<< VESTI | | 15.05.2014 13:38


Elementarna nepogoda >

Divlje bujice

Vanredno stanje u 20 gradova. Ugrožena termoelektrana u Obrenovcu koji je pod vodom. U kopu Zapadno polje RP Kolubara se slilo 210 miliona kubnih metara vode, što je znatno više nego u Vlasinskom jezeru, u kome ima 165 miliona kubnih metara vode.

U Srbiji je u poplavama izgubilo život ukupno 33 ljudi, od kojih je najmanje 13 preminulih, izjavio je premijer Aleksandar Vučić u četvrtak, 22. maja 2014. Spisak evakuisanih iz Obrenovca sa sajta poplave.crvenikrst011.org.rs

RBK Kolubara: Dnevnik potapanja rudnika lignita

STUDIJE I PROJEKTI: Regulacija Kolubare

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Bilo jednom u Obrenovcu - Sve obrenovačke poplave VIDEO

ANALIZE: Velike vode 1999-2009. i loša zaštita

STUDIJE O ZAŠTITI OD POPLAVA U SRBIJI

METEOROLOGIJA: PADAVINSKI REŽIM U SRBIJI - Ekstremi padavina od kad postoje merenja do sada

Iz arhiva «Vremena» CIVILNA ZAŠTITA: Svašta nas može iznenaditi

Bilten br. 29 o sprovođenju odbrane od poplava na području u nadležnosti JBP "Srbijavode" 17.05. 2014. godine UGROŽEN ELEKTROSISTEM: Premijer Aleksandar Vučić je u četvrtak, 22. maja 2014. izneo procenu da će samo EPS imati štetu veću od 200 miliona evra. Fotografije koje prikazuju potopljena postrojenja Termoelektrane Nikola Tesla i rudnika u kolubarskom basenu možete viditi na sajtu TENT-a Poplave 2014 i u FOTO GLARIJI Vremena (desno)

Zbog obilnim kiša i bujičnih popolava proglašena je vanredna situacija u 20 opština i gradova Srbije. Obustavljena je nastava u osnovnim i srednjim školama. Vanredna situacija proglašena je u Valjevu, Šapcu, Loznici, Čačku i Zaječaru, Užicu, Požegi, Kosjeriću, Trsteniku, Rekovcu, Osečini, Koceljevi, Lajkovcu, Ubu, Ljigu, Gornjem Milanovcu, na teritoriji Lučana i Mioniceu Malom Zvorniku, Požegi, Vladimircim, Obrenovcu... Vlada Republike Srbije proglasila je 15. maja vanrednu situaciju na teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava . Ova odluka je doneta na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije, u cilju podizanja kapaciteta angažovanja svih subjekata zaštite i spasavanja, kao i otklanjanja posledica od elementarnih nepogoda izazvanih poplavama.

Potopljen kop(Tamnava zapadno polje)

Valjevo 14. maja: «Podivljala» Kolubara

Najviše štete pretrpela infrastruktura

Od ukupno 121.000 preduzeća i oko 224.000 preduzetnika u Srbiji, u opštinama koje je zadesila nezapamćena elementarna nepogoda nalazi se oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je približno 11 procenata svih registrovanih privrednih subjekata u zemlji.

Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva, pokazuju prvi podaci Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), koji je u stalnom zasedanju i koordinaciji sa Ministarstvom privrede od uvođenja vanredne situacije. Prema istom izvoru, najveću materijalnu štetu u katastrofalnim poplavama u Srbiji pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura – saobraćajna, energetska, kao i vodoprivredni objekti. Ministarka uprave i lokalne samouprave Kori Udovički ocenila da će na državnom nivou prioritet biti saniranje štete na putevima, mostovima i u Termoelektrani "Nikola Tesla". Premijer Aleksandar Vučić je u četvrtak, 22. maja 2014. izneo procenu da će samo EPS imati štetu veću od 200 miliona evra.

Najviše štete pretrpela infrastruktura RBK Kolubara: Dnevnik potapanja rudnika lignita

U rudniku "Stolice" u Kostajniku kod Krupnja pukla je brana usled čega je počelo izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona. Pokrenuta toksična masa je formirala "sivu reku" koja preti da ugrozi životnu sredinu u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, a Jadar u Drinu saopštio je 25. maja Gradski štab za vanredne situacije u Loznici. Klizište je odnelo cev koje odvodi jalovinu, a uzorci jalovine će se analizirati u Kruševcu i Boru. Iz Operativnog centra Gradskog štaba su informisali preduzeće "Farmakom" i rukovodstvo opštine Krupanj na čijoj teritoriji je došlo do ekološkog akcidenta. Prve informacije ukazuju da je potrebno hitno sanirati stari ili izgraditi novi kolektor otpadne vode ispod jalovine na Stolicama, javio je RTS.

Vanredno stanje u celoj Srbiji

Vlada Srbije, zbog zbog poplava i obilnih padavina, proglasila vanrednu situaciju u celoj zemlji. Vlada se za pomoć obratila Evropskoj komisiji, ruskom premijeru Dmitriju Medvedevu i Vladi Slovenije. Premijer Aleksandar Vučić izjavio je 16. maja da će Obrenovac morati u potpunosti da se evakuiše, da je ugrožena termoelektrana Nikola Tesla, a time i elektroenergetski sistem Srbije, javlja RTS. Novosti javljaju da je u termoelektrani izbio požar, da se iz Lazarevca video dimali da povređenih nema.

U termoelektrani "Kolubara" u Velikim Crljenima, koja je deo privrednog društva "Termoelektrane Nikola Tesla", danas između 13 i 14 časova došlo je do požara na dva transformatora, a vatrogasne i spasilačke ekipe su na terenu i gase požar, saopštio je EPS. Zapalili su se transformatori 110/35 kVi 110/6 kV. Zbog vanrednih vremenskih neprilika termoelektrana "Kolubara" je drugi dan van pogona, jer je preplavljena i okružena vodom, navodi se u saopštenju.

U Termoelektrani je došlo do požara kada je iz trafoa iskočio glavni osigurač, saopštio je MUP Srbije.

Republički štam je 23. maja predložio vladi da ukine stanje vanredne situacije. Vanredna situacija ostaje u Šapcu i Sremskoj Mitrovici, kao i u opštinama Obrenovac, Ljig, Ub, Lajkovac, Osečina, Paraćin, Mionica, Svilajnac, Smederevska Palanka, Šid, Trstenik, Kosjerić, Bajina Bašta, Krupanj, Mali Zvornik, Koceljeva, Vladimirci.

Govoreći o žrtvama u poplavljenom području, ministar policije Stefanović je rekao da je pronađeno 33 tela, od kojih je 13 preminulo od posledica utapanja.

Dopunjeno 16. maja

Vanredna odbrana od poplava u celom slivu Kolubare proglašena je 14. maja. Kako je izgubljena bitka s poplavom na prilazima Obrenovcu analize tek treba da pokažu.

Kolubara je 15. maja probila nasip kod Velikih Crljena koji je štitio kopove od ulaska vode u širini od 50 metara i napravila klanac dugačak 100 i dubok oko 30 metara i od najsavremenijeg rudnika u Srbiji, kop Zapadno polje RP Kolubara, stvorila veštačko jezero u koje se slilo 210 miliona kubnih metara vode,što je znatno više nego što ima vode u Vlasinskom jezeru u kome ima 165 miliona kubnih metara vode. Huk vode čuo se na 10 kilometara od kopa.

Videti takođe: RBK Kolubara: Dnevnik potapanja rudnika lignita

U Obrenovcu se rano u petak 16. maja ujutro izlila Kolubara - 80 odsto grada je pod vodom, koja je nadolazila, struje nema. Do petka ujutro iz raznih poplavljenih područja evakuisano je 6.175 osoba, a do subote ujutru evakuisano je oko 15.000 ljudi (oko 4.000 iz Obrenovca), a unedelju 18. maja načelnik Sektora MUP za vanredne situacije Predrag Marić je naveo da je u Srbiji zbog katastrofalnih poplava evakuisano ukupno 24.352 ljudi, poplavljeno 2.260 objekata i ugroženo je 1.763 objekata. U akcijama spasavanja je učestvovalo oko 6.000 pripadnika vojske i policije, 1.654 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, 365 vozila, 73 pumpe i 50 čamaca. Vatrogasno-spasilačke jedinice bile su angažovane na zaštiti 1. 320 ugroženih i 586 poplavljenih objekata i evakuisale 2.161 osobu.

Takođe, u zaštiti i spašavanju učestvuje i 75 pripadnika Protivterorističke jedinice sa 22 vozila i jednim čamcem, 75 pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice sa 19 vozila i tri čamca, 333 pripadnika Žandarmerije sa 36 motornih vozila i dva čamca, 494 pripadnika Vojske Srbije sa sedam helikoptera, 39 motornih vozila, 21 čamcem, pet pumpi i pet cisterni.

Obrenovac je u potpunosti pod vodom, a u subotu 17. maja probijen je savski nasip i ugrožena je Termolelektrana "Nikola Tesla". Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović naredio je 19. maju hitnu i potpunu evakuaciju poplavljenog Obrenovca zbog novog poplavnog talasa koji nadolazi iz pravca Zabrežja, saopšteno je iz MUP-a. PO rečima Predraga Marića načelnika uprave za vanredne situacije Sava je kod Zabrežja probila nasip na tri mesta.

Pretraživač Google je u četvrtak, 22. maja 2014. pokrenuo akciju Поплаве на Балкану 2014. sa posebnim linkovima za Donacije za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Akcija je grafički obeležena crnim florom.

Barič je u subotu 17. maja evakuisan, a MUP je saopštavao da je (ekološki rizična) fabrika bazne hemije «Prva iskra» pod kontrolom. Reka Mlava je 17. maja probila nasipe kod Bratinca, Maruljevca i Bradarca, i EPS pje pozvao stanovništvo Kostolca, Požarevca i okolnih mesta u odbranu površinskog kopa Drmno i termoelektrane Kostolac B.

Oko 100 hiljada domaćinstava u Srbiji je ostalo bez struje koja je isključena da bi se sprečila velika oštećenja mreže i požari. U rudniku Kolubara ugrožen je kop uglja, ali Termoelektrana Obrenovac ima dovoljno uglja u rezervi. (U Obrenovcu, kao što se zna, locirane su termoelektrane TENT-a „Nikola Tesla A" i „Nikola Tesla B", a termoelektrana „Kolubara" u Velikim Crljenima, kod Lazarevca.)

