NELT I G12 HUB: Detalj sa prve radionice

Više od klasičnog obrazovanja >

Na granici umetnosti i nauke

Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta

U četvrtak 12. juna u beogradskoj Galeriji 12 Hub (G12 HUB) počeo je jednogodišnji "Nelt edukativni program", u kome će studenti sa šest beogradskih fakulteta imati prilike da pohađaju program pod nazivom "Interdisciplinarna saradnja kao potencijal razvoja mladih profesionalaca na polju umetnosti, nauke i novih tehnologija". Tokom godinu dana, studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta dramskih umetnosti (laboratorija za dizajn zvuka), Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta za medije i komunikaciju i Arhitektonskog fakulteta imaće 19 predavanja – sa svakog fakulteta partnerski će biti uključen po jedan profesor-mentor, koji će zajedno sa drugim mentorima dizajnirati programsku šemu i pratiti rad studentske grupe tokom celog trajanja programa. Sa svim fakultetima potpisan je sporazum o saradnji, a po završenom edukativnom programu svi polaznici dobiće sertifikat Galerije 12 HUB, dok će najuspešniji projekti polaznika biti promovisani u okviru programa Galerije. Program podrazumeva predavanja, mentorske radionice, stručna vođenja kroz izložbe, organizovane studijske posete institucijama i kompanijama, kao i gostovanja umetnika, hakera, programera, dizajnera, inženjera, kustosa, uspešnih poslovnih ljudi i teoretičara iz Srbije i inostranstva. Ujedno, sva predavanja, koja će se održati u Galeriji 12 Hub, biće otvorena za javnost.

Šta je cilj ovakvog programa i interdisciplinarnih predavanja? Prema rečima Milice Pekić, kustoskinje G12 HUB, želja je da se promoviše intersektorska saradnja u graničnom polju – između umetnosti, nauke, novih medija i performansa. "Galerija je imala ideju, a kompanija Nelt je to podržala, da se napravi partnerstvo sa fakultetima – sa onim fakultetima i onim studentima koji su na neki način ciljna grupa galerije. Zbog intersektorske saradnje, kontaktirali smo predstavnike šest fakulteta i ozvaničili saradnju s njima – oni su sada zvanični partneri na ovom programu, po jedan ili dva profesora sa svakog fakulteta su mentori, i u saradnji s njima je odabrano tridesetak studenata. Prilikom pravljenja programa, imali smo u vidu ono što je galerija prepoznala kao moguće polje interesovanja za mlade, za šta mislimo da možda nije dovoljno pokriveno u zvaničnim studentskim programima, a studentima može da bude korisno za budući profesionalni rad. Hteli smo da im pokažemo primere interdisciplinarne saradnje, primere istraživanja umetnika i naučnika na polju između jedne i druge oblasti. Takođe, imaćemo nekoliko izleta i poseta institucijama, muzejima i laboratorijama. Želimo da uvedemo neke stvari koje se vezuju za praktični rad nakon završetka studija – od toga kako funkcionišu kompanije, institucije, do praktičnih veština – kako se pišu projekti, kako se pronalaze sredstva, kako se aplicira za posao, kako se piše CV... Mislim da se u redovnim studijskim programima takve veštine ne mogu naučiti. U galeriji stalno imamo predavanja za studente i razgovore sa umetnicima koji kod nas izlažu, i upravo iz tih razgovora videli smo da je to nešto što je njima najpotrebnije. Njima najviše nedostaje veština kako da predstave sebe i svoj rad – imaju sjajne ideje, ali nemaju nikakvo znanje ni mehanizam kako da te ideje realizuju. Kada je reč o studentima elektrotehnike, stvari su malo drugačije, jer su njihove veštine tražene u mnogim kompanijama. Ono što je za studente ETF-a važno jeste saradnja sa drugim bliskim poljima, saradnja naučnika i inženjera sa umetnicima, kreativcima i rediteljima. Već na prvom susretu, u četvrtak, videlo se da postoji dosta interesovanja, i da jedni drugima mogu da pomognu u proširivanju vidika: da vide šta su savremene teme, šta je danas važno i o čemu treba da se razmišlja", kaže Milica Pekić.

Prema rečima Marka Milankovića, menadžera komunikacija kompanije Nelt, ova aktivnost je samo deo Neltove strategije da pomaže break through obrazovne programe, poput ranijih projekata sa studentima Fakulteta primenjene umetnosti, Fakulteta muzičke umetnosti i Arhitektonskog fakulteta. "Shvatajući stratešku važnost i neophodnost obrazovanja za našu zemlju a imajući u vidu realne uslove u kojima se nalazimo kao društvo, odlučili smo da kroz osmišljavanje, finansiranje i realizaciju različitih obrazovnih projekata, pokažemo svoju snažnu opredeljenost ka modernizaciji, napretku i boljitku sredine u kojoj postojimo i poslujemo. Kroz pružanje novih mogućnosti najtalentovanijim đacima, učenicima i studentima, pomažemo najboljima, onima koji će u budućnosti biti nosioci napretka u našoj zemlji. Integrišemo u naše projekte mlade različitih godina, obrazovnih i profesionalnih profila i time ćemo osiguravamo suštinsku i dugoročnu poznatost Nelta u godinama koje su ispred nas. Želimo da se kao društveno odgovorna kompanija, na sistemski način odužimo svim segmentima društva i zajednicama u kojima poslujemo", kaže Milanković.

