<< VESTI | | 26.10.2014 14:34

Građanske inicijative >

Ne da(vi)mo Beograd

O urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti i institucija privatnom investitoru zarad projekta "Beograd na vodi"

DOKUMENT: Transparentnost Srbija: Prostorni plan za priobalje Save izrađen suprotno propisima

SANU: Pprimedbe na plan Beograd na vodi

Građanska inicijativa Ne da(vi)mo Beogradkoja se protivi projektu "Beograd na vodi", je u četvrtak 23. oktobra, u Paviljonu CZKD-a, rganizovala razgovor o projektu „Beograd na vodi", metodama njegove realizacije i mogućim posledicama.

O urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti i institucija privatnom investitoru zarad projekta "Beograd na vodi" govorili su stručnjaci iz različitih oblasti:

SANU: primedbe na nacrt plana „Beograd na vodi"

Odbor za arhitekturu i urbanizam Srpske akademije nauka i umetnosti dostavio dokument Republičkoj agenciji za prostorno planiranje koji sadrži 22 stranice primedaba na nacrt prostornog plana „Beograda na vodi", u kome se kaže da će, „Beograd na vodi" ostaće izolovano ostrvo u centru prestonice, teško pristupačno i jedva prohodno, koje će izazvati saobraćajne probleme i u drugim delovima grada, ako se nacrt plana ne izmeni. Stambeni i poslovni prostor visoke klase biće prenaseljen, po principu „puni koliko god može da stane". sa ozbiljnim ekološkim i socijalnim posledicama. Manje i srednje trgovine biće ugrožene izgradnjom džinovskog tržnog centra. Jedna od primedaba je i da u kompleksu nema dovoljno parkova i trgova, a nije najsrećnije rešen ni prilaz reci za šetače. Uz to, konstatuje se da će „Beograd na vodi",zbog kule od 220 metara i solitera do 100 metara visine, biti ogroman zid stereotipne arhitekture koji će zakloniti istorijska znamenja grada, od Spomenika pobedniku preko Terazija do Hrama Svetog Save.

– Neki objekti u priobalju nadvisuju Terazijski plato za 58 metara. Vrh kule je na nadmorskoj visini od 295 metara, dok je Palata Albanija na 167, Beograđanka dostiže 214, a krst Svetosavskog hrama je na 216 metara. Kula „Beograda na vodi", dakle, premašuje najviše tačke u panorami grada za 80 do 128 metara– navedeno je u primedbama i sugestijama odbora SANU kojim je rukovodio akademik arhitekta Milan Lojanica*.

Mreža saobraćajnica u budućem kompleksu nije dovoljna za predviđenih 17.700 stanovnika. Problemi će nastati i u zonama grada koje će se graničiti sa „Beogradom na vodi". Neophodan je novi most kojim bi se Sava premostila po sredini kompleksa.Gradsko-regionalna železnica je izbačena, umesto da bude spojena sa dunavskim pružnim koridorom, a nije predviđena ni metro stanica. Rečni saobraćaj se u planu ne spominje, kao ni pristanište za putničke brodove.

Parkovi su odvojeni od reke i nema ih dovoljno. U nacrtu plana je navedeno da se zelene površine prostiru na 24 hektara, ali je to samo zato što su uračunate i ledine na levoj obali Save, gde se ništa neće graditi i koja, upozorava odbor SANU, uopšte nije povezana sa „Beogradom na vodi". Takvo „knjigovodstvo" se, prema oceni akademika, ne može smatrati korektnim.

Nepreciznosti ima i u finansijskom delu plana. Infrastrukturno opremanje zemljišta potpuno je izostavljeno, a pretpostavljeni prihodi su beznačajno mali u odnosu na neminovna ulaganja u pripremu zemljišta, mišljenje je SANU.

– Pitanje zemljišta i njegovog statusa prenebregnuto je u planu. Nije prikazana njegova vrednost, kao ni dobit i troškovi – navodi stručni tim iz SANU i dodaje da je nejasno gde će se, s obzirom na ekonomske prilike, naći kupci za poslovne lokale i 6.128 stanova prosečne veličine od 170 kvadrata.

Planu nedostaje analiza ekonomsko-društvene opravdanosti projekta, upozoravaju iz SANU. Bez toga je, kako napominju, neizvesnost velika, a osnovno pitanje je kakvu će korist od svega imati Srbija ili Beograd, a koje troškove mora i može da podnese.

Radnom grupom koja je pripremila dokument o „Beogradu na vodi" rukovodio je akademik arhitekta Milan Lojanica*, a članovi su bili magistar arhitekture Miodrag Ferenčak, profesor dr Borislav Stojkov i profesor dr Ratomir Vračarević.

U toku rada, oni su se konsultovali sa Odeljenjem Likovne i muzičke umetnosti SANU, Odeljenjem za građevinarstvo inženjerske akademije Srbije, predstavnicima Akademije arhitekata Srbije i strukovnih asocijacija inženjera, tehničara, arhitekata i urbanista Srbije.

SANU iznela 22 stranice primedaba na „Beograd na vodi", Politika, 6. novembar. 2014.

* MILAN M. LOJANICA (1939), redovni član AINS od 2004. godine, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti SANU od 2006. god. redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dobitnik je više javnih stručnih, društvenih i inostranih priznanja, među kojima su dve Oktobarske nagrade Beograda, Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije, Nagrada Vrhovnog saveta grada Varšave, Nagrada studenata Beogradskog univerziteta i brojne najviše nagrade u internacionalnim, nacionalnim i regionalnim selekcijama na profesionalnim konkursima za arhitektonsko-urbanistička rešenja u zemlji i inostranstvu. Njegova najznačajnija publikovana istraživanja i studije su: Monografije, knjige, publikacije: Goclav-Varšava - grad model za 100.000 stanovnika (Interpretation du travail laureat – international concours - seminaire Varsovie – Goclaw); monografija; Centar za analizu i projektovanje prostornih sistema ISPU, Beograd, 1973, dvojezično (M. L. i grupa autora); Prethodna studija za izbor optimalnog sistema za industrijsku proizvodnju stambenih javnih i industrijskih objekata - monografija; „Kirilo Savić", IAUS i Arhitektonski fakultet, Beograd, 1977/78. god; Koncepcija urbanističkog plana i projekta centra Valjeva, Studija, str., Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 1981. godine; Savski amfiteatar i prostori uz obale Save, studija mogućnosti transformacije prostora u novo gradsko središte - izlazni stavovi; knjiga; Beograd, 1988/93; Odbor za treći milenijum, SANU (rukovođenje višedisciplinarnim timom i završni tekst, M. Lojanica); Projekt zespolu belgradzkiego, Stowarzyszenie architektow Polskih, Varsovie, 1972. (M. L. i grupa autora); Housing block 19a, Belgrade, Architecture contemporaine 86/87, Editions Antony Krafft, Bibliotheque des Arts, Paris - Lausanne, 1986. (tekst M. L., ostalo M. L. i grupa autora); Projekti i izvedeni objekti: Stambeno naselje „Julino brdo" – Beograd, 1967-1971. godine, timski; Sistem za projektovanje i izgradnju stanova i drugih objekata NS 71. Projektovanje i studijska provera, timski, 1971. god.; Rešenje centralne zone Valjeva sa uređenjem Trga maršala Tita u Karađorđevoj ulici u Valjevu, projekti i realizacija, timski, 1971. do 1980. god.; Dom armije, hotel i komanda armijske oblasti u Ljubljani, timski, projekti i realizacija, 1973-1975 god.; Objekti i međuprostori bloka 19a, Novi Beograd, izvedeno u periodu 1977-1982 god., timski; Idejna rešenja ansambla „Pasarela", Beograd, u realizaciji; Ugaona zgrada na Bulevaru Kralja Aleksandra, izvedeno 1998. god.; Tržni centar „Liman", Novi Sad, projektovano 1996. god., realizacija u pripremi. Konkursi: Goclav-Varšava, grad za 100.000 stanovnika - prva nagrada na međunarodnom konkursu 1972. god., timski; Trebinje, centar „Istok" - prva nagrada na jugoslovenskom konkursu, 1979. godine; Poslovne zgrade „JAT-Jugopetrol" na Novom Beogradu, podeljena prva nagrada na konkursu po pozivu, 1985. god.; Trg Republike i monumentalni displej u Zagrebu, druga nagrada na jugoslovenskom konkursu, 1986. god.; Slavija, poslovni centar, konkurs po pozivu, prva nagrada, 1992. god.; Tržno-poslovni centar „Liman" u Novom Sadu, jugoslovenski konkurs, prva nagrada, 1996. god.; Hotelsko-poslovni centar u Rajićevoj ulici u Beogradu, javni konkurs, prva nagrada, 1999. god.

