foto: ivan šepić
BUSPLUS NA PREGLED: Kontrolori u akciji

Gradski prevoz u Beogradu >

Sezona lova na kontrolore i vozače

Možda će zvučati preterano, ali stvar baš i nije pod kontrolom. Nije najveći problem slobodnog tumačenja "BusPlusa" to što je u maju ove godine kupljeno tri puta manje karata nego u maju 2012. godine, već to što je za nepune tri godine u sistemu gradskog prevoza povređeno 136 zaposlenih, od kojih je osmoro zadobilo teže telesne povrede

Od 2000. do 2012. godine, policiji je godišnje prijavljivano od 30 do 50 slučajeva napada u kojima su žrtve bili vozači, kontrolori ili kondukteri zaposleni u sistemu javnog gradskog prevoza u Beogradu. Polovina te brojke su vozači, a polovina oni koji su zaduženi za kontrolu i prodaju karata. Za period od 2009. do 2012. godine policija kaže da je karakteristično da su se fizički i verbalni sukobi uglavnom svodili na konflikte putnika sa vozačima i kontrolorima, i da je zabeležen pad u broju takvih incidenata.

Nakon 2012. godine, kada je uveden "BusPlus" sistem naplate karata, brojke počinju da rastu: u prvoj godini MUP je evidentirao 99 napada (61 na vozače, 36 na kontrolore, a dva na konduktere), 2013. bilo je 128 napada (59 na vozače, 66 na kontrolore i tri na konduktere), a za prvih osam meseci ove, 2014. godine, registrovano je 209 napada (167 na vozače, 130 na kontrolore i 12 na konduktere).

SMENA VLASTI I KONFUZIJA: U sistemu gradskog prevoza u Beogradu učestvuju privatna prevozna preduzeća, JKP Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd", preduzeće "Apeks solušn tehnolodži" i Direkcija za javni prevoz Grada Beograda. Zadatak svih njih je da prevoze skoro dva miliona Beograđana.

Ovaj komunalni posao, poput odnošenja smeća i snabdevanja vodom i strujom, postaje neočekivano komplikovan kada je bivši gradonačelnik Dragan Đilas, pod kasnije osporavanim uslovima, uveo novinu u način plaćanja gradskog prevoza – "BusPlus" sistem. Tadašnja gradska opozicija, predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) oštro je to kritikovala, građani takođe: na Trgu republike su danima organizovani protesti na kojima su se nadležni pozivali da ne uvode GMO hranu u Srbiju, da ne uvode Srbiju u NATO i da iz Srbije izbace "BusPlus". Na Fejsbuku su pravljene grupe u kojima je praktično objašnjavano kako i zašto "BusPlus" ne treba da postoji. Celu tu igru prati porast cene prevoza, često se menjaju pravila korišćenja novog sistema (treba se/ne treba se validirati; ulazi se na prednja vrata/ulazi se na sva vrata...).

Nakon što je SNS osvojio vlast u Beogradu, političke kritike su prestale; do najavljivanog poništavanja ugovora sa kompanijom "Apeks" nije došlo, Fejsbuk grupe protiv "BusPlusa" i dalje postoje i aktivne su. Od 1. septembra, zbog loše finansijske situacije celog sistema, broj autobusa je manji za deset odsto nego što je bio prethodnih godina u vreme zimskog reda vožnje, kontrolori su otpočeli "rigoroznije" da rade svoj posao, a kazna za one koji nemaju kartu je povećana na 6000 dinara, odnosno 3000 ako se plati u roku od osam dana, ili 2000 na licu mesta. Takođe, putnici u beogradskim autobusima i tramvajima u poslednje vreme čitaju propagandni materijal Direkcije za javni prevoz u kome im se objašnjava da se javni prevoz mora plaćati.

Osim pomenutih letaka, novi gradski zvaničnici nisu ulagali mnogo truda da korisnicima gradskog prevoza objasne celu zbrku. To je prepušteno tabloidima i stranačkim saopštenjima, zbog čega je šira javnost dalje mogla da zaključuje samo na osnovu ličnih političkih sklonosti. Konfuzija političkih stavova o "BusPlusu" ostavila je, dakle, putnicima prostor da sami tumače šta je "BusPlus" i treba li mu dati tih 73 dinara, koliko košta pojedinačna karta.

OPASNE PROFESIJE: "Problem je što je ‘BusPlus’ na početku svoje implementacije poistovećen sa ‘Apeksom’", kaže Darko Maksić, direktor kontrole u preduzeću "Apeks solušn tehnolodži". "Kako je vreme odmicalo, kako su se političke kampanje smenjivale, mi smo bili uključeni u sve to. Bili smo sami protiv svih i na taj način smo zloupotrebljeni. Najveća posledica svega toga, nažalost, jeste rast napada na kontrolore", smatra Maksić.