Kolubara kojoj je 2005. rregulacijom promenila je tok probila nasip i vratila se u stari tok i potopila kopove u Velikim Crljenima u kojima je ostalo na milione kubnih metara vode. Na druga dva kopa rudnika „Kolubara", Polju „D" i Polju „B",proizvodiće dnevno 45.000 tona uglja dnevno, što je polovina od količine koju je „Kolubara" u proseku isporučuivala TE „Nikola Tesla" u Obrenovcu.Za ispumpavanje te vode potrebno je možda i godinu dana. Iz jednog od manjih kopova voda može da se ispumpa brže, velikim pumpama koje se dopremaju iz Kovina, ali proizvodnja iz njega može da bude aktivirana u roku od tri meseca., reako je sagovornik RTS-a u ponedeljak 19. maja. (Videti tekst: Regulacija Kolubare u okviru dole. Reka Kolubara izmenila je svoj tok između mesta Veliki Crljeni i Vreoci, u opštini Lazarevac, i tekla u pravcu ugljenokopa "Tamnava - Zapadno polje", koje je potpuno poplavljeno, pa su svi pogoni na tom i na kopu Veliki Crljeni potopljeni i van pogona, rekao je zamenik direktora Kolubare Mihajlo Petrović. Reka Peštan potopila je i pogone na kopu Veliki Crljeni, rekao je Petrović. Kolubara izmenila tok i poplavila površinski kop u Lazarevcu (17. 05. 2014)

Nakon više od dva dana besprekidnih nadljudskih napora podignut je nasip na reci Kolubari i zaustavljeno je odlivanje vodene bujice u tamnavske površinske kopove Rudarskog basena "Kolubara", saopšteno je iz "Elektroprivrede Srbije". Na mestu gde je reka Kolubara, probila u lokalnu malu reku Vraničinu i promenila tok urađen je nasip od zemlje i kamena krupne granulacije, kojim je zaustavljen odtok reke ka kopovima i voda vraćena u stari tok. Na površinskom kopu Polje "D" u toku je ispumpavanje vode sa šest pumpi i radi se na osposobljavanju BTS ugljenog sistema. Osposobljena je i treća faza Suve separacije ogranka "Prerada" u Vreocima, gde se vrši priprema uglja za odvoz za Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Podignut nasip na Kolubari - Zaustavljeno prodiranje vode u kopove rudarskog bsena, ponedeljak, 19. 05. 2014.

U zaštiti i spasavanju ugroženih osoba i njihove imovine od poplava angažovani su i svi raspoloživi kapaciteti javnih preuzeća i organi lokalne samouprave. Avion Iljušin Il-76 ruskog Ministarstva za vanredne situacije sa 70 spasilaca sleteo je 16. maja oko 8.30 na aerodrom u Nišu. U odbrani od poplave učestvovao je veliki broj volontera, samo u Beogradu se na poziv da se poomogne u podizanju nasipa u Šapcu se okupilo 12.500 mladih ljudi.

Šef Gradskog štaba za vanredne situacije u Šapcu, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, naložio je u ponedeljak 19. maja pre podne hitnu evakuaciju meštana Drenovca i još nekoliko sela uz nasip zbog toga što zemljani bedemi propuštaju vodu, pa postoji rizik da Sava probije nasip. (videti kartu u FOTO GALERIJI desno).

Na zapadu Srbije, blokirani su brojni putevi, a u prekidu je i saobraćaj na prugama Beograd-Bar i Beograd-Niš.

U Topoli vatrogasac D. L. (42) nestao je u bujici reke Jasenica tokom akcije spasavanja čoveka koji je od bujice potražio spas na jednom drvetu. Vatrogasci su pasli tog čoveka, a spasilac se otrgao od konopca i bujica ga je odnela. U Umčarima utopila se jedna osoba koja je odbila da se blagovremeno evakuiše. U Dunavu, kod Kovilja, pronađeno je telo muškarca i više od 500 ljudi je evakuisano. Prema informacijama Uprave za vanredne situacije u poplavama je stradalo pet osoba. Pored toga, u Obrenovcu , prema izjavi premijera Vučića, pronađeno je 12 beživotnih tela od kojih je jedna osoba preminula prirodnom smrću.

U Valjevu je oko 3 sata ujutru 15. maja otpočela evakuacija stanovnika iz delova grada Ilidža i Kolubara 1, ispod Železničke stanice u Valjevu, jer se u ovim delovima grada izliva reka Kolubara. Prilazi Valjevu su blokirani vodom. Između ostalog poplavljen je Kaznebo popravno zatvor. Osečini, Koceljevi, Preljinama, Loznici, Ljuboviji, Obrenovcu, Lazarevcu.

Na teritoriji Kolubarskog, Mačvanskog i Moravičkog okruga gde je došlo do velikog porasta vodostaja i izlivanja reka Kolubare (Valjevo), Jadra (Osečina i Loznica), Tamnave (Koceljeva), Despotovice (Gornji Milanovac), Čemernice (Čačak) i Baričke (Obrenovac).

Procene štete u kolubarskom regionu prema republičkom štabu, iznosi oko 100 miliona evra, a ukupne štete daleko prevazilaze 0,63 odsto BDP što je granca iznad koje Srbija može da traži pomoć od fondova za vanredne situacije Evropske Unije. Procene štete su počele, a licitiranja štete dosežu čak milijardu evra.

Reka Lugomir probila je nasip i poplavila staru fabriku kablova u Jagodini Rakinac i još nekoliko sela u okolini.

Pukao je nasip na Savi na potezu između Batkovića i Rače , javila je BN televizija. Gradonačelnik Bjeljine naredio da se evakuiše oko 10.000 ljudi.

Dopunjeno 21. maja

RBK Kolubara: Dnevnik potapanja rudnika lignita

RBK Kolubara: Dnevnik potapanja rudnika lignita

Prema saopštenjima EPS i RB Kolubara

U kopu Zapadno polje RP Kolubara se slilo 210 miliona kubnih metara vode,što je znatno više nego što ima vode u Vlasinskom jezeru u kome ima 165 miliona kubnih metara vode.

Zbog obilnih padavina uvedene mere predostrožnosti

Trenutno nijedan od četiri aktivna površinska kopa Rudarskog basena „Kolubara" nije ugrožen od poplava, a proizvodnja uglja se i u otežanim uslovima odvija bez većih problema i u granicama je plana – zaključak je Operativnog tima za vanredne situacije RB „Kolubara", koji je danas održao sastanak zbog obilnih padavina Rad sistema za proizvodnju otkrivke je smanjen, odnosno prilagođen vremenskim uslovima. Preventivno je uvedeno dvadesetčetvoročasovno dežurstvo u svim organizacionim delovima površinskih kopova i neprekidno se prati stanje na terenu. Takođe je dogovoreno stalno praćenje vodotokova reka Peštan i Kolubara, koji su u okruženju površinskih kopova. Zbog obilnih padavina uvedene mere predostrožnosti 14.05.2014. Rudarski basen „Kolubara" d.o.o. Lazarevac

Na području „Elektrodistribucije Beograd" nema većih kvarova, kratkotrajni predkidi zbog velike vode otklanjaju se u roku od sat vremena. Na teritoriji „Elektrovojvodine" zabeleženi su kratkotrajni ispadi na području Pančeva, Sombora i Novog Sada, dok je na trenutno području „Centra" i „Jugoistoka" snabdevanje potrošača električnom energijom redovno i nema poteškoća uzrokovanih obilnim padavinama koje za sada prete objektima. Kiša koja neprestano pada otežava proizvodnju na kopu Drmno u „TE-KO Kostolac". Iz sata u sat podiže se nivo vode u vodosabirnicima i pored ispumpavanja vode iz kopa. Proizvodnja otkrivke je sve teža zbog lepljivosti materijala i sve su veći zastoji zbog pražnjenja traka od nagomilane vode. Posebno su ugrožena presipna mesta, pa su angažovani svi raspoloživi resursi kako mašinski, tako i ljudski za održavanje sistema, a pojačana su dežurstva. Trenutno nijedan od četiri aktivna površinska kopa Rudarskog basena „Kolubara" nije ugrožen od poplava, a proizvodnja uglja se i u otežanim uslovima odvija bez većih problema i u granicama je plana. Rad sistema za proizvodnju otkrivke je smanjen, odnosno prilagođen vremenskim uslovima. Preventivno je uvedeno 24-časovno dežurstvo u svim organizacionim delovima površinskih kopova i neprekidno se prati stanje na terenu. Takođe je dogovoreno stalno praćenje vodotokova reka Peštan i Kolubara, koji su u okruženju površinskih kopova. U termoelektranama proizvodnja se odvija normalno i problema nema u ovom trenutku jer su preduzete posebne mere predviđene za ovakve situacije. Dežurne ekipe i tokom noći na terenu, EPS, 14.05.2014

Obilne padavine zaustavile rad bagera

U Rudarskom basenu "Kolubara" noćas je zaustavljen proizvodni proces zbog obilnih padavina i izlivanja reke Kolubare, i neće biti nastavljen dok se vreme ne stabilizuje. Odvoz uglja ka TE „Nikola Tesla" neće krenuti, dokle god se reke ne povuku u svoja korita, ali to ne predstavlja problem, jer se zbog dosadašnje stabilne, kontinuirane i prekoplanske proizvodnje uglja, na deponijama termoelktrana nalazi značajno veća količina uglja, nego što je planirano za ovaj period Zbog objektivne ugroženosti ljudi i mehanizacije prekinuta je proizvodnja uglja na kopovima i odvoz ka TE „Nikola Tesla" u Obrenovcu. Od juče je uvedeno dvadesetčetvoročasovno dežurstvo u svim organizacionim delovima površinskih kopova i neprekidno se prati stanje na terenu Povodom ove vanredne situacije, Milorad Grčić, direktor RB "Kolubara" izjavio je: „U pitanju je elementarna nepogoda velikih razmera. RB „Kolubara" je u stanju pune pripravnosti i vanrednog rada već dva dana. Danas nam je kritično zbog izlivanja reka. Prioriteti su nam zaštita i bezbednost ljudi, kao i odbrana objekata, mehanizacije i opreme. Najbitnije je da su zaposleni bezbedni. Ekipe Rudarskog basena "Kolubara" nadljudskim naporima se trude da održe situaciju stabilnom u ovakvim okolnostima." Sve reke u okruženju kolubarskih kopova, Kolubara, Peštan i Turija, izlile su se iz svojih korita. Ugroženo je stanovništvo lokalnih mesnih zajednica, a izlivom reke Kolubare direktno su ugroženi kolubarski kopovi. Voda iz Kolubare direktno ide ka prostoru tamnavskih kopova, ka kopu „Veliki Crljeni" i „Tamnava-Zapadno polje", gde su ugroženi objekti. Trenutno je najveći problem što ne može da se priđe kopovima jer je na snazi privremni prekid saobraćaja na Ibarskoj magistrali... Obilne padavine zaustavile rad bagera 15.05.2014, Rudarski basen „Kolubara" d.o.o. Lazarevac

