SVETSKI HIT: Igrica za telefone Flappy Bird

Tehnologija – Programi za mobilne uređaje >

Svi se nadaju sledećem hitu

Primeri aplikacija za mobilne telefone koje su prodate za ogroman novac privlače sve koji imaju bilo kakve veze sa programiranjem da se uključe u trku i okušaju svoju sreću, ne bi li za nekoliko meseci ili godina postali milioneri. Ili milijarderi

Da li možda na telefonu ili tabletu imate instaliranu igricu Flappy Bird? Ako imate, vi ste pravi srećnik, jer takav uređaj možete da prodate za višestruko veću vrednost, samo zato što je na njemu ova igrica. Na sajtovima za onlajn trgovinu kao što je e-Bay u ponudi se još mogu pronaći iPhone i drugi mobilni telefoni sa instaliranom igricom čije cene dostižu i nekoliko hiljada dolara. Zabeleženo je da su prodavani i za po 100.000 dolara u trenutku najveće histerije za tom igricom. Jedan Amerikanac ovih dana za dolar po minuti iznajmljuje svoj telefon ljudima da igraju na njemu Flappy Bird.

U čemu je štos? Čudesna igrica delo je mladog vijetnamskog programera Donga Ngujena. Lepršava ptica koju kontroliše igrač pokušava da leti između redova zelenih stubova tako da ne dolazi u kontakt sa njima. To je čitava mudrost. Ngujen je igricu napravio za svega tri dana i plasirao je u maju prošle godine. Tek početkom 2014. doživela je iznenadnu ogromnu popularnost: Ngujen je zahvaljujući reklamama koje se prikazuju tokom igranja igrice zarađivao oko 50.000 dolara dnevno (to je 1,5 miliona dolara mesečno).

Iako je bila veoma popularna – na kraju januara ove godine to je bila aplikacija za Apple telefone i tablete najviše puta preuzeta sa interneta – igrica je ujedno i žestoko kritikovana. Neki su se bunili da je veoma teška za igranje, dok su drugi optuživali Ngujena da Flappy Bird izaziva zavisnost kod igrača.

Priča se, uslovno rečeno, završila 10. februara kada je Ngujen odlučio da i pored sve zarade i popularnosti povuče igricu iz opticaja. Kako je objasnio, osećao je krivicu zbog optužbi da igrica stvara zavisnost kod igrača. Ubrzo su mu pretili smrću, a neki ljudi su mu Twitteru pretili samoubistvom. Pošto vlasnici Apple i Android uređaja više ne mogu da preuzmu igricu sa interneta, odmah je zavladala jagma za aparatima na kojima je ranije već instalirana.

Ovo je samo jedna ilustracija histerije koja je zavladala oko programa za mobilne telefone i tablete. Sećate se WhatsAppa? To je popularni program za razmenu poruka preko telefona i tableta, koji je Facebook kupio za neverovatnih 19 milijardi dolara.

Instagram, još jedna društvena mreža na kojoj se postavljaju fotografije, nešto ranije prodat je isto Facebooku za milijardu dolara. Sada se priča kako je Facebook prošao izuzetno jeftino – da je Instagram odugovlačio sa prodajom, sada bi prošli mnogo bolje.

NJUJORK, PARIZ, BEOGRAD: Ovakvi primeri – a ima ih na desetine – privlače sve koji imaju bilo kakve veze sa tehnologijom i programiranjem da se okušaju i uključe u trku. Svako dobija šansu, ako ima dovoljno sreće i umeća, da za nekoliko meseci ili godina postane milioner ili milijarder. Za posao nije potrebno formalno obrazovanje i nije bitno u kom delu sveta se radi. Stotine hiljada ljudi već se u tom poslu oprobalo, kreirajući više miliona aplikacija.

U tom kontekstu, jedan programer iz Srbije jednako je konkurentan kao i onaj iz Londona ili Njujorka.

Nikola Branković, vlasnik beogradske agencije CodeMe, izrađuje aplikacije za telefone i tablete. On je programer sa diplomom Fakulteta organizacionih nauka. U razgovoru za "Vreme" objašnjava kako uglavnom sarađuje sa jednom stranom kompanijom i pravi aplikacije za njihove klijente. "Veliki broj sličnih firmi u Srbiji, možda 80 ili 90 odsto, bavi se autsorsingom", kaže Branković. Naša prednost je u ceni radne snage, jer su u Srbiji programeri do deset puta manje plaćeni u odnosu na Zapad, a izrađuju jednako kvalitetan proizvod.

