć su zaokupljеni problеmima i snosе vеliki tеrеt rеformi, kojе imaju za cilj stvaranjе pravnе sigurnosti, еkonomskog naprеtka i boljе budućnosti uopštе.

To što sе nе slažеm sa izglasavanjеm Rеzolucijе EP nе znači da ona Srbiji namеćе bilo kakvu obavеzu, samo nam pokazujе šta bismo svе mogli da doživimo u budućnosti.

Što sе tičе Haškog tribunala, postavlja sе pitanjе šta jе krajnji cilj njihovе cirkuskе prеdstavе i njihovih mеntora i klovnova? Šta žеlе da postignu? Smеnu vlasti? Pa zar u dеmokratskim društvima o tomе nе odlučuju građani na izborima? Baš zato bi bilo nеfеr prеma građanima podnеti ostavku. To bi vеrovatno bilo lakšе vеćini članova Vladе.

Ko bi ih zamеnio? Dokazano lošiji, usuđujеm sе da kažеm gori ljudi, ali vеoma podložni manipulacijama. Srbija bi sе vratila u pakao u komе bi joj lako oduzеli i ono što sе zarеkla da nikada i nikomе nе da.

Srbija vodi politiku mira i stabilnosti kako bi svojim građanima omogućila bolji život od sopstvеnog rada. Posvеćеna jе civilizacijskim tеkovinama i za nju jе nеdopustiva svaka ratnohuškačka rеtorika, bilo da dolazi iz Srbijе, Hrvatskе, Albanijе, bilo odaklе. Na to nе trеba da nas podsеćaju oni koji taj problеm nisu rеšili u svom dvorištu.

Saopštenje predsednika Srbije povodom rezolucije Evropskog parlamenta, Služba za informisanje Predsednika Srbije, 28.11.2014

DOKUMENT: Sažetak presude

Pretresno veće III Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) danas 31. 3. 2016) je oslobodilo krivice Vojislava Šešelja, srpskog političara, predsednika Srpske radikalne stranke i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Vojislav Šešelj se teretio po 9 tačaka, od kojih po 3 za zločine protiv čovečnosti (progon, deportacija i nečovečna dela ili prisilno premeštanje) i po 6 za ratne zločine (ubistvo, mučenje i okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji ili obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine). Teretio se da je direktno počinio, podsticao, pomagao i podržavao zločine koje su počinile srpske snage u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993, ili da je sudelovao u njihovom počinjenju svojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, zaključila je da tužilac nije uspeo da dokaže postojanje kriminalnog cilja, što je pravni preduslov za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata. Većina članova Veća je zaključila da je cilj stvaranja Velike Srbije bio više politički poduhvat nego zločinački projekat. Većina članova Veća je svesna da su srpske snage počinile zločine u tom procesu, ali da ti zločini nisu nužno povezani s ostvarenjem cilja stvaranja Velike Srbije.

Većina članova Veća, uz protivno mišljenje sudije Lattanzi, takođe je utvrdila da je regrutovanje dobrovoljaca, zbog kojeg se smatralo da je Vojislav Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, bilo legalna aktivnost regulisana jugoslovenskim ustavom i drugim relevantnim zakonima u to vreme. U svakom slučaju, većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, zaključila je da dobrovoljci, nakon što su regrutovani i poslati na ratište, nisu bili pod nadležnošću Vojislava Šešelja, već pod vojnim zapovedništvom, u skladu s principom jednostarešinstva koji je zacrtan u relevantnim pravilima.

Tužilac je takođe tvrdio da je Vojislav Šešelj direktno počinio određeni broj zločina, prvenstveno javnim i direktnim omalovažavanjem u govorima kojima je raspirivao mržnju usmerenu protiv nesrpskog stanovništva. Za neke od tih govorova većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, nije moglo da odbaci razumnu mogućnost da su izrečeni u kontekstu sukoba i da im je cilj bio podizanje morala njegovih vojnika, a ne da ih pozove da nemaju milosti ni prema kome. Druga većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Antonettija, zaključila je da su dva druga govora predstavljala jasne pozive za proterivanje i prisilno premeštanje Hrvata. Taj zaključak, međutim, nije dovoljan za osuđujuću presudu, jer većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, nije utvrdila da je civilno stanovništvo tokom relevantnog perioda bilo izloženo rasprostranjenom i sistematskom napadu, čime je isključena mogućnost da su počinjeni zločini protiv čovečnosti. Većina članova veća je takođe zaključila da tužilac nije pružio uverljive dokaze na osnovu kojih bi se mogao utvrditi ili oceniti uticaj Šešeljevih govora ili povezati sa zločinima koji su počinjeni kasnije ili u udaljenim područjima.