Izvor: Biografija Milana Lojanice, Ains, Beograd


 

Da li bi se uopšte isplatile te visoke zgrade i da li uopšte mogu da se izgrade za početak

Pod naslovom Šta se krije ispod Beograda na vodi , sajt Radija Slobodna Evropa piše:

U dupke punoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju stručnjaci iz različitih oblasti o govorili su o spornim urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti privatnom investitoru.

Više od 6.000 stanova, najveći tržni centar u regionu i kula visoka 210 metara – ovo je samo deo planova za "Beograd na vodi", projekat zbog kojeg je gradska vlast nedavno promenila Generalni urbanistički plan (GUP), ne bi li izašla u susret potencijalnom investitoru, kompaniji "Eagle hills" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Iako premijer Srbije Aleksandar Vučić obećava da će u ovom stambeno-poslovnom kompleksu naseliti i zaposliti armiju ljudi, neki stručnjaci strahuju da bi ovaj prostor mogao ostati pust.

Goran Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izvodi neveselu računicu:

"Ovde se priča o ceni od 3.000 evra po kvadratu, a stanovi će imati u proseku 140 kvadrata. To je nekih 400.000 evra po stanu. To čigledno nije namenjeno ovdašnjem življu, ili je za oko dva posto stanovništva koje to sebi može da priušti. Pa to bi bio ‘grad duhova’. Ti ljudi koji bi to mogli da kupe, ne bi stanovali ovde, eventualno bi došli možda na koju nedelju. To je, dakle, jedna velika kocka, kao i svaka špekulacija. Ali, špekulacija od tih nekih četiri, pet milijardi; da kažemo, Vučićev gambit. Ko će da plaća njegove kockarske dugove ako to ne uspe? Mi nemamo nikakvu garanciju da to može da uspe."

Mada je "Beograd na vodi" označen kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i glavni grad, iz njegovog nacrta se ne vidi u čemu je taj značaj, kaže sociološkinja Ksenija Petovar, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

"Iz samog plana se vidi da je 25 posto površine zone, dakle ove na desnoj obali Save, odnosno 60 posto od planiranih namena i sadržaja namenjeno stanovanju. Dakle, to je dominantno sambeno-komercijalna zona. Ako se to izgradi, u šta ja ne verujem, ono što realno postoji kao opasnost je da se napravi takozvana ‘ograđena zajednica’. Ukratko, ‘zabranjeni grad’ u Kini. Dakle, prostor koji je potpuno ograđen, sa onim kerberima, psima, snimanjima i tako dalje", smatra Ksenija Petovar. Dok gradska i državna vlast ističu da će "Beograd na vodi" početi da se gradi iduće godine, stručnjaci upozoravaju da je mnogo toga u vezi s ovim projektom ostalo nepoznanica: ne zna se pravni odnos između potencijalnog investitora, i Vlade Srbije, zašto nije bilo javne rasprave i konkursa, kao ni na osnovu kojih analiza je urađen master plan.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, podseća da nije urađena analiza o javno-privatnom partnerstvu, koja je po zakonu obavezna.

"Sledeća stvar koja je obavezna po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu jeste da se organizuje nadmetanje, da se kroz konkurentski postupak dođe do toga ko je najbolji ponuđač – bilo da je reč o tome da se nudi veći udeo državnom partneru u nekom zajedničkom preduzeću ili da se povoljnost ponude ocenjuje na neki drugi način, recimo kao period koncesije i tome slično. Kao što vidimo, ni nadmetanja nije bilo", objašnjava Nenadić.

Za realizaciju projekta, najavljeno je izmeštanje glavne železničke i autobuske stanice, a prvi čovek kompanije "Eagle hills" Muhamed el Abar ne krije da ima ambiciozne planove. No, Goran Milićević upozorava da nisu urađene važne analize terena:

"Abar kaže ‘izgradićemo podzemne garaže’. Pa, to bi vrlo lako mogle da budu i podvodne garaže, jer je tamo nivo podzemnih voda izuzetno visok. Jedna studija, koja bi koštala par stotina hiljada, bi nam dala odgovor na to koliko bi još dodatno iznosili ti infrastrukturni troškovi, da li bi se uopšte isplatile te visoke zgrade i da li uopšte mogu da se izgrade za početak. U svakom slučaju, pre nego što počne izgradanja bilo kog objekta, oko milijardu evra će morati da bude uloženo a bi se raščistio teren i izgradila infrastruktura. Što znači da bi svaki stanovnik Beograda bio zadužen oko hiljadu evra", naglašava Milićević.

Za arhitektu Bojana Kovačevića glavni problem je namena prostora. On podseća da su svi predhodni projekti decenijama unazad podrazumevali da na obalu Save, osim stambenih, izađu javni prostori i prostori kulture. Međutim, u slučaju "Beograda na vodi", situacija je radikalno drugačija:

"Ja sam danas bio u Geozavodu, odnosno u firmi ‘Beograd na vodi’. Imate ‘dugme’ na maketi – piše ‘kultura’. U zvaničnoj statistici, jedan posto površine je kultura. Jedan posto, piše. Ovde u publici je većina mladih ljudi, vi ćete živeti sutra s tim prostorom mnogo svakodnevnije nego neke naše generacije", zaključuje Kovačević.

"Beograd na vodi" je samo jedna od manifestacija nove desnice u srbijanskoj verziji, smatra Miodrag Vujošević, naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

"Govorim o novoj verziji koja je oličena u neoliberalnom udaru, u dominaciji kapitala, u međunarodnim lihvarima, ako baš hoćete taj jezik. I sad smo došli u situaciju da srbijanski ponavljači tačerovsko-reganovskog projekta, s velikim zakašnjenjem, praktikuju ono što je u osnovi projekt nove desnice", kaže Vujošević.

Podsetimo, inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd", te pojedinici iz struke i građani podneli su pre nekoliko meseci nadležnima u Gradskoj skupštini gotovo 2.000 primedbi uoči izmena GUP-a. Uprkos tome, većina odbornika je prošlog meseca izglasala izmene,čime su, između ostalog, omogućili da u prestonici budu izgrađeni objekti koji su viši od 32 metra.

Iako u ovoj građanskoj inicijativi najavljuju nove akcije i u narednom periodu, profesor Milićević nije optimističan, jer smatra da vlast, na čelu s Aleksandrom Vučićem, nema sluha za konstruktivne kritike o ovom pitanju.

"Njega zanima kula, kao neko njegovo zaveštanje. A, u stvari ne shvata da će to biti njegov lični stub srama", zaključuje Goran Milićević.

