<< VESTI | | 27.02.2014 10:28

 

Krimski "majdan"

Janukovič tražio od Putina da interveniše u Ukrajini.

Naoružani ljudi zauzeli aerodrome u Simferopolju i Sevastopolju rano jutru u petak 28. februara. Prethodnog dana naoružani pripadnici "samoodbrane ruskog naroda" na Krimu zauzeli vladu i parlament Autonomne Republike Krim.

Crnomorska flota RF i lokalne vlasti kontrolišu Krim. Proruski mitinzi i sukobi u Nikolajevu, Harkovu, u Donjecku dva puta dnevno menjaju zastavu na zgradi oblasnog sovjeta, navijači Donjecka skandiraju "Bekut - Berkut" (VIDEO)...

Krimskim vlastima se potčinio komandant ukrajinske mornarice kontra-admiral Denis Valentinovič Berezovski

Premijer Krima traži pomoć Rusije. Kremlj saopštava da neće ignorisati taj zahtev.

KRIMSKI REFERENDUM O PRIKLJUČENJU RUSIJI

 <b>KRIMSKI REFERENDUM O PRIKLJUČENJU RUSIJI</b>

Parlament Krima ( Vrhovni savet (sovjet/rada) Krima doneo je 6. februara odluku o priključenju Ruskoj Federaciji u statusu federalne jedinice (subjekta federacije) i o raspisivanju referenduma za 16. februar. O tome čitajte više u tekstu KRIMSKI REFERENDUM O PRIKLJUČENJU RUSIJI

Samo dan pošto je stupio na dužnost, komandant ukrajinske mornarice Denis Valentinovič Berezovski stavio se 2. marta u službu novoformirane vlasti Krima, prenose britanski Gardijan i BBC i ruski Interfaks: «Ja Berezovski Deniz Valentinovič zaklinjem se na vernost krimskom narodu i obavezujem se da ću ga štititi kako nalaže ustav, rekao je Berezovski na konferenciji za štampu u Sevastoplju. Kontra-admiral Berezovski i premijer Aksjonov su tom prilikom objavili formiranje vojnopomorskih snaga Krima.

U štabu Vojno-pomorskih snaga Ukraijne u Sevastopolju 3. marta bio je skup oficira, kojima su se obratili novi komandant mornarice Sergej Gajduk, a takođe Denis Berezovski koji je pozvao oficire da pređu na stranu Krima. Nekoliko oficira je pošlo za njim a većina je zapevala ukrajinsku himnu. Nove vojne snage Krima i Kozaci blokirali su štab, skinuli s njega ukrajinske oznake, isključili vodi i struju u nameri da prinude štab da se preda. Zapadni mediji su javili da je ruska Crnomorska flota ukrajinskom sastavu dala ultimatum da se predaju do pet sati ujutru, a ruska strana je to demantovala.

S druge strane fronta kijevski Ura-info, pozivajući se na Medijacentar ukrajinske komande pod opsadom u Sevastoplju javlja da su izdajnika kontranadmirala Bjerezovskog, kad je u pratnji kozaka ušao u komandu mornarice «oterali u mesto rođenja»...

Kako su 3. februara javljali "Komsomoljskaja gazeta" i "TV Rusija danas" pet hiljada (5086) ukrajinskih vojnika i pripadnika unutrašnje vojske i pogranične službe položilo zakletvu Krimu. Sa brodova koji nose ukrajinsku zastavu u Bakalavi na stranu Krima prešao je puk Ukrajinske Unutrašnje vojske dislociran u Sevastoplju i odeljeni bataljon na Jalti. U ponedeljak popodne 3. 3. predao se bataljon raketnih pukova u Jevpatoriji i Fedosiji i taktička grupa Krim iz Dergeča.

Ukrajinska vazduhoplovna brigada, stacionirana na aerodromu Belbek Krimu, prešla na "rusku" stranu. Oko 800 ljudi, 40 tenkova i 45 aviona "mig-29" i četiri školska L.-39. Od tih aviona stavljenih na raspolaganje krimskim vlastima ispravna su samo četiri miga-29 i jedan školski avion, javlja "TV Rusija danas". U utorak 4. marta zabeležen je incident kada su sada "krimski" vojnici pucali u vazduh kada su se kasarni u vojničkom poretku sa ukrajinskom zastavom približila ukrajinska vojna lica koja rade u kasarni. Stražar je rekao da će im pucati u kolena.

