<< VESTI | | 08.05.2014 01:40


DOKUMENT >

Kineska studija – Kanal Morava-Vardar

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja je na kraju mandata objavilo confidentional dokument CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED: Studija o izvodljivosti kanala Morava

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja je na kraju mandata objavilo do sada confidentional dokument CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED: Studija o izvodljivosti kanala Morava

Prehodno Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja je na kraju mandata objavilo Studija o izvodljivosti kanala Morava što je tražio poverenik za informacije od javnog značja Rodoljub Šabić, koji je ocenio da je dobro što je dobro što je Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, "makar i poslednjeg dana postojanja", po nalogu Poverenika objavilo Studija o izvodljivosti kanala Morava, ali je naveo da su tajni dogovori sa stranim partnerima u suprotnosti sa srpskim Ustavom i zakonima i podsetio da i naš Ustav predviđa da čak i ratifikovani međudržavni ugovori moraju biti u skladu sa njegovim odredbama.

Poverenik za informacije od javnog značaja izrekao je kaznu od 20.000 dinara Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja jer je odbilo da, na osnovu ranijeg rešenja Poverenika, dostavi Studiju opravdanosti projekta izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar svima koji su tražili taj dokument.

Svaka vlada, a naročito one nesposobne, a razmetljive, otkrivaju da je voda mokra pa to čuvaju kao tajnu koju samo one znaju, ali ipak, na osnovu površnog uvida u ovu studiju nije jasno zašto je ona držana pod oznakom «confidential» kada se zna da su do sada domaći stručnjaci i velika preduzeća svojevremeno poznata u svetu po izvođenju megaprojekata (PIM, Energoprojekt) radili više inženjerskih, vodoprivrednih i ekonomskih studija tog projekta, po laičkom utisku, konkretnijih, detaljnijih i razrađenijih, a i širokoj javnosti više puta prezentovanih. Uostalom, zar nismo i mi u novinama svakog leta, kad ponestane tema, prokopavali kanal Morava Vardar?

Studiju CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED: Studija o izvodljivosti kanala Morava, čije delove možete videti u okviru dole, rađena je na osnovu konsultacija s domaćim institucijama («tokom 15-dnevnog istraživanja»), a neke od domaćih studija i projekata čiji su rezultati godinama poznati javnosti se pominju i u studiji. A izrađene su mnoge domaće studije koje baš i nije lako verifikovati za tih 15 dana istraživanja pomenutih u studiji:

  • Studija instituta Jaroslav Černi, 1961;

    Plovni put Morava-Vardar (Aksios), studija PIM, Beograd, 1973;

  • Predinvesticiona studija korišćenja hidroenergetskog potencijala reke Velike Morave, Energoprojekt, Beograd, 1987...

    Kratku listu studija o Moravi i kratku istoriju te ideje možete videti u tekstu 170 godina ispitivanja da li je Morava plovna u okviru desno.

    (Inserte iz analize nekih od tih rešenja možete videti u tekstu Kanal Morava u studijama preduzeća PIM (1973) i Energoprojekt (1987) u okviru sasvim dole.


     

    CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED: Moravska dolina – Sveobuhvatni planski izveštaj

    CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED: Moravska dolina – Sveobuhvatni planski izveštaj

    U januaru 2013. godine, Čajna Gedžuba Grup Korporejšn (CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED, u daljem tekstu CGGC) potpisala je Protokol o razumevanju sa Ministarstvom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Republike Srbije u cilju sprovođenja sveukupne eksploatacije srpske reke Morave. U junu 2013. godine CGGC je organizovala tim projektanata (PRPSDC) sa pratećim osobljem iz građevinskog preduzeća No.5 Engineering da izvrši ispitivanje segmenta reke Morave u Srbiji. Tokom 15-dnevnog istraživanja, obavljene su uspešne konsultacije sa raznim sektorima Vlade Srbije, preduzećima, asocijacijama, univerzitetima i istraživačkim institutima gde se diskutovalo o stanju reke Morave, a obavljen je i obilazak terena, odnosno Velike, Zapadne i Južne Morave. U julu 2007. (?!) godine, CGGC je okupila osoblje da učestvuje na astanku PRPSDC za tehničko planiranje, gde su precizirani okviri, sadržaj i osnove za izradu projekta. Kao što je zahtevano na sastanku, „Moravska dolina- Sveukupni planski izveštaj" je napravljen u septembru 2013. godine na osnovu ranijih rezultata istraživanja.