Aplikacije se uglavnom rade za strance, ali ima i mnoštvo domaćih primera. To su uglavnom programi za čitanje medijskog sadržaja (dnevnih novina, magazina, sajtova), ali i razni vodiči, kao i aplikacije velikih kompanija iz gotovo svih sektora.

Proizvođači ovih aplikacija u svetu, objašnjava Branković, zarađuju na dva načina. Oni mogu da naplaćuju korišćenje programa, tako da, na primer, preuzimanje neke igrice sa Android marketa mora da se plati. Obično koštaju dolar ili dolar i po. Često je mnogo unosniji drugi način zarade – iznajmljuje se oglasni prostor: aplikacija je besplatna za korisnike, ali se zato negde sa strane ili na dnu vrte se reklame.

U Srbiji postoji problem sa ovim prvim – zbog poteškoća sa elektronskim plaćanjem nije jednostavno pronaći efikasan način da se aplikacija prodaje korisnicima. "Ljudi se dovijaju uz pomoć štapa i kanapa", kaže Branković.

ZNANJE, TALENAT, RAČUNAR I SREĆA: Međutim, za one sa adekvatnim veštinama koji žele da rade u nekom studiju za izradu mobilnih aplikacija, posla ima u izobilju. "Aplikacije uglavnom prave programeri, ali posao može da se radi i bez akademskog obrazovanja. Iziskuje pozadinsko znanje matematike, ali to je u suštini zanat. Na internetu postoji obilje uputstava pa su mnogi iz ove branše samouki." Branković dodaje i da je posao vrlo isplativ. "Potrebno je znanje, računar, talenat i malo sreće. Posao se dobija relativno lako i brzo se napreduje, ali je potrebno stalno usavršavanje", zaključuje Branković.

Kompanija koja se u Srbiji bavi razvojem jedne ovakve aplikacije je Nordeus, koji važi za primer da su tehnološka čuda moguća. Nordeus je jedna od najbrže rastućih IT kompanija u ovom delu Evrope, partner Facebooka i željeno mesto zaposlenja za armije mladih programera. Oni prave jednu od igrica koje se mogu igrati na mobilnim telefonima i tabletima.

"Top Eleven – budi fudbalski menadžer" je menadžerska video-igra za Facebook, ali i Android i iOS operativne sisteme. Preko dvanaest miliona igrača širom sveta svakodnevno dokazuje da su upravo oni najbolji fudbalski menadžeri na planeti. Top Eleven je jako kompleksna igra, koja se odlikuje velikim brojem naprednih funkcija koje se ne mogu naći ni na dobro poznatim menadžerskim video-igrama za PC, a posebna opcija je istinsko međuplatformsko okruženje koje omogućava da trenutno igru nastavite na bilo kom drugom sistemu. Započnete je, primera radi, na PC-ju, odmah potom nastavite na mobilnom telefonu, zatim prebacite na iPad, nakon toga na laptop i to sve u istom trenutku, bez ikakvih ‘gubitaka’ unutar igre", objašnjava za "Vreme" Nikola Čavić, čija funkcija u Nordeusu glasi "head of business development".

Upitan da li u Srbiji postoji kadar sposoban da se bavi takvim poslom, Čavić navodi da postoji izuzetan broj talentovanih ljudi koji razvijaju softver, programe različitog tipa i video-igre "i to se može primetiti i po broju razvojnih timova kod nas, ali i po broju individualaca koji se odlučuju da plasiraju svoje aplikacije za mobilne telefone. Već mnogo puta do sada je dokazano da naši ljudi ni po čemu ne zaostaju za kolegama iz zapadne Evrope ili Severne Amerike kada govorimo o znanju i stručnosti."

Krajem 2013. godine, proračunavajući koliko zapravo novca ima na tržištu mobilnih aplikacija, Forbes je zaključio da vredni programeri koji prave aplikacije za Apple uređaje mogu solidno da zarade, dok je prosečnim programerima koji rade aplikacije za Microsoft uređaje kao i za Androide, ipak potrebno mnogo više truda da od tog posla žive.