Oko desetak brodova je otišlo u Odesu, ali na njima ima napetosti između onih koji su za Krim i onih koji su za Ukrajinu. Deo mornara u Feodosii i brigada obalske odbrane u Pjerevaljnom, kod Simferopolja je verna Ukrajini, ali daju na znanje da neće preduzimati neka dejstva. Viši oficiri u Komanda ukrajinske Unutrašnje vojske na Krimu, izjavili su da ostaju verni Kijevu, a da su pre toga kada su dobili naređenje iz Kijeva da odblokiraju aerodrom zamolili da budu blokirani, pa javili Kijevu da nisu u mogućnosti da izvrše zadatak.

Dopisnik RIA Novosti javio je 2. marta da pripadnici oružanih snaga Ukrajine locirani na Krimu napuštaju jedinice i masovno predaju raport ostavci. Tu informaciju ITAR-TASS-u je podverdio premijer Krima Sergej Aksjonov.

Ruski vojnici uzeli su oružje iz ukrajinskog mornaričkog centra za obuku u Sevastopolju, iz radarske baze u blizini grada Sudak i pozvali osoblje da "stane uz legitimne lidere Krima", javila je ruska novinska agencija Interfaks.

Odredi krimske samooborane blokirali su piste svih krimskih aerodroma. Po informaciji "Sevastopoljske gazete" 10 brodova pomorskog odreda morske odbrane uputili su se ka Odesi, a u luci u Balaklavi ostao je samo jedan pogranični brod klase "munja" koji nije u voznom stanju. BBC javlja da komandant te ukrajinske mornaričke baze odbija zahtev ruskog komandanta da se preda. Ministarstvo odbrane Ukrajine, međutim tvrdi da su svi brodovi ostali u glavnoj sevastopljskoj luci.

Državna pogranična služba Ukrajine saopštila je da su brodovi Sevastopoljskog i Kerčenskog odreda pomorske odbrane premešteni u Odesu i Mariupolj i da nastavljaju da brane državnu granicu Ukraine. Neki mediji javljaju da su opkoljene ukrajinske baze u Kerču. Proruske trupe su 3. marta ujutru zauzele terminal za trajekte u Kerč, najistočnijoj tački Krima, sa kojeg kreće većina trajekata ka Rusiji, javila je agencija AP.

BBC izveštava o opkoljenim ukrajinskim vojnicima u Perekopu, koji stoje na kapiji kasarne, pod blokadom, i ne predaju se.

Dopisnik BBC iz Simferopolja javio je da se ruska vojska ukopava na Perekopu, jedninoj vezi Krima sa Ukrajinom. Sevastopolj, koji je imao status posebnog grada i formirao gradsku miliciju priključuje se u Autonomnu Republiku Krim.

Pripadnici samodbrane Sevastopolja započeli su miting ispred štaba Vojno - pomorskih naga Ukraine u Sevastopolju, i kako 2. marta javlja dopisnik agencije ITAR-TASS, kažu da će se on odvijati bez prekida. Štabu Vojno-pomorskih snaga Ukrajine u Sevastopolju isključili su struju 2. marta oko 13:10 po lokalnom vremenu nepoznati ljudi u maskirnim uniformama koji su ušli u elektrostanicu u neposrednoj blizini...

Krimske vlasti nameravaju da primene silu prema onim ukrajinskm vojnicima i saradnicima oružnih snaga koji ne žele da se potčine vlastima autonomije, izjavio je premijer Krima Sergej Aksjonov.

Dopunjeno 3.marta

Mogućnost slanja vojske u Ukrajinu postoji, ali za sada za to nije neophodno, izjavio je 4 marta predsednik RF Vladimir Putin na press-konferenciji u Novo-Ogarjevu: «Ako vidimo u istočnoj Ukrajini haos (bespredel) kao u nekim zapadnim regionima Ukrajine, zadržavamo pravo da uvede red, "- rekao je Putin dodavši da oni koji govore o sankcijama Rusiji treba dobro da razmisle.

