foto: goranka matić

Zdravstvo >

Ima li koga na klinici

Kuda i zašto odlaze lekari iz Srbije, imamo li višak ili manjak zdravstvenih radnika, treba li nam više od 1500 brucoša na medicinskim fakultetima svake godine i šta je potrebno onima koji su odlučili da napuste zemlju

Prošle godine oko 850 doktora medicine je od Lekarske komore Srbije zatražilo (i dobilo) sertifikat dobre prakse (good standing certificate), dokument koji im otvara vrata zaposlenju u nekoj od zemalja u inostranstvu. Kako stvari stoje, odluku o odlasku iz zemlje donose i mladi, ali i lekari sa ozbiljnim radnim stažom. Trend odlaska je toliki da je direktorka Komore, dr Tatjana Radosavljević, sredinom ovog meseca u samo jednom danu potpisala čak 35 ovih dokumenata. Ova informacija uznemirila je ionako nespokojne duhove kada je o zdravstvu u Srbiji reč i ponovo otvorila stara pitanja: koliko je vremena potrebno da se broj lekara u Srbiji prepolovi; koliko njih će tek otići kada postanemo članica Evropske unije; šta će se desiti odlaskom lekara starijih od 55 godina u penziju; imamo li zapravo manjak ili višak zdravstvenih radnika; treba li nam skoro 2000 svršenih studenata medicine svake godine, a pokrenute su i teme o moralu specijalizanata koji su, umesto da karijeru nastave u otadžbini sreću potražili van granica.

PRAVAC ANGOLA: "Ako jeste, a jeste oko 800 stotina lekara samo u prošloj godini, a taj broj će se povećavati, zatražilo papire da bi napustilo zemlju i ako taj podatak uporedimo sa oko 23.000 ukupno zaposlenih lekara u zdravstvu Srbije, nije teško izračunati koliko je godina potrebno da se broj lekara kod nas prepolovi", kaže za "Vreme" predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) dr Dragan Cvetić, specijalista anesteziologije i reanimatologije i dodaje: "U vreme sve masovnijeg egzodusa lekara iz Srbije, u decembru prošle godine, Vlada RS je donela Zakon o ‘solidarnom porezu’, odnosno smanjenju plata lekarima specijalistima kojih ima oko 17.000 i meru zabrane zapošljavanja u zdravstvu u naredne dve godine. Poruka se vrlo jasno čita i ono što je već počelo, a to je odlazak, ovim merama se još ubrzava", upozorava dr Cvetić. "Ako se ovako nastavi, ne samo da se stanje neće popraviti, već ćemo doći u situaciju da zdravstvene ustanove prvo po unutrašnjosti, a onda i šire, neće moći da funkcionišu jer lekara neće biti." Doktor Cvetić dodaje da je starosna struktura specijalista takva da za pet do deset godina oko polovine njih odlazi u penziju. "Kada tome dodamo sve masovniji odlazak u inostranstvo doći ćemo u situaciju da moramo da uvozimo lekare. Ali teško da će nam doći i lekari iz nerazvijenih afričkih i azijskih zemalja za uslove koje nudimo", kaže predsednik SFLS.

Kad smo već kod afričkih zemalja, sudeći po nedavno objavljenom oglasu u kome stoji da Libija opet traži naše lekare i specijaliste nudeći im platu od 1500 do 4000 evra, kao i trinaestu platu za svaku godinu rada u Libiji, plus obezbeđeni smeštaj, besplatne avionske karte za sebe, bračnog druga i dvoje dece jednom u dve godine i dodatak na platu od 30 odsto, nije iznenađenje da su, pored Nemačke i Norveške, i afričke zemlje (naročito Angola) sve primamljivija destinacija za lekare iz Srbije.

Još početkom godine dr Tatjana Radosavljević je upozorila da postoji opasnost da Srbija u bliskoj budućnosti neće imati dovoljno lekara, ne samo zato što mnogi odlaze u inostranstvo, već i zbog Zakona o budžetskom sistemu koji zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru u naredne dve godine.

Direktorka LKS je tom prilikom naglasila da se problem mora sagledati u celini i rešavati sistemski. Jedan od načina, kako je rekla, je da se ukine obaveza da lekar mora da radi dve godine pre početka specijalizacije, a nije isključila ni uključivanje privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, jer bi se na taj način mladi lekari ohrabrili da otvaraju svoje ordinacije opšte medicine i da odatle odlaze na specijalizaciju.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je ranije da su u Ministarstvu svesni problema i da je samo tokom prošle godine odobreno 1700 specijalizacija, a da će se sa tom praksom nastaviti i dalje. Ona je naglasila da za deficitarne specijalizacije neće važiti uslov od dve godine radnog staža, kako bismo što pre dobili obučeni kadar.

