foto: afp

Portret savremenika – Albin Kurti >

Pregovarač koji priznaje samo sud svoje nacije

Kako će dijalog Beograda i Prištine, sa kosovske strane, voditi neko ko je od samog početka njegov oštar protivnik, kako poveriti u ruke sprovođenje sporazuma političaru koji je neprijateljski raspoložen prema bilo kakvom mešanju međunarodne zajednice u kosovska posla, a sam sporazum je delo upravo te međunarodne zajednice, odnosno koliko je budućoj kosovskoj vladi uopšte stalo do sporazuma

Dogovorom da predstavnik pokreta Samoopredeljenje bude onaj koji će ubuduće voditi tehnički dijalog Prištine i Beograda, stekli su se uslovi da konačno bude formirana nova kosovska vlada. Ujedno, dogovoreno je i da lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa bude novi predsednik kosovskog parlamenta. Ovakav sporazum potpisan je između postizborne koalicije opozicionih stranaka, koju predvodi kandidat za premijera Kosova Ramuš Haradinaj, i pokreta Samoopredeljenje. Dogovor su podržali i poslanici Srpske liste u kosovskoj skupštini. To znači da će sadašnji premijer Kosova Hašim Tači i njegova Demokratska parija Kosova ostati u opoziciji.

Novi šef tima za pregovore sa Beogradom biće Albin Kurti, lider Samoopredeljenja i čovek koji se vrlo oštro protivio Briselskom sporazumu između Beograda i Prištine. Ovakav izbor uznemirio je mnoge duhove, zabrinute za budućnost sporazuma i njegovo sprovođenje. Sudeći po prvim reakcijama Albina Kurtija, ta zabrinutost nije sasvim neosnovana. U tački 5 sporazuma koja se odnosi na dijalog Beograda i Prištine piše da se potpisnici zalažu za kvalitetan dijalog koji će biti zasnovan na dobro pripremljenim principima koji će biti orijentisani i fokusirani na pitanja u interesu Republike Kosovo, i dijalog koji će biti zasnovan na reciprocitetu i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta. "Potpisnici sporazuma će se uvek usaglašavati u vezi s pitanjima koja će se razmatrati u dijalogu. Dijalog je odgovornost Vlade i Vlada će izabrati osobu iz Samoopredeljenja koja će voditi dijalog", piše u sporazumu. Iako se nigde ne pominje Srbija, podrazumeva se da će se razgovori voditi između Beograda i Prištine. Albin Kurti, međutim, za sada ne daje nikakve naznake da ima nameru da pregovara sa predstavnicima Vlade Srbije – rekao je da će dijalog biti vođen samo sa Evropskom unijom, Evropskom komisijom i sa kosovskim Srbima.

"Akcenat sporazuma je ekonomski razvoj, reforme, integracije Kosova i socijalni dogovor. Dijalog će biti vođen samo sa EU i EK, kao i sa kosovskim Srbima u cilju njihove integracije u naše društvo. Od danas počinje velika promena na Kosovu. Nećemo imati vladu Tači 3, već novu vladu kojoj će građanin biti u centru pažnje. U sporazumu je sve jasno", rekao je Kurti na prvoj konferenciji za novinare nakon što je saopšteno da će dijalog ubuduće biti poveren pokretu Samoopredeljenje. Prištinski list "Tribuna" piše, a beogradski mediji prenose, da su strane diplomate zabrinute zbog takvog scenarija jer bi Samoopredeljenje imalo kapacitete da revidira sve tačke do sada postignutih dogovora u Briselu.

BUNTOVNIK SA UNIVERZITETA: Albin Kurti je krajem devedesetih bio svojevrsna zvezda takozvane građanske Srbije i bloka koji je bio protiv režima Slobodana Miloševića. Zbog organizovanja studentskih demonstracija proveo je gotovo tri godine u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu, po optužbama za terorizam. Bio je zvanični portparol albanskih studenata na Kosovu, a u tadašnjim intervjuima naglašavao je da njihove demonstracije "nisu političke i da nemaju ništa sa političkim partijama". List "Naša borba" odlikovao ga je krajem devedesetih ordenom za toleranciju, ali Kurti nije došao u Srbiju da primi nagradu.

