>

Pravo na besplatnu pravnu pomoć – sukob interesa

Već devet godina radim kao advokatica u Autonomnom ženskom centru (AŽC), organizaciji koja se duže od 20 godina bavi pružanjem pomoći i podrške ženama koje su preživele muško nasilje. Tokom godina smo uvidele da je pružanje besplatne pravne pomoći jedan od najvažnijih zadataka nas ženskih nevladinih organizacija u borbi za zaštitu prava žena. Sve pravne usluge koje žene mogu dobiti u okviru Pravnog tima Autonomnog ženskog centra su besplatne.

Iskustvo nas je naučilo da je ženi, kada odluči da izađe iz haosa porodičnog ili partnerskog nasilja – ova vrsta podrške od presudnog značaja. Činjenica da ima pouzdanu pravnu savetnicu, zastupnicu njenih prava na sudu i tokom procesa, koja će svoj posao uraditi besplatno – čini je snažnijom i odlučnijom. Tokom 2012. i 2013. godine smo na ovaj način podržale 1720 žena, pružile 3369 pravnih usluga, napisale 454 podnesaka... Vrednost naše usluge besplatnog zastupanja žena pred sudom, na advokatskom tržištu, prema slobodnoj proceni, prevazilazi sumu od 100.000 dinara po postupku. Toliko bi ove žene, naime, koštala bitka za pravdu da se za nju bore uz podršku advokata koje plaćaju.

Besplatna pravna pomoć je važna tekovina svakog demokratskog društva koja to društvo čini pravičnim i socijalno odgovornim. Nisu svi građani uvek u mogućnosti da imaju pravnog zastupnika, a odgovorna država mora da im pruži pravo na pravično suđenje. Države se na različite načine organizuju da bi ovo pravo omogućile svojim građanima: osnivaju službe za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, organizuju posebne službe za pružanje besplatne pravne pomoći, podržavaju nevladine organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, pravne klinike na Pravnim fakultetima i sl. U Srbiji besplatnu pravnu pomoć pružaju, u ograničenom obimu i vrlo restriktivno, i lokalne samouprave, kao i advokatske komore. Ali i dalje najveći teret pružanja besplatne pravne pomoći i brige za pravo na pravično suđenje za najugroženije građane nose – organizacije civilnog društva.

Država je već tri puta pokušala da donese zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, svaki put bezuspešno. Poslednja verzija Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave je, prema oceni većine organizacija civilnog društva koje pružaju ovu pravnu uslugu – najlošija do sada.

Zašto mislimo da je ovaj predlog zakona loš?

Prvo, ovaj predlog zakona na prvi pogled deluje kao da država daje pravo na besplatnu pravnu pomoć, a onda, kako ga dalje čitate, shvatate da je intencija države da vam na svaki mogući način uskrati to pravo po formalnim aspektima. Kao uslov za dobijanje besplatne pravne pomoći se navodi da tražilje i tražioci treba da budu korisnici socijalne pomoći Zašto, pitamo se? Zar žena koja je žrtva partnerskog nasilja mora biti i korisnica socijalne pomoći? Ne bi trebalo da bude. Naše iskustvo govori da ove žene dolaze i iz imućnih porodica, ali da one nemaju pristup novcu i imovini, koji su u posedu partnera. Nije li takva žena "dovoljno ugrožena" sa stanovišta države, da bi joj pripalo pravo na besplatnu pravnu pomoć? Onog momenta kada sudskim putem ostvari pravo na zaštitu i povrati imovinu, njoj će prestati ovo pravo.

Drugi, skoro neostvariv uslov koji je zakonodavac postavio, jeste da će pravo na besplatnu pravnu pomoć dobiti oni građani "koji navedu koje im je ustavno pravo ili sloboda povređeno i to navedu u formularu – zahtevu kojim traže da im se odobri besplatna pravna pomoć". Da li je realno očekivati da građani Srbije, posebno oni najsiromašniji i najugroženiji, znaju da u formularu popune koje im je ustavom zagarantovano pravo ili sloboda povređeno? Pa onda je zakonodavac trebalo da predvidi postojanje besplatne pravne pomoći za popunjavanje formulara za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć.

Ali tu se muke građana ne završavaju. Predlog zakona predviđa da će pravnici u centrima za socijalni rad biti ti koji će odlučivati o tome da li je stvarno nekome povređeno upravo ono ustavno pravo koje je tražilja besplatne pravne pomoći navela u svom zahtevu, kao i uspešnost postupka za koji se traži besplatna pravna pomoć, i tek onda doneti odluku o tome da li je pravo odobreno ili nije. I tu odluku pravnik u centru mora da donese u roku od sedam dana, odnosno dva dana u hitnim slučajevima. Svi mi koji svakodnevno sarađujemo sa centrima za socijalni rad u Srbiji, znamo da su Centri za socijalni rad preopterećeni svojim osnovnim poslom koji rade samo radnim danima od 7 do 15h i da su ovo previsoko postavljena očekivanja od pravnika u centrima. Previsoko bi bila postavljena očekivanja od bilo kog pravnika da proceni uspešnost u sudskim postupcima, posebno kada se zastupanje u nekim postupcima ne može ni "meriti" uspešnošću, kao što je zastupanje oštećenih u krivičnom postupku, postupci po porodičnom zakonu...

Borba za pravičan zakon o besplatnoj pravnoj pomoći traje duže od sedam godina. Svako novo ministarstvo formira novu radnu grupu, i svaka radna grupa počinje posao ispočetka, kao da nikada ništa nije rađeno pre njih. Sa trećom radnom grupom, koja je u potpunosti izignorisala ekspertska mišljenja Saveta Evrope na prethodnu verziju zakona i sve predloge i komentare koji su dostavljani Ministarstvu tokom prethodnih godina, dobili smo najlošiju verziju ovog zakona i daćemo sve od sebe da ona, kao takva, ne bude usvojena.

Pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, povući će se i međunarodna pomoć od koje se trenutno finansiraju usluge nevladinih organizacija u pružanju besplatne pravne pomoći. A da bi se pridružili zajednici demokratskih država, Srbija će morati da preuzme odgovornost i da obezbedi efikasan i dostupan sistem besplatne pravne pomoći.

(Autorka je advokatica Autonomnog ženskog centra)


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net