    Ovaj planski izveštaj obuhvata tri glavne reke, i to Veliku Moravu, Južnu Moravu i Zapadnu Moravu. Istraživanje plovidbe uključiće reku Moravu i reku Vardar, gde će prioritet biti reka Morava. Za potrebe ovog planiranja uzete su 2002., 2020. i 2023. godina kao sadašnja referentna godina, srednjoročna referentna godina i dugoročna referentna godina. U ovom planiranju, osnovu čine glavne teme sadržaja, a to su plovidba, hidroenergetika, očuvanje vodnih resursa, vodosnabdevanje i navodnjavanje, kontrola poplave i turizam.

    Kineska studija sadrži pregled hidroloških, ekonomskih, vodoprivrednih činjenica očito iz ovdašnjih službenih izvora na osnovu kojih se izvlače sledeći zaključak:

    ZAKLjUČAK

    Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da je projekat izgradnje moravskog kanala kroz Srbiju izvodljiv i isplativ, te da ima pozitivan uticaj u sledećim oblastima:

    1. Plovidba – S obzirom na to da povezuje zapadnu i srednju Evropu sa Egejskim morem i smanjuje troškove transporta, te poboljšava mobilnost, bezbednost i kvalitet života;

    2.Proizvodnja električne energije – Povećava količinu obnovljive energije u sistemu, donosi ekonomsku korist i pozitivno utiče na optimizaciju energetske strukture u Srbiji;

    3. Industrija (poljoprivreda, turizam, saobraćaj) – Zemlja je obradiva i stoga pogodna za gajenje raznih vrsta biljaka (pšenice, kukuruza, voća i mnogih drugih;

    4. Navodnjavanje – Omogućava razvoj sistema za navodnjavanje, što pozitivno utiče na poljoprivredu;

    5. Stabilnije snabdevanje pijaće vode;

    6. Zaštita od poplava.

    Sve ovo pozitivno utiče na razvoj industrije i privrede i na zapošljavanje ljudi, čime se povećava životni standard u tom delu Srbije.

    Glavni projektant: Yang Huihui i njegovi saradnici, Zhou Qiuhong, Sun Luo, Xie Kai, Li Wenhua, Yang Huihui, Fu Zhihao, Liu Yazhou, Xiong Hanwen, Zeng Wenze, Kan Dongdong, Yang Fengjuan, Hu Heping ukazuju na moguće pozitivne efekte u raznim privrednim oblastima, što čitalac se može videti u narednim insertima iz studije

    Saobraćaj

    Prema rezultatima analize Unutrašnje Povidbe iz Evrope (INE), prosečni eksterni marginalni troškovi drumskog saobraćaja su 24,12 evra / 1.000 tona * km, prosečni eksterni marginalni troškovi železničkog saobraćaja su 12,35 evra / km * 1.000 tona, dok eksterni marginalni troškovi za unutrašnju plovidbu iznose 5,0 eura / km * 1.000 tona.

    Primećuje se da su u okviru raspoloživog saobraćajnog sistema eksterni marginalni troškovi za unutrašnju plovidbu najniži. Osim toga, ideje o povezivanju plovnog puta duž reke Morave i izgradnji novog kanala od reke Vardar do Egejskog mora u skladu su sa evropskim strategijama za promociju i unapređenje unutrašnjeg vodnog saobraćaja. Kako bi se poboljšala mobilnost, sigurnost i kvalitet života, neophodno je uspostaviti unutrašnji vodni saobraćaj u okviru multimodalne saobraćajne politike.

    Energija

    Nakon završetka izgradnje planiranih kaskada, instalirani kapacitet će biti povećan za 360,1 MW, a proizvodni kapacitet će biti povećan za 1427,8 GWH. Srpski energetski sistem će biti dodatno optimiziran, a smanjiće se i zagađenje. Zbog toga će biti ekonomičnije i racionalnije korišćenje uglja za potrebe baznog opterećenja funkcionisanja sistema. Na osnovu obračuna cena u senci za električnu energiju od 0,06 evra / (kW•h), godišnja dobit od proizvodnje električne energije bi iznosila 85,67 miliona evra.

    Vodni resursi

    3) Nakon završetka planiranja zaštite vodnih resursa, promeniće se postojeća situacija koju karakteriše direktno odvođenje otpadnih voda iz kanalizacije u reku, stopa prerade otpadnih voda će se povećati i vodena životna sredina će biti zaštićena. To će istovremeno pokrenuti razvoj turizma.

    5) Nakon realizacije planiranih projekata koji se odnose na izvorišta vode, stopa obezbeđenja vode za potrebe domaćinstava i industrijske proizvodnje bi iznosila 95 odsto, stopa obezbeđenja ekološke vode bi iznosila 90 odsto, dok bi za potrebe poljoprivrede iznosila 75 - 90 odsto. Do 2030. godine, biće zadovoljena potražnja vode za potrebe 3.191.000 lica i 14.500 hektara poljoprivrednog zemljišta pod navodnjavanjem...

