foto: fonet / ap
U SENCI UKRAJINE: Grupni portret šefova država i vlada članica NATO-a u Njujorku

NATO – Odgovor na krizu u Ukrajini >

Svi za jednog, NATO za sve

Na samitu NATO-a održanom u Velsu, 4. i 5. septembra, Alijansa je demonstrirala jedinstvo i odlučnost da brzo interveniše ukoliko bi Rusija izvršila agresiju na još neku državu u svom okruženju. Sve se, međutim, ipak svelo na umirivanje istočnih saveznika simboličnim odlukama, evropske države su SAD nametnule mirniji pristup. I ako NATO nije Rusiji "objavio rat", kao što su neki priželjkivali, i ako je Osnovni akt između Alijanse i Moskve ostao na snazi, mada su neki hteli da ga ponište, rovovi su produbljeni, bezbednosna arhitektura promenjena, a novi hladni rat se nastavlja

Sa NATO-om nikada niste sami. NATO je vaš prijatelj i zaštitnik. Kada je najpotrebnije, tu je NATO. Spavajte mirno, NATO vas čuva. Tako su glasile poruke predsednika SAD Baraka Obame u glavnom gradu Estonije Talinu, neposredno pred početak "istorijskog" samita NATO-a u Velsu. Ne baš tim rečima, ali zvučalo je kao reklamna kampanja regrutnih centara američke vojske, koji vam obećavaju da ćete kao marinac, foka ili pak običan prašinar proputovati svet i upoznati zanimljive ljude.

Obama je u Estoniju otišao da bi "umirio" baltičke zemlje koje se pribojavaju agresije Rusije po ukrajinskom scenariju. Nije da je Moskva do sada pokazala bilo kakve ambicije da anektira neko novo parče zemlje u nekoj od susednih država na kome većina govori ruski, ali nikad se ne zna. Ruski predsednik Vladimir Putin okarakterisan je kao "neuračunljiv", Kremlj se optužuje da vodi agresivnu ekspanzionističku politiku, a jedini koji može da garantuje nezavisnost država koje su nastale posle raspada SSSR je NATO.

Obama je partnerima NATO-a na Baltiku obećao podršku koja je "neraskidiva, čvrsta kao stena i večna", te da Estonija "nikada više neće biti sama" i da je "odbrana Talina, Rige i Vilnjusa jednako važna kao odbrana Berlina, Pariza i Londona". Ako se neko pita koja je uloga NATO-a posle pada Berlinskog zida, dobio je odgovor. Svoju odlučnost da agresiji Vladimira Putina stane na put Obama je podvukao rečima: "Vi ste već jednom izgubili svoju nezavisnost. Kao članice NATO-a nikada je više nećete izgubiti." Za razliku od Ukrajine, koja, eto, prolazi kako prolazi jer nije članica NATO-a.

Na to da su stratezi NATO-a još u maju upozoravali da baltičke zemlje od eventualnog ruskog napada ne bi mogle da se odbrane konvencionalnim oružjem, jedva da se neko povodom govora Obame u Tulinu osvrnuo. Pa kako onda, pita se kolumnista nemačkog nedeljnika "Špigel" Jakob Augštajn – nuklearnim oružjem? Augštajn piše da ćemo se samita NATO-a u Velsu sećati kao "ponovnog početka hladnog rata", da od sada "ponovo vlada sumanuta vojna logika", te da za nama ostaju "ruševine politike deeskalacije u čijim plodovima smo uživali jedva 25 godina". On za novonastalu situaciju optužuje obe strane. Na samitu NATO-a krivac je, međutim, samo jedan – Vladimir Vladimirovič Putin. A i nije sve baš tako crno.