Zbog velikog nevremena i poplave zaustavljen je rad svih površinskih kopova u RB „Kolubara" i rad „Kolubare Prerade", kao i dovoz uglja u TENT, koji se sada snabdeva ugljem sa deponija. Situacija u „Kolubari" biće kritična narednih dana, jer može doći do obrušavanja zemlje na kopovima. Danas je potignut dogovor da se drenažne pumpe iz „Kostolca" premeste na kolubarske kopove kako bi izvlačile vodu. Što se tiče proizvodnje uglja u „Kostolcu", zaustavljena je proizvodnja jalovine, a ugalj se doprema u TE „Kostolac B", dok se TE „Kostolac A" snabdeva sa zaliha sa deponija. Zbog ranije planiranih remonta, u obe obrenovačke termoelektrane sada rade blokovi snage 1.200 megavata. Sistem EPS-a je stabilan, prioritet je zaštita ljudi i opreme, EPS, 15.05.2014

Ministar Antić je istakao da je i dalje najkritičnije na području Lazarevca, Loznice, Paraćina, Valjeva i tokom noći situacija se pogoršala u Smeredevskoj Palanci i ukupno oko 115.000 kupaca nema električnu energiju isključivo zbog poplava. Antić je naglasio da je u proizvodnji najveći problem nastao zbog prekida proizvodnje u RB „Kolubara" i prekida dovoza uglja u TENT, te je sada snaga najveće termoelektrane umanjena za oko 20 do 30 odsto. Prvi čovek EPS-a Aleksandar Obradović objasnio je da zaliha uglja u TENT-u ima dovoljno za 15 dana proizvodnje, te da se čini sve kako bi kopovi u Kolubari što pre bili osposobljeni za rad. Poplave smanjile proizvodnju EPS-a, 16.05.2014

Noćas podignut nasip na Kolubari

Nakon više od dva dana besprekidnih nadljudskih napora podignut je nasip na reci Kolubari i zaustavljeno je odlivanje vodene bujice u tamnavske površinske kopove Rudarskog basena „Kolubara". Na mestu gde je reka Kolubara, jedna od najvećih reka u Srbiji, probila u lokalnu malu reku Vraničinu i promenila tok urađen je nasip od zemlje i kamena krupne granulacije, kojim je zaustavljen odtok reke ka kopovima i voda vraćena u stari tok Na površinskom kopu Polje „D" u toku je ispumpavanje vode sa šest pumpi i radi se na osposobljavanju BTS ugljenog sistema. Osposobljena je i treća faza Suve separacije ogranka „Prerada" u Vreocima, gde se vrši priprema uglja za odvoz za Termoelektrane „Nikola Tesla" u Obrenovcu... Noćas podignut nasip na Kolubari Lazarevac, 19.05.2014. Rudarski basen „Kolubara" d.o.o. Lazarevac

SLIKE I KARTE U FOTOGALERIJI (desno, kliknuti za uvećanje)


 

PADAVINSKI REŽIM U SRBIJI

PADAVINSKI REŽIM U SRBIJI

Ekstremi padavina od kad postoje merenja do sada:

Najsušnija je bila 2000. godina, kada je izmereno samo 223,1 mm uKikindi Najkišovitija je bila 1937. godina, kada je izmereno čak 1324,5 mm u Loznici Najveća mesečna količina padavina registrovana je u junu 1954. godine u Sremskoj Mitrovici, 308,9 mm Najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu, 211,1 mm

Padavine su jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. Obzirom na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Srbije nepravilno raspoređene u vremenu i prostoru. Normalna godišnja suma padavina za celu zemlju iznosi 896 mm. Godišnje količine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. Suvlje oblasti, sa padavinama ispod 600 mm, nalaze se na severoistoku zemlje, kao i u dolini Južne Morave i delu Kosova. Oblast koju čine Podunavlje, dolina velike Morave i njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine do 650 mm padavina. Idući na istok, u oblast Homoljskih planina, godišnje sume padavina dostižu vrednosti blizu 800 mm. Slično je i u planinskim predelima na jugoistoku Srbije. Veća i kompaktnija oblast prema zapadu i jugozapadu predstavlja najkišovitije predele Srbije. Prema Pešterskoj visoravni i Kopaoniku vrednosti rastu do 1000 mm godišnje, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine i preko 1000 mm.

Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama u toplijoj polovini godine. Najviše kiše padne u junu i maju. U junu padne 12 do 13 odsto od ukupne godišnje sume padavina. Najmanje padavina imaju meseci februar ili oktobar kada u proseku padne 5 do 6 odsto od ukupne godišnje količine padavina. Područje jugozapadne Srbije usled reljefa, obronaka visokih planinskih masiva i uticaja mediteranske klime, ima mediteranski režim padavina sa maksimumom u novembru, decembru i januaru, a minimumom u avgustu mesecu.

Izvor: Padavinski režim u Srbiji, Hidrometeorološki zavod Srbije, a takođe i Padavinski_rezim_u_Srbiji 1961 – 1990 u PDF formatu

Odbrana Šapca

Odbrana Šapca

KRITIČNA TAČKA: Šabac - vodostaj Save

Prema poslednjim merenjima (16.05), nivo Save kod Šapca je 569 centimetara. U skladu sa uputstvima stručnih službi Republičke direkcije za vode i noćas donetim odlukama Gradskog štaba za vanredne situacije jutros je počela akcija punjenja džakova sa peskom za formiranje bedema u reonu Čevrntija, uz maksimalno angažovanje stanovništva Drenovca i Ševarica. Preduzete su i aktivnosti na odbrani reona bivše HI "Zorka" u čemu su angažovani radnici preduzeća Najveći problem je u Mrđenovcu gde zbog izlivanja Dobrave nije moguće prići selu. Prema poslednjim informacijama Dobrava blago opada, a u toku je pronalaženje rešenja za postavljanje džakova u Mrđenovcu. Izvor: Šabac u odbrani od poplava, TV Šabac

Oko 10.000 volontera radilo je na podizanju nivoa nasipa na Savi džakovima s peskom. Da bi se smanji pritisak na Šabac voda je puštena da poplavi polje u depresiji izvan grada.

Velike vode 1999-2009. i loša zaštita

Velike vode 1999-2009. i loša zaštita

Izveštaji o polavama, apelima za pomoć i upozorenjima, Poplave.rs

U poslednjoj deceniji registrovano je više poplava većih razmera u Srbiji. One su se dogodile 1999, 2000, 2005, 2006, 2007. i 2009. Najveća poplava desila se u proleće 2006. za koju se može se reći i da je bila jedna od najvećih poplava u Srbiji zabeležena u instrumentalnom periodu, jer je na mnogim rekama tada dostignut apsolutni maksimum vodostaja.

Analizirajući uzroke nastanka 10 većih poplava u Srbiji u protekloj deceniji, može se zaključiti da je kod svih glavni faktor bila intenzivna količina padavina, najčešće uz topljenje snega, mada ni druge uzroke ne treba zanemariti.Na osnovu ostalih faktora, može se reći da je od ukupnog broja bilo. . - 5 poplava izazvanih kišom i naglim otapanjem snega (mart-april 2000 u slivu Tamiša i Tise;

- kiša i otapanje snega, jun 2001 u slivu Jadra;

- intenzivne kiše, april 2005 u slivu Tamiša i Tise, - kiša i otapanje snega, april 2006 u slivu Dunava, Save, Tise, Tamiša, Drine;

- usled otapanja snega, kiše i koincidencije velikih voda, jun 2009 u slivu Zapadne Morave- intenzivne kiše);

- 5 bujičnih poplava (jul 1999 u slivu Velike Morave, jun 2002 u slivu Mlave i Velike Morave, maj 2005 u slivu Južne Morave, novembar 2007 u slivu Južne Morave, novembar 2009 u slivu Đetinje, Rzava i Zapadne Morave)....

1999

Na slivovima glavnih pritoka Velike Morave u julu 1999 dogodile su se velike bujične poplave, pri čemu je osmoro ljudi izgubilo život, oštećeno je desetine hiljada stambenih i nekoliko stotina privrednih objekata i odneto 30 mostova u slivovima Zapadne Morave, Jasenice, Kubršnice i Lepenice. Julske poplave, izazvane velikim količinama padavina, zahvatile su sve leve i pojedine desne pritoke Velike Morave, a najveće štete pretrpela je Šumadija (Smederevska Palanka, Velika Plana, Jagodina, Batočina, Kragujevac, Aranđelovac, Rekovac, Kruševac, Kraljevo i Mladenovac). Najviše padavina izlučilo se na prostoru planine Rudnik, pa su na pojedinim stanicama u toj oblasti registrovane dnevne količine padavine koje su bile daleko iznad proseka. Tako je 10.7. maksimum zabeležen na m. s. Kragujevac. 87, 6 mm, a na m.s. Smederevska Palanka 66, 5 mm (Anđelković, G. 2000). Sve napred navedeno uslovilo je formiranje poplavnog talasa sa kulminacijom vodostaja u periodu 10-14.7. Tako je 10.7. na Lugomiru kod Majura zabeležen maksimalni vodostaj od 455 cm, na Ravanici kod Ćuprije 330 cm, na Jasenici kod Smederevske Palanke 385 cm, a na Lepenici kod Batočine 545 cm. Na Kubršnici kod Smederevske Palanke maksimum je zabeležen 11.7. i iznosio je 344 cm, a na Belici kod Jagodine maksimalni vodostaj od 316 cm registrovan je 15.7. (Hidrološki godišnjak 1, 1999). Tada je na Lepenici zabeležena i najveća amplituda vodostaja u toku jedne godine od 405 cm.