Vojislav Šešelj je oslobođen optužbi po svim tačkama koje su mu stavljane na teret, odlukom većine članova veća za 8 tačaka, i jednoglasnom odlukom za jednu tačku.

Strane u postupku imaju pravo da ulože žalbu na presudu.

Tokom ovog suđenja, koje je počelo 7. novembra 2007, Veće je u spis uvrstilo blizu 1.400 dokaznih predmeta. Veće je saslušalo 99 svedoka, od kojih je njih 90 svedočilo za Tužilaštvo, a 9 je pozvalo sâmo Veće. Presuda sadrži nešto preko 100 strana i uključuje dva aneksa, saglasno mišljenje sudije Antonettija, izjavu sudije Nianga i delimično suprotno mišljenje sudije Lattanzi.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 149 lica su okončani. Trenutno su u toku postupci protiv 12 optuženih.

( Presuda Pretresnog veća u predmetu Tužilac protiv Vojislava Šešelja izrečena 31. marta 2016., Međunarodni sud | Saopštenje za javnost | Hag | 31. mart 2016.)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Dana 4. maja 2011, Pretresno veće ICTY je donelo usmenu odluku u skladu s pravilom 98bis i odbilo zahtev optuženog za oslobađajućom presudom. Sudija Antonetti je priložio suprotno mišljenje...

Nakon puštanja na privremenu slobodu iz Haškog tribunala gde je u pritvoru proveo duže od 11 i po godina, Vojislav Šešelj, je 12. novembra 2014. 12:56 avionom Airbus A319 let JU 361 KL 2824 iz Amsterdama na beogradski aerodrom "Nikola Tesla". Lidera Srpske radikalne stranke su dočekali sinovi i suprguga, pristalice i rukovodstvo Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović, Milorad Mirčić, Nataša Jovanović, Vjerica Radeta. Sa aerodroma Šešelj je krenuo u rostorije Srpske radikalne stranke u zgradi Magistrata u Zemunu, gde su ga dočekali trubači na razglasu i pristalice, koje su ga pozdravljale povicima «Vojo, Srbine!»...

Pristalicama se obratio sa terase sedišta stranke rekavši da ga je Haški tribunal koga je nazvao "ranjena globalistička zver koja i dalje uništava živote srpskih političkih i vojnih lidera" "brutalno izbacio" iz pritvora jer su hteli da ga se "otarase što pre", da je on obećao da će rasturiti Tribunal, da je borba trajala duže nego što je očekivao, ali da se pobedi u zube ne gleda.

"Rekli su da me puštaju na privremenu slobodu, a to privremeno će trajati samo dok ne oborimo sa vlasti Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, naše otpadnike i izdajnike koji su se odrekli ideologije srpskog nacionalizma i postali sluge zapadnih sila…", rekao je Šešelj pristalicama, okupljenim ispred Magistrata. Dan po povratku u Beograd Šešelj najavio da se neće dobrovoljno vratiti u Hag i da će započeti političku borbu protiv "prozapadnog izdajničkog režima u Srbiji"...

Suđenje Šešelju će se nastaviti nakon što se sudija Niang upozna s predmetnim spisom

Pretresno veće je u petak (13. decembra 2013, prim red) izdalo odluku o nastavku postupka u predmetu koji se vodi protiv Vojislava Šešelja, nakon izuzeća sudije Frederika Harhoffa i imenovanja sudije Mandiayea Nianga u Sudsko veće.

Veće je jednoglasno naložilo da se postupak nastavi od faze posle iznošenja završnih reči i pređe u fazu većanja čim se sudija Niang upozna s predmetnim spisom. Pretresno veće će izdati oduku nakon što se ovaj proces završi.