Savet federacije Rusije (gornji dom parlamenta) priprema nacrt zakona koji predviđa da u slučaju uvođenja sankcija Rusiji bude konfiskovana imovina, sredstava i računa evropskih i američkih kompanija, uključujući privatne, koje rade na ruskoj teritoriji, javile su ruske agencije 5. marta. Pojedini mediji pominju i mogućnost da Rusija napusti dolar kao rezervnu valutu.

Dopunjeno 4.marta

.

Sergej Aksjonov

Regionalni parlament operativno je izbrao novog premijera ARK - lidera partije "Rusko jedinstvo" Sergeja Aksjonova, koji je posle izbora izjavio da smatra legitimnim predsednika Janukoviča , javljaju moskovske RIA Novosti. Kaže da je uveren da Rusija neće ostaviti Krim u bedi. Pre izbora on se deklarisao kao protivnik novih vlasti u Kijevu i u jednom intervju za sajt Globalna borba izjavljivao je da će formirati bataljone za brza dejstva i da će se sresti s «majdanovcima". Partija «Rusko jedinstvo» je tokom događaja prethodnih dana na Krimu upisivala dobrovoljce. Ruski blok je na prošlim izborima imao samo tri poslanika, a najjača je bila Partija regiona, koja je u krimskom parlametu imala 80 od ukupno 100 poslanika.

.

. Četvrtak 27. februara ujutro: Kako je počelo

Naoružani ljudi zauzeli su zgradu regionalne vlade (Sovjeta ministara) i parlament (Vrhovnu radu Autonomne Republike Krim) u Ukrajini i istakli rusku zastavu. Naoružani ljudi zauzeli su zgradu regionalne vlade (Sovjeta ministara) i parlament (Vrhovnu radu Autonomne Republike Krim) u Ukrajini i istakli rusku zastavu. Interfaks javlja da te zgrade drži oko 60 ljudi koji imaju veliku količinu oružja, dodajući da niko nije povređen prilikom zauzimanja zgrada rano ujutro oko 4:30 časa 27. februara. Oni su u uniformama s maskama, naoružani kalašnjikovima. Nekoliko policajaca koji su obezbeđivali zdanje parlamenta pustili su kućama. Oni su izjavili premijeru AR Krim Anatoliju Mogiljevu (koji je inače penzionisani general milicije) da nisu ovlašćeni da vode pregovore i da nemaju nikakvih zahteva, a Mogiljev im je ostavio kontakt telefon ...

Demonstracije u korist referenduma, Simferopolj 27. februara (Sevastopljska gazeta)

Ukrajinske Vesti javljaju da je zamenik predsednika Saveta ministara AR Krim Rustam Temirgalijev na svojoj web-stranici su oni koji su zauzeli vladu odbili da razgovaraju sa rukovodstvom Generalnog konzulata Rusije na Krimu.

Pred zgradom parlamenta prolaz je zaprečen nagomilanim nameštajem. Nije dozvoljeno fotografisanje. Mesni izvori rekli su dopisniku «Interfaksa» da parlament i vladu kontroliše samoodbrana Krima. Pojedni mediji nagađaju da su Vrhovnu radu Krima zaposeli predstavnici pokreta "Samodbrana stanovnika Krima čiji je maternji jezik ruski" (ruskojezičnije) koje čine žitelji poluostrva, među kojima su bivši vojnici, eks-oficiri policije i službi bezbednosti.

Centar Simferopolja je u četvrtak 27. ujutro blokirala policija, koja ni pešake ni vozila ne propušta u centar grada. Kasnije se pred krimskim parlamentom okupilo oko 1000 ljudi s ruskim i krimskim zastavama.

U izjavi Prezidiuma Vrhovnog Sovjeta Krima, koje je objavila Krimska informativna agencija, a prenela Sevastopljska gazeta 27. februara u tekstu Parlament traži referendum o proširenju automonije Krima, Sevastopoljska gazeta . govori se o tome da su ugoženi mir i spokojstvo na Krimu kao rezultat nekonstitucionog preuzimanja vlasti u Ukrajin od strane radikalnih nacionalista.