Prvi put je uhapšen u oktobru 1997. godine, zbog organizovanja studentskih protesta na Univerzitetu u Prištini. U avgustu naredne godine zapošljava se u kabinetu Adema Demaćija, političkog lidera Oslobodilačke vojske Kosova. Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, Kurti je pokušao da napusti zemlju, kako su tada pisali mediji, preobučen u ženu, ali ga je srpska policija uhapsila. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa Kosova, Kurti se našao među nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su prebačeni na srpsku teritoriju, van Kosova. Konkretno, iz zatvora u Lipljanu prebačen je u Požarevac. U martu 2000, pred sudom u Nišu, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i terorizma. Tokom suđenja, odbijao je odbranu, te poručio: "Meni može da sudi samo sud mog vlastitog naroda. Ne priznajem ovaj sud, ne priznajem Srbiju, ne priznajem Jugoslaviju." Na izricanju presude ostao je dosledan: "Nevažno je da li će te me osuditi i na koliko. Sve što sam radio, radio sam dobrovoljno i sa dostojanstvom. Ponosan sam na to, i kad bih mogao, ponovo bih sve isto učinio." Petnaestogodišnje robije spasao ga je pad Miloševićevog režima i međunarodni pritisak na novu vlast da što pre oslobodi sve zatvorenike sa etiketom "politički". Iz zatvora u Požarevcu oslobođen je 2001. godine.

U prvim godinama nakon izlaska iz zatvora nije se otvoreno politički angažovao, ali jeste bio prisutan u javnosti kao žestok kritičar međunarodne zajednice i UNMIK-a, i kao neko ko je stalno i uporno ukazivao na korupciju u kosovskim institucijama. Organizovao je proteste u znak podrške porodicama kosovskih Albanaca nestalih tokom ratnih sukoba i konstantno proklamovao važnost prava Kosova na samoodređenje i samoopredeljenje. U međuvremenu, 23. aprila 2003. doveo je do kraja studije prekinute političkim angažmanom i potonjim dešavanjima. Stekao je zvanje inženjera kompjuterskih i telekomunikacionih nauka na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Za svo to vreme, bio je aktivista Mreže Akcija za Kosovo (Action for Kosovo Network, AKN), koja je osnovana još 1997. godine. Programski ciljevi ove organizacije bili su ljudska prava, socijalna pravda, kultura i umetnost.

BEZ PREGOVORA, SAMOOPREDELJENJE: U junu 2005, aktivisti AKN ispisali su grafit na nekolicini zgrada UNMIK-a: "Bez pregovora, samoopredeljenje!" Tako je nastao pokret Samoopredeljenje, ali je to je bio povod za hapšenje stotinak aktivista AKN-a, uključujući i Kurtija. Ovim grafitima, pokret Samoopredeljenje zahtevao je referendum o statusu Kosova, tvrdeći da se samo referendumom i upotrebom međunarodno priznatog prava na samoopredeljenje može naći demokratsko rešenje za Kosovo. Za pokret Samoopredeljenje, bilo kakva vrsta pregovora značila je kompromis sa slobodom.

Stalni protesti, incidenti i hapšenja obeležili su kako sam pokret Samoopredeljenje tako i političku biografiju Albina Kurtija. U februaru 2007. dvojica aktivista Samoopredeljenja poginula su, a još njih 80 je povređeno, kada su rumunski policajci UNMIK-a ispalili plastične i gumene metke na protestante koji su izazivali nerede. Sam Kurti je uhapšen. U pritvoru je ostao do jula, a onda je prebačen u kućni pritvor. Način na koji je uhapšen i zadržan kritikovan je od strane Amnesti internešenela i drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava, zbog brojnih nepravilnosti tokom procesa. Na kraju je, 2010. godine, osuđen na devet meseci zatvora. Kurti je osuđen za "učešće u grupi koja je opstruirala zvanična lica u obavljanju svojih zvaničnih dužnosti". Ipak, ubrzo je pušten na slobodu jer je Okružni sud u Prištini uzeo u obzir vreme koje je već proveo u pritvoru. Sama presuda je u određenim krugovima, kako kosovskim tako i međunarodnim, učvrstila njegov status borca za ljudska prava i ikonu nenasilnog otpora.