UDARNA JEDINICA: U Njuportu u Velsu predstavnici svih 28 članica NATO-a su se saglasili da je Putin nitkov. U fokusu samita bila je kriza u Ukrajini, ali je reči bilo i o merama koje treba preduzeti protiv terorističke formacije Islamska država, koja hara Sirijom i Irakom, a čiji su pripadnici nedavno odrubili glave dvojici američkih novinara. Rečima generalnog sekretara NATO-a Andersa Fog Rasmunsena: "Suočavamo se sa dramatičnom promenom bezbednosnog okruženja. Na istoku Rusija napada Ukrajinu. Na jugoistoku vidimo napredovanje terorističke organizacije, takozvane Islamske države, koja je počinila zverska dela." (vidi okvir)

Jedna od konkretnih mera "prevencije i odvraćanja", koje je dogovorilo 28 šefova vlada i država članica NATO-a, jeste formiranje "udarne" jedinice koja bi trebalo da broji do 5000 ljudi i bude spremna za borbene akcije u roku od dva do tri dana. Ova jedinica je sastavni deo već postojeće trupe za brzi odgovor NRF (Nato Response Force), kojoj je potrebno nekoliko nedelja, neki kažu i duže, da bude spremna za dejstvo. Detalji bi, kako kaže Rasmunsen, trebalo da budu dogovoreni narednih nedelja i meseci.

Mada je po brojnosti ljudstva, a i inače, "udarna" jedinica prilično simbolična, ona je deo strategije NATO-a da poveća svoje prisustvo u istočnim državama članicama. Kako pišu zapadni mediji, to je signal upućen Kremlju, da Zapad neće sedeti skrštenih ruku nakon ruske invazije na Ukrajinu, baš kao i umirivanje Poljske i baltičkih država koje izražavaju bojazan zbog ruske "ekspanzionističke" politike. U slučaju intervencije, vojnici udarne jedinice kretali bi se samo sa lakom opremom, dok bi vozila, oprema i teže naoružanje bili stacionirani u istočnim članicama NATO-a. Gde tačno, u javnosti još nije precizirano.

Formiranje udarne jedinice bilo je kompromisno rešenje. Predsedniku Poljske Bronjislavu Komorovskom nije preostalo ništa drugo nego da iskaže "zadovoljstvo" ovom odlukom, mada su "jastrebovi" očekivali više: ukidanje Osnovnog akta između NATO-a i Rusije iz 1997. godine, na osnovu koga NATO Rusiji garantuje da u bivšim državama Varšavskog pakta neće permanentno da stacionira "supstancijalne" borbene trupe. Raskidanje ovog ugovara dovelo bi do eskalacije sukoba, protiv čega je bila većina evropskih članica, na prvom mestu kancelarka Nemačke Angela Merkel.

ČVRSTO, ALI NE ZALUPITI VRATA: Prvi put na jednom samitu NATO-a u centru pažnje je bila Nemačka. Jeste Barak Obama glavnokomandujući najmoćnije vojne sile na svetu, i da, SAD plaća tri četvrtine troškova Alijanse, pa su i generalni sekretari NATO-a bili zapravo u funkciji sekretara Bele kuće, ali bez nemačkih para položaj evropskih država unutar NATO-a ne može da se menja, a bez saglasnosti Berlina ni pooštravanje ekonomskih sankcija protiv Rusije nije moguće. "Špigel" piše da upravo naslednik Rasmusena na čelu NATO-a, Norvežanin Jens Stoltenberg, ima šansu da bude manje zavistan od Amerike i da se više okrene evropskim članicama.

U svom maniru, nemačka kancelarka je neodređeno rekla da partneri unutar NATO-a moraju da se saglase oko "bezbednosne arhitekture okrenute određenim vrednostima", ali da zbog toga nikako ne treba prekinuti dijalog sa Vladimirom Putinom. Upravo je Merkelova insistirala da se ne raskida Osnovni akt između NATO-a i Rusije, i – makar privremeno – oduprla zahtevima istočnih članica NATO-a za većim prisustvom Alijanse u Poljskoj i baltičkim državama, jer bi to za Moskvu bila isuviše velika provokacija.

Angela Merkel je svoju strategiju objasnila tako da treba biti "čvrst, ali ostaviti otvorena vrata". Upravo zbog takvog nastupa kancelarke, ocenjuju nemački mediji, samit NATO-a ne može da se kvalifikuje kao objava sukoba sa Rusijom. Samit je bio uravnotežen: istočne članice "preplašene" ruskom agresijom u Ukrajini su umirene, a da Putin pritom ne bude u potpunosti izolovan. Stekao se utisak da na ovom samitu SAD i njena večita sledbenica Velika Britanija nisu imale dominantnu ulogu. Najbolje se to videlo kada je počelo prepucavanje oko para.

