izbori 2014 – istraživanje nspm >

Vidimo se na sledećim izborima

Kratki vodič za predizbornu upotrebu istraživanja javnog mnjenja

Ne znam da li ste primetili interesantan fenomen. Iako je pred izbore realno teže raditi istraživanja javnog mnjenja, ona postaju sve bolja, ili barem sve ujednačenija, kako se izbori približavaju. Što samo govori o tome da i ranije, kada se lupalo sve u šesnaest, nije bila reč toliko o greškama i neznanju (čast izuzecima!), koliko o svesnom brljanju, spinovanju i manipulaciji.

Zato se sada rezultati NSPM-a ne razlikuju mnogo od onih koji se pojavljuju poslednjih dana. Ali doskora nije bilo tako. Naime, mesecima istraživači nastoje da oblikuju raspoloženje građana i prilagode ga sopstvenim željama, odnosno željama naručilaca. A onda, kada se izbori sasvim približe, ipak nastoje da malo "spasu obraz" i da to, u međuvremenu, "skuvano" i oblikovano javno mnjenje koliko-toliko verno prikažu, opravdano računajući na površnost i kratko pamćenje narodnih masa.

Doduše, ponekad stvar malo zaškripi. Kao kada se, na primer, mora objasniti kako to da je DS, kojeg ste mesecima, još dok je bio jedinstven, lažno držali duboko ispod deset procenata, sada najednom i naprasno porastao, pa vam Đilas i Tadić u zbiru imaju preko petnaest odsto?! Ili kada treba stisnuti petlju i reći da LDP, kojeg ste veštački držali na 7-8 odsto, ima velikih problema sa cenzusom, i da je vrlo velika šansa da će završiti ispod crte – ili da će je se, eventualno, i na jedvite jade dokopati. Ili kada se ustanovi da vam koalicija SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija zajedno ima onoliko procenata koliko ste doskora davali samom Dačiću. Ali to su beznačajne sitnice u odnosu na opštu dobrobit zainteresovanih stranaka i istraživača.

No, nema sumnje da je "Prvi" zaista prvi i da će tako do daljeg i ostati. (I u kombinaciji sa "večitim", po srednjoj oceni, drugoplasiranim Ljajićem, barem u ovom izvlačenju, deluju kao nepobediv tandem.) Odsustvo formalne legitimnosti za svoju politiku koju je vodio i moć koju je imao Vučić je kompenzovao anketama javnog mnjenja, koje su govorile da mu je rejting ogroman – i da neprestano raste! E, sad, ono prvo zaista jeste bilo tačno, to jest, postalo je tačno tamo negde od decembra 2012. kada je, kao posledica uspostavljene medijske kontrole i Miškovićevog hapšenja, rejting PPV-a doslovno "eksplodirao". Ali ovo drugo, da neprestano raste, baš i nije slučaj, nego posledica istraživačkog i medijskog "štelovanja". Naime, već tu, krajem 2012. Vučičev rejting je skočio na oko 50 odsto (izjašnjenih, a to znači oko trećine ukupnog biračkog tela), i od tada stagnira ili blago opada. Ali njegovoj sujeti i istraživačkom udvorištvu očito nije odgovaralo da "Prvom" bilo šta može da opada, pa su krenuli od tridesetak i nešto odsto, neprestano ga dižući za po procenat, ili pola, samo da bi, otprilike na svakih par nedelja, preko cele stranice moglo da se objavi kako "Vučić i dalje raste". I da je taj rast, evo, upravo kulminirao neposredno pred izbore.

U stvari, postoji jedno lakmus pitanje koje smo mi u NSPM-u patentirali pre petnaestak meseci i koje nepogrešivo prati, objašnjava – i odr(a)žava – Vučićev rejting. Pitanje glasi: "Šta mislite o aktuelnim hapšenjima i aktivnostima u borbi protiv korupcije?", a ponuđene opcije su: 1) To je konačno pravi početak borbe protiv korupcije, 2) To je politički obračun sadašnje vlasti sa članovima i finansijerima bivše vlasti i 3) Te aktivnosti služe vlastima za skretanje pažnje sa ekonomskih problema i prihvatanja nezavisnosti Kosova. Kada je to pitanje prvi put postavljeno, tačno polovina ispitanika je glasala za opciju 1 ("konačno pravi početak..."). I to je manje-više bio kraj ovog izbornog turnusa. Sve ostalo je bila tehnika. U međuvremenu je taj procenat minimalno opadao (sada je na 43,4), ali je i dalje više nego dovoljan da simbolu te borbe garantuje više nego ubedljivu izbornu pobedu. I tako do sledećih izbora. Razume se, ako ih dočekamo.

Što se ostalih tiče, sve je u granicama očekivanog. Uprkos svim aferama i napadima, Dačićeva koalicija drži solidan rejting i držaće ga sve dok budu na vlasti. Boris Tadić je najveća nepoznanica, jer se tek pojavio u ponudi, ali se čini da raste i – uz pomoć Boga, Mikija Rakića i ženskog biračkog tela od 40 do 60 godina – nije bez šanse da pomrsi račune bivšim stranačkim kolegama. Koje se, opet, uz već pomenutog Boga, uzdaju u "srpski inat", i neidentifikovani procenat skrivenih glasača, koji, poput radikala nekada, ne žele ili ne smeju da se javno deklarišu. DSS deluje relativno sigurno (mada pre još mesec-dva uopšte nisu stajali tako dobro), što je i razumljivo jer imaju dosta prostora i niko ih ne napada, očigledno računajući da bi u parlamentu i dalje mogli igrati ulogu "konstruktivne", tj. bezazlene opozicije. Ostale "patriotske snage" (pogotovo Dveri, i donekle SRS) u blagom su usponu, ali ipak sa nevelikim šansama da se dokopaju "celzijusa" (koji bi, uzgred rečeno, lako preskočili da su nastupili zajedno). Za LDP sam već rekao. A što se tiče Dinkića i URS-a, cenzus bi bio senzacija planetarnih razmera.

Autor je urednik Nove srpske političke misli


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net