Najteže posledice poplava bile su u Smederevskoj Palanci, gde su se izlile Jasenica i Kubršnica zbog nedovoljne propusne moći korita i proboja nasipana na više mesta. Vodotoci u slivu Lepenice su za vreme ovog letnjeg pljuska izazvali i pojačanu eroziju zemljišta na ovom prostoru, kao i zagađenja izvora. Izlile su se i Lugomir (poplavljena je bila trećina grada Jagodine), Resava (u području Svilajnca), Ravanica (u Ćupriji), Crnica (u Paraćinu) i Jovanovačka reka (u Ćićevcu)...

2000

U martu i aprilu 2000. kao posledica naglog topljenja snega na obroncima Karpata i istovremenih intenzivnih padavina javile su se velike vode na Tisi i Tamišu. Vrednosti padavina su bile veće od prosečnih za taj period godine i najveće su zabeležene u Senti (dnevni maksimum od 17, 8 mm zabeležen je 6. aprila) i Jaši Tomiću (dnevni maksimum od 11, 8 mm zabeležen je 3. aprila)

Od 18. aprila 2000 poplavni talas na Tamišu krenuo je početkom aprila na rumunskoj strani (gde je probijen nasip na nekoliko mesta, pa je voda poplavila oko 5000 ha i 4 sela) i nastavio da se širi ka Banatu. Najteža situacija bila ja na teritoriji opštine Sečanj, gde su poplavljena tri seoska naselja Boka, Konak i Šurjan. Poplavama je bilo ugroženo i naselje Jaša Tomić. Dubina vode se kretala od 70 cm kod Boke i Konaka do gotovo 2 m 95 u zoni Šurjana. Kako bi se sprečilo dalje širenje poplavnog talasa, prosečen je nasip železničke pruge Zrenjanin - Vršac kod sela Boka i voda se usmerila prema rečici Brzavi (vodostaj ove reke je bio nizak), odnosno dalje ka kanalu Dunav-Tisa- Dunav. Evakuacije vode iz poplavljenog područja trajala je punih mesec dana.

Zabeleženi maksimalni vodostaj na Tamišu kod Jaše Tomić bio je 8. aprila i iznosio je 822 cm. U istom periodu zabeležena su i izlivanja Tise na teritoriji Srbije.

Vodostaj Tise je 22. aprila kod Novog Kneževca dostigao 866 cm...

2001-2 Tokom 2001. i 2002 dogodile su se poplave manjih razmera. Najveće su bile u junu 2001 u slivu reka Jadar, Ždravija, Štira i Lesnička reka, kada su poplavljene opštine Loznica, Ljubovija, Krupanj, Mali Zvornik i Šabac, kako je objavila Vlada Republike Srbije.

Tokom poplave oštećeno je i više mostova i jalovišna brana rudnika Veliki Majdan. Postojala je opasnost da se iz nje svakog momenta u Drinu izliju tone raznih otrova kao što su cijanid, cink-sulfat i olovo. Maksimalni vodostaj na Jadru kod Lešnice zabeležen je 21. juna i iznosio je 406 cm.

Dok se leto 2002. g u Evropi završilo poznatim dugotrajnim kišama i katastrofalnim poplavama u Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Rusiji, Rumuniji, Italiji i Švajcarskoj, u Srbiji nisu zabeležene poplave većih razmera. Vojvodina nije imala gotovo nikakve štete od poplava, a najveće bujične poplave dogodile su se u junu 2002 u slivu reke Mlave. Kako je objavio Glas javnosti 13. juna 2002 zbog obilnih padavina (tokom 48 sati palo je oko 130 l/m2 kiše u Petrovcu na Mlavi) koje su izazvale poplavu evakuisano je 800 ljudi, a oštećeni su i lokalni putevi. Najveće štete pretrpele su 4 opštine Braničevskog okruga: Petrovac na Mlavi, Malo Crniće, Žagubica i Požarevac. Maksimalni vodostaj Mlave, kod Velikog Sela zabeležen je 12. juna i iznosio je 600 cm. Reč je o većem izlivanju, jer je granica vanredne odbrane od poplava na ovoj stanici 400 cm...

2005

Velike štete pretrpela su i naselja u slivu Južne Morave, usled bujične poplave u periodu 11-16. maja 2005 Kako je objavio dnevni list Glas javnosti od 10.5.2005 g, Komisija za procenu štete utvrdila je da su najveće poplavljene površine u Niškom okrugu (Aleksinac, Niš, Doljevac, Ražanj i Merošina), u Jablaničkom okrugu (Leskovac, Bojnik, Medveđa i Vlasotince), u Rasinskom okrugu (Kruševac, Aleksandrovac i Trstenik) i u Topličkom okrugu (Žitorađa).

Maksimalni vodostaj 9. maja kod Mojsinja na Južnoj Moravi iznosio je 456 cm (granica vanredne odbrane od poplava je 400 cm).

Obilne padavine i otapanje snega bili su uzroci velikih poplava u Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj i Austriji tokom marta i aprila 2006.

U istom periodu u Srbiji su zabeležene poplave najvećih razmera u protekloj deceniji (1999-2009 g). Od 10 do17. aprila na celom toku Dunava kroz Srbiju vodostaji su prevazišli istorijske maksimume- u Zemunu je izmeren do sada najveći vodostaj od 783 cm (16. aprila), koji je prevazilazio prethodni rekord iz 1981. godine od 757 cm.

Apsolutno maksimalne vrednosti vodostaja zabeležene su i na stanicama Banatska Palanka, 954 cm (16. aprila) i Velikom Gradištu, 960 cm (15. aprila). Na Tisi kod Novog Kneževca vodostaj je iznosio 949 cm (21. aprila), a prethodni maksimum od 912 cm zabeležen je 1970.

2006

I Sava je u Beogradu oborila rekord iz 1981 kada je zabeleženo 718 cm, jer je 2006 dostigla 738 cm (16. aprila). (Hidrološki godišnjak 1, 2006). Ovakvim vrednostima vodostaja umnogome su doprinele padavine u slivovima Dunava, Save, Velike Morave i Tise, čije su vrednosti bile daleko veće od normalnih u decembru 2005 i martu 2006 (Mikhailov et al. 2008). Tog proleća su na primer, zabeležene povišene vrednosti padavina u Beogradu (u martu je zabeleženo 104, 4 mm, a u aprilu 97 mm kiše (Meteorološki godišnjak, 2006)).

Nizvodno od HE „Đerdap II" poplave su ugrozile Kladovo i Negotinsku niziju...

2007

U periodu 25-27. novembar 2007 velike poplave zahvatile su jug Srbije, naročito sliv reke Vlasine. Topljenje snega koji se zadržao u višim planinskim delovima izazvalo je zasićenje zemljišta vodom i podizanje nivoa podzemnih voda.

Osim toga došlo je do obilnih padavina tokom 48 sati u slivu Južne Morave, dostigavši intezitet od 47 mm/dan u Dimitrovgradu, 56 mm/dan u Leskovcu i 24 mm/dan u Nišu (Meteorološki godišnjak, 2007). Maksimalni vodostaj na Vlasini kod Vlasotinca 384 cm zabeležen je 26. novembra , na Jablanici kod Pečenjevce 379 cm – 27. novembra , Toplici kod Doljevca 291 cm – 27. novembra , na Južnoj Moravi kod Mojsinja 471 cm – 29. novembra Kao posledica toga došlo je do bujičnih poplava u slivu Južne Morave i njenih pritoka: Toplice, Veternice, Nišave, Vlasine, Kosanice, Jablanice i Puste reke. Poplave su zahvatile opštine Babušnicu, Belu Palanku, Dimitrovgrad, Doljevac, Lebane, Leskovac, Pirot i Vlasotince. Kako je objavio dnevni list Blic 26. novembra , bujice su odnele 13 mostova i oštetile veliki broj puteva. U mnogim mestima su izvori pijaće vode i vodovodni sistemi bili zagađeni, a u Lebanu su se aktivirala i klizišta. Najveće poplave i štete zabeležene su u slivu Vlasine, posebno u selima: Šišava, Sredor, Nomanica, Konopnica, Gornji Orah, Prisijan, Boljare i Kruševica. Redovne i vanredne mere odbrane od poplava su kratko trajale, svega nekoliko dana. Tako su na Južnoj Moravi kod Mojsinja redovne mere trajale 5, a vanredne 2 dana. Na Kosovu i Metohiji u istom periodu, kako je objavio RTS 26.11, bila su poplavljena sela u opštinama Kosovo Polje, Vučitrn, Podujevo, delovi Prištine i naselja u Srbici.

2009

Početkom novembra 2009. velike poplave zahvatile su Zlatiborski i Raški okrug. Usled kiše, koja je neprekidno padala oko 20 sati na pojedinim mestima...

Planinske reke su nabujale i izazvale poplave u Užicu, Arilju, Požegi, Sjenici, Novom Pazaru, Prijepolju, Novoj Varoši, Priboju i Raškoj. Na meteorološkoj stanici Zlatibor 7. novembra 2009. zabeležen je apsolutni dnevni maksimum padavina za ovaj mesec– 90, 1 mm (Meteorološki godišnjak, 2009). Izlile su se reke Veliki Rzav, Đetinja, Zapadna Morava, Golijska Moravica, Lim, Mileševka, Bistrica, Zlošnica, Kratovska reka i veliki broj bujičarskih potoka.

Kako su objavili mediji 7. novembra , a među njima i televizija RTS, u noći između 6 i 7. novembra velika količina vode zajedno sa drvima, granjem i ostalim otpadnim materijalima se prelila preko brane na reci Đetinji kod Užica, pa je poplavljeno nekoliko kuća i restorana pored brane u gradu, kao i prigradsko naselje Turica.

Većina kuća i objekata, koje su bile poplavljene, su izgrađene u aluvijalnim ravnima Đetinje, Velikog Rzava i Moravice, tako i da ne čudi činjenica da su baš one bile na udaru vodene stihije. Postavlja se i pitanje odgovornosti nadležnih službi, koje nisu blagovremeno otvorile ispuste na brani. Isti izvor je objavio i da je u Arilju zbog nabujale reke Veliki Rzav poplavljen i regionalni vodovodni sistem „Rzav".