Izvor: Šta se krije ispod Beograda na vodi , sajt Radija Slobodna Evropa

Planska dokumentacija, od Generalnog urbanističkog plana naniže, uveliko se menja kako bi omogućila realizaciju ovog „projekta od nacionalnog značaja"

Planska dokumentacija, od Generalnog urbanističkog plana naniže, uveliko se menja kako bi omogućila realizaciju ovog „projekta od nacionalnog značaja

***

Na sajtu CZKD predstavljena je kritički osvrt na Prezentaciju Prostornog plana područja posebne namene Republičke agencije za prostorno planiranje održana u velikoj sali Gradske uprave grada Beograda, u ponedeljak 13. oktobra 2014. godine:

Sve što znamo o sadržaju, nameni i izgledu „Beograda na vodi" kao i o prirodi investicije i preuzetim obavezama od strane države dobijamo iz nekonzistentnih izjava političara, novinskih članaka i reklamnih kampanja TV emisija i restoran-štandova. Nedostatak informacija onemogućava nam da sagledamo efekte i posledice potencijalno najvećeg urbanističkog poduhvata od izgradnje Novog Beograda i da o njegovoj utemeljenosti vodimo raspravu. Uprkos tome, planska dokumentacija, od Generalnog urbanističkog plana naniže, uveliko se menja kako bi omogućila realizaciju ovog „projekta od nacionalnog značaja". Javnoj sednici Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2012., 22. jula, prisustvovalo je preko 200 zainteresovanih građana. Podnešeno je preko 1200 pisanih primedbi, od strane 21 institucije i 238 građana, koje je zajednički sastavilo stotinjak stručnjaka i građana na radnom stolu u Kulturnom centru REX. U ponedeljak 13. oktobra u Gradskoj upravi prezentovan je Prostorni plan područja posebne namene(PPPPN) uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi".

Kako PPPPN navodi: „Opšti cilj prostornog razvoja jeste: kompletnom rekonstrukcijom pretvoriti, danas zapušten prostor, u elitni deo grada i novi, moderan gradski centar – socijalno prihvatljiv, ekonomski održiv i prostorno integrisan u postojeći kulturno -istorijski duh Beograda." (str. 19) Nije jasno kako je elitni deo grada i socijalno prihvatjliv, ali se kao mogući problem u PPPN-u ističe: „Realizacija plana podrazumeva privlačnost luksuznog stambenog i trgovačkog prostora koja može dovesti do socio-prostorne transformacije. Prethodno iskustvo urbanog razvoja i transformacije u većem delu gradova centralne i jugoistočne Evrope, izgradnja stanova luksuznog tipa može da dovede do promena na tržištu nekretnina (tzv. "dualizacija tržišta").

Ova pojava je uočena da imućnije stanovništvo napusti standardni model stanovanja i da se koncentriše u modernim stanovima opremljenim savremenim tehnologijama. U slučaju projekta "Beograd na vodi", može doći do koncentracije ovog dela stanovništva u novom stambenom naselju.

Istovremeno, stari delovi grada, koji su tradicionalni atraktivni zbog nedostatka kvalitetnijih stanova, mogu da budu manje privlačni. Sve to može da dovede do specifične segragacije stanovništva, što se može oceniti kao ukupan negativan uticaj na stanovištvo." (str. 70–71) U medijima široko najavljivano javno-privatno partnerstvo, kako PPPPN ističe, je i dalje nedefinisano: „Za potrebe izgradnje, grad Beograd i Republika Srbija će se angažovati na uređenju terena i infrastrukturnom opremanju. Nije precizno definisan model finansiranja. Mogući su svi načini finansiranja, uključujući javno-privatno partnerstvo." (str. 69) A postavlja se i pitanje kome je namenjen centralni i priobalni deo Beograda:

„Procenjuje se veće učešće luksuznih stanova, (prosečne veličine stambene jedinice od oko 170m2 BRGP. – oko 135m2 neto). Planira se izgradnja oko 6128 stanova, za planiranih oko 17.700 novih stanovnika." (str. 67) Budućnost Starog Sajmišta se takođe dovodi u pitanje, jer se po svim planovima Nemački paviljon ruši, što direktno ukazuje na revidiranje istorije... (foto urađena na osnovu dokumentacije PPPN-a) Primedbe na PPPPN je moguće dostaviti do 28. oktobra, javni uvid je u toku a Javna sednica Komisije za javni uvid biće održana po završetku javnog uvida 5. novembra.

U periodu od 29. septembra do 28. oktobra 2014. godine na javni uvid biće izloženi Nacrt prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi'' i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi'' na životnu sredinu.

Nacrt Prostornog plana sa kompletom grafičkih priloga i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja biće izloženi na javni uvid na internet adresi Republičke agencije za prostorno planiranje, odnosno svakog radnog dana od 900 do 1400 časova u zgradi Gradske uprave grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6.

U toku trajanja javnog uvida, svakog četvrtka u periodu od 1100 do 1400 časova u zgradi Gradske uprave grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6, zainteresovanima će biti omogućeno pružanje dodatnih informacija o predmetnom planskom dokumentu.

Primedbe na Nacrt Prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja, zainteresovana fizička i pravna lica mogu dostaviti u toku trajanja javnog uvida, isključivo u pisanom obliku, poštom ili na pisarnici organa lokalne samouprave, ili Republičkoj agenciji za prostorno planiranje, zaključno 28. oktobra 2014. godine, na sledeće adrese:

Grad Beograd, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove (preko pisarnice) 27. marta 43-45, 11000 Beograd, ili Republička agencija za prostorno planiranje, Kralja Milutina broj 10a, 11000 Beograd.

Javna sednica Komisije za javni uvid biće održana po završetku javnog uvida, u sredu 5. novembra 2014. godine, sa početkom u 1200 časova, u velikoj sali Gradske uprave grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6.

Pod naslovom Javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi'' Republičke agencije za prostorno planiranje predočeno je više dokumenata:

TEKST OGLASA objavljen u dnevnom listu "Politika" od 29. septembra 2014. godine

ISPRAVKA OGLASA o pokretanju Javnog uvida

NACRT Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi"

IZVEŠTAJ o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi" na životnu sredinu

PREZENTACIJA IZVEŠTAJA o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi'' na životnu sredinu

Grafički prikaz: STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ( R = 1:2500)

Referalna karta 1: POSTOJEĆA NAMENA POVRŠINA ( R = 1:1000)

Referalna karta 2: PODELA NA KARAKTERISTIČNE CELINE I BLOKOVE (R = 1:5000)

Referalna karta 4.1: POPREČNI PROFILI SAOBRAĆAJNICA (R = 1:200)

Referalna karta 4.2: PODUŽNI PROFILI SAOBRAĆAJNICA (R = 1:1000/100)

Referalna karta 5: PLAN GRAĐEVINSKIH PARCELA SA PLANOM SPROVOĐENJA (R = 1:1000)

Referalna karta 6.1: VODOVODNA MREŽA I OBJEKTI (R = 1:1000)

Referalna karta 6.2: KANALIZACIONA MREŽA I OBEKTI (R = 1:1000)

Referalna karta 7.1: ELEKTROENERGETSKA MREŽA I OBJEKTI (R = 1:1000)

Referalna karta 7.2: TELEKOMUNIKACIONA MREŽA I OBJEKTI (R = 1:1000)

Referalna karta 8: TOPLOVODNA I GASOVODNA MREŽA I OBJEKTI (R = 1:1000)

Referalna karta 9: PLAN MREŽE I OBJEKATA INFRASTRUKTURE (SINHRON PLAN) (R = 1:1000)

Referalna karta 9.1: SINHRON PLAN – POPREČNI PROFILI (R = 1:200)

Referalna karta 10: INŽENJERSKOGEOLOŠKA KATEGORIZACIJA TERENA (R = 1:1000)

Referalna karta 11: OGRANIČENJA URBANOG RAZVOJA (R = 1:1000)

Javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi", Republička gencija za prostorno planiranje, 20.10.2014

Javna sednica Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021: Odgovori tipski i šturi

Javna sednica Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021: Odgovori tipski i šturi

U izveštaju pod naslovom Ne da(vi)mo Beograd, na sajtu CZKD piše:

U utorak 22. jula održana je javna sednica Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. na koji je 21 institucija i 238 građana podnelo preko 1200 pisanih primedbi. Najveći broj ovih primedbi je zajednički sastavilo stotinjak stručnjaka i građana na radnom stolu u Kulturnom centru REX, 4. jula. Ono što je jasno i letimičnim pogledom na ove izmene je da se one donose kako bi se omogućila realizacija projekta "Beograd na vodi", odnosno kako bi se ugodilo interesima krupnog kapitala.