Sukobi ispred zdanja krimskog parlamenta 26 februara, doveli su do krvoprolića i ljudskih žrtava su rezultat razgorevanja političkog ekstremizma i nasilja koji je zapljusnuo državu. Ukrajina tone u haos, anarhiju i ekonomski katastrofu, pa u tim uslovima Vrhovna Rada Krima kao najviši organ vlasti na Krimu preuzima na sebe svu odgovornost za sudbinu Krima.

Prezidijum se obratio deputatima krimskog parlamenta nezavisno od nacionalnosti i političkog ođrevanja sudbine svih žitelja poluostrva.«Ubeđeni smo da će samo sprovođenje referenduma o usavršavanju statusa autonomije i proširenja njenih punomoćja dozvoliti žiteljima Krima da sami bez spoljnog pritiska i diktata odrede budućnost autonomije», — kaže se u saopštenju.

Pojačavanje obezbeđenja sanatorijuma na Jalti, ili... (Večernji list Harkov)

Vanredno zasedanje krimskog parlamenta raspisivanja referenduma za 25. maj zakazano za 14 časova 27. februara nije počelo do 18 časova po lokalnom vremenu. Sudeći po kasnijim vestima, krimski parlament je počeo sa radom i po informaciji Krimske informativne agencije koju prenose lokalni listovi izglasao nepoverenje savetu ministara ARK i predsedniku vlade Anatoliju Mogiljevu. Za odluku je glasalo 55 deputata, od 64 prisutnih u sali. Izglasana je i odluka o raspisiavnju referenduma na kome treba da bude postavljeno sledeće pitanje: «Da li ste za državnu samostalnost AR Krыm u sostavu Ukrajine na osnovu dogovora i saglasnosti?». O realnoj nezavisnosti Krima reči nije bilo.

Po kijevskim izvorima sa Krima, kijevskim vlastima lojalan javni tužilac AR Krim je kvalificikoava zahvat zdanja kao teroristički akt.

Krimski parlament ima 100. poslanika. Interfaks Ukrajina tvrdi da se ne može utvrditi koliki je broj poslanika učestvovao u glasanju, jer kako za tu agenciju izjavio poslanik Enver Abduraimov, koji nije ušao u zgradu parlamenta, obezbeđenje na ulazu u skupštinu je poslanicima oduzimalo mobilne telefone i sva sredstva veze. Sajt krimskog parlamenta je oboren.

Nove vlasti u Kijevu saopštavaju da je zauzimanje zdanja Vrhovnog sovjeta Krima provokacija. U intervjuu radiostanci "Eho Moskvi" v. d. ministra unutrašnjih poslova Arsen Avakov je izjavio da se ne razmatra rešavanje situacije uz upotrebu sile. Neke vesti govore da je Avakov stavio u stanje pripravnosti.

Mogiljev se obratio preko TV kanala "Krim" i saopštio da će učestvovati u pregovorima s onima koji su zauzeli vladu parlamenta mada ne zna ko su oni. U Simferopolj je proglašen neradni dan. Na Krimu je formiran vladin štab za krizne situacije. Mogiljev je pozvao građane da ostanu miri i da ne prilaze zgradi parlamenta i da ne dopuštaju nasilje na ulicama.

"Rusija će beskompromisno reagovati ukoliko prava naših zemljaka u Ukrajini budu ugrožena," saopštava rusko Ministarstvo spoljnih poslova. V.d. predsednika Ukrajine Turčinov izjavio da će se pokret ruskih snaga smatrati agresijom. Avioni raspoređeni duž zapadne ruske granice stavljeni su u stanje borbene gotovosti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane ali nije jasno da li je to povezano s najavljenom vojnom vežbom na zapadu Rusije ili sa situacijom na Krimu.

Po Krimskoj informativoj agenciji duhovni lider musulimana Krima hadži Emirali Ablajev pozvao je 27. februara građane Krima da se ne sukobljavaju, već da žive u miru i saglasnosti...

Dan pre ovih događaja ispred sedišta Vrhovnog sovjeta Autonomne Republike Krim 26. februara održavana su dva mitinga - na jednoj strani su protivnici vlasti u Kijevu koji nose ruske zastave, a na drugoj krimski Tatari i pristalice kijevske revolucije, koji pokušavaju da uđu u zgradu parlamenta. Na njihovoj strani je više demonstranata.