Veće se složilo da je novi sudija u mogućnosti da razmotri svedočenje svedoka koje je obavljeno u njegovom odsustvu na druge načine, između ostalog i putem video snimaka. Shodno tome, Veće je zaključilo da će sudija Niang stoga biti u stanju da oceni pouzdanost svedoka koji su saslušani tokom vođenja postupka u predmetu Šešelj i da se upozna s predmetnim spisom u zadovoljavajućoj meri.

Sudije Antonetti i Niang su priložili saglasna izdvojena mišljenja uz Odluku pretresnog veća.

Odluka donesena u petak usledila je nakon poziva Veća stranama u postupku da do 13. novembra dostave svoja stavove o nastavku postupka. U svom podnesku Vojislav Šešelj je tvrdio da nakon izuzeća sudije Harhoffa postupak ne može biti nastavljen, da on treba da odmah bude pušten na slobodu i da treba da mu se isplati novčana nadoknada. Tužilaštvo je smatralo da postupak treba nastaviti od faze većanja, nakon što se sudija Niang upozna s postojećim predmetnim spisom. Tužilaštvo je tvrdilo da takvo rešenje ne bi bilo bez presedana u praksi Međunarodnog suda, ukazujući na suđenje Slobodanu Miloševiću, na kojem je sudija Bonomy zamenio sudiju Maya.

Vojislav Šešelj je 9. jula 2013. podneo zahtev u kojem je tražio izuzeće sudije Harhoffa iz Pretresnog veća, na osnovu pisma od 6. juna koje je taj sudija napisao. Posebno imenovana Komisija je 28. avgusta izuzela sudiju Harhoffa iz predmeta Šešelj nakon što je većinom glasova utvrdila da je sudija pokazao neprihvatljiv utisak pristrasnosti u korist donošenja osuđujućih presuda. Komisija je 7. oktobra većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Liua, odbacila zahtev Tužilaštva za preispitivanje ove odluke.

Vršilac dužnosti predsednika Međunarodnog suda je 31. oktobra imenovao sudiju Nianga umesto sudije Harhoffa u Pretresno veće u predmetu Šešelj.

Suđenje Šešelju će se nastaviti nakon što se sudija Niang upozna s predmetnim spisom Saopštenje za javnost MS/PR1592t, Hag, 16. decembar 2013.

Videti takođe: Odluka po zahtevu odbrane za izuzeće sudije Frederika Harhoffa i izveštaj potpredsedniku, 28. avgust 2013.

Garancije vlade Srbije, drugi put

<b>Garancije vlade Srbije, drugi put</b>

Tim lekara iz Srbije je od 29. do 31. oktobra posetio Vojislava Šešelja i Gorana Hadžića u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija, na zahtev optuženih i Vlade Republike Srbije, a u skladu s pravilom 31 Pravilnika o pritvoru.

Medicinsko osoblje Pritvorske jedinice je u potpunosti sarađivalo s lekarima iz Srbije, nakon što su od ove dvojice pritvorenika dobili saglasnost da podele svu dostupnu dokumentaciju i da odgovore na sva pitanja lekara iz Srbije.

Važno je napomenuti da je ova poseta tražena u veoma kratkom roku i da je Međunarodni sud uložio izuzetne napore kako bi stavio na raspolagnje medicinsko osoblje i opremu i pripremio traženu dokumentaciju u ovom vrlo kratkom roku. Međunarodni sud se takođe obavezao da će sve dodatne materijale, poput rezultata dodatnih dijagnostičkih testova koji eventualno budu relevantni, dostaviti lekarima iz Srbije čim budu dostupni.

Lekari su obavešteni da Pritvorska jedinica sprovodi sasvim kompetentan sistem zdravstvene nege koji se zasniva na holandskim standardima u vezi s učestalošću, vrstama i metodama dijagnostike i medicinskog tretmana. Osim toga, pritvorenici MKSJ uživaju ubrzani pristup medicinskim i dijagnostičkim testovima, što nije dostupno običnim holandskim građanima.