Što se Zakona budžetskom sistemu tiče, ministarka je objasnila da njegova primena ne znači da u zdravstvenom sistemu neće biti zapošljavanja u naredne dve godine. "Trenutno u zdravstvenim ustanovama 25 odsto zaposlenih čini nemedicinski kadar i njihovim odlaskom u penziju ili na druga radna mesta, zapošljavaće se lekari i medicinske sestre", zaključila je Đukić Dejanović.

ZAPOSLENI I ONI NA BIROU: Koliko lekara u ovom trenutku radi u zdravstvenim ustanovama širom Srbije? Prema podacima koje je "Vreme" dobilo iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", do kraja prošle godine registrovana su ukupno 22.023 lekara. Od tog broja 971 doktor medicine je zaposlen na određeno vreme.

Najmanje ih je u Sremskom okrugu (209 na 100.00 stanovnika), a najviše u Nišavskom okrugu (424 lekara na 100.000 stanovnika). Beograd je sa 387 lekara na 100.000 stanovnika negde na sredini.

Kako stoji u izveštaju iz Batuta, pokazatelji obezbeđenosti stanovništva Srbije zdravstvenim kadrom ne govore da je u Srbiji sve manje lekara, naprotiv. U poslednjih deset godina broj lekara je u porastu. Tako je sa 277 lekara na 100.000 stanovnika, koliko ih je bilo u 2004. godini, taj broj prošle godine povećan na 307 lekara. I dok nam ovaj prosek omogućava da odskočimo od zemalja u regionu, mi i dalje kaskamo za zemljama Evropske unije.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije za 2011. godinu pokazuju da je najviše lekara na 100.000 stanovnika bilo u Grčkoj – 614, a najmanje u Albaniji, samo 111 (vidi grafikon). Iste godine prosek Evropske unije bio je 346 lekara na 100.000 stanovnika. U Srbiji je te godine bilo njih 306, a u Hrvatskoj, na primer, 284.

Diskutabilno je i to koji nam kadrovi fale. Ovih dana u medijima se moglo čuti da su deficitarni patolozi, anesteziolozi, kardiohirurzi i radiolozi.

Kako saznajemo iz Batuta, prema normativima propisanim Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe na nivou Republike sredinom 2013. godine nije bilo nedostatka ni anesteziologa ni radiologa. Međutim, gledano po okruzima, deficit postoji. Tako je prošle godine najviše anesteziologa nedostajalo u Šumadijskoj i Južnobanatskoj oblasti (16, odnosno 8), dok je Srednjobanatskoj, Mačvanskoj, Zaječarskoj i Pčinjskoj oblasti falilo, u proseku, od četiri do osam radiologa. Odlaskom lekara starijih od 55 godina u penziju, Srbiji bi nedostajalo 120 anesteziologa, dok bi u gore pomenute četiri oblasti falilo između devet i jedanaest radiologa.

U ovom trenutku na birou rada je više od 2500 diplomaca medicine, a trećina od tog broja je u Beogradu.

"Srbija kao zemlja apsurda ima istovremeno i manjak i višak lekara. Sa jedne strane manjak zaposlenih i iskusnih lekara specijalista, a sa druge strane hiljade mladih lekara na birou koji ne mogu da se zaposle, što bi izgledalo kao da imamo višak. Ipak, po evropskim standardima, Srbija ima manje lekara u odnosu na broj stanovnika nego razvijene evropske zemlje. Pa šta onda imamo? Manjak ili višak?", pita se dr Cvetić. "Očigledno manje lekara nego što nam je potrebno i to se na svakom koraku i vidi i oseća. To ukazuje na ozbiljan manjak i nedostatak strategije u zdravstvenom sistemu Srbije. Od politike upisa, preko dodele specijalizacija, kadrovske politike, materijalnog položaja lekara, odnosno ozbiljnog preispitivanja stanja u zdravstvu i preduzimanja stvarnih reformskih poteza o kojima se godinama govori, ali se ništa ne menja. Stanje je sve lošije. To je ono što je uzrok, a ovo o čemu razgovaramo je samo logična posledica", kaže dr Cvetić.

SPECIJALIZANTI: "Ministarstvo zdravlja je ove godine oglasilo deficitarnim 14 specijalizacija", kaže za "Vreme" dr Tatjana Radosavljević. "Deficitarni su patolozi, anesteziolozi, kardiohirurzi i radiolozi." Ministarka zdravlja profesor dr Slavica Đukić Dejanović je prošle godine potpisala odobrenje za 1702 specijalizacije, od toga 93 za anesteziologe.