Tako se bez ikakvog (zakonskog i stručnog) utemeljenja brišu i menjaju odredbe Generalnog plana iako se ništa drugo, osim pojavljivanja potencijalnog investitora, nije promenilo u uslovima koji su odredili njegov originalni sadržaj.

Pred samu sednicu, građani su se okupili ispred zgrade Gradske uprave u čijem suterenu se održavala sednica i isticanjem transparenata "Stop investitorskom urbanizmu" i pesmom "Beograde, Beograde" uz vođstvo hora Horkestar započeli dugu borbu za zaštitu javnog interesa. Zbog velikog broja zainteresovanih i male sale, svi koji su želeli nisu mogli da uđu u salu (iako je to jedinstvena prilika da se javna sednica čuje pošto je njeno snimanje zabranjeno).

Posle inicijalnog pozivanja na Poslovnik Komisije za planove sa obe strane stola, krenulo je čitanje primedbi i odgovora od strane obrađivača plana, Urbanističkog zavoda Beograda a podnosioci primedbi su mogli da daju dodatno obrazloženje. Na osnovu svega toga, Komisija za planove treba da definiše konačan oblik Izmena i dopuna Generalnog plana na zatvorenoj sednici. Ipak, brzo je postalo jasno da su odgovori obrađivača tipski i šturi, da ne uzimaju u obzir predočenu argumentaciju, a često ni elementarne osnove logike.

To je izazvalo negodovanje prisutnih i poziv da se omogući ozbiljnija rasprava o predmetu javne sednice. U svojim obraćanjima, građani pozivaju na stručnost, političku i etičku odgovornost, buduće generacije, neutemljenost izmena Generalnog plana, neopravdanost projekta Beograd na vodi i načina na koji se nameće. U prvih dva sata, atmosfera je burna sa puno aplauza i dobacivanja a predsedavajući (inače zamenik predsednika Komisije za planove), uz sitne intervencije, dopušta svakome da govori iako je struktura "primedbe i tipski odgovori" zadržana. Sednici je prisustvovao i Gradski arhitekta, koji je i predsednik Komisije, ali nije govorio (samo je na insistiranje prisutnih da bi po Poslovniku on trebao da vodi sednicu, rekao da je ipak nov i da ne bi).

Tipski odgovori koje smo dobili su sledeći:

Najčešći odgovor je bio da "primedba nije osnovana", odnosno da Urbanistički zavod ne može na nju da odgovori. Ovo se dešavalo u dva slučaja: kada se primedba odnosila na deo plana koji nije bio predmet izmena i dopuna (regulisanje određenih parcela, restitucija, visina mostova i sl.) i kada je dovođen u pitanje pravni osnov za same Izmene i dopune Generalnog plana. I mada Urbanistički zavod zaista nije nadležan da ulazi u pravni osnov za izradu plana, ostaje pitanje ko jeste (odluku je donelo Privremeno veće koje više ne postoji) i zašto, pored velikog broja primedbi na ovu temu, Komisija nije našla za shodno da pozove nekoga ko može da odgovori na same primedbe.

Sledeći na listi najčešćih odgovora je bio onaj koji se odnosio na brisanje stavova u poglavlju "Savski amfiteatar, Prokop." Bez obzira da li se primedba bavila konkursom, železničkom infrastrukturom, vizurama, saobraćajnicama, proporcijama javnih površina ili objektima javne namene i bez obzira na argumenntaciju, odgovor je uvek bio da se stavovi brišu zbog "detaljno prejudiciranih rešenja vezanih za buduću namenu prostora" kao da ideja planiranja nije da se nešto prejudicira i kao da stavovi koji se brišu tu nisu originalno dospeli na osnovu nekih, i dalje važećih, uslova i normi.

Primedba o uvođenju mogućnosti da se postojanje Železničke stanice Beograd i četiri koloseka može planom nižeg reda "promeniti ili ukinuti" je delimično usvojena tako što se izbacila reč "ukinuti" ali ne iproblem da plan nižeg reda, suprotno zakonu i logici planiranja može da menja ono što je definisano višim planskim dokumentom.

Primedbe na prepuštanje izgradnje visokih objekata parcijalnoj analizi i arbitraži Komisije za planove nisu uvažene (osim dodavanjem kriterijuma koji bi trebalo da meri "doprinos zaštiti vizura i kultuno istorijski značaj") obrazloženjem da je i ranije bilo moguće graditi visoke objekte na teritoriji celog grada a da se ovim to polje samo preciznije reguliše (što je posebno zabavan argument u svetlu toga da je Studija o visokim objektima ukinuta istog dana kada se pristupilo izmenama Generalnog plana).

Primedbe u vezi omogućavanja preparcelizacije za parcele na kojima su predviđeni ili postoje objekti javne namene, spomenici kulture i drugi objekti od javnog interesa su delimično usvojene tako da saglasnost za preparcelizaciju, u slučaju kad je reč o parcelama na kojima su spomenici kulture, daje Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ostale parcela sa javnom namenom su prepuštene slobodnom usitnjavanju.

Na sve (osim jedne) primedbe koje su se odnosile na ukidanje obaveze međunarodnog konkursa za Savski amfiteatar kao celinu i na uvođenje mogućnosti da se obaveza konkursa izbegne odlukom Vladeodgovoreno je cinično da se time "ne isključuje mogućnost raspisivanja konkursa za te lokacije."Apsurdnost ovakvog stava ilustrovana je analogijom sa ukidanjem obaveze pravičnog suđenja i branjenjem takve odluke time da je ostavljena mogućnost da do istog ipak dođe.

Izuzetak u odgovorima koji su se odnosili na konkurs došao je na primedbu da "Vlada Republike Srbije nema nadležnost da proglašava lokacije od značaja za Republiku Srbiju" na koju je Urbanistički zavod rekao da "nema ingerencije da procenjuje nadležnosti Vlade." Izvlačanjem logičkih konsekvenci iz ovog stava, jasno je da Urbanistički zavod onda takvu odredbu nije ni mogao da stavi u plan koji potpisuje. Pitanje je samo da li Komisija za planove misli da ima ingerencije da proširuje nadležnosti Vlade.

Sednica je trajala preko 6 sati, ljudi su se vremenom osipali, članovi Komisije izlazili iz svoje uloge i pozivali prisutne da razumeju situaciju i da uvaže da onaj ko ima novac "ima pravo da postavi šahovsku tablu."

Vremenom govori postaju više politički i emotivno nabijeni ali ne manjka ni stručnih obrazlaganja ali i poneko čitanje poezije. Nema mnogo izgleda da je Komisija za planove na zatvorenoj sednici u četvrtak 24. jula zauzela drugačiji stav od onoga koji je dao Urbanistički zavod. To sugeriše i insistiranje da predstavnica Društva arhitekata Beograda ne bude prisutna na ovom delu sednice, iako po Poslovniku na to ima pravo. I mada se čini da je svaki pokušaj odbrane javnog interesa u datim okolnostima osuđen na neuspeh,građani su velikim brojem primedbi i prisustvom na javnoj sednici pokazali da se ne mire sa takvom situacijom.