Dalje u vezi s predmetom protiv Vojislava Šešelja, Veće je danas izdalo nalog kojim je pozvalo vlade Kraljevine Holandije i Republike Srbije da dostave mišljenja o mogućem privremenom puštanju Vojislava Šešelja na slobodu. Osim toga, Vlada Republike Srbije pozvana je da potvrdi da može da obezbedi da optuženi neće dolaziti u kontakt sa svedocima ili žrtvama i da će se vratiti na Međunarodni sud čim to Veće naloži. Veće je zatražilo od obe vlade da dostave svoja mišljenja danas do 18:00 časova.

Sedmična konferencija za štampu MKSJ, 5. novembar

***

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odgovorio je na pismo koje je dobio od predsedavajućeg Pretresnom veću na suđenju Vojislavu Šešelju Žan Kloda Antonetija, u kojem se od Vlade Srbije traži mišljenje o eventualnom puštanju Vojislava Šešelja na privremenu slobodu.

Ljajić je u odgovoru sudiji Antonetiju naveo da stav Vlade Srbije u pogledu eventualnog puštanja na slobodu optuženog Vojislava Šešelja ostaje isti kao i prilikom prethodne odluke sudskog veća Haškog tribunala, kojom su od Vlade Srbije tražene garancije, o čemu je Vlada obavestila Tribunal 1. jula ove godine.

On je istakao da je Vlada Republike Srbije zabrinuta zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja optuženog Vojislava Šešelja, i da je u tom smislu spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu.

Uslov za to jeste da se optuženi Vojislav Šešelj izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Haškog tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Republike Srbije, imajući u vidu da ih je do sada odbijao, navodi se u saopštenju Kabineta potpredsednika Vlade.

Izvor: Vlada daje garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, sajt Vlade Srbije 5. novembra 2014.

Portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinska je 5. novembra potvrdila da je Vlada Srbije dostavila Haškom tribunalu odgovor u vezi sa mogućim puštanjem na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja. "Što se tiče Vlade Holandije, nema nikakvog javnog podneska" , rekla je ona objašnjavajući da, ukoliko optuženi Vojislav Šešelj odbije garancije Vlade Srbije za njegovo privremeno puštanje na slobodu, Sudsko veće Tribunala će doneti odluku o daljim koracima.

"To je pitanje koje će morati da razmatraju sudije Sudskog veća. Oni su dobili, ili će dobiti, odgovore sa kojima će se upoznati i onda će sami odlučiti kakvi moraju biti sledeći koraci", rekla je Spalinska u telefonskoj izjavi Tanjugu .

Episkop bački dr Irinej o slučaju Šešelj: Za Božju i čovečansku pravdu, ne za hašku pravdu

Činjenica da se u 21. veku neko dvanaest godina nalazi u istražnom zatvoru bilo koje civilizovane države skandalozna je i čudovišna sama po sebi. Ali da se neko dvanaest godina nalazi u istražnom zatvoru Tribunala koji su osnovale Ujedinjene nacije govori o stanju zapadne civilizacije uopšte, a najglasnijih zagovornika ljudskih prava u savremenom svetu posebno.

Prethodno, 24. marta 1999. godine, na primeru srpskog naroda i srpske države, novi svetski poredak je pokazao i kakva su prava narodâ i državâ, šta znači međunarodno pravo i koliko vredi Povelja Ujedinjenih nacija.

Pošto znamo da su u Haškom tribunalu već umrla desetorica Srba, u slučaju dr Vojislava Šešelja nam malo vredi pozivanje na Odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj uniji i druge odredbe međunarodnog prava koje jemče suđenje u razumnom roku, a da i ne govorimo o pravu na lečenje od strane onih kojima on veruje kao ljudima i lekarima.