SVAĐA ZBOG PARA: Od 28 članica NATO-a, 26 su evropske države. Godinama Bela kuća traži od evropskih partnera, ponekad dosta oštro, da se više angažuju u Alijansi, američka administracija kaže da jedino NATO može da bude okosnica evropske bezbednosne politike, a bez bezbednosne nema ni zajedničke spoljne politike. Nije reč pritom samo o učešću Evropljana u akcijama NATO-a širom sveta, već o tome da evropske članice, po mišljenju Vašingtona, ne izdvajaju zadovoljavajuću sumu novca u vojni budžet. Samo četiri države pridržavaju se dogovora da je cilj da se najmanje dva procenta BDP-a izdvaja za vojni budžet: Estonija i prezadužena Grčka, Velika Britanija i naravno SAD, koja izdvaja 4,4 odsto, što čini tri četvrtine ukupnih izdataka za vojne budžete svih članica NATO-a zajedno.

"Evropljani očigledno moraju da čine više, uključujući povećanje vojnih budžeta i pooštravanja sankcija protiv Rusije, ne bi li gospodina Putina naterali da preokrene svoj opasni kurs u Ukrajini", piše "Njujork tajms", te da Evropljani konačno sa reči moraju da pređu na dela, ne samo po pitanju agresije Rusije, već i po pitanju angažovanja širom sveta u sklopu NATO-a.

foto: fonet / apNI NATO NE MOŽE BEZ NJE: Angela Merkel sa nemačkim vojnicima u Avganistanu

Međutim, ne samo po pitanju Osnovnog akta između NATO-a i Rusije, koji ostaje na snazi, već i po pitanju izdvajanja novca u vojne budžete, na samitu je preovladao stav Angele Merkel. Evropske države pogotovo usred krize u evrozoni i uz drastične mere štednje koje su uvedene u mnogima od njih, ili neće, ili prosto nisu u stanju da povećavaju vojne budžete, jer bi to bilo na uštrb obrazovanja, zdravstva ili socijalne politike.

Španija, na primer, izdvaja svega 0,9 odsto BDP-a za vojsku, a Italija 1,2 odsto. Kanada izdvaja samo jedan odsto, a i SAD su u odnosu na 2009. smanjile vojni budžet za 0,9 odsto, baš kao što se Britanija odozgo približava kvoti od dva odsto. I privredno najmoćnija evropska članica NATO-a, Nemačka izdvaja tek 1,3 odsto BDP-a za vojsku. Pokušaj Baraka Obame da evropske partnere obaveže na kvotu od dva odsto je propao.

"Radimo na ostvarivanju finansijskih ciljeva", rekla je Angela Merkel na samitu NATO-a. U narednih desetak godina, dodala je, međutim, pa utešila Amerikance: makar se izdvajanja za vojsku ne smanjuju. To se zove "organizovano povlačenje", komentarisao je "Špigel".

Mada se principijelno na samitu govorilo o očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine i uspostavljanju mira na istoku zemlje, nikom živom ni na pamet nije palo da povlačenje Rusije sa Krima, gde je ukotvljena ruska Crnomorska flota, uslovljava bilo čime. Ako su na novi hladni rat SAD i spremne, na Treći svetski nisu. A vojne vežbe NATO-a u Bugarskoj odmah po završetku samita, i najavljene vežbe u Ukrajini do kraja 2014. samo su blago raspirivanje vatre koje suštinski ništa ne menja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Mere protiv Islamske države (IS)

Deset država osnovale su savez za borbu protiv Islamske države: SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija, Kanada, Australija, Danska, Poljska, Turska i Nemačka. Smatra se da IS ne predstavlja pretnju samo u Iraku i Siriji, već i članicama NATO-a, i da tu terorističku organizaciju treba uništiti finansijskim i vojnim sredstvima, rekao je Barak Obama. Savezu ovih deset država trebalo bi da se priključe i neke arapske zemlje. Obama je rekao da se američke kopnene trupe neće angažovati u Siriji, ali de će SAD podržati tamošnje "umerene" pobunjenike. Američki kongres bi u tu svrhu trebalo da obezbedi 500 miliona dolara.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net