Možda je protivnik jači a borba duga i teška ali mi smo ti koji će živeti sa posledicama. Pred nama je još puno proceduralnih, pravnih i simboličkih instanci u kojima trebamo da reagujemo. Pored nas je još puno sugrađana koje treba ohrabriti da se uključe odbrani zajedničkih interesa. Beograd nema nikog drugog osim nas samih!

Izvor: Ne da(vi)mo Beograd, CZKD

Transparentnost Srbija: Prostorni plan za priobalje Save izrađen suprotno propisima

Pod naslovom Prostorni plan za Beograd na vodi - plod pritiska i kompromisa sa "investitorom"? Transparentnost Srbija saopštava:

Transparentnost Srbija je predložila Republičkoj agenciji za prostorno planiranje i Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda.da se nacrt prostornog plana za priobalje Save (projekat „Beograd na vodi") povuče sa javne rasprave i da se pristupi izradi novog, jer je prostorni plan izrađen suprotno propisima, uz kompromise sa potencijalnim investitorom i pritiske tog investitora.

Rok za upućivanje komentara na nacrt prostornog plana za priobalje Save, odnosno za područje „Beograda na vodi" ističe danas.

Transparentnost Srbija je u obraloženju predloga (integralni tekst primedbi možete videti na našem sajtu: u fajlu pod nazivom „primedbe TS na plan posebne namene javni uvid oktobar 2014.doc") ukazala da je nacrt prostornog plana izrađen suprotno Odluci o izradi Prostornog plana i aktima više pravne snage, i pri tom ne sadrži potpune a bitne podatke o procesu izrade Plana i dokumentima koji su pri tom korišćeni

Poređenjem sadržaja Odluke, uslova koje ona propisuje za izradu Prostornog plana, sadržaja samog Nacrta prostornog, ali i navoda koje je u javnost izneo direktor Urbanističkog zavoda Beograda dr Nebojša Stefanovićm u dnevnom listu „Politika" od 5. oktobra 2014, pod naslovom „’Beograd na vodi’ neće biti džungla oblakodera", uočili smo niz propusta, nepravilnosti i nezakonitosti zbog kojih je potrebno pristupiti izradi novog nacrta.

U pomenutom intervjuu sa g. Stefanovićem, na koji nije objavljena ispravka, te se može smatrati verodostojnim izvorom informacije, pročitali smo sledeće navode:

• „Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu" da podigne tržni centar u produžetku Višegradske ulice i stambeni kompleks pored Starog savskog mosta bio je jedan u nizu kompromisa koje je prihvatio tim od 111 inženjera zavoda, koji je iznedrio prvi zvanični dokument o „Beogradu na vodi"".

Iz ovih navoda se može videti da je Urbanistički zavod pri kreiranju prostornog plana pravio kompromise sa firmom „Igl hils", odnosno da svesno nije predložio najbolje rešenje za prostorni plan, u skladu sa pravilima struke, već rešenje koje je uvažilo u određenoj meri i želje kompanije koja je imenovana kao „investitor". Ovo je suprotno Zakonu i Odluci, jer potencijalni investitor nije označen kao subjekt planiranja ni u Odluci, ni u aktima više pravne snage kao „subjekt planiranja", pa samim tim nije ni bilo pravnog osnova da učestvuje u njegovoj izradi.

• „Uspeli su, uveren je Stefanović, da pomire želje „Igl Hilsa" i stavove struke. To potkrepljuje činjenicom da urbanisti nisu popustili pod pritiskom investitora da odobre što veću zgusnutost kompleksa, čime bi se dobilo više kvadrata i profita ali bi život u takvom kompleksu bio manje prijatan. Umesto toga, zavod je obavezao kompaniju Muhameda Alabara da prvi poslovni objekat bude na rastojanju od 110 metara od kule, a stambeni da se ne „primakne" na manje od 146 metara. - Toliko rastojanje obezbediće da zgrade budu dovoljno osunčane i provetrene i da između njih ostane slobodnog prostora, da građevine ne bude „nalepljene" jedna na drugu. Dakle, „Beograd na vodi" neće biti džungla oblakodera, poput Menhetna ili Dubaija – uverava Stefanović."

Iz ovih navoda se može videti da je Urbanistički zavod pri kreiranju plana ne samo pregovarao sa kompanijom koja je označena kao investitor, već i da je pri tim pregovorima trpeo pritiske (odnosno, da se odupro tim pritiscima) te kompanije da rešenja u prostornom planu formuliše na određeni način. Ovo je suprotno Zakonu i Odluci, jer potencijalni investitor nije označen kao subjekt planiranja ni u Odluci, ni u aktima više pravne snage kao „subjekt planiranja", pa samim tim nije ni bilo pravnog osnova da učestvuje u njegovoj izradi.

• „- Za saobraćajno povezivanje starog grada i Novog Beograda ostavili smo mogućnost probijanja tunela od Kameničke do Francuske ulice, ali se mora razmišljati i o tome kako vozila iz Bulevara Zorana Đinđića, koji je najopterećeniji, „sprovesti" u stari deo grada."

Iz ovog navoda se može videti da je pri izradi prostornog plana uočen problem protoka saobraćaja iz Bulevara Z. Đinđića u stari deo grada, ali da za njega nije predviđeno rešenje u prostornom planu, iako je to očigledno trebalo učiniti u ovoj fazi planiranja. To ukazuje da Prostorni plan nije potpun i da bi ga u vezi sa ovim pitanjima trebalo doraditi.

• „Do svih ovih rešenja, možda i boljih, moglo je da se dođe i međunarodnim urbanističkim konkursom da on, samo za „Beograd na vodi", nije izbačen iz propisa. Struka je i zbog toga negodovala ali njen glas se nije daleko čuo. – Konkurs je izostao jer su se tako dogovorili političari i investitor. Ovde je reč o projektu od nacionalnog značaja, investiciji od tri milijarde dolara za koju je u svetu teško naći novac. Mi smo idejno rešenje investitora korigovali u skladu sa našim stručnim stavovima, zakonom i uslovima 75 gradskih i republičkih institucija. Za takve korekcije sluha su imali i gradonačelnik i investitor – zaključuje Nebojša Stefanović."

Iz ovih navoda se može zaključiti: a) da je obavezni međunarodni konkurs „izbačen" iz Generalnog plana Beograda „jer su se tako dogovorili političari i investitor", a da su formalna odluka Skupštine Grada Beograda o tome i javni uvid i diskusija koji su tome prethodili bili samo formalno pokriće za taj prethodni dogovor; b) da Prostorni plan nije izrađen na osnovu Odluke i propisa više pravne snage, već na osnovu „idejnog rešenja investitora", koje je samo delimično korigovano na osnovu stručnih stavova Urbanističkog zavoda, zakonskih odredbi i uslova gradskih i republičkih institucija; v) iz ovih navoda bi se takođe moglo zaključiti da je organ Grada Beograda – Gradonačelnik takođe učestvovao u procesu izrade Prostornog plana i to tako da se saglašavao sa korigovanjem „idejnog rešenja investitora", a ne u vezi sa pitanjima iz nadležnosti ovog organa lokalne samouprave. Sve ovo je suprotno Zakonu i Odluci, jer „idejno rešenje investitora" nije označeno kao dokument koji se koristi pri planiranju ni u Odluci, ni u aktima više pravne snage, pa samim tim nije ni bilo pravnog osnova da se koristi pri izradi Prostornog plana.