Nama koji se u slučaju dr Šešelja, kao i u svakom drugom sudskom procesu, ne rukovodimo ni stranačkim, ni ideološkim, ni bilo kakvim ovozemaljskim motivima i ciljevima nego se isključivo zalažemo za pravednost i zakonitost, ostaje da opominjemo pre svega sebe, a zatim haške sudije i one moćnike koji su iznad njih, da ćemo jednoga dana svi stati pred lice jedinog apsolutno pravednog Sudije, ma koliko spomenute haške sudije i njihovi stvarni mentori i gospodari malo ili nimalo u to verovali. Tada ćemo čuti reči koje je izrekao Sâm Bog preko proroka Mojsija: Evo, stavio sam pred vas život i smrt... Da li ćemo tada naslediti večni život ili večnu smrt, odlučujemo svakoga trenutka našeg života svi mi, svako za sebe, potpuno slobodno i nezavisno od haške pravde. O tome odlučujemo i sada, opredeljujući se za pravdu ili za nepravdu u slučaju tragično ugroženog haškog sužnja, dr Vojislava Šešelja.

Izvor: Episkop bački dr Irinej: Za Božju i čovečansku pravdu, ne za hašku pravdu, sajt Srpske pravoslavne crkve, Eparhija bačka, 7. novembar 2014.

Šešelj najavio da se neće dobrovoljno vratiti u Hag i da će započeti političku borbu protiv "prozapadnog izdajničkog režima u Srbiji"

Dan po povratku u Beograd Šešelj je u sedištu Srpske radikalne stranke 13. novembra održao konferenciju za štampu na kojoj je između ostalog rekao da se neće dobrovoljno vraćati u Haški tribunal, o kome je ponovio svoje ranije formulacije ("Ja sam otišao u Hag, jer sam obećao srpskom narodu na velikom broju mitinga, kad odem u Hag da ću rasturiti Haški tribunal i NATO pakt i Evropsku Uniju i holandsku kraljicu..."):

«Dakle, ja se odazvati neću, a onda kad oni izdaju nalog Vladi Republike Srbije, onda će Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odlučivati šta će uraditi s tim nalogom. Ja nigde neću bežati. Ako oni odluče da me uhapse, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, oni me mogu uhapsiti. Mogu me i sad uhapsiti. Oni će onda u tom slučaju, ako me uhapse, morati da provedu onaj formalni sudski postupak koji traje oko dve nedelje, jel tako i da nalože tim sudijama koji su njihovi poslušnici da donesu odluku da me isporuče. I znate, to bi bio jedan istorijski paradoks, možda u izvesnom smislu istorijska pravda. Oni koji su bili moji najbliži saradnici, i moji najdirektniji saučesnici u svim mojim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, da me isporuče Haškom tribunalu. Pa zar mislite da bih ja propustio tu mogućnost koja mi se ukazala? Dakle, nema mog dobrovoljnog povratka. Ako me režim uhapsi i isporuči, to je već druga stvar. Mi se s oružjem u ruci u tom slučaju nećemo suprotstavljati režimu. Biće demonstracija, biće javnih protesta, ali krvoprolića neće biti, kao što ga nikada nije bilo na mitinzima Srpske radikalne stranke, osim onog mitinga koji je organizovao Vučić, pa se dogovorio s nekim grupama da napadnu policiju, pa izazvao krvoproliće, pa neprekidno obećavao da će istražiti slučaj ubijenog Ranka Panića…»

Tokom konferencije Šešelj nije štedeo reči u ocrnjivanju Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučićam reklo bi se isto tako teške kao reči koje su sva trojica svojevremeno koristila za svoje političke protivnike:

«Što se tiče mog zdravstvenog stanja, tu nikakvih tajni nikad nije bilo. Ja sam imao velikih problema sa srcem, sa tahikardijom i aritmijom i posle izvesnog vremena to mi je sanirano. Što se toga tiče, normalno funkcionišem. Operisali su mi debelo crevo i pojavile su se metastaze. Sa limfnih čvorova su ih uklonili, nedavno su se pojavile na jetri, na dva mesta. Dakle, dobio sam dva kancera. Znate kako sam nazvao te kancere? Ta dva moja kancera na jetri nose imena Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Prema medicinskoj dokumentaciji koju dosad imam, to je moguće operisati i ja se nadam da ću to u skorije vreme operisati, dok završim sve ostale kontrole i ispitivanja…»