Jedan od predavača u bogatom programu spremljenom za period jun–april (vidi antrfile) jeste i Branislava Stefanović, pozorišni, video i audio reditelj, i redovni profesor na predmetu Režija zvuka, na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti. Profesorka Stefanović je osnivač i rukovodilac "sobe 64", Laboratorije za doživljaj zvuka FDU, preko koje je i započela saradnju sa Galerijom 12 HUB. "Jedna od prvih aktivnosti koju je galerija HUB imala bila je izložba ZVUK (Lekcija

01), koju smo uradili Miomir Mijić, Dragana Šumarac Pavlović i ja. Na tu izložbu sam dovodila studente, kao autor držala radionice, i bilo je reči sa Galerijom 12 Hub da saradnja na edukativnom programu bude osnova za naš dalji nastavak zajedničkog rada. Onda se Milica Pekić jesenas javila i rekla da je smišljena koncepcija edukativnog programa, u kojoj će učestvovati više univerziteta, i koji bi intermedijalno povezao ljude, a studenti bi dobili priliku da se na nekonvencionalni način upoznaju sa različitim mogućnostima istraživanja umetničkog povezivanja, kreativnosti, rada. Ujedno bi stekli i neka znanja koja su bitna za život i za život u umetnosti, a koja se kroz obrazovni sistem ne uče. Ti mladi ljudi već su imali neke individualne pokušaje u kojima nisu bili uspešni, i to ne zato što oni nisu bili sjajni, nego zato što ne poznaju potrebne mehanizme", kaže Branislava Stefanović.

Na pitanje šta očekuje od programa, prof. Stefanović kaže: "Da im proširi vidike, najšire rečeno. Da shvate da postoje neke mogućnosti za život u umetnosti kojih nisu bili svesni. Mehanizmi u drugim oblastima, koje nisu strogo umetnost, već mediji ili elektrotehnika, negde na kraju su isto, svodi se na to da ako čovek ima jasnu ideju i ide za njom, može daleko da stigne, može da je realizuje, a da su za to ostvarivanje ideje neophodni veština i obrazovanje. Mislim da će upravo tu steći neke veštine i informacije koje će im pomoći, a sa druge strane razviti im radoznalost i principe kako se uči i šta je učenje uopšte."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Radionice i predavanja

Među temama i radionicama koje će studenti od juna 2014. do aprila 2015. imati priliku da slušaju nalaze se: Digitalni mediji u umetnosti i marketingu, umetnost i tehnologija (predavač je Dorijan Kolundžija sa Fakulteta za nove medije i komunikaciju), Pozorišna, audio i video režija i digitalni mediji (Branislava Stefanović, Fakultet dramskih umetnosti), Kreativnost i projektovanje, akustika i oblikovanje prostora (Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet), Umetnik kao arhitekta i inženjer – inženjer kao umetnik (Zimoun, umetnik iz Švajcarske), Odnos umetnosti i novih medija, pregled novih evropskih tendencija (Bernhard Bichoff, kustos iz Švajcarske), Copyright, slobodna kultura i internet (Marcell Mars, Fakultet za nove medije i komunikaciju iz Hrvatske), Virtuelna realnost i neuro tehnologije – ime kao readymade (Janez Janša, umetnik iz Slovenije), Tržište i umetnost, galerijske prakse u kontekstu tržišta (Sandro Bossi, vlasnik privatne galerije Bossi contemporary iz Njujorka), Odnos između zakonskih regulativa urbanističkog razvoja i neformalnih strategija (Dubravka Sekulić, arhitekta i istraživač), Tehnologija i svest (Zorica Ćirić, magistar elektrotehnike, viši kustos Muzeja nauke i tehnike), Kriptologija – matematički principi šifrovanja i dešifrovanja (Tomislav Unkušević, doktor matematike), Ljudski genom (Sonja Pavlović, genetičar), Zvuk i muzika – psihologija primenjene muzike (Nemanja Mosurović, kompozitor i dizajner zvuka), Nove tehnologije, programiranje i genetika (Dragan Đorđević, umetnik i programer), Prostorne intervencije, odnos prema prostoru (Marko Lađušić, umetnik, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti), Eksperimentalna medijska umetnost i interaktivni dizajn (Stahl Stenslie, umetnik iz Osla), Kreativno pisanje, intersektorska saradnja i performans (Katarina Pejović, dramaturg), Intersektorska saradnja (Slavko Andrejević, direktor investicionog fonda Berkley banke, London), Kreativni potencijal u savremenom marketingu (Katarina Gaborović, direktor marketinga Raiffeisen banke), Korporativne komunikacije – struktura kompanije (Marko Milanković, menadžer komunikacija kompanije Nelt), Partnerstvo biznisa i kulture, savremene kustoske prakse, galerijske prakse, menadžment projekata, fundraising (Milica Pekić, direktor programa G12 HUB)...

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net