U vezi sa ovde navedenim pitanjima učešća investitora u planiranju, napominjemo da je u smislu Zakona o planiranju izgradnji, član 2. st. 1. t. 21) „investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola". Prema trenutno dostupnim podacima, a i po prirodi stvari, za izgradnju objekata na osnovu Prostornog plana ne može još uvek postojati investitor, jer građevinska dozvola po Zakonu ne može biti izdata za objekte čija izgradnja još uvek nije predviđena prostornim planom, tako da se može govoriti samo o jednom ili više potencijalnih investitora na tom području. Osim toga, prema javno dostupnim podacima, još uvek nije zaključen ugovor između organa i organizacija Republike Srbije ili Grada Beograda i kompanije koja se navodi kao „investitor", a koji bi na bilo koji način uredio njihove međusobne odnose, odnosno prava i obaveze po osnovu kupovine ili zakupa građevinskog zemljišta, zajedničkog ulaganja, koncesije ili nekog drugog pravnog posla.

Pored svega, Urbanistički zavod Beograda nije odgovorio na naš zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja u vezi sa izradom nacrta i navodima direktora, te smo danas uložili žalbu Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja.

Tražili smo informaciju o pravnom osnovu korišćenja dokumenta pod nazivom Waterfront Concept Masterplan, Eagle Hills, Abu Dhabi 2014, Belgrade Waterfront Detailed Masterplan, Eagle Hills, july 2014, (pri izradi dokumenta: IZVEŠTAJ o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana na životnu sredinu, informaciju o tome da li je dokument - "master plan", ili bilo koji drugi dokument koji je Urbanistički zavod dobio od nekog drugog pravnog i fizičkog lica, osim nadležnih državnih organa, korišćen pri izradi nacrta prostornog plana.

Tražili smo i informaciju o tome po kojem pravnom osnovu, sa kakvim ovlašćenjima i na koji način je Urbanistički zavod vodio pregovore sa investitorom, odnosno, informacija o tome na koji način je investitor vršio pritiske na Zavod, kako se može zaključiti iz teksta koji je objavljen u dnevnom listu "Politika" 5. oktobra, odnosno, kopiju zahteva za ispravkom navoda iz teksta, ukoliko informacija objavljena u dnevnom listu "Politika" nije istinita.

Izvor: Prostorni plan za Beograd na vodi - plod pritiska i kompromisa sa "investitorom"? Transparentnost Srbija;

Waterfront Concept Masterplan, Eagle Hills, Abu Dhabi 2014, Belgrade Waterfront Detailed Masterplan, Eagle Hills, july 2014 ;


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Ono što je jasno i letimičnim pogledom na izmene GUP je da se one donose kako bi se omogućila realizacija projekta "Beograd na vodi", odnosno kako bi se ugodilo interesima krupnog kapitala. (Građanska inicijativa Ne da(vi)mo Beograd)

FOTO GALERIJA

 Zamisao i urbanističke improvizacije: <i>Belgrade Waterfront</i>
  • Transparentnost Srbija: „Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu
  • Savski amfiteatar: Buduća namena celina
  • Savski amfiteatar: Postojeća namena površina
  • Sudbina Sajmišta

Ksenija Petovar: Princip proizvoljnosti i neautonomna profesija– okvir urbanog razvoja Beograda i pristup planiranju projekta ’’Beograd na vodi’’

Moj polazni stav je da projekat ’’Beograd na vodi’’ nije neka slučajnost ili izuzetak u beogradskom urbanizmu, nije nešto što do sada nije praktikovano u planiranju ovog grada. Ipak, velika razlika između ranijih politika i praksi je u (1) veličini/obimu projekta, (2) privatizaciji centralnog gradskog prostora koje je javno dobro i javni interes svih građana Beograda, i (3) gotovo izvesno ogromnim troškovima (tzv. aktivacija lokacije) koje će građani Beograda i Srbije uložiti u korist privatnog investitora. Ranije su se ovakvi projekti radili na znatno manjim područjima, i konsekventno sa manjim troškovima, sa slabijim negativnim učincima na urbanu strukturu i na socijalni, ekonomski, prostorni i kulturni razvoj grada, i na sreću građana Beograda, veliki broj ovih, mogu reči megalomanskih projekata, nije realizovan. U ovom slučaju, radi se o centralnom gradskom području, bukvalno o jezgru grada, koje može imati integrativnu ulogu u gradskom prostoru samo ako bude planirano i građeno kao multifunkcionalnopodručje sa dominantnim namenama kulturnih, obrazovnih i drugih javnih aktivnosti koje uvećavajujavna dobra i unapređuju javnu dobrobit i kvalitet života većine građana Beograda.