Očevici iz Arilja tvrde da je ova poplava po svojoj veličini bila slična onoj iz 1965 možda čak i veća, kada je zabeležen maksimalni proticaj od 260 m3 /s, (što po urađenim proračunima odgovara 100-godišnjoj vodi)...

U Požegi je došlo do izlivanja Zapadne Morave i Golijske Moravice, pa su sela Tatojevica i Prijanovići pretvorena u „močvarnu pustoš". Usled izlivanja Lima bili su poplavljeni i delovi Priboja i Prijepolja, a na području opštine Nove Varoši aktivirano je 11 klizišta, koja su ozbiljno ugrozila na desetine 99 stambenih i poslovnih objekata, prekinula nekoliko lokalnih puteva i zamutila izvorišta. U okolini Sjenice rečice su se usled velikih padavina pretvorile u bujice koje su nosile sve pred sobom i tom prilikom je nastradala jedna osoba.

Naročito su bila ugrožena sela Lopiše, Vaba i Kumanica.

Nažalost, ovo nije bila jedina poplava prošle godine. Krajem juna 2009. Vrnjačka Banja i okolna naselja našla su se pod vodom usled obilnih padavina i izlivanja reke Goč. Kako je objavila novinska agencija Mondo 26. juna , tokom poplave je oštećeno ili potpuno uništeno 20 lokalnih mostova, a jedna osoba se utopila u reci Gračac. Takođe, krajem decembra došlo je do izlivanja Crnog Timoka, pa je u opštini Zaječar uvedena vanredna mera odbrane od poplava...

Posledice poplava u Srbiji u periodu 1999-2009

Period SlivPoplavljeni stambeni i privredni objekti / Srušeni stambeni objekti
Poplavljene poljoprivredne površine (ha) / Poljoprivredne površine ugrožene podzemnim vodama (ha)
April 2006 Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Velika Morava 6 000 111.503 / 112 173
Jul 1999 Velika Morava10.00030 000
Mart-april 2000 Tisa, Tamiš 5000 / 43413 000
April 2005Tamiš, Tisa 5 000 / 1504 600 / 85 000
Jun 2001Jadar, Ždravija, Štira i Lesnička r. 2 40010 000
Novembar 2007Južna Morava, Vlasina, Jablanica2 0003000
Jun 2002Velika Morava, Mlava1 00010 000 / 50 000
Maj 2005Južna Morava4005365
Novembar 2009Zapadna Morava, Đetinja, V. Rzav, Moravica3652000
Jun 2009Zapadna Morava 2001000

U Srbiji je poplavama potencijalno ugroženo 10968 kv. km, što zahvata 12,4 odsto teritorije. Najveće poplavne površine su u dolini Tise (2800 kv. km), Save (2243 kv. km), Velike Morave (2240 kv. km ) i Dunava (2070 kv. km) (Gavrilović, Lj. 1981.). Plavljenja u dolini Tise se javljaju zbog malih padova korita, geološke podloge i široke aluvijalne ravni. U dolinama Save i Dunava poplave su predisponirane padavinama, ali i koincidencijom poplavnih talasa njihovih pritoka. Sliv Velike Morave je naročito ugrožen bujičnim poplavama, koje se formiraju u kratkom vremenskom periodu, što ih čini nepredvidivim i razornim.

Kada je reč o nastanku poplava ne sme se izuzeti ni antropogeni uticaj, koji je sve veći. Nelegalna gradnja stambenih objekata u blizini reka, postavljanja splavova i kafića u rečnim koritima (na pojedinim mestima uz oštećenje nasipa koji su izbušeni dovodima) su samo neki od uzroka koji uvećavaju rizike od poplava ili povećavaju njene posledice. Česta je i pojava da su raskrčene šume u slivovima bujičnih tokova, što povećava pojavu iznenadnih, razornih poplava.

Neadekvatna zaštita od poplava

I pored činjenice da su za zaštitu od poplava izgrađeni nasipi dužine skoro 3500 km, da su regulisana korita brojnih vodotoka, kao i da 39 postojećih akumulacija i retenzija u većoj ili manjoj meri učestvuje u odbrani od poplava, sadašnje stanje zaštite od poplava u Srbiji nije zadovoljavajuće. Najpre, veliki deo teritorije je još uvek realno ugrožen poplavama.

I tamo gde su sistemi zaštite izgrađeni, potencijalni rizik od plavljenja postoji, jer često zaštitni objekati nisu odgovarajući (dimenzije objekata, objekti nisu povezani u zatvorene celine ili gabariti, kvalitet i vrsta ugrađenog materijala nisu zadovoljavajući).

Pored toga, višegodišnja redukcija ulaganja u redovno održavanje zaštitnih objekata je dovela do znatnog smanjenja sigurnosti objekata, pa samim tim i stepena zaštite u odnosu na ranije stanje.

Posebno je, zbog neadekvatnog održavanja i korišćenja rečnih korita, ugroženo priobalje vodotoka sa bujičnim hidrološkim režimom.

Zaštita od poplava područja u slivovima manjih vodotoka u Srbiji uvek je bila u drugom planu. Mere zaštite su bile uglavnom lokalne prirode, ograničene na veća naselja ili značajnije industrijske objekte.

Zbog specifičnog režima vodotoka (nagli nadolazak i kratko trajanje velikih voda), nije bilo vremena ni za kakve operativne mere odbrane od poplava, tako da su štete bile izuzetno velike, a aktivnosti nadležnih organa su se svodile na pomoć stanovništvu, evidentiranje šteta i sanaciju objekata nakon prolaska poplavnog talasa. Poboljšanju zaštite od poplava na manjim vodotocima treba u narednom periodu posvetititi veću pažnju i zbog mogućeg pogoršanja režima velikih voda usled klimatskih promena.

Opšte stanje i nivo izgrađenosti sistema za odbranu od poplava je bolje u priobalju Dunava i Save, u odnosu na ostale delove Srbije, a posebno Pomoravlje, koje je u prethodnom periodu bilo potpuno zapostavljeno kada je u pitanju izgradnja sistema za zaštitu od poplava i unutrašnjih voda.

U periodu od 1994. do 2004. g. praktično je prekinuta gradnja novih objekata, investiciono održavanje izgrađenih objekata je svedeno na minimum a redovno održavanje ispod 50 odsto od propisanih standarda.

Od 2004. do 2006. značajno je popravljeno stanje u pogledu redovnog održavanja, ali je ulaganje u investiciono održavanje i dogradnju sistema za odbranu od poplava i dalje nedovoljno. Aktuelno stanje sistema za odbranu od poplava na vodnim područjima kojima upravlja JVP „Srbijavode" odražava činjenica da najveći gradovi u priobalju Dunava i Save i u Pomoravlju nemaju potreban stepen zaštite i to: Beograd, Šabac, Smederevo, Veliko Gradište, Golubac, zatim Ćuprija, Svilajnac, Leskovac i brojna druga mesta. Stanje sistema za odvodnjavanje i zaštitu od unutrašnjih voda je znatno nepovoljnije. Primera radi na teritoriji Beograda oko 50 odsto crpnih postrojenja je starije od 60 godina, a neki agregati su proizvedeni još 1911.

Izvor: Poplave u Srbiji u periodu 1999-2009 godina- hidrološka analiza i mere zaštite od poplava , Ana Milanović*, Marko Urošev, Dragana Milijašević, Glasnik srpskog geografskog društva 2010.

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Bilo jednom u Obrenovcu - Sve obrenovačke poplave

"Dunav podupire Savu, Sava podupire Kulubaru, Kolubara podupire Tamnavu, a nas plavi Tamnava (mada Tamnava nikad nije plavila)" Poplave povećane nakon što je Marija Terezija izgradila nasip u Sremu... Ulice Obrenovca potopljene: 1937, 1940, 1962, 1981, 2001, 2006...

1981: Kolubara probila nasip izgrađen na poroznoj zemlji, evakusano 1000 porodica naselja Šlivice, puštena voda u "kasetu" u Velikoj Bari, ušla voda u prizemlje elektrane, angažovano 11.000 ljudi, komunalna preduzeća, inženjerijske jedinice JNA... Izgradnja 74 km nasipa za stogodišnje vode, 124 kilometara kanala, crpnih stanica... Izgrađeni nasipi sve do Poljana, a tu se prestalo. Kolubara je obezbeđena samo u plavnom delu, Tamnava nije obezbeđena, reka Peštan (koja će 2014 potopiti kop Zapadno polje) nije obezbeđena, zbog nestabilnosti terena nije moglo raditi nasipe, onda su počeli radovi na otvorenim kopovima i zaštita je odložena.

Godina 2010: U Draževcu Kolubara dostigla istorijski maksimum

U ponoć između 24. i 25. juna 2010. god. na mernoj stanici Draževac, na Kolubari, zabeležen je istorijski maksimum vodostaja. Od kada je počelo merenje hidrometeoroloških parametara na ovoj mernoj stanici, davne 1946. god., do danas, Kolubara nikada nije imala ovako visok vodostaj.

Kad malo bolje razmislimo, nasipi na Kolubari su podignuti osamdesetih godina 20. veka nakon velike poplave, kada je i veliki deo Obrenovca bio pod vodom, pa i ako je bilo veće vode, ona je prelivala preko nasipa i plavila.

Dve srećne okolnosti su nas spasle od poplave, prva je da je Sava bila na niskom vodostaju, a druga da je vrh poplavnog talasa trajao samo nekoliko sati. Do kolubarskog mosta, vrh poplavnog talasa je stigao u zoru 25 juna. Očevici kažu da je Kolubara dosegla do zelene noseće konstrukcije za kablove. Brzina Kolubare i protok vode su bili veliki, zahvaljujući niskom vodostaju Save. Što naš narod kaže: sreća da je Sava primala vodu.

Da je Sava bila veća i napravila uspor Kolubari, ko zna šta bi bilo. U Belom Polju, desetak kilometara uzvodno od Jozića kolibe, Kolubara je počela da preliva nasip. Radnici Beogradvoda su postavili džakove sa peskom i sprečili Kolubaru da se izlije. Kao što smo rekli prava je sreća da je vrh poplavnog talasa vrlo brzo prošao, pa je nasip izdržao.