Dok govori za "Vreme", prekida ga telefonski poziv. Zovu iz "Blica" da pitaju o najnovijem napadu. Maksić usmerava novinara na Direkciju za javni prevoz pravdajući se da je takva procedura, pa objašnjava: "Da, još jedan napad jutros. Putnica je udarila šamar kontrolorki i izgrebala je po ušima i licu jer nije htela da izađe napolje. Srećom, bio je to tramvaj španac, pa su je verovatno snimili i verovatno će je naći..."

foto: ivan šepić

Trenutno u autobusima, tramvajima, trolejbusima i vozovima koji su u sistemu gradskog prevoza ima oko 270 kontrolora koji su zaposleni u preduzeću "Apeks" i koji u celom sistemu gradskog prevoza imaju zadatak da naplaćuju karte. "Ne mogu tačan broj da vam kažem, jer se to stalno menja. Jedan broj ugovora ističe, nekima se produžuju, ovima koji se nisu snašli na probnom radu se ne produžavaju, neki odustaju, a skoro svakog dana stižu novi CV-jevi i stalno novi ljudi dolaze. Kroz ‘Apeks’ je od 2011. godine prošlo preko hiljadu ljudi. Ostali su zaista najbolji radnici i najprofesionalniji kontrolori", priča Maksić.

Zaposleni rade u smenama, imaju pauze za ručak, redovnu platu, nekolicini radnika iz Obrenovca se pomaže da obnove poplavama oštećene kuće. "O podršci kompanije našim zaposlenima, nažalost, može više kontrolor da vam govori", kaže Maksić. U tom trenutku se u razgovor uključuje kontrolorka Jelena: "Imamo bukvalno svaku pomoć. I direktora, i svog šefa i celog rukovodstva. Mene kada su napali, nisam stigla da pozovem Hitnu pomoć jer mi je telefon stalno zvonio – svi su zvali da čuju da li sam dobro." Nju je u Zemunu pretukao, kako je policija utvrdila, momak devojke koju je prethodno zamolila da kupi kartu ili da izađe. Napadač je od Žarkova jurio autobus, stigao ga na okretnici na Keju oslobođenja i izudarao kontrolorku.

"Naši kontrolori su prošli sve potrebne obuke. Postoje modeli obraćanja i ponašanja prema putnicima, kolegama i drugim učesnicima u saobraćaju. Postoje i modeli izbegavanja sukoba, međutim, vidite i sami da to nije dovoljno. Nemamo palice, nemamo lisice, nemamo značku da bi izašli na kraj sa onima koji ne žele da plate uslugu koju koriste", objašnjava Maksić, a Jelena dodaje da bi sve bilo lakše da imaju status službenog lica.

Duže iskustvo sa ovakvim odnosom sugrađana prema svojim zaposlenima imaju u GSP-u. Slavica Stevanović, portparol GSP-a, kaže da uvođenje statusa službenog lica ne bi rešilo ništa jer će i tada postojati isti problem – neprocesuiranje napadača. "I pored svih sigurnosnih zaštita u autobusima i drastično smanjenog čekanja policije da dođe na mesto incidenta, stanje se ne popravlja. Za tih nekoliko minuta, koliko je danas policiji potrebno da reaguje, napadač pobegne."

foto: ivan šepić

"Najčešći napadači na vozače u gradskom prevozu nisu putnici, već drugi učesnici u saobraćaju, ali nema tu pravila. Iako vozači ne ulaze u konflikte, teško je izbeći pijanog čoveka koji traži problem. Lome nam vozila zato što sami procene da ih vozač nije pustio da prođu, na primer. Čovek nam je osam meseci ležao u bolnici jer ga je pretukao napadač koji od autobusa nije mogao da se isparkira. To je potpuno poražavajuće. A ti ljudi samo rade svoj posao", kaže Stevanovićeva.

"Lepo je rekao onaj kontrolor kad je pre dva, tri dana bio kod gradskog menadžera – to je isto kao kad neko u pekari uzme hleb, prođe pored prodavačice i ne plati. A to da neko išamara kontrolora zato što mu traži kartu u autobusu je van pameti. Bitno je podići svest građana da je prevoz usluga koja mora da se plati. Isto kao kablovska ili mobilni. Za to je potrebno vreme, edukacija i informisanost svih građana", kaže Darko Maksić iz "Apeksa". Inače, citirani kontrolor je Aleksandar Milenković, a kod gradskog menadžera Gorana Vesića otišao je zbog incidenta koji se desio 3. septembra, kada ga je u autobusu na liniji 84 jedan mladić pretukao nakon što mu je tražio kartu.

Vesić je tada rekao medijima da veruje da će napadač na Milenkovića biti brzo pronađen i kažnjen, a onda je iskoristio trenutak da kaže i da je većina građana prihvatila najnoviju kampanju, misleći na deljenje letaka o smislu plaćanja prevoza. Izneo je i rezultate neke analize prema kojoj neplatiše nisu najsiromašniji, već "bahati, mlađi ljudi koji misle da im je sve dozvoljeno".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net