Da bi se razumela teza zašto projekat Beograd na vodi nije izuzetak ili slučajnost u beogradskom urbanizmu, treba reči da su četiri obeležja dominirala u planerskoj praksi u našoj državi u poslednjih nekoliko decenija, praktično od Drugog svetskog rata, i sva četiri su ključni uzroci niskog nivoa urbaniteta u gradovima u Srbiji, uključiv i Beograd. Prvo obeležje je dominacija principa proizvoljnosti, kojim su se rukovodili planeri i urbanisti, a još više političari i interesne grupe koje su imale ili imaju njihovu podršku. Planeri/urbanisti su imali (imaju) pravo (koje je bilo potvrđivano od strane brojnih stručnih komisija za planove, skupština koje su te planove usvajale itd.) da utvrđuju planske propozicije koje su u mnogo pogledu ugrožavale kako imovinska prava građana, tako i tradicionalne urbanističke matrice, ambijentalne vrednosti prostora i stečena prava građana i lokalnih zajednica. Paradigmatičan primer za ovakvu vrstu proizvoljnosti ili bahatosti jeste redefinisanje (’’ispravljanje’’) regulacionih linija parcela i granica između privatnih parcela u regulacionom planu prostorne celine Dedinje – Topčidersko brdo – Senjak, iz 1999. godine, kojim je preko hiljadu privatnih parcela izgubilo pravni status odnosno poništen im je legalni status koji su imale decenijama unazad. Drugi primer je praksa probijanja sobraćajnica i menjanja namene izgrađenih površina, čime su van legalnog statusa stavljana naselja i imovina koja je na tim prostorima postojala desetinama godina (primer brisanja sa urbanističke karte Orlovskog naselja u Mirijevu, urbanističkim planom iz pedesetih godina, koje je delegalizovano i stavljeno van pravnog sistema zbog novoplanirane saobraćajnice (Mirijevski bulevar i javne zelene površine). Naselje je izgubilo pravni status, ali je ostalo da traje, a sve građevinske intervencije su dobile obeležje ’’bespravne izgradnje’’. I tako smo imali situaciju da , istovremeno dok je reprezentativni objekat ’’Sava centra’’ gradjen bez urbanističke i građevinske dozvole, u Orlovskom naselju u Mirijevu dvojica vlasnika su prekršajno kažnjenja novčanom kaznom zbog toga što su bez dozvole u sopstvenim kućicama izgradili kupatila. Pošto nisu imali novca da plate prekršajnu kaznu, obojica su odrobijala po 60 dana u Padinskoj skeli. Orlovskom naselju je, inače, posle 30 godina vraćen pravni status sredinom 90-tih godina. Brojni primeri proizvoljnih i neobrazloženih izmena i dopuna generalnih i regulacionih planova mogu da potvrde iznetu tezu: od pomenute izgradnje ’’Sava centra’’ bez urbanističke i građevinske dozvole, koji su uslovili naknadne promene saobraćajne mreže, planiranog ’’probijanja’’ Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (čitaj: autoputa) kroz izgradjeno gradsko tkivo , izmene GUP-a i manipulacije tokom priprema i izrade projekta i izgradnje Mosta na Adi, pa sve do projekta o kome danas govorimo. Drugo obeležje, koje je u direktnoj vezi sa principom proizvoljnosti jeste odnos prema troškovima realizacije projekta. Decenijama smo svedoci ustaljene prakse prikazivanja fingiranih troškova i prikrivanja realnih troškova realizacije objekta ili projekta. Takva praksa je moguća zato što niko nikada u ovoj državi, nije odgovarao za probijene troškove, odnosno za višestruka prekoračenja prvobitno utvrđenih cena. Ta prekoračenja su, po pravilu, socijalizovana i prebacivana na budžet odnosno na javne fondove. Za brojne (usvojene) projekte uopšte i nisu utvrđeni čak ni orijentacioni troškovi, kao na primer, za planirani Unutrašnji magistralni poluprsten, kroz tri centralne gradske opštine, uključiv i izgradnju nekoliko tunela itd. Kada su u Beogradu građeni objekti od gotovo 30 spratova, (Istočna i Zapadna kapija, soliteri na Banjici) niko od aktera nije ni mislio, a kamoli postavio pitanje koliko će takav objekat da košta (troškovi izgradnje plus troškovi održavanja računati na amortizacioni vek objekta ) - ni projektant, ni urbanista, ni građevinsko preduzeće ni razne komisije koje su ove projekte odobravale. Troškovi izgradnje objekata (u koje su bile uračunate čuvene klizne skale, odnosno pravo na višestruko povećanje proizvođačkih cena zbog navodnog uticaja inflacije i drugih, tzv. nepredviđenih troškova, sve dok se ne završi izgradnja), kvalitet izvedenih radova (garantni rok bio je utvrđen na čitave DVE godine, isto kao i danas), kao i troškovi održavanja (investicionog i tekućeg) su bili nečija druga briga. Drugim rečima, ti troškovi su bili ’’socijalizovani’’, odnosno plaćani iz zajedničkih fondova i budžeta, ili su, što je mnogo češće bio slučaj, zgrade prepuštane propadanju. Samo da podsetim da je pre nekoliko godina licitaciona ponuda za prodaju zgrade Geneksa (tzv. Zapadna kapija) bila oko 350 eura/m2, u zoni gde su se cene stanova kretale između 1400 i 1600 eura/m2. Iako je Srbija napustila socijalističko planiranje i otisnula se u kapitalističke vode, zastupam tezu da je odnos prema planiranju i gradskom prostoru ostao isti. Postoji bezbroj primera proizvoljnosti kako u izradi planova tako i u njihovim izmenama, dopunama, tumačenju i samoj primeni. Treće obeležje je višestruka sprega/povezanost između političkih interesnih grupa i urbanista/planera kao profesije. Kako možemo objasniti čvrstinu, trajanje i neupitanost te sprege. Po mom sudu suštinski razlog je što u našem društvu ne postoje autonomna profesionalna/strukovna udruženja, koja su uslov za delotvorno funkcionisanje profesije, zaštitu profesionalnih standarda i zaštitu članova profesije od pritisaka sa strane. Osnovna misija profesionalnog / strukovnog udruženje je organizovanje i unapređenje profesije, zaštita interesa pripadnika profesije odnosno članova udruženja, kao i zaštita javnog interesa u sferi profesionalnog delanja. Profesionalna udruženja nastoje na unapređenju standarda, profesionalnog delanja i etičkih principa struke, s jedne strane, i zaštite interesa, profesionalnog integriteta i egzistencijalnih potreba pripadnika profesije, s druge. Prvi i najvažniji uslov za kvalitetno funkcionisanje profesionalnog udruženja je autonomija u odnosu na državu, upravljačku strukturu i političke partije. Samo autonomno profesionalno udruženje može da se bavi pitanjima od suštinskog značaja za unapređenje profesije, njeno kvalitetno delanje, građenje i zaštitu integriteta i dostojanstva profesije. Profesionalna udruženja u demokratskim državama podržavaju javni stručni diskurs i inicijative građana u oblasti planiranja i korišćenja prostora i podstiću lokalne vlasti na aktivnu saradnju sa udruženjima građana u gotovo svim pitanjima od važnosti za kvalitet života u gradu. Komunikacija sa građanima je od posebnog značaja zato što je dužnost profesionalnih udruženja da stručno artikulišu inicijative građana i na taj način pomognu da se pokrenute ideje bolje obrazlože i razumeju. Četvrto obeležje urbanističkog i prostornog planiranja u Srbiji je apsolutno i bezuslovno isključivanje javnosti i građana iz procesa izrade urbanističkih i drugih razvojnih projekata. Učešće građana je utvrđeno tz. javnim uvidom, odnosno ex-post prikazivanjem Nacrta projekta građanstvu i pravom građana da stavljaju komentare i daju predloge koje komisija razmatra. Prilikom donošenja Generalnog plana Novog Sada, sedamdesetih godina 20 veka, održano je oko 800 tribina i sastanaka u vezi plana. Naravno, ni jedna ključna primedba ili sugestija nije bila usvojena. Tako fingirano učešće građana kroz javni uvid održalo se do dan danas. Poslednjim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, obaveza javnog uvida pomerena je u fazu Koncepta plana, ali nije promenjen neobavezujući karakter javnog uvida. Da li u načinu odlučivanja o projektu ’’Beograd na vodi’’ i u samom planskom dokumentu postoje napred opisana obeležja planiranja i uređenja gradskog prostora – princip proizvoljnosti i neobrazložene propozicije, visoki troškovi iz javnih fondova bez efekata na unapređenje javnih dobara i kvaliteta života u gradu, istini za volju sa naznakom prikrivenih troškova nepoznatog iznosa, muk profesionalnih udruženja, i najzad, potpuno odsustvo javne rasprave i dijaloga o projektu. Šta saznajemo iz nacrta Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat ’’Beograd na vodi’’ (Republička agencija za prostorno planiranje, www.rapp.gov.rs). Projekat je zaključkom Vlade RS (01.05.2014. godine) utvrđen kao projekat od posebnog značaja za RS i grad Beograd. Iz Nacrta PP se ne može saznati u čemu je taj poseban značaj odnosno koji je to javni interes za realizaciju ovog projekta. Šta je pretežna namena prostora u ovom projektu? Kada se izuzme akvatorij reke Save (33,96 ha) i zona na levoj obali Save (27 ha), pokazuje se da je pretežna namena područja na desnoj obali Save (116 ha) – stanovanje i komercijalne aktivnosti – 45%. (str. 3) Ukupna površina planskog područja je 177, 27 ha. Iz tabele Bilansa površina - bilans se odnosi na sve tri zone – (str. 85) saznajemo: - Površine javnih namena čine 125,52 ha, odnosno 71% (javne saobraćajne površine – 29%, vodno zemljište/ reka(?) – 22%, javne službe, javni objekti i kompleksi – 6%, javne zelene i slobodne površine – 14%. (tabela na str. 85). - Površine ostalih namena čine 51,75 ha, odnosno 29%. Od toga površina predviđena za stanovanje čini 30,69 ha ili 17% od ukupne površine planskog područja, a komercijalne zone i gradski centri 21,06ha ili 12%. - Kada površinu predviđenu za stanovanje (30,69 ha) dovedemo u odnos sa delom planskog područja na desnoj obali Save (gde će ta stambena izgradnja biti realizovana), onda vidimo da površina predviđena za stanovanje učestvuje sa 26,5% u ukupnoj površni područja na desnoj obali. Nešto više o planiranim stambenim kapacitetima nalazimo u poglavlju 3.2 : Uticaj posebne namene na demografske i socijalne procese i sisteme (str. 61), odnosno podpoglavlju 3.2.1. Demografski razvoj. U tom podpoglavlju nalazimo sledeći iskaz: ’’Na planskom području je predviđena realizacija različitih namena i sadržaja, od čega oko 60% čini stambena izgradnja, koja je delimično prisutna na celom prostoru (str. 61). I dalje: Planom se ne precizira struktura stanova po veličini, ali se procenjuje da će znatno veće učešće imati veliki, luksuzni stanovi, što dovodi do prosečne veličine stambene jedinice od oko 170 m2 BGP (oko 135 m2 neto) (str. 61). I dalje: ’’Na planskom području će biti izgrađeno 6.128 stanova za planiranih oko 17.700 novih stanovnika’’(str.62) Prema navodima iz PPPPN, tržišna/prodajna cena stanova se procenjuje na 2.480 miliona eura (2.480.000.000 eura). Kada se broj stanova (6128) pomnoži sa projektovanom neto prosečnom površinom (135 m2), dobije se ukupna neto stambena površina od 827.280 m2, odnosno vrednost od oko 3000 eura/m2. (str . 62). Na stranu pitanje ko će kupovati stanove po prosečnoj ceni od 3000 eura, odnosno za stan prosečne veličine od 135 m2 oko 400.000 eura. Treba pomenuti da osnovni troškovi održavanja, naročito u zgradama visoke spratnosti iznose nekoliko stotina do više od hiljadu eura mesečno za stanove u zgradama visoke spratnosti i ovakve cene i površine. Da li se iko od zagovornika ovog projekta kao i obrađivača Plana upitao ko će biti kupci ovih stanova? Iz teksta PPPPN se, posredno, može zaključiti da će kupci biti građani Srbije, budući da se u ovoj zoni planiraju četiri nova obdaništa (sa po 270 dece, odnosno ukupno1080 dece) i dve nove osnovne škole, sa 1320 učenika. Pitanje na koje treba odgovoriti jeste kakav je to poseban značaj odnosno javni interes Republike Srbije i grada Beograda da investira u izgradnju (troškovi aktiviranja lokacije, poklanjanje zemljišta???) tolikog broja skupih i velikih stanova (25% površine zone, odnosno 60% od planiranih različitih namena i sadržaja). Podsećam da je do 1991. godine, stambena izgradnja mogla biti osnovom za proglašenje javnog interesa, ali to od tada, kao i po važećem Zakonu o eksproprijaciji nije moguće. Pošto za to ne postoji pravni osnov, onda je nađeno rešenje o tzv. posebnom značaju projekta za Republiku odnosno Beograd. U toj manipulaciji, Vlada Republike Srbije nije pokazala originalnost. Takvu istu odredbu primenila je i Vlada Republike Hrvatske, kada je privatnu investiciju izgradnje novog stambenog naselja sa golf terenima na visoravni Srđ, iznad Dubrovnika, proglasila projektom od posebnog značaja, i na ta način omogućila privatnim investitorima izgradnju iznad jednog od najverednijih prostora na Mediteranu, a lokalnu vlast i građane obavezala da iz gradskog budžeta izgrade pristupne saobraćajnice i komunalnu infrastrukturu. Ukratko, iz PPPPN za projekat ’’Beograd na vodi’’nije jasno zašto je, na osnovu kojih kriterijuma i na osnovu kog pravnog dokumenta (zakon, ustav, neki propis ili uredba) ovaj projekat proglašen od posebnog značaja za Republiku Srbiju i grad Beograd? Da vidimo koliko će ovaj poseban značaj koštati građane Beograda i Srbije. Na strani 63, PPPPN se daje procena da će aktiviranje lokacije koštati oko 480 miliona eura, ali se navodi da će postojati i dodatni infrastrukturni kapaciteti čiju visinu nije bilo moguće uključiti u obračun (na primer tunel ispod Save). Podsećam da je pre nekoliko meseci saopšten podatak da će aktiviranje lokacije ’’Beograda na vodi’’ koštati Republiku Srbiju odnosno grad Beograd oko 60 miliona eura. Sada je ta brojka uvećana osam puta, i sve to neodoljivo podseća na proizvoljno i neobavezujuće licitiranje troškova izgradnje Mosta na Adi (od početnih 90 na preko 500 miliona eura – sa pristupnim saobraćajnicama, kamatama i sl.) ali bez (za sada još uvek nepoznatih) troškova održavanja mosta a naročito kosih zatega, izgradnje UMP, tunela ispod Topčiderskog brda, nekoliko tunela na opštini Vračar, itd., itd. Da zaključim: Matrica ostaje ista. Relevatni podaci se ili prikrivaju ili ne znaju. Planski iskazi i procene se fingiraju i neuspešno nastoje dovesti u nekakvu logičku vezu. O troškovima, ceni projekta i preuzetim obavezama se ne raspravlja kao da je to vojna tajna iz vremena hladnog rata. O tome ko je će biti vlasnik tog zemljišta, da li je zemljište poklonjeno, prodato ili dato u zakup, po kojoj ceni, kakve su implikacije vlasničkog statusa zemljišta nema ni reči. Čiji propisi i pravni sistem će važiti na tom zemljištu? Kao i uvek do sada kada se nastojalo na javnoj raspravi o projektima važnim za razvoj grada, svaki pokušaj javne rasprave, iznošenja i sučeljavanja argumenata i postavljanja pitanja se odmah, od strane vlasti i gradskih stručnjaka, diskvalifikuje ocenama da se radi o unutrašnjem neprijatelju, glasnogovorniku partija u opoziciji, nezadovoljnom kritizeru i sl. Toga smo se bar naslušali. Ne treba posebno da podsećam da je ovakva praksa u potpunoj suprotnosti sa svim relevantnim dokumentima Evropske unije o razvoju gradova i pravu građana na informacije u oblasti životne sredine (Evropska gradska povelja, Arhuska konvencija). Na kraju, mogući ishod je da će i projekat Beograd na vodi biti još jedna u nizu megalomanskih zamisli koje je trebalo da menjaju sliku Beograda i na taj način ga učine svetskom metropolom. Da li se još neko seća projekata kao što su: kandidatura za Olimpijske igre, Savski amfitetar kao Središte kulture Treći milenijum, Savski amfiteatar kao centar nesvrstanih, EUROPOLIS u Savskom amfiteatru, itd. itd.? Koliko nas je koštalo proglašavanje Beograda kao grada budućnosti Jugoistočne Evrope? Problem je što svaki projekat košta sve više i više, što su preuzete obaveze sve veće i veće, i što će građani Srbije i Beograda, njihova deca, unuci i praunuci to sve uredno plaćati i otplaćivati, ili eventualno otići u dužničko ropstvo.