U Draževcu Kolubara dostigla istorijski maksimum, Informator u stanju životne sredine u Obrenovcu 2010

Studije i projekti: Regulacija Kolubare 2005

 Studije i projekti: Regulacija Kolubare 2005

Osim pominjnja katastrofe kataklizmičnih razmera u izveštajima za sada nema objašnjenja kako je došlo do potapanja celog Obrenovca i ugrožavanja vitalnih energetskih postrojenja, odnosno da li su postojeći odbrambeni nasipi i planovi odbrane od poplava Kolubare mogli da odole bujičnim vodama u maju 2014. Kako je javio B92 pozivajući se na saopštenje iz Gradske opštine Obrenovac pre plavljenja Obrenovca situacija je bila najkritičnija u Velikom Polju desetak kilometara uzvodno od Obrenovca, zatim u Poljanama, Konaticama i Draževcu. Po nekim drugim vestima nasip je popustio u Velikom Polju. Ta dva mesta se kao kritične tačke pominju i u izveštajima o bujicama 2010. kada je vodostaj Kolubare bio na tadašnjem istorijskom maksimunu. Da bi se smanjile posledice katastrofalnih poplava u dolini Kolubare, a manje i potpuno sprečile, obavljeni su veliki hidromelioracioni radovi nizvodno od ušća Ljiga. Radi ubrzavanja oticanja vode u Savu,spojeno je krivudavo korito Kolubare sa znatno manje krivudavim koritom Peštana kod sela Cvetovca (nedaleko od sela Velikih Crljena (VIDETI MAPU u FOTO GALERIJI), pa ona od 1965. godine otiče koritom svoje pritoke. Kod tog mesta, Kolubara je zbog otkrivanja novih tamnavskih eksploatacionih polja regulisana u više faza, a deo njenog toka je izmenjen 2005. Ovde donosimo deo studije Instituta Jaroslav Černi «Izmeštanje i regulacija reke Kolubare". Kolubara kojoj je 2005. rregulacijom promenila je tok probila nasip i vratila se u stari tok i potopila kopove u Velikim Crljenima u kojima je ostalo na milione kubnih metara vode. Za ispumpavanje te vode potrebno je možda i godinu dana. Iz jednog od manjih kopova voda može da se ispumpa brže, velikim pumpama koje se dopremaju iz Kovina, ali proizvodnja iz njega može da bude aktivirana u roku od tri meseca., reako je sagovornik RTS-a u ponedeljak 19. maja.

U periodu 2003 - 2004. godina, urađen je Glavni projekat izmeštanja i regulacije korita reke Kolubare - I faza. Prva faza izmeštanja korita Kolubare je u funkciji otvaranje otkopnog polja „V. Crljeni", odnosno eksploatacije dela ležišta na prostoru između PK „Tamnava - Istočno polje" i magistralnog puta M22 (Ibarske magistrale). Reka Kolubara je izmeštena na potezu od vodozahvata za TE „Kolubara A" (nizvodna granica projekta) do čeličnog „plavog" mosta (uzvodna granica projekta).

Ukupna dužina novog korita reke Kolubare iznosi 4.680 m. Najveći deo trase novog korita reke Kolubare prelazi preko deponije jalovine na unutrašnjem odlagalištu: 2.900 m, a ostatak trase leži na originalnom terenu: 1.780 m.

Izmešteno korito treba da obezbedi zaštitu dobara u priobalju, rudarskih i industrijskih objekata, saobraćajnica i poljoprivrednog zemljišta od poplavnih voda reke Kolubare na zadatom potezu.

Stepen zaštite za levu i desnu obalu novog korita Kolubare je na nivou stogodišnje velike vode (705 m3 /s) sa rezervnim nadvišenjem do nivoa hiljadugodišnjih velikih voda (940 m3 /s).

Trasa izmeštenog korita Kolubare prolazi preko neiskorišćene kasete za pepeo. Pošto je zatrpavanje ove kasete ocenjeno kao tehnički i ekonomski neracionalno, neiskorišćena kaseta za pepeo buduće TE „Kolubara B" je pretvorena u protočno jezero kao element rekultivacije terena i oplemenjivanja prostora...

Istraživanjima na probnim poljima 1 i 2 kao objektima velike razmere koji „neutrališu" heterogenost i anizotropiju, utvrđena su filtraciona svojstva jalovinske mase i mogućnosti njenog poboljšanja. Definisano je sledeće: • po pitanju vododrživosti, prirodna zbijenost tj. konsolidovanost stenske mase je od većeg uticaja od granulometrijskog sastava.

S tim u vezi, odlagalište je heterogeno ne samo po litološkom sastavu već i po stepenu zbijenost - konsolidovanosti

• učinci dodatnog zbijanja jalovinske stenske mase praktično se ne mogu prognozirati

• smer infiltrirane vode u podzemlje nije povoljan. Infiltrirana voda ima bočna kretanja, pri čemu dolazi do difuznog tečenja (širenja) i površinskog raskvašavanja okolnog terena

• radijusi dejstva probnih polja (tj. budućeg korita Kolubare) su se vremenom proširivali, dakle povećavao se vodoprijemni kapacitet okolne stenske mase

• generalno, jalovišna stenska masa je nepovoljnih filtracionih svojstava. Dobijeni koeficijenti filtracije brojnim opitima nalivanja u bušotinama i opitima nalivanja u probnim poljima - matematičkim modeliranjem, ukazuju da uprosečeni koeficijent filtracije odlagališta ima vrednost oko Kf ≈ 1x10-5 m/s.

Ispitivanja na probnom polju 3 su bila namenjena za tehničko-tehnološko definisanje izrade korita Kolubare sa tamponom, tj. izmenom materijala. Posle višemesečnih istraživanja na probnoj deonici, zaključeno je da izbor zaštitno-vodonepropusnog tampona od 1.0 m gline i 1.0 m probranog materijala predstavlja optimalno rešenje.

Glineni tampon bi imao funkciju vododrživosti dok bi probrani materijal štitio glineni tampon od mehaničkih oštećenja usled erozije (u povodnju) i sušenja (u malovođu).

Rezultati svih istraživanja i ispitivanja upućivali su na sledeće zaključke: izrada izmeštenog korita Kolubare bez zaštitnog, vodonepropusnog tampona, dakle od postojećeg materijala bi bio zahvat visokog rizika po pitanju stabilnosti hidrotehničkog rešenja

• zavodnjenost deponija u zoni korita reke Kolubare bi izazvala promenu geomehaničkih parametara tla i dovela bi do solilflukcije (soilfluction).

• kombinovani tampon od 1.0 m gline i 1.0 m probranog materijala pokazao je vrlo povoljna svojstva po pitanju vododrživosti.

GLAVNI PROJEKAT PRVE FAZE

U periodu 2003 - 2004. godina, urađen je Glavni projekat izmeštanja i regulacije korita reke Kolubare - I faza.

Prva faza izmeštanja korita Kolubare je u funkciji otvaranje otkopnog polja „V. Crljeni", odnosno eksploatacije dela ležišta na prostoru između PK „Tamnava - Istočno polje" i magistralnog puta M22 (Ibarske magistrale). Reka Kolubara je izmeštena na potezu od vodozahvata za TE „Kolubara A" (nizvodna granica projekta) do čeličnog „plavog" mosta (uzvodna granica projekta).

Ukupna dužina novog korita reke Kolubare iznosi 4.680 m. Najveći deo trase novog korita reke Kolubare prelazi preko deponije jalovine na unutrašnjem odlagalištu: 2.900 m, a ostatak trase leži na originalnom terenu: 1.780 m.

Izmešteno korito treba da obezbedi zaštitu dobara u priobalju, rudarskih i industrijskih objekata, saobraćajnica i poljoprivrednog zemljišta od poplavnih voda reke Kolubare na zadatom potezu.

Stepen zaštite za levu i desnu obalu novog korita Kolubare je na nivou stogodišnje velike vode (705 m3 /s) sa rezervnim nadvišenjem do nivoa hiljadugodišnjih velikih voda (940 m3 /s).

Trasa izmeštenog korita Kolubare prolazi preko neiskorišćene kasete za pepeo. Pošto je zatrpavanje ove kasete ocenjeno kao tehnički i ekonomski neracionalno, neiskorišćena kaseta za pepeo buduće TE „Kolubara B" je pretvorena u protočno jezero kao element rekultivacije terena i oplemenjivanja prostora...

Radovi na izgradnji izmeštenog i regulisanog korita reke Kolubare - I faza trajali su od proleća 2005. godine do septembra 2007. godine.

Veliki deo radova preuzeo je na sebe investitor. Rudarskom mehanizacijom snažnih kapaciteta, bagerima dreglajn EŠ 6/45 i EŠ 10/70 izvedeni su svi masovni zemljani radovi.

Sve ostale radove izvodi glavni izvođač „Hidrotehnika – Hidroenergetika" iz Beograda, sa svojim podizvođačima (preduzećima „Geosonda fundiranje" i „Nešvil" iz Beograda i transportnim preduzećima sa teritorije opštine Lazarevac).

Neiskorišćena kaseta za pepeo TE „Kolubara B" je pretvorena u protočno jezero.

Radovi na izgradnji izmeštenog korita reke Kolubare otpočeli su proleća 2005. godine kada je investitor otpočeo radove na neiskorišćenoj kaseti za pepeo - skidanju šiblja, niskog rastinja i uređenju obala. Paralelno sa tim radovima vršeno je popunjavanje depresija na terenu.

Od avgusta do kraja novembra 2005. godine glavni izvođač radova je ugradio tampon sloj gline debljine 1.0m na dno protočnog jezera.

Radovi na ugradnji ovog tampona su se odvijali danonoćno zbog kratkog perioda sa povoljnim klimatskim uslovima...