No, jedna epizoda iz 2009. godine svedoči o tome da otpor Samoopredeljenja nije baš uvek bio nenasilan. U avgustu te godine, aktivisti Samoopredeljenja isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila, gnevni zbog činjenice da ova misija Evropske unije planira da sklopi sporazum sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova. Događaj je bacio ozbiljnu senku na sliku koju je Samoopredeljenje do tada imalo u javnosti, a osim toga, doveo je u pitanje i političku zrelost čitavog pokreta kao i samog njegovog lidera. Jedno od poslednjih hapšenja Albina Kurtija dogodilo se u januaru 2012. godine. Kosovska policija uhapsila ga je sa još nekoliko desetina pristalica Samoopredeljenja kod Merdara gde su izbili sukobi policije i demonstranata, koji su uprkos jakim snagama bezbednosti na putu između Podujeva i Merdara, blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije. Pre hapšenja Kurti je rekao da "postoje ljudi u Prištini kojima ne odgovara da Kosovo funkcioniše kao parlamentarna republika, jer imaju mnogo interesa kada je u pitanju uvoz, odnosno prodaja srpske robe". "Zapravo se čitava priča o uvozu srpske robe i nepristajanje zvaničnih organa Republike Kosova na reciprocitet, kada su u pitanju mere u vezi sa trgovinom dešavaju zbog toga što određeni krug ljudi u Prištini koji sedi u vladi, odlučuje o svemu u korist sopstvenih interesa", rekao je Kurti.

U proteklih godinu dana oštro je kritikovao pregovore Beograda i Prištine, kao i politiku srpskih zvaničnika, glasno se zalažući za bojkot proizvoda iz Srbije na Kosovu. Prema njegovom mišljenju, Briselski sporazum doneo je "veoma dobre rezultate Srbiji, a Kosovu nikakve". Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji u martu 2014. rekao je da se njihov ishod "može nazvati homogenizacijom hegemonije", kao i da Srbija "želi da postane mala Rusija na Balkanu, a drugi da im budu sateliti". A onda se na kosovskim izborima ove godine dogodilo svojevrsno iznenađenje, kada je Samoopredeljenje osvojilo više od 13 odsto glasova i postalo važan faktor u kreiranju buduće strukture kosovske vlasti. Već tada je bilo jasno da bi takav ishod mogao da uzdrma političku dominaciju Demokratske partije Kosova i Hašima Tačija.

PREOKRET: Sada, kada je već izvesno da će dijalog Beograda i Prištine voditi neko iz Samoopredeljenja, a sva je prilika da će to biti upravo Albin Kurti, postavlja se čitav niz pitanja. Od toga kako će dijalog voditi neko ko je od samog početka njegov oštar protivnik, do pitanja kako poveriti u ruke sprovođenje sporazuma političaru koji je neprijateljski raspoložen prema bilo kakvom mešanju međunarodne zajednice u kosovska posla, a sam sporazum je delo upravo te međunarodne zajednice. Dalje, ostaje otvoreno i pitanje koliko je budućoj kosovskoj vladi uopšte stalo do sprovođenja i poštovanja sporazuma, ako ga poverava nekome ko je toliko protiv svega u vezi sa tim. Nije isključen, međutim, ni drugi scenario, u kom bi Samoopredeljenje "smanjilo doživljaj" u pogledu svog rigidnog stava prema Briselskom sporazumu, zarad učešća u budućoj vlasti.

Ovo poslednje je možda i najverovatnija opcija, sudeći po reakcijama na vest da će Albin Kurti voditi tehnički dijalog Beograda i Prištine. I beogradski i prištinski mediji, pozivajući se na diplomatske izvore, saglasni su da predstavnici zemalja Evropske unije trenutno nemaju ništa protiv toga da Kurti vodi tehnički dijalog. Ovo ne čudi, s obzirom na to da je Evropskoj uniji prioritet čvrst koalicioni dogovor između bloka predvođenog Ramušem Haradinajem i Samoopredeljenja. Čvrst dogovor i dosledno poštovanje dogovorenog prioritet su međunarodnoj zajednici, jer onda može da kaže da je na Kosovu postignuta politička stabilnost i da koliko-toliko ovaj deo regiona stavi ad acta, makar u tom jednom pogledu. Beogradski mediji kažu da, iako Kurti zbog svojih tvrdih stavova o dijalogu nije uvek nailazio na razumevanje Brisela, sada se ta situacija može promeniti, jer je Kurti donekle ublažio svoj odnos prema razgovorima s Beogradom.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net