Bilo je tuče i nekoliko ljudi je povređeno. Povod je vanredna sednica kijevskog parlamenta o novonastaloj situaciji.

Ruska Crnomorska flota pojačala je 26. februara mere bezbednosti u Sevastopolju, na Krimu, gde su ispred njenih objekata viđena oklopna vozila, javlja Sevastopoljskaya gazeta. Sevastopljskaya gazeta piše da se Sevastopolj ne podčinjava naredbi novog ukrajinskog ministra policije Arsena Avakova №144 od 25 februara 2014. «O likvidaciji specijalnih jedinica bezbednosti «Berkut». Sevastopoljska jedinica «Berkuta» ostaje u sastavu gradske milicije gde će njeni pripadnici primati platu. Vrhovna rada Krima u vanrednom zadedanju.

Krimskim delovima jednice Berkut (Orao) koju je 25. januara raspustio Arsen Avakov, gradonačelnik Sevastoplja je odredio zadatak da štite poredak i da sprečavaju pljačke i masovne nerede.

U Sevastopolju je 22 februara s muzikom i cvećem dočekani pripadnici unutrašnje vojske i specijalne jedinice «Berkut». Sahrani poginulih "berkutovaca prisustvovao je veliki broj rađana, a 23. februara održan je veliki skup povodom dana branilaca otadžbine...

Na putevima koji vode u Sevastoplj postavljene barikade.

I prethodnih dana, tokomm ukrajinske krize napetost se osećala u Autonomnoj Republici Krim (u kojoj živi (1.450.000 Rusa, 576.000 Ukrajinaca i 245. 000 Tatara).

Prezidijum Vrhovne rade AR Krim je 18. februara u otvorenom pismu Janukoviču, poručio: «U slučaju dalje eskalacije građanskih sukoba Vrhovna rada AR Krim ostavlja sebi pravo da pozove žitelje autonomije da ustanu u zašitu građanskog mira i spokojstva na poluostrvu...» Slali su delegaciju i u Moskvu da traže prisajedinjene Rusiji.

Kako javlja Gazeta Sevastopolja, oko 20.000 ljudi je izašlo je 23. februara na trg Nahimova u centru Sevastopolja, na miting partije Narodna volja, sa andrejevskim lentama i ruskim trikolorima i aklamacijom za gradonačelnika izabralo vlasnika grupe "Tavrida Elektrik" Alekseja Čalog, sina jednog u tom kraju poznatog oficira Crnomorske flote. U četvrtak 24. februara iz Kijeva je izdata naredba za hapšenje Alekseja Čalog koji se već nalazio u zdanju gradske administracije u kojoj su se okupili oni koji ga podržavaju, među kojima je bio šef sevastopoljske policije Aleksandar Gončarov, koji je izjavio da neće ispuniti zahtev Kijeva, da je milicija u punom sastavu i da neće napadati okupljene ljude i zamolio da mu ne postavljaju provokativna pitanja. U zdanja Vrhovnog sovjeta Krima oko 2.000 predstavnika krimskih regiona se upisivalo u takozvane čete (roti), koje zajedno s milicijom treba da obezbeđuju poredak. Formirao je deset takvih jedinica, među kojima i jedna ženska za ukazivanje medicinske pomoći...

Nasuprot tome, oko tri hiljade krimskih Tatara okupilo se 23. februara na glavnom trgu u Simferopolju na mitingu podrške «evromajdancima». Nosili su transparente s natpisima «"Podržavamo zahteve Evromajdana", "Budućnost Ukrajine i Krima — u porodici naroda Evrope", "Odbranićemo teritorijalnu celovitost Ukrajine".

Vojni potencijali Ukrajine i Rusije

UkrajinaRusija
Vojnika130.000845.000
Tenkova11102500
Aviona2211389
Bojnih brodova17171*

(*u Crnomorskoj floti RF 25)

Izvor: BBC – Ukrajina

.

.

.

.