Izvor: Izmeštanje i regulacija reke Kolubare, Institut Jaroslav Černi

Dopunjeno 17. maja


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Kritična tačka: Poplavljen put kod RB Kolubara
  • POplavljen rudnik:  RB KOlubara
  • POPLAVLJEN RUDNIK: RB Kolubara, FOTO: TENT
  • RUDNIK U VODI: Kolubara
  • Bager u vodi: <br>U kopu Zapadno polje RP Kolubara se slilo 250 miliona kubnih metara vode, što je znatno više nego što ima vode u Vlasinskom jezeru u kome ima 165 miliona kubnih metara vode
  • Bitka za rudnik
  •  Osposobljena je i treća faza Suve separacije u Vreocima, gde se vrši priprema uglja za odvoz za Termoelektrane „Nikola Tesla
  • Na delu trase koja prolazi kroz Lajkovac poplave su oštetile preko kilometar i po pruge, a u potpunosti je uništen i železnički propust ispod koloseka. Šine su iskrivljene, a na jednom delu pruga bukvalno visi u vazduhu
  • UGROŽENO PODRUČJE: Termoelektrana Nikola Tesla, Obrenovac... Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović naredio je 19. maju hitnu i potpunu evakuaciju poplavljenog Obrenovca zbog novog poplavnog talasa koji nadolazi iz pravca Zabrežja, saopšteno je iz MUP-a.
  • GRAD POD VODOM: Obrenovac
  • Šef Gradskog štaba za vanredne situacije u Šapcu, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, naložio je u ponedeljak 19. maja pre podne hitnu evakuaciju meštana Drenovca i još nekoliko sela uz nasip zbog toga što zemljani bedemi propuštaju vodu,  pa postoji rizik da Sava probije nasip.
  • Mlava probila nasip - ugrožena TA Drmno
  • ODBRANA NASIPA NA SAVI: Šabac
  • SRBIJAVODE: Vanredna odbrana od poplava
  • Sliv Kolubare obuhvata 4,12 odsto ukupne površine Srbije <br>• Površina sliva 3638,47kv. km <br>• Dužina toka 86,4km <br>• Najviša tačka 1346m, <br>• Najniža 73m <br>• Visinskoj zoni do 300m nadmorske visine pripada udeo od oko 68 odsto površine <br>• 325 000 stanovnika (Valjevo, Lazarevac, Obrenovac..)<br>
  • • Vodostaj se osmatra na 14 vodomernih stanica u slivu Kolubare<br>• Na glavnom toku na 4 profila <br>• Na profilu Obrenovac vodostaj se meri od 1923 <br>• Na ostalim stanicama od 1950, osim na dve (Junkovac i Ćemanov od 1970)  <br>

Hidrološko upozorenje

Hidrološko upozorenje za period od: 11:15 16.05.2014. do: 23:15 16.05.2014. Meteorološka služba je slala upororenja o dolazećem ciklonu od subote, 10. maja a u ponedeljak 12. maja izdala je i crveni meteo-alarm kojim se najavljuju velike padavine. Po rečima meteorologa Vladana Kocića, ovi cikloni nisu ništa neobično za ovo doba godine, maj mesec se naziva mesecom evropskih ciklona koji obično brzo prolaze, ali ovaj se dugo zadržao, tako da je količina padavina dostigla stogodišnji povratni period, to jest da se ovakva dešava jednom od 100 godina, rekao direktor HMZ Vladan Kocić u emesiji RTS-a «Poplave u Srbiji» 19. maja...

Na Kolubari kod Valjeva, Slovca i Belog Broda vodostaj je iznad granica vanredne odbrane od poplava sa tendencijom manjeg opadanja. Na Velikoj Moravi kod Ćuprije i Bagrdana očekuje se dostizanje granice vanredne odbrane od poplava tokom 18. maja.

Na Ljigu kod Bogovađe vodostaj je iznad upozoravajućeg nivoa sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja.

Na gornjem toku Tamnave kod Koceljeva vodostaj je u stagnaciji i manjem opadanju, a nizvodno kod Ćemanovog Mosta vodostaj se nalazi iznad granice vanredne odbrane od poplava sa tendencijom stagnacije tokom 16. maja.

Na Ubu vodostaj je u stagnaciji i nalazi se iznad granice vanredne odbrane od poplava sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja tokom 16. maja.

Na Savi kod Jamene i Šapca vodostaj je iznad granice vanredne odbrane od poplava, a kod Sremske Mitrovice nešto ispod granice vanredne odbrane sa tendencijom većeg porasta do 19. maja.

Na gornjem toku Jadra kod Osečine i Zavlake vodostaj je u manjem opadanju, a nizvodno kod Lešnice u stagnaciji i kretaće se iznad granice vanredne odbrane od poplava tokom 16./17. maja.

Na Drini kod h.s. Radalj vodostaj je znatno iznad upozoravajućeg nivoa sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja.

Na Jasenici vodostaj je iznad granice vanredne odbrane od poplava sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja tokom 16. maja.

Na Kubršnici, Resavi i Lugomiru granice vanredne odbrane od poplava su prevaziđene sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja tokom 16. maja.

Na Mlavi i Peku vodostaji su iznad granica vanredne odbrane od poplava sa tendencijom manjeg porasta tokom 16./17. maja.

Na Belom Timoku kod Zaječara i na Crnom Timoku kod Gamzigrada vodostaji su iznad upozoravajućih nivoa (mere pripravnosti) sa tendencijom manjeg porasta tokom 16./17. maja.

Na slivu Toplice vodostaj će se kretati nešto iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom porasta tokom 16./17. maja.

Na Moravici, Bjelici i gornjem toku Zapadne Morave vodostaji su iznad upozoravajućih nivoe sa tendencijom manjeg opadanja tokom 16. maja, a na donjem toku Zapadne Morave vodostaj će biti u umerenom porastu tokom 16./17. maja, a zatim u manjem opadanju.

Na Neri, Brzavi i Moravici vodostaji će se približiti upozoravajućim nivoima (merama pripravnosti) tokom 16./17. maja.

Prethodno hidrološko upozorenje od: 10:34 15.05.2014. do: 10:34 16.05.2014.

U naredna 24 sata u većem delu Srbije obilne padavine - od 20 do 40 mm, u Sremu, zapadnim i jugozapadnim krajevima i do 60 mm. Na području Beograda očekuje se oko 40 mm. Na planinama iznad 1000 m vlažan sneg uz formiranje/povećanje visine snežnog pokrivača. Na Kolubari kod Valjeva, Slovca i Belog Broda vodostaj je iznad granica vanredne odbrane od poplava sa tendencijom daljeg porasta. Na Ljigu kod Bogovađe vodostaj je iznad upozoravajućeg nivoa sa tendencijom daljeg porasta. Na gornjem toku Tamnave kod Koceljeva vodostaj je u stagnaciji sa pojavom izlivanja iz rečnog korita, a nizvodno kod Ćemanovog Mosta vodostaj će biti u većem porastu i tokom 15. maja prevazićiće granicu vanredne odbrane od poplava. Na Ubu vodostaj je u većem porastu, nalazi se iznad granice vanredne odbrane od poplava satendencijom porasta tokom 15. maja. Na gornjem toku Jadra kod Osečine i Zavlake vodostaj je u stagnaciji sa pojavom izlivanja iz rečnog korita, a nizvodno kod Lešnice vodostaj je u manjem porastu i stagnaciji i kretaće se iznad granice vanredne odbrane od poplava tokom 15./16. maja. Na Moravici, Bjelici i gornjem toku Zapadne Morave vodostaji su prevazišli upozoravajuće nivoe sa tendencijom porasta tokom 15. maja. Na Jasenici vodostaj je prevazišao granicu vanredne odbrane od poplava sa tendencijom porasta tokom 15. maja. Na Kubršnici, Resavi i Lugomiru granice redovne odbrane od poplava biće dostignute tokom 15. maja. Na Mlavi i Peku vodostaji će prevazići granice vanredne odbrane od poplava tokom 15. maja. Na Belom Timoku kod Zaječara i na Crnom Timoku kod Gamzigrada vodostaji su prevazišli upozoravajuće nivoe (mere pripravnosti) tokom noći 14./15. maja sa tendencijom porasta tokom 15. maja. Na Neri, Brzavi i Moravici vodostaji će prevazići upozoravajuće nivoe (mere pripravnosti) tokom 15. maja. Na Savi kod Šapca vodostaj se nalazi iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom većeg porasta od 15./16. maja. Na Drini kod h.s. Radalj vodostaj je znatno iznad upozoravajućeg nivoa.

HMZS

RekaHidrološka StanicaVodostajPromena Vodostaja
JadarLešnica (15)416402
KolubaraValjevo(15)320228
KolubaraSlovac(15)566487
KolubaraBeli Brod(15)824666
LjigBogovađa(15)573169197
TamnavaĆemanov Most(15)356287
UbUb(15)537485
SavaŠabac (16)54095

Videti više: Stanje voda na rekama , HMZS

Prognoza vodostaja

Videti takođe - METEOALARM: Vremenska upozorenja: Srbija Izveštaji o pripravnosti , detaljne informacije o upozorenjima izdatim za svaki region sa sajta www.meteoalarm.eu

Beograd: 55 milimetara po kvardatnom metru

Tokom 14. maja na teritoriji Beograda palo je više od 55 litara kiše po kvadratnom metru, što je više od ukupnih padavina tokom jednog meseca, saopštio je Gradski štab za vanredne situacije. Kasniji podaci govorili su o 178 milimetara za 24 časa u Loznici i 114 milimetara u Beogradu. Mada neki političari izjavljuju da je to najveća kiša u poslednjih 100 godina, podaci MZS pokazuju da je bilo dana i meseci sa obilnijim padavinama (okvir dole levo).

3.500 km nasipa

U Operativnom planu za odbranu od poplava za 2013. godinu Republičke direkcije za vode Ministarstvapoljoprivrede i zaštite životne sredine navedeno je ukupno preko 3.500 km nasipa i drugih zaštitnih objekata, 58 brana sa akumulacijama, 413 hidro-melioracionih sistema u javnoj svojini sa preko 28 hiljada kilometara kanalske mreže i brojnim crpnim stanicama.

Nasipi su uglavnom građeni za stogodišnje vode. Za bujične tokove efikasniji način je izgradnja brana u gornjim tokovima koje bi zadržale vodi i smanjile snagu bujica.

Iz arhiva «Vremena» CIVILNA ZAŠTITA: Svašta nas može iznenaditi

"Republički nivo je strategijski i oni su veliki mislioci. Sve važno se dešava kod nas, u regionalnim centrima odbrane", kaže za "Vreme" pukovnik Momčilo Jovanović, načelnik uprave za odbranu Beograda. "Tu mora da postoji red, jer ako nema reda i postupka u delovanju, onda haos prerasta u čudo. to je ono na čemu mi radimo, jer smo u tome najmoćniji"

Otpuštanje civila zaposlenih u Ministarstvu odbrane nesumnjivo je rasteretilo vojni budžet, ali je ozbiljno narušilo sistem civilne zaštite: dobar deo od 5300 otpuštenih bio je, naime, angažovan na organizovanoj zaštiti civila od elementarnih nepogoda, ekoloških katastrofa i eventualnih ratnih dejstava. Kako je krenulo, što zbog besparice, što zbog nezainteresovanosti nadležnih, lako se može desiti da ovaj važan sektor prestane da postoji. Skoro polovina zaposlenih u civilnoj zaštiti dobila je otkaz. U Beogradu je taj procenat nešto niži: od 211 zaposlenih otkaz je dobilo njih šezdesetak, a prema još važećoj sistematizaciji u Upravi za odbranu Beograda neophodno je 350 radnika.