    Kratkoročno uređenje

    1) Prioritet će biti dat razvoju plovidbe duž Velike Morave. Kaskade St1-St5 će biti izgrađene u Velikoj Moravi s ciljem povezivanja uzvodnih kanala. Dve kaskade (St6 i St26) predviđene u okviru projekta plovidbenih saobraćajnica biće izgrađene uzvodno i nizvodno dolinom Zapadne Morave (Niš), kako bi se povećala korist od proizvodnje struje i unapredila funkcija zaštite od poplava.

    2) U skladu sa redosledom razvoja kaskada, optimalna realizacija projekata koji se odnose na vodosnabdevanje će se odvijati u gradovima Paraćinu, Ćupriji, Velikoj Plani, Batočini, Jagodini, Lapovu i Doljevcu. Voda će se preuzimati iz vodotokova, kako bi se obezbedilo više izvora snabdevanja vodom....

    Planirane kaskade • U novembru 2010. Godine, kompanija S.E.E.C objavila je „Generaln projekat HE na Velikoj Moravi u sklopu integralnog korišćenja raspoloživih voda reke Velike Morave", sa sveobuhvatnim tehno-ekonomskim poređenjem četiri šeme razvoja kaskada na Velikoj Moravi: 1) Preliminarni razvoj ideje spomenute u izveštaju Energoprojekta iz 1987, tj. šema razvoja 7 kaskada.

    2) Razvojna šema optimizovanih 7 kaskada koju je predložila kompanija S.E.E.C.

    3) Razvojna šema za 6 kaskada koju je predložila kompanija S.E.E.C.

    4) Razvojna šema za 5 kaskada, koju je predložila kompanija S.E.E.C.

    Ove četiri šeme samo prikazuju tehno-ekonomsko poređenje sa stanovišta proizvodnje hidrauličke energije bez razmatranja plovidbe i predloženo je rešenje od 5 kaskada za razvoj hidroelektrana na Velikoj Moravi. U opisu razvoja kasakada na Velikoj Moravi, ovaj izveštaj se zasniva na S.E.E.C-ovoj varijanti od 5 kaskada.

    CHINA GEZHOUBA CORPORATION LIMITED: Glavni projektant: Yang Huihui

    Pripremili: Zhou Qiuhong, Sun Luo, Xie Kai, Li Wenhua, Yang Huihui, Fu Zhihao, Liu Yazhou, Xiong Hanwen, Zeng Wenze, Kan Dongdong, Yang Fengjuan i Hu Heping

    Cela Studija: Studija o izvodljivosti kanala Morava Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирањаМинистарство природних ресурса, рударства и просторног планирања

    (Posle ukidanja Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja dokument se može videti na sajtu Моравска долина – Свеобухватни плански извештај www.istinomer.rs )

    Kanal Morava u studijama preduzeća PIM (1973) i Energoprojekt (1987)

    Kanal Morava u studijama preduzeća PIM  (1973) i Energoprojekt (1987)

    ***

    U radu Hidroenergetsko-plovidbeni sistem ,,Morava»(Hydropower and navigation system ,,Morava") dipl.gradj.inž Božidar Jovanović i dipl.gradj.inž. dr Miodrag Jovanović, sa Gradjevinskog fakulteta Beograd, prikazuju dva varijantna rešenja regulacije Velike i Južne Morave za plovidbu i proizvodnju električne energije. Jedno rešenje se bazira na kanalisanju ovih vodotoka sa 11 brana, a dugo, na izgradnji lateralnog kanala za plovidbu uz proizvodnju električne energije na 9 brana.

    Sadašnje stanje projekta i opšte postavke rešenja

    Sa početkom eksploatacije plovnog kanala Rajna-Majna, povezan je Dunav sa Severnim morem. Istovremeno je aktualizovana stara ideja jedne druge evropske plovne magistrale: Dunav-Morava-Vardar-Solun, koja bi spojila Egejsko i Severno more. Njome bi se plovni put skratio za oko 1200 km u odnosu na sadašnji preko Crnog mora, uz uštedu operativnih troškova plovidbe od 25-30 odsto, ili 1.6-2.0 $/t korisnog tereta.