Svi se nadaju, dodaje Forbes, da će baš oni napraviti sledeći veliki hit.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Intervju – Petar Kočović, direktor Gartnera u Srbiji najveće analitičarske kuće u svetu u oblasti informacionih tehnologija

Intervju – Petar Kočović, direktor Gartnera u Srbiji najveće analitičarske kuće u svetu u oblasti informacionih tehnologija

Vrtoglavi trend

"VREME": Ima li Gartner podatke o svetskom tržištu aplikacija za mobilne uređaje?

PETAR KOČOVIĆ: Gartner nema informacije o vrednosti tržišta, Postoje četiri velika svetska igrača: Apple Appstore, Google Play Store, Amazon Appstore i Microsoft Store.

Apple je počeo prvi. Još jula 2008. godine. Danas je broj aplikacija na AppStoreu veći od milion. Broj daunlouda je oko 60 milijardi. Oko 37 odsto aplikacija je besplatno. Trend je, dakle vrtoglav.

Javni podaci o prihodu po aplikaciji nisu dostupni, ali je procena da je taj prihod oko 8700 dolara po aplikaciji. Kad to pomnožimo sa milion, eto brojke od 8,7 milijardi dolara. Samo kod Applea. A oni za sebe zadržavaju 20 procenata – ostalo ide onima koji razvijaju softver.

Google ima sistem koji se zove Play Store. Prekopirao ga je od Applea, ali ima razlika. Počeli su sa radom marta 2009, kada su imali oko 2300 aplikacija. Danas i njihova baza ima preko milion aplikacija. Broj daunlouda je preko 50 milijardi. Za razliku od Applea, Android operativni sistem se bori sa različitim veličinama ekrana i različitim rezolucijama ekrana, pa programeri muku muče da ovo svedu na jedinstveno korisničko iskustvo, što nije slučaj kod Applea koji ima samo dve veličine ekrana: za tablete i za mobilne telefone. Sa druge strane Google se bori sa virusima na svojim aplikacijama, što kod Applea nije slučaj.

Amazon Appstore je počeo 2011. godine, sa 3800 aplikacija. Neke su besplatne, druge se plaćaju. Amazon plaća 70 procenata od cene za aplikaciju programerima.

Windows store je počeo sa radom februara 2012. Do decembra 2012. broj apliakcija je bio 142.000.

Kakav se rast očekuje u narednim godinama? Hoće li biti nekih većih promena na ovom tržištu?

Glavni trend su kompanijske Appstore aplikacije. Donesi svoj uređaj (Bring your own device – BYOD) i na njemu radi je veliki trend u SAD, pa zato postoje i kompanijske aplikacije koje nude sve velike svetske softverske kuće i tako zarađuju pare. A uz velike, i male kompanije se probijaju u ovom segmentu.

Gde je tu Srbija? Ko u našoj zemlji pravi aplikacije za mobilne telefone i tablete?

Ima mnogo pojedinaca i malih firmi koje se ovime bave. Dolaskom PayPala u Srbiju, eto šanse da se na lagani način otvori račun za prijem para od prodaje. Dakle, ne mora da se poseduje firma. Bar ne za početak. Microsoft uzima 30 odsto programerima i kompanijama za aplikacije do 25.000 dolara, a 20 odsto za aplikacije koje su skuplje od 25.000 dolara.

Ukupne zarade su nedostupne, kao i tačan broj besplatnih aplikacija i koliko je para isplaćeno programerima i softverskim kućama.

Najčešće grupe aplikacija koje se prepoznaju su: časopisi, knjige, muzika, filmovi, igrice. Takođe i aplikacije koje se baziraju na očitavanju koordinata uređaja (GPS). Zatim su tu aplikacije za hvatanje i arhiviranje foto i video sadržaja.

U Srbiji postoji perspektiva za dobru zaradu, ali je tržište van Srbije. Pošto aplikacije moraju da budu univerzalne, dodatne studije kulturoloških razlika i uticaja našeg softvera na društvenim mrežama moraju da se obave. Timovi koji rade ove aplikacije su mladi ljudi, svršeni srednjoškolci ili akademci – nisu opterećeni istorijom, pa eto podjednake šanse za sve.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net