 

Crnomorska flota

Crnomorska flota

Rusko ministarstvo spoljnih poslova: «U vezi tvrdnji s narušavanjem sa ruske strane saglasnosti o Crnomorskoj floti, izjavljujemo da u sadašnjoj složenoj sitauciji Crnomoska flota RF striktono pridržava važećih ugovora. Premešštanje pojedinih jednica oklopne tehnike izvršeno je u punoj saglasnosti s osnovnim sporazumom i za to nisu bile potrebne nikakve dozvole. Crnomorska flota RF, ima 2739 brodova, a zapadne procene su govorile da je na Krimu oko 15.000-25.000 ruskih vojnika.

Pojedini elektronski mediji objavljivali su fotorgafije i video snimke ruskih oklopnih vozila blizu Simferopolja i kamiona spuštenih cirada sa vojnicima ruske Crnomorske flote. Ranije je Aleksandr Turčinov, v.d predsednika Ukrajine, izjavio, da će svako premeštanje vojnika Crnomorske flote Rusije van mesta njihovog stalnog baziranja Kijev oceniti kao vojnu agresiju.

Izvor Ruska NTV 27. februara.

Karta Krima

Karta Krima

Oči onih koji podržavaju odluku o referendumu i parlament, dok je padala noć 27. februara , kako javlja moskovski list Izvestija, bile su uprte na Perekonski perešek (na karti gore), usku kopnenu vezu s Ukrajinom kuda su očekivali da će naići specijalci koje bi mmogla da pošalje vlada iz Kijeva

Etnički Rusi u Ukrajini, prema popisu u Ukrajini 2001. godine

Etnički Rusi u Ukrajini, prema popisu u Ukrajini 2001. godine

U Ukrajini (koja ima 48.241.000 stanovnika po popisu iz 2001) živi 8.334.100 Rusa kojih je najviše u jugo-istočnim regionima Ukrajine – u Donjeckoj oblasti (1.844.400); u Krimskoj Autonomnoj Republici (1.180.400), gde čine apsolutnu većinu; zatim Luganskoj oblasti (991.800); Harkovskoj oblasti (724.000); Dnjepropetrovskoj oblasti (627.500); Odeskoj oblasti (508.500) i t.d.

Proruski mitinzi i sukobi u Nikolajevu, Harkovu, Donjecku

U Donjecku učesnici proruskog mitinga skinuli su državnu zastavu Ukrajine sa zdanja oblasne administracije i umesto nje istakli rusku zastavu, javila je 1. marta agencija "Interfaks-Ukrajina", a trg pred zdanjem Oblasne državne administracije je bio pun ljudi koji su u rukama držali ruske zastave. Učesnici mitinga izabrali su "novog gubernatora" komandira "Narodnogo opolčenija Donbasa" (Narodne milicije Donbasa i Donjecke oblasti) Pavla Gubareva, koji je pozvao aktiviste da postave šatorski gradić pered zgradom Oblasne administracije. Novosti Donbasa javlaju da je gradski savet Donjecka 1. marta podržao zahteve 10.000 demonstranata uputio Oblasnom savetu Donbasa da raspiše refrendum o budućnosti ovog regiona.

Nekoliko hiljada žitelja Donjecka okupilo se u ponedeljak 3. marta pred Donjeckom oblasnom administracijom i protestovalo protiv postavljenja biznismena Sergeja Taruta za gubernatora oblasti. Kako javlja «Interfaks», okupljeni su nosili plakate s nadpisima «Donbas — Rusija», «Rusi naša braća» i skandirali «Tarutu — van». Miting je brzo prerastao u juriš ka zgradi administrativnog zdannja. Demonstranti su razbili stakla na prvom spratu, popeli se na vestibil i tukli se s milicijom. Nekoliko dana su držali zgradu oblasnog sovjeta, a onda je policija javila da je je u zgradi mina, ispraznila zgradu i izvela demonstrante napolje Međutim, 5. februara proruski demonstranti su ponovo na juriš zauzeli zgradu sovjeta. Bilo je povređenih. U četvrtak 6. marta ukrajinska policija je ponovo ušla u zdanje donjecke oblasne administracije i uhapsila 70 osoba, javlaju ruski mediji, dok je Rojters javio da su demonstranti dobrovoljno napustili zgradu. . Kasnije je uhapšen i "narodni gubernator" Pavel Gubarev, koji je okrivljen za podrivanje utavnog poretka.