U zemljama u kojima je proces tranzicije odmakao civilnoj zaštiti je posvećena posebna pažnja, a u Strategiji odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora u svega jednoj rečenici pominje se da postoje "rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili većom verovatnoćom ispoljavanja i prepoznavanja, kao što su prirodne nepogode, industrijske i druge nesreće i epidemije", i ništa više od toga.

Dok su se u Ministarstvu odbrane bavili otkazima, u srednjem Banatu, južnoj i jugoistočnoj Srbiji desile su se ozbiljne poplave koje su pokazale da su za funkcionisanje sistema zaštite neophodni ljudi koji se samo time bave. Neorganizovanost odbrane ugroženog područja na delu je pokazala kolika je greška načinjena neselektivnim smanjenjem broja zaposlenih u civilnoj zaštiti pa su, u nedostatku obučenog kadra, "sveže" otpušteni ponovo nakratko angažovani. "U ovom trenutku mi nemamo civilnu zaštitu organizovanu i efikasnu na način kako je to potrebno", konstatovao je u razgovoru za "Vreme" pukovnik Miodrag Savić, načelnik Uprave za odbranu Republike Srbije...

Više u tekstu: CIVILNA ZAŠTITA: Svašta nas može iznenaditi Darinka Mihajlović, Suzana Anđelović, Marko Kostadinović, Vladimir Lambić, koordinator istraživanja: Zoran Majdin, VREME | BR 757 | 7. JUL 2005.

Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" najavljuje pojačane kontrole vode za piće. Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut" objavio je i Prеpоruке zа pоstupаnjе stаnоvništvа u tокu pоplаvе као i nакоn pоvlаčеnjа vоdе iz pоplаvljеnоg pоdručја

STUDIJE O ZAŠTITI OD POPLAVA U SRBIJI: Uređenje vodotoka i odbrana od poplava

STUDIJE O ZAŠTITI OD POPLAVA U SRBIJI: Uređenje vodotoka i odbrana od poplava

Dokumentacija u oblasti uređenja vodotoka i odbrane od poplava obuhvata studije, generalne, idejne i glavne projekte regulacija za reke u Srbiji, kao i za vodotoke izvan Srbije- bivše republike SFRJ, kao i projekte za Libiju. Najveći deo ove dokumentacije je urađen u Institutu "Jaroslav Černi", dok je manji deo izrađen u drugim hidrotehničkim organizacijama ( "Energoprojektu", "Hidroprojektu" i dr.). Naredni pregled studija, generalnih, idejnih i glavnih projekata regulacije za reke u Srbiji i izvan Srbije je sistematitovan po hronološkom redosledu.

Studije, generalni, idejni i glavni projekti regulacije za reke u Srbiji

(1930, 1958,1961,1963, 1967, 1973, 2005) Projekti regulacije Velike Morave

(1948) Osnovni projekt donje Drine

(1950) Projekat regulacije Crnog Timoka

(1958, 1971) Studija uređenja Save od Beograda do Zagreba

(1962) Projekat regulacije Tamnave i Uba

(1982 -1984) Studija uređenja Save od km 50 – 207

(1959) Studija regulacije Tamiša

(1961) Uređenje Slankamenskog sektora Dunava

(1962) Studija regulacije Sitnice

(1963) Idejno rešenje uređenja reke Dunav na sektoru od km 1048 – 1433, sa osvrtom na plovidbu Dunavom

(1965) Studija Dunava za plovidbu

(1966- 1977) Uređenje Dunava za plovidbu na sektorima Vemelj – Petreš, Beljarica, Aljmaš, Staklar, Mohovo, Neštin –Susek, Sremski Karlovci –Futog i Dalj

(1967) Studija o uređenju i kompleksnom korišćenju plovnih vodotoka Jugoslavije

(1969) Studija regulacije Tamiša

(1970) Studija hidrotehničkih problema Dunavgrada

(1970) Projekat regulacije Belog Drima

(1971) Projekat regulacije Belog Timoka

(1973) Elaborati za bagerovanje šljunka i peska iz korita Dunava na km 1091 – 1104

(1973) Projekat regulacije Crnice

(1973,1988, 2009)) Projekti regulacije Jadra

(1974) Projekat regulacije Đetinje

(1975, 1986) Projekat regulacije Tise

(1974) Projekat regulacije Lugomira

(1975) Projekat regulacije Topčiderske reke

(1976) Idejni projekat hidrotehničkog uređenja industrijske zone u Pančevačkom ritu

(1976) Studija uređenja Save i Dunava na području Beograda

(1977) Projekat regulacije Jugoslovenskog dela sektora Dunava od zajedničkog interesa (Km 1433 – 1333)

(1977 – 1981) Studija radova i mera za smanjenje šteta od poplava u slivu Velike Morave

(1979) Studija hidrotehničkog uređenja Potamišja

(1979) Idejno rešenje zaštite od poplava na Neri

(1979) Istražni radovi, studija i idejno rešenje hidrotehničkog uređenja Velikoselskog rita

(1980, 1991) Uređenje Dunava za plovidbu na sektoru Apatin

(1982) Studija o mogućnosti eksploatacije materijala iz korita Dunava od Donjeg Milanovca do jugoslovensko-mađarske granice

(1983) Projekat regulacije Dobrave

(1986) Projekat regulacije Tamiša

(1986) Projekat regulacije Vlasine

(1987, 1992, 2006) Projekti regulacije Peka

(1987) Projekat regulacije Svrljiškog Timoka

(1988) Projekat regulacije Vitovnice

(1986 -1988) Projekti brana i akumulacija u funkciji odbrane od poplava (Bela reka, Hajdučki potok, Resnik)

(1974, 1980, 1996, 1998, 2004) Projekti regulacije Mlave

(1988) Studija uređenja Dunava na sektoru od jugoslovenskoo –mađarske granice do Vukovara

(1988) Generalno rešenje beogradskog hidročvora

(1989,1991,1995,1998) Projekti regulacije Drine

(1991) Idejni projekat regulacije Zapadne Morave i pritoka kroz Požešku dolinu

(2005) Generalni projekat uređenja Južne Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom Moravom

(2007) Generalni projekat uređenja Velike Morave od sastava Južne i Zapadne Morave do ušća u Dunav

(2008) Generalni projekat uređenja Zapadne Morave

(2010,2011) Projekti regulacije Karaša

(2012) Idejni projekat uređenja Kolubare

(2012) Generalni projekat zaštite Beograda od velikih voda Save i Dunava

(2012) Preliminarna analiza mogućnosti bagerovovanja na Drini, Južnoj, Zapadnoj i Velikoj Moravi...

Hidrološke studije

(1956) Hidrologija sliva Velike Morave

(1958) Hidrologija Vlasinskog jezera

(1958) Studija režima Dunava

(1959) Hidrologija Lepenice i Toplice 1959

(1960) Hidrološka studija Dunava od mađarske granice do Bogojeva

(1960) Bilans i režim voda u slivu Save i Dunava1960

(1960) Bilans i režim voda u slivu Velike Morave

(1960) Bilans i režim voda reke Drine

(1960) Hidrološka studija Mlave

(1966) Hidrološke podloge za Dunav, Savu, Tisu i Veliku Moravu

(1967) Hidrološke studije Visočice (Zavoj), Veternice (Barje), Moravice (Bovan)

(1967) Hidrološka studija Skadarskog jezera, Bojane i Drima

(1968) Hidrologija Banatskih vodotoka

(1968) Hidrološka studija Belog Drima

(1969, 1976) Hidrološka studija reke Save

(1971) Hidrološko razmatranje Tise

(1971) Hidrološka studija Nišave

(1975) Hidrološko – hidraulička istraživanja na Savi kod Krškog

(1977) Hidrološki bilans Dunava

(1978) Hidrološka studija reka Karaš i Nera

(1979) Hidrološka studija Đetinje

(1984 -1990) Simulacioni model sliva Save

Rečna hidraulika i morfologija

(1962) Hidraulička studija postojećeg stanja ušća Save u Dunav

(1963) Proračun linija uspora Dunava i pritoka u uslovima rada HE Đerdap

(1964) Proračun deformacije korita Dunava za 25 godina rada HE Đerdap

(1967) Koncepcije i dostignuća u reč hidrulici

(1969)Unapređenje primene matematičkih metoda u rečnoj hidraulici

(1972) Hidrauličke analize varijantnih rešenja uređenja Tise

(1975) Izveštaj o analizi morfoloških promena na sektoru Dunava HE Đerdap – ušće Timoka

(1978) Hidrauličke studije ustava Srpski Miletić, Vrbas i Bezdan

(1975) Hidrauličko – psamološka analiza regulacije Kolubare

(1978) Hidraulička analiza za dva sektora Drave

(1981, 1986) Morfološke promene korita Dunava, Save i Tise u zoni akumulacije HE Đerdap

(1981) Proračun usporenih nivoa vode Dunava za režim HE Đerdap 69,5 -63

Analiza poplava na rekama u Srbiji

(1958,1960) Studija povodnja Velike Morave

(1965) Izveštaj o odbrani od poplave 1965. godine

(1978) Proračun poplavnih talasa i deformacije korita kod tokova složenog poprečnog preseka

(1981) Studija nastanka i evolucije poplave 1981. godine

...

Pored navedenih publikacija u oblasti uređenja vodotoka i odbrane od poplava, ova problematika je tretirana i u posebnim izdanjima Instituta "Jaroslav Černi", koja se publikuju periodično (svake druge godine), pod naslovom „Upravljanje vodnim resursima Srbije". U svakoj od ovih monografija zastupljen je veći broj radova iz oblasti uređenja vodotoka i odbrane od poplava. Takođe treba istaći zastupljenost ove problematike u zbornicima radova o vojvođanskoj vodoprivredi, koji su dve decenije izlazili pod nslovom "Vode Vojvodine".

Uređenje vodotoka i odbrana od poplava, Institut "Jaroslav Černi", "Energoprojekt", "Hidroprojekt"

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net