    Projekat ,,PIM»-a iz 1973. godine plovnog puta Dunav-Morava-Vardar-Aksios [1] dao je prednost plovidbi nad energetikom i pokazao tehničku izvodljivost i ekonomsku opravdanost poduhvata, utvrdjujući trasu, niveletu i plovne gabarite za plovni put IV reda i plovila nosivosti 1350 t. Eksperti UN su revidovali i odobrili ovaj projekat, čime je on stekao medjunarodni legitimitet, pa je na osnovu njega Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodprivrednog uredjenja Vardara. Time su na odredjeni način otvaraju uslovi za koncesije i potencijalna ulaganja domaćeg i stranog kapitala....

    Karakteristike hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Morava"

    "Rečna varijanta˜. U rečnom koritu Južne i Velike Morave rasporedjene su na ukupnoj dužini od 206 km brane - betonski pragovi sa ustavama visine od oko 8 m, pomoću kojih se formiraju akumulacije u koritu reke. Pored brane, svaki hidročvor ima elektranu, prevodnicu, pristanište i prilaze železnici i glavnom putu. Na deonici 1 rasporedjeno je 11 hidročvorova, 4 na Južnoj i 7 na Velikoj Moravi, na lokacijama: Niš 2, Aleksinac, Djunis, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Bagrdan, Svilajnac, Velika Plana, Vladičin Dol i Ljubičevo...

    ,,Kanalska varijanta Energetsko - plovidbeni lateranlni kanal, ukupne dužine 206 km, pruža se od Doljevca desnom obalom reke do kompenzacionog bazena Niš 2, gde prima vode Nišave (Slika 1). Odavde trasa nastavlja desnom obalom do Djunisa, da bi Djunisku klisuru prošao levom obalom (naspram železničke pruge) do bazena ,,Stalać˜. Ovaj bazen bi se formirao izgradnjom brane u koritu Južne Morave (nizvodno od pruge), sa ciljem prihvatanja i izravnavanja voda Južne i Zapadne Morave. Na trasi kanala su predvidjena 4 hidročvora: Niš 2, Aleksinac, Djunis i Stalać, sa objektima u kanalu. Iz bazena ,,Stalać˜, trasa energetsko-plovidbenog kanala ide levom obalom Morave (paralelno sa prugom, putem i rekom) do Ljubičeva, gde se završava u koritu Velike Morave. Na ovom potezu kanala je predvidjeno 5 stepenica: Ćuprija, Bagrdan, Svilajnac, Vlaški Dol i Ljubičevo. Na preostalom potezu do Dunava se za plovidbu koristi prirodno korito Velike Morave, uz neophodne korekcije.

    Energetsko-plovidbeni kanal je trapeznog poprečnog preseka, širine u dnu 19 m, širine vodenog ogledala 43 m, nagiba kosina 1:4, dubine od oko 4 m. Predvidjena je visina nasipa do 8 m, a iskopa do 12 m. Kanal je neobložen, ali je mestimično obezbedjen od erozije.

    Bez obzira na varijantu, Deonica 1 (Dunav-Niš-Doljevac) obuhvata niz kapitalnih objekata od izuzetnog nacionalnog značaja, jer pokriva oko 40 odsto teritorije Srbije sa oko 3 miliona stanovnika. Kao sistem objekata predstavlja tehničko-ekonomsku celinu, povezujući važne gradove: Smederevo, Požarevac, Veliku Planu (Kragujevac), Svetozarevo, Ćupriju, Paraćin, Stalać (Kruševac, Kraljevo), Aleksinac i Niš (Leskovac). Uredjenje ove deonice omogućava celovito uredjenje sliva i vodotoka i razrešenje praktično svih hidrotehničkih problema na području od Dunava do Doljevca.

    Deonica 1 je dužine 174 km na Velikoj Moravi i 89 km na Južnoj Moravi. Sadrži dva bazena (Niš 2 i Stalać), tri vodozahvata (Niš, Doljevac i Stalać), 9 elektrana (5+4), 9 prevodnica dimenzija 190x12x3.5 m, koje omogućavaju robni promet od 20 miliona tona/god. Zahteva rok izgradnje od 13-15 godina.

    Karakteristike elektrana

    ,,Rečna˜ varijanta ima 7 stepenica na Velikoj, a 4 na Južnoj Moravi, sa ukupno 44 agregata. ,,Kanalska˜ varijanta ima 5 stepenica na Velikoj, a 4 na Južnoj Moravi, sa ukupno 27 agregata. U obe varijante su gradjevinski objekti i oprema tipizirani...

    Režim rada elektrana

    Sistem elektrana će raditi kao celina, sa komandom iz jednog centra. Radiće 3-5 sati na dan u dnevnom vrhu sa instalisanom snagom, koristeći rezerve vode iz bazena i kanalske retenzije. Ostalih 21-19 sati na dan, radiće u proto~nom režimu, pri minimalnom protoku koji obezbedjuje plovidbu i sa minimalnom snagom, akumulirajući vodu u retenzijama. U periodima velike potrebe za energijom, ovaj sistem će raditi u režimu sezonskih akumulacija Vlasine i Zavoja...