Princip proizvoljnosti i neautonomna profesija – okvir urbanog razvoja Beograda i pristup planiranju projekta ’’’Beograd na vodi’’ , Dr Ksenija Petovar, sociolog, profesor (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, CKZ 23. oktobar 2014.

„Beograd na vodi" u Londonu

Siniša Mali susreo se sa gradonačelnikom Londona Sajt Skupštine Beograda, 30. oktobra 2014:

Gradonačelnik Siniša Mali predstavio je investicioni plan i infrastrukturne projekte, kao što su „Beograd na vodi", projekat unapređenja javnog transporta i druge. Pre susreta sa Džonsonom, gradonačelnik Mali je na Ekonomskom forumu predstavio projekat „Beograd na vodi" i konkretne razvojne infrastrukturne projekte koji će se realizovati tokom sledećeg investicionog ciklusa. Kako je za realizaciju ovih projekata potrebna podrška investitora, Mali je naglasio da je od ključnog značaja strukturiranje javno-privatnog partnerstva. Ovaj model doprineće izgradnji podzemnih garaža, uređenju deponije Vinča, unapređenju u oblasti energetske efikasnosti, obnove i prošerinja vodovodne i kanalizacione mreže u Beogradu i drugih potencijalnih velikih infrastrukturnih projekata...

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net