Grupa demonstranata je 6. marta otišla pred zgradu službe bezbednosti i tražila da Pavel bude pušten, pa je jednu grupu uhapsila policija, ali nije uspela da uhapšene doveze do zatvora, jer su demonstranti jednim autobusom i barikadama od kontejnera i šuta zaustavili policijski kombi. Došli su policija i unutrašnja vojska, a ljudi su počeli da viču na njih: "Zašto štite vlast, vi znate kako su vas tukli u Kijevu?" Policija je otvorila vrata i svi uhapšeni su izašli. Demonstranti su onda upali u zgradu službe bezbednosti tražeći da se Gutkov pusti na slobodu, javlja Komsomoljskaja pravda...

U sredu 5. 3. u Donjecku na dva kraja trga Lenjina su se odigravala dva skupa, jedan za Ukrajinu i drugi za donjecki referendu. Milicija je razdvajala učesnike mitinga koji su se na kraju potukli drvenim motkama. Bilo je povređenih.

U Harkovu, na istoku Ukrajine izbila je tuča između «evromajdanaca» koji su se zabarikadirali u gradskoj kući i učesnicima skupa "Za Harkov", koji mašu zastavama Rusije. Koriste se palice i suzavac javlja Interfaks-Ukrajina. Oko podneva demonstranti su na juriš zauzeli zgradu regionalne uprave, u kojoj su se zabarikadirali aktivisti evromajdana, kako javlja ruska NTV pripadnika "Desnog sektora". Povređeni aktivisti "Desnog sektora" su izvedeni iz zgrade Oblasne administrcije dok je masa vikala «Fašisti» i «Naša pobeda! Banderovci podigli belu zastavu». Kako javlja NTV masa je prinudila pripadnike "Desnog sektora" da kleknu na ulici i da se izvinu.

Policija je stajala na trotoaru u blizini, a onda okružila povređene "majdanovce" da bi sprečila linč. Povređeno je oko ljudi, 71 je odveden u oblasnu bolnicu, a 21 u drugu manju.

Kijevska vlast je za novog gradonačelnika Dnjepropetrovska postavila Igora Kolomojskog čije bogatstvo Forbs ocenjuje na 3,645 milijarde dolara. On je suvlasnik PrivatBanke, naftnog zavoda "Neftehimik Prikarpatja", i "Ukrnafta", a vlasnik je FK "Dnepar".

Pravoslavnoj crkvi koja pripada Moskovskom patrijrhatu su blagoslovili rusko vojno angažovanje u Ukrajini, uz poruku da je «mirotvorna misija Rusije u Ukrajini dužna da garantuje njenim žiteljima pravo na samobitnost i tesne veze s drugim narodima istorijske Rusije.

U Dnjepropetrovsku su bile dve vrste demonstracija: 1. marta demonstrirala je jedna gupa uz pesmu "Vstavaj, strana ogromnaja" i ruskim zastavama, "Dnjepropetrovsk – južna prestonica Ruske imperiije", a druga s plakatama "Putin – zlo!", "Putine, "moči" toalet, a ne Ukrajinu", "Ruski druže, ako narede, ti ćeš u nas pucati?", "Net vojne", "Putin go home", "Putin van iz Ukrajine!" i t.d.

U Nikolajevu na jugozapadu Ukrajine nekoliko hiljada ljudi izašlo je na miting s pozivima da se grad otcepi od Ukrajine i da se formira nova federalna jedinica zajedno sa Odesom i Hersonom. Organizatori mitinga su proruski nastrojeni lideri "Narodnog fronta Nikolajev" Konstantin Tistol i Anton Polovenko, javlja agencija UNIAN.

U Kramatorsku kod Luganska oko 3.000 ljudi nosilo ruske zastave i vikalo «Fašizm ne projdёjt!", "Rosija!" i "Ura!" Gradski sovjet Luganska izglasao odluku da ne priznaje vlasti u Kijevu.

U Torezu u Donbasu s ruskim zastavama demonstrirali studenti, žene rudara, ranici, penzioneri, kozaci , u Arjomovsku vikali "Slava Donbassu