    Cela Studija Hidroenergetsko-plovidbeni sistem ,,Morava»(Hydropower and navigation system ,,Morava"), dipl.gradj.inž Božidar Jovanović i dipl.gradj.inž. dr Miodrag Jovanović


    POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
     

FOTO GALERIJA

Nasipi na Moravi: Studija o izvodljivosti kanala Morava, Yang Huihui <br>i saradnici: Zhou Qiuhong, Sun Luo, Xie Kai, Li Wenhua, Yang Huihui, Fu Zhihao, Liu Yazhou, Xiong Hanwen, Zeng Wenze, Kan Dongdong, Yang Fengjuan i Hu Heping (CHINA GENZHOUBA COMPANY <br>
  • Hidroenergetsko-plovidbeni sistem ,,Morava»(Hydropower and navigation system ,,Morava

170 godina ispitivanja da li je Morava plovna

Projekat za ovaj kanal je prvi put izradio 1904. godine profesor Nikola Stamenković. Američka firma iz Nju Džerzija je 1908. napravila preliminarni projekat plovnog puta Morava-Vardar.

Još godine 1841. pokrenuto je pitanje plovidbe Moravom. Tokom druge vladavine Miloša Obrenovića bilo je formirano Srpsko francusko brodarsko društvo" (1844-1964).

U julu 1859. Francuska kompanija se obratila Milošu Obrenoviću, tražeći ekluzivnu dozvolu za rečnu plovidbu po Moravi u roku od 30 godina.

Ruski konzul je takođe tražio dozvolu za plovidbu jedne ruske kompanije o čemu je i sklopljen ugovor 1860.

1867. obavljena su prva ispitivanja da li Morava može da bude plovna.

1869. državnu komisiju predvodio je Ante Aleksić, inžinjerijski oficir, mereći dubinu do Ćuprije, ali nije bilo potrebnih investicija za za uređenje reke.

1904. Britanija i Engleska interesovale su se za uslove finansiranja projekta. Jedna američka firma iz Nju Džerzija je 1908. napravila projekat Morava-Vardar (Axios).

Nikola Stemenković, profesor Tehničkog fakulteta Beogradskog Univerziteta je je prvi put izradio projekat plovnog puta Dunav - Solun 1904. godine, a kao ekspert 1909. bio angažovan na razradi ideje o srpko-turskom aranžmanu za izgradnju kanala, ali to je propalo s balkanskim ratovima.

Projekat Morava-Vardar (Axios) je izbledeo je sve do 1961. kada su ponovo počete da se o njemu rade studije.

Godine 1961. izrađen je drugi projekat na osnovu ideje vlada Grčke i SFRJ.

Eksperti Ujedinjenih nacija su 1973. tokom posete SFRJ proverili validnost ovog projekta, koji su revidirali i odobrili obrazlažući da bi projekat mogao da bude ekonomski opravdan. Na osnovu toga je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređivanja Vardara.

Studije o tome da li Morava može biti plovna:

  • Morava, sadašnje stanje i mogućnost plovidbe - A. Aleksić, Beograd 1879.
  • Projekat plovnog puta Dunav-Solun - Prof. Dr. N. Stamenković, Beograd 1909.
  • Preliminarni projekat plovnog puta Dunav - Solun, Projektantski Zavod Rečnog saobraćaja, Beograd 1961.
  • Ekonomska studija reke Vardar - Zavod za vodostopanstvo S.R.Makedonija.
  • Studija plovnosti reka Velika Morava, Južna Morava i Zapadna Morava - Projektantski zavod "Ivan Milutinović", Beograd 1964.
  • Studija problema saobraćaja u vezi sa regulisanjem reke Morava - Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" of Beograd, 1964.
  • Ekonomska baza sliva Morave - Združeno opšte vodoprivredno preduzeće "Morava" of Beograd, 1971.
  • Preliminarni projekat Morava-Vardar (Axios) plovni put - Projektantski zavod "Ivan Milutinović of Beograd, 1973.
  • PLovni put Morava-Vardar (Axios) - Report of United Nations Experts, Beograd 1973.

Izvor: Morava – Vardar (Axios) Navigation Route Dobrivoje Jovanovski; PIM - "Ivan Milutinović", Beograd 2011.

Videti takođe: THE DANUBE-MORAVA-VARDAR-AEGEAN SEA WATERWAY

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net