Specijalizacije se odobravaju dva puta godišnje – u oktobru i martu, a kako bi se brže stiglo do onih koji najviše nedostaju zdravstvenom sistemu, još pre tri godine je za deficitarne specijalizacije ukinut uslov da je potrebno da odrade najmanje dve godine radnog staža. Za njih je dovoljno da odrade pripravnički staž u nekoj zdravstvenoj ustanovi i da polože državni ispit.

Što se tiče specijalizanata čija se oblast ne smatra deficitarnom, oni i dalje imaju obavezu da odrade najmanje dve godine radnog staža. Da li će nakon specijalizacije nastaviti rad u istoj ustanovi ili ne, zavisi od ugovora koji su sklopili sa tom ustanovom. U svakom slučaju, obaveza je da se navede i da li se lekar u slučaju odluke da karijeru nastavi u nekoj drugoj ustanovi ili inostranstvu obavezuje da vrati iznos specijalizacije, odnosno plate koju je tokom specijalizacije primao. Ima slučajeva koji su taj novac isplatili vrlo brzo, od nekoliko plata zarađenih u inostranstvu, a ima i onih koji iznose svojih specijalizacija nikada nisu vratili. Da li bi država iz tog razloga trebalo da im brani odlazak u inostranstvo, povlačeći kao argument to što su se školovali od novca poreskih obveznika, sistemsko je i etičko pitanje.

Činjenica je da plata koju dobijaju i uslovi u kojima rade nisu naročit motivacioni faktor da penziju dočekaju ovde.

Odlazak im dodatno olakšava to što im, kako kaže dr Radosavljević, za odlazak u inostranstvo sada za većinu zemalja nije potrebna nostrifikacija diplome, već poznavanje jezika i sertifikat koji dokazuje da su članovi Komore i da nemaju osudu pred Sudom časti.

"Lekari koji apliciraju za odlazak, najčešće i uspeju da odu u inostranstvo", kaže dr Radosavljević, "međutim nisu u obavezi da nas o tome obaveste." Kako je rekla, broj naših lekara koji su prošle godine našli posao u Nemačkoj imaće tek u maju. U međuvremenu pristižu novi zahtevi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

  • Broj lekara na 100.000 stanovnika po okruzima, Srbija 2013.<br><br>izvor: institut za javno zdravlje srbije

Otići ili ostati

"Odluku da odem u inostranstvo još nisam definitivno donela, i dalje sazreva u mojoj glavi, ali učim nemački jezik. Trebaće mi još šest meseci da stignem do B2 nivoa da bih uopšte mogla da apliciram za posao", kaže za "Vreme" 37-godišnja internistkinja iz Beograda. "Svako ko radi kao lekar u Srbiji sigurno je više desetina puta pomislio da napusti zemlju. Prvo i osnovno, plate lekara u našoj zemlji su u odnosu na obim posla i stres koji naš posao nosi – male. Plata specijaliste u Srbiji iznosi oko 600 evra, bez dežurstava, koja se oporezuju kao i plata. Da ne govorim o tome da od 37 godina, koliko imam, već 31 godinu idem u školu i stalno se usavršavam pored velikog obima posla. Fakultet traje šest godina, potom ide obavezni lekarski staž koji traje godinu dana, zatim četvorogodišnja specijalizacija, onda dve godine magistarskih, tri godine doktorskih studija i subspecijalističke studije koje traju dve godine... I naravno to nije kraj, uvek se treba informisati, čitati, biti u toku sa novim načinima dijagnostike i lečenja... U suštini, lekar uči do kraja života, ali to je ono što smo izabrali", kaže sagovornica "Vremena".

Prema njenim rečima, mladi lekari, mimo redovnog posla, dežuraju više puta mesečno, u nekim bolnicama 12, a u nekim 24 sata. Posle dežurstva se uglavnom ne ide kući, već se ostaje na klinici dok se ne završi posao za taj dan. Kako naglašava, prekovremeni rad se – ne plaća.

Na pitanje zašto razmišlja da život i karijeru nastavi baš u Nemačkoj, kaže: "Neto plata lekara u Nemačkoj je oko 2000–3000 evra, a uslovi rada su mnogo bolji nego kod nas. Tamo lekari ne moraju da razmišljaju da li ima reagensa za određene laboratorijske analize, da li radi kolonoskop, da li se pokvarila optika za artroskop i na kraju da li u bolnici ima lekova koji su neophodni pacijentu – antibiotika i intravenskih diuretika, na primer. Zaista volim Beograd i Srbiju i volim spontanost u ophođenju i svakodnevnom funkcionisanju sa prijateljima i rodbinom. Volim svoj život ovde. U suštini ne želim da odem, ali me čitav sistem primorava na takvu odluku."

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net