«I imamo predsednika Republike koji je stekao fakultetsku diplomu, a da ni jedan jedini ispit nije polagao. Ne zna ni gde mu se fakultet nalazi, ne zna ni na koji odsek tog fakulteta je bio upisan. I sve stoji. Malo je to izneseno u medijima, sad se to zataškava, niko ne sme ni da mu postavi to pitanje. Pa ne može, ne treba više uopšte o njemu govoriti. On mora da ode s te funkcije. Mora što pre da ode, jer to je sramota za Srbiju. Ja moram da izrazim i žaljenje što su ti ljudi koji su na čelu današnjeg režima potekli iz naše Srpske radikalne stranke, što su dugo godina bili naši prvi saradnici, što su u određenom smislu bili i uzdanica Srpske radikalne stranke, ali njihova izdaja, njihovo okretanje ćurka naopako pokazuje koliko su jake sile koje su se zaverile protiv Srpske radikalne stranke. One su naučnim metodom pristupile sagledavanju njihove ličnosti, nalazeći slabe tačke, obećavajući, potkupljujući, preteći i koristeći sve druge načine vođenja specijalnog psihološkog rata…»

Najavio je mobilizaciju članstva Srpske radikalne stranke i kako je rekao „i svih srpskih patriota na planu suprotstavljanja sadašnjem prozapadnom izdajničkom režimu u Srbiji, na planu suprotstavljanja svim pokušajima da se Srbija uključi u Evropsku uniju ili u NATO pakt.":

«Mi ćemo svoju aktivnost ubrzanim tempom, koliko danas, započeti u svim mestima u Srbiji, u svim opštinama, u svim mesnim zajednicama i ta akcija će dobijati na intenzitetu onoliko koliko mi budemo u stanju da mobilišemo naše članove…

Pored veoma teških reči na račun, svojih bivših saradnika, sada premijera i predsednika Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića Šešelj je u uvodnom izlaganju poseban akcenat stavio, ne na nacionalna pitanja (mada je rekao da ostaje zagovornik ideje Velike Srbije), već na ekonomska pitanja:

«Ovaj režim nije u stanju da ispuni svoja izborna obećanja. Ovaj režim nema nikakve koncepcije u vođenju ekonomske politike. Ovaj režim živi od danas do sutra, stalno novim obećanjima nas zasipaju, stalno nagoveštaji nekih njihovih aktivnosti a zapravo nema tu ničega. Defiluju ovde razni Guzenbaueri i slični, stalno se dovode neki koji obećavaju investicije, a kad pogledate, nama bi bilo mnogo bolje da mnogi od tih investitora nikad nisu došli, pa da država ne mora da iz sopstvenog budžeta daje novac za njihov rad. Umesto da oni iz svog profita finansiraju državu, situacija je obrnuta – sada država daje novac da bi ovde oni nešto radili i svoje profite izvlačili van teritorije Srbije…»

Druga tačka je bio antievropski stav:

«Ulazak u Evropsku uniju bila bi propast za Srbiju i za celi srpski narod. Nama tamo nema mesta. Uzalud Aleksandar Vučić galami na albanskog premijera. A što se na taj način nije postavio prema onima sa Zapada, koji su priznali i Kosovo i koji neprekidno tvrde da je to svršena činjenica? Lako se iskaliti na jednom jadniku iz male države, ali treba se usprotiviti velikim silama koje vode politiku protiv Srbije, pa čak vode politiku i današnje Albanije u antisrpskom pravcu. U tome je suština. Šta bi bile osnovne smernice te nove ekonomske politike? Mi moramo pre svega provoditi striktnu carinsku kontrolu i slomiti uvoznički lobi u Srbiji. Nema nam ekonomskog oporavka dok svako živi može da uvozi šta mu pada na pamet, a naša domaća proizvodnja je bez ikakve zaštite. To je tajna ozdravljenja privrede, a ne sada Rusija zatvorena za Poljsku ili Holandiju, za njihove poljoprivredne proizvode, odjednom ogromna količina te robe iz Poljske i Holandije dolazi u Srbiju, a nama Srbima prete da ne smemo da povećavamo svoj izvoz u Rusiju i da nadoknadimo ono što je Rusija izvozila iz drugih zemalja…»

Izvor: Vojislav Šešelj: Sadašnji režim živi od medijske manipulacije, sajt Srpske radikalne stranke, 13. novembar 2014.

Dopunjeno 13. novembra

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net