foto: a. anđić

Klabing i zdravlje mladih >

Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš

Većina mladih je sklona kontinuiranom konzumiranju alkohola i kanabisa, što praktikuju uglavnom uveče, prijatelji im imaju slične navike i smatraju da psihoaktivne supstance direktno više ugrožavaju njihov džep nego zdravlje

Noćni život u Srbiji odavno je prestao da se svodi na dane vikenda. Beograd se zahvaljujući kvalifikaciji "grad koji nikad ne spava" suvereno pozicionirao na turističkoj mapi Evrope kao jedna od najpoželjnijih tačaka za noćni provod. Bogata ponuda može da zadovolji i najprohtevnije turiste koji žele da provedu (ne)zaboravan vikend za male pare, posle čega će se vratiti u svoje "straight" gradove u kojima kafići i klubovi ne rade do kasno u noć i gde je pušenje dozvoljeno na iznimno retkim mestima.

Iako je i u našoj prestonici polako počela da se trenira strogoća po tom pitanju – zabrana prodaje alkohola posle deset sati uveče, zoniranje kafana na pušački i nepušački deo, kao i gašenje muzike u urbanijim zonama oko jedan posle ponoći – u Beogradu se uvek može naći mesto koje radi do jutra.

ANDERGRAUND KULTURA: U poslednja dva meseca jedan dnevni list nam je predstavio nekoliko mladih ljudi koji izlaze ama baš svako veče, uvek su u društvu atraktivnih devojaka, ne propuštaju nijedan znamenitiji događaj/klub, a kako rekoše, pare za sve to im nisu problem. Fenomen andergraund parti kulture koja preuzima primat na globalnom nivou nije mimoišao ni Srbiju i danas važi za jednu od najdominantnijih supkultura i u našoj zemlji. To što je Beograd ponovo postao stecište kvalitetnog urbanog života i što u ovdašnjim klubovima gostuju neka od najvećih svetskih imena DJ scene je svakako kuriozitet, međutim, ruku pod ruku sa dobrim provodom često ide i konzumiranje raznoraznih psihoaktivnih supstanci, počev od alkohola, preko kanabisa do sintetskih droga najnovije generacije.

Nevladina organizacija ReGeneracija, koja učestvuje u međunarodnom projektu Youth Organisation for Drug Action, nedavno je sprovela prvo nacionalno istraživanje o rizičnom ponašanju mladih u noćnim klubovima. Prema rečima Jovane Arsenijević, glavnog istraživača, reč je ne samo o prvom već i o jedinom istraživanju te vrste do sada, s obzirom na to da je sprovedeno isključivo na onima koji odlaze u noćne klubove i na muzičke festivale, zbog čega predstavljaju populacionu grupu posebno izloženu rizičnim oblicima ponašanja.

"S obzirom na to da u Srbiji nema ovakvih istraživanja i da programi smanjenja štete izlazaka u noćne klubove (nightlife outreach) ovde više ne postoje, odlučili smo da sprovedemo specifičnu anketu putem onlajn upitnika. Istraživanje je bilo potpuno anonimno, tako da su mogli da se osećaju sasvim komforno i da iskreno odgovore na ova pitanja koja su prilično lične prirode", kaže Jovana Arsenijević.

Onlajn upitnik distribuiran putem društvenih mreža Fejsbuk i Tviter za samo četiri dana popunilo je skoro 600 ispitanika starih od 15 do 35 godina, a do kraja dvomesečnog istraživanja u njega se svojevoljno uključilo više od 3000 osoba. Odgovarali su na vrlo konkretna pitanja: koje psihoaktivne supstance koriste, koliko ih često konzumiraju, iz kojih motiva za njima posežu, koje oblike rizičnog ponašanja praktikuju, koje vrste psihoaktivnih supstanci planiraju da koriste u bliskoj budućnosti… Rezultati su, između ostalog, pokazali da je većina mladih sklona kontinuiranom konzumiranju alkohola i kanabisa (vidi grafikone), da to praktikuju uglavnom uveče, da im prijatelji imaju slične navike i da kao glavnu pretnju psihoaktivnih supstanci ne percipiraju njihovu štetnost po zdravlje, već po – finansije.

Konkretno, čak 96 odsto ispitanika je probalo alkohol bar jednom u životu, 82 odsto je to praktikovalo u poslednja tri meseca, a 72 odsto planira da ga konzumira u bliskoj budućnosti. Svaki treći je prilikom popunjavanja upitnika naveo da je tokom prošlog meseca popio po dva do tri pića za veče, a svaki peti čak sedam i više. Skoro polovina je izjavila da se u toku jednog meseca napila i do pet puta, a 41 odsto njih je više puta doživeo takozvani "prekid filma".

TRADICIONALNI I OPIJATI NOVE GENERACIJE: "Očekivali smo da veliki broj mladih koristi alkohol", kaže Jovana Arsenijević. "Nažalost, ovde je alkohol praktično društveno prihvatljiva psihoaktivna supstanca."

Činjenica, u društvu u kome je kulturološki prihvatljivo da, na primer, dete od samo nekoliko godina popije gutljaj piva, ili dren i vino "za zdravlje", alkohol se obično ne posmatra kao velika pretnja dok ne uzme maha kod konzumenta. Folklor je učinio da skoro 70 odsto ispitanika ima po jednog člana porodice koji konzumira alkohol, a čak 73 odsto njih partnere koji to praktikuju.

Ono što je iznenadilo istraživače jeste frekventnost korišćenja kanabisa. Čak 72 odsto ispitanih je probalo kanabis bar jednom u životu, a 40 odsto njih namerava da ga koristi u bliskoj budućnosti. Veliku popularnost među mladima uživaju i sintetičke droge, pogotovo amfetamini i MDMA (ekstazi). Uglavnom su lako dostupni, nisu previše skupi i popravljaju raspoloženje.

U poslednjih sedam-osam godina na tržištu narkotika se pojavio fenomen takozvanih "dizajnerskih droga", koje su sve samo ne bezazlene. "Reč je o psihoaktivnim supstancama nastalim razvojem hemije i tehnologije, koje oponašaju dejstvo tradicionalnih psihoaktivnih supstanci", objašnjava Jovana Arsenijević. "I dok se neželjeni efekti i dejstva tradicionalnih psihoaktivnih supstanci kao što su heroin, ekstazi i kanabis istražuju već decenijama, to nije slučaj sa novim psihoaktivnim supstancama, zbog čega one predstavljaju posebnu pretnju za korisnike." Naime, u slučaju prekomernog uzimanja lekari ne mogu adekvatno da pomognu ukoliko ne znaju o kojoj je supstanci reč i koji je njen hemijski sastav. Kako se "dizajneri" sintetskih droga često dovijaju da menjaju formulu ne bi li izvrdali zakon, to je čest slučaj. Ako tome dodamo činjenicu da, na primer, u Beogradu, gradu od 2,5 miliona stanovnika, postoji samo jedan centar za toksikologiju (Vojnomedicinska akademija), konzumiranje neproverenih supstanci se, bez preterivanja, može uporediti sa igranjem ruskog ruleta. Posebno zabrinjava to što su neke "dizajnerske droge" zbog svog hemijskog sastava – legalne na tržištu. "Mi smo u istraživanje uključili dve takve supstance: sintetske kanabinoide, koji oponašaju dejstvo kanabisa, i mefedron, psihoaktivnu stimulativnu supstancu koja bi trebalo da oponaša dejstvo amfetamina. Mefedron je pre godinu dana stavljen na listu ilegalnih psihoaktivnih supstanci, međutim, u svetu se pokazalo da se, čim se zabrani jedna, automatski pojave bar tri nove", kaže Jovana Arsenijević.

Osim toga što, očigledno, ne znaju uvek šta uzimaju, mladi u većini slučajeva ne znaju ni kako to da uzmu. Primera radi, 22 odsto ispitanika deli snifaljku sa drugima, dok 38 odsto njih za ušmrkavanje koristi novčanicu, kao u filmovima. Ukoliko izuzmemo štetne posledice same konzumacije droge, ovakvim postupcima se izlažu dodatnim rizicima za prenošenje mnogih zaraznih bolesti.

"Ispostavilo se da mladi o psihoaktivnim supstancama i načinima njihovog korišćenja ne znaju dovoljno. Isto važi i za stupanje u seksualne odnose. Svaki osamnaesti ispitanik je izjavio da nikada nije koristio kondom", ističe naša sagovornica. Istraživanje se, takođe, dotaklo i seksualnih navika. Rezultati su pokazali i da je svaki treći ispitanik do sada imao između četiri i deset seksualnih partnera, a njih dvadesetčetvoro čak više od – sto. Najveći broj anketiranih (skoro 66 odsto) imalo je u poslednja tri meseca od jednog do tri partnera, a trinaestoro ispitanika je za 90 dana uspelo da spava sa 25 različitih osoba. Ni polovina ne koristi kondom uvek.

Test na kome su pali skoro svi je zapravo najdominantnija opasnost u klubovima – buka. Skoro 97 odsto anketiranih tokom žurki na kojima se pušta elektronska muzika ne koristi čepove za uši.

Sledeći korak je na državi. Sagovornica "Vremena" kaže da će siže ovog istraživanja, zajedno sa preporukama za dalje postupanje, biti dostavljeni nadležnima i da se nada da postoji mogućnost implementiranja programa za smanjenje štete u noćnim klubovima. U međuvremenu, ReGeneracija će na internet plasirati dvanaestominutni film u kome o opasnostima psihoaktivnih supstanci (i buke) ne govore lekari i profesori, već – di-džejevi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net