fotografije: d. todorović
DOBRO DOŠLI: Koceljeva 2014.

Koceljeva – Festival zimnice >

Druga faza

Ministarka Zorana ne došla u turšiju, ali će, kao i sve drugo, ubrzo doći. Zato se, pre sat, javio Premijer, sve pozdravio, izvinio se što ne može dođe, i svima poručio da se lepo osećaju! I da se kaže, svi su se lepo i osećali!

Koceljeva je mala, i samo takva, opština u zapadnoj Srbiji, skoro pa na pola puta između Valjeva i Šapca. Bila zanimljiva i zato što na poslednjim izborima najveće partije, ni SNS, ni DS, nisu prešle cenzus. Obe imale četiri koma nešto podrške građana. Pobedila, ubedljivo, sa 58 posto osvojenih glasova, "Grupa građana Veroljub Matić". Međutim, desilo se, ko što biva, da je predsednik opštine, gospodin Veroljub Matić, koji u ime transfera post’o Republički poslanik, sa svi svoji odbornici, prešao u SNS, pa je Koceljeva uzela da bude još poznatija i slavnija.

Šta to znači videlo se u majskim poplavama. Premijer i gospodin Aleksandar Vučić prvo, pre Obrenovca, pa vojnim zrakomlatom, sleteo na asvaltni put pored Koceljeve. Iako kišilo don’o, i lično uručio, ćebad, ‘leba i vode. Dobio aplauz i rek’o doneti još. Nije ponovo slet’o, što ne znači da neće, ako bude trebalo.

SVI DA ZNATE: U međuvremenu, Koceljeva, što bi se reklo, živi, radi i funkcioniše. Prošli vikend, tačno u subotu, održan Festival zimnice. Kako javljeno da u turšiju stiže lično potpredsednica Vlade i Partije, gospođa ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović, reporter "Vremena" poita na lice mesta. Čim stiže reporter, upade u obnovu, pravac obilazni put, na kome Tamnava odnela stubove mosta. Na licu mesta opšti radovi, radnici sa šlemovi, priključeni na generator, ili kako se to zove, seku ogradu. Tu onaj za puteve Drobnjak, gospodin od Koceljeve Matić, jedan sa šlem u ruke, koji uz’o veli da ovo nije nikakva promocija, nego druga faza obnove. Ekipa RTS-a, sa svi na ti, sve postroji, onaj sa šlem uze kaže, Danas smo na mostu, na putu prvog A reda, Valjevo – Šabac, u pitanju je sanacija mosta koja je bila neophodna, ovo je deo druge faze obnove putne infrastrukture... Namestiše i direktora onog Drobnjaka, košta 73 miliona, rok 75 dana... Reč dobi i SNS poslanik Matić, koji kaonoti g. Palma, samo predsednik SO Koceljeva, jerbo zakon ne da bude više predsednik opštine i poslanik. Matić bi kratak i jasan, Ovo je značajno za Koceljevu i za celu Srbiju! Još se javi onaj Drobnjak, sad će projektuju mostove bez stubova, jer voda potkopava stubove, Matić sve pozva na otvaranje zimnice, posle nemaju obaveza, samo druženje...

U Koceljevi sve na mestu i svečano, na ulici se sprema gulaš u kotlići, na tezge vazdan tegli sa ajvar i još koječega. Pojaviše se maskenbal deca na turšija temu, izađoše na binu, na binu izađe i rukovodstvo. Voditeljka prvo pa dade reč predsedniku opštine prezimena Ilinčić, Dobar dan dragi građani, ovo je impozantno! Javi se gospodin narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Matić, Drage gošće, dragi gosti, pre nego što pročitam ono što sam pripremio, ja moram da vam kažem nešto što treba svi da znate, premijer Republike Srbije javio se pre sat, sve vas pozdravio, izvinio se što nije mogao da dođe, zato što mu je festival prošle godine ostao u lepoj uspomeni, sve vas pozdravlja, svima želi da dobro prodajete, da se zabavljate, i da se lepo osećate u Koceljevi!

Onda Matić pročit’o ono što je pripremio, pa se javio gospodin državni sekretar, zamenik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dejan Trifunović. Sekretar i zamenik bio na visini, Dragi moji sve vas pozdravljam u ime Vlade, puno mi je srce da vas vidim... mi smo danas ovde nešto korisno uradili, počeli su radovi na sanaciji mosta, što je druga faza... ono što je bitno je da menjamo Srbiju nabolje... Završi se i to, na binu izađoše maskembalirana deca, rekoše da će to traje, sve do uveče, kad nastupa, a ko bi drugi, "Amadeus bend" ...

Reporter opazi da gospodin Matić daje izjavu za kamere, Za manifestaciju se čulo i izvan granica, ali to nije suština, manifestacija je bitna za razvoj, opština je u vrhu investicija i privrednog razvoja, i biće još uspešnija... Kad se tako zadesi, i novinar "Vremena" iskoristi priliku pita pitanje, Koekude otkude gospodin Matić u SNS? Matić odgovori da je, iz pozicije Grupe građana koja je na vlasti funkcionisala deset godina, motiv da pređu u SNS bilo ono što je ta partija nudila Srbiji. Rezultati prelaska u SNS se vide, jer on je izabran da bude dobro građanima, a ne njemu. Sve se vidi kroz investicije i infrastrukturu, opština je dobila dosta, fabriku pirotehnike, obuće, sudska jedinica ostala u Koceljevi... Trebala dođe ministarka Zorana? Jeste, odgovori Matić, ali Vlada ima radni dan, Premijer se direktno javio, ona nije mogla doći, ali će ubrzo doći, jer ako Predsednik države dođe dva puta, ako Premijer dođe dva puta, nema razloga da ne dođu i ministri u bilo kojoj prilici...

GOLOČELO: Novinar se pope na sprat zgrade pored bine, gde bila izložba slika. Prisutna organizatorka, prosvetni radnik u penziji, objasni da imali likovnu koloniju, dobili punu podršku. Od umetnosti likovne svega, ima paunova sa šareno perje, šarenoga rascvetanog cveća, tu i verska tematika, portreti, pejzaži... Organizatorka nastavi da imali 22 učesnika, imaju jednog akademskog slikara, izložba međunarodna, zastupljena žena diplomate iz Belorusije, uze naglasi, prva izložba, pa međunarodna... Silazeći reporter nabasa na jednog što odbornik, bio Matićeva Grupa građana, još sa Matić otac bio aktivista, ali sad opozicija, oko prelaska kolega u SNS samo veli da to duga i teška priča, i da se zna na čiju sve vajdu... neće crta.

Tako nadojen i informisan novinar upade u te tezge sa zimnicu, sve za pogledati, ajvar, pa još tog ajvara, pa paprike u turšiji, kolutovi kiselih krastavčića sa ljutom papričicom u sredini, a štandovi, štandovi ko upisani, ima tije aranžmana pamet da ti stane, sa strane grozdovi ljutih papričica, u koje neka bela ‘tica raširenih krila, a napred po tezgi, napred po tezgi sve na artije krasnopisom ispisano šta sve ima u tegle. Svoj slučaj Stanislav iz Svileuve, kod koga piše da izrađuje stilski nameštaj. U njega izloženo ogledalce koje uramnjeno u rezbarenog i dvoglavog srpskog orla. Stanislav stoji pored dvoglavog ogledala sa flašom mlevenog paradajza, krupan, vežena košulja razdrljena da se vidi drveni krstić, na glavi šajkača sa srpski znak, napred na jeleku srpski grb sa krunom, preko celih leđa ista orlovi sa krunom heraldika...

Iza tije tezgi sa turšiju malen plavi šator gde se druže zvanice, nedaleko i veći šator za učesnike, goste, kojima dop’o bon za piće i ‘ranu, drvene klupe, pasulj, gulaš i škembići sa kazana. Do ulice ugostiteljski objekat, ispred se okreće, brat bratu, 101. prase na metalnom ražnju. Niz ulicu, i uz ulicu, takmičenje u pripremanju gulaša. Posade odasvud, Blizonje, Vladimirci, Valjevo, Šabac, a ima i SNS 1 i SNS 2, a ima i Hrtkovci. Jedan u SNS majici, dok meša kotlić, veli, Slikaj, i treba da slikaš. Do SNS kotlića posada Kraljevine Srbije. Imaju zastave, veliku sliku Prestolonaslednika, i uramljenog Princa sa Princezu. Posluju, ništa ne velu. Na početku ulice, kod Batajnica posade, razvezle se harmonike, Harmonika svira, kolo sitno veze...

Novinar uze da se vrati u tezge i turšiju, uhvati kako jedan od izlagača veli u kameru, Sve je empirija, iskustvo i osećaj... Dalje sve sam ajvar, paprika, razni drugi mešpajz, na prodaju i kape i šajkače, štrikani prsluci, cveće i razna zimzelen, liciderska srca, rakija u flaše i čokanjčići, med, vanilice, štrudla s makom... Reporter se obustavi kod tezge na kojoj pisalo Goločelo. Vlasnik objasni da to ime sela, nedaleko Miličinice, koja podaleko od Koceljeve. Bi spreman na razgovor, pošto je, kako reče, "Vreme" proruski orijentisano. U to ime zapalismo po savijušu, pa Miša Puljezević uze kaže, sa ženom se bazir’o na proizvodnju ajvara, od pečenih, oljuštenih i ceđenih paprika. Eksperimentišu i sa orahovačom i višnjevačom, ima i džem od ljutih papričica, ove godine ubacili i sremuš, grožđe u turšiji, sladak, kiseo i ljut ukus... Šta ima da ima, muka, rad i trud, da mu je neko rek’o da će ovo raditi, ne zna šta bi mu rek’o, elektrotehničar bez posla, morali da probaju. Okrenuo se sto posto, sa asvalta u selo, uzeli u Riđakama kuću u zakup, rade i kupinu, malinu, žive kako se može, i kako se mora. Od države ništa nije uzeo, niti mu treba, sve sa ženom napravio, prodaju po sajmovima, po kućama, imaju stalne mušterije, to se nekako širi, ne zna šta više da kaže, živi od toga...

Na ulici, gde se u kotlići i ranije sprem’o gulaš, dimilo je i čvarilo sve u šesn’es’. One harmonike plus bas instrument u trećoj fazi, samo što nisu upale u gulaš, sitne i razvlače, Rekla nana da mi daš...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

  • JA SADILA, JA BRALA: Zimnica...
  • ...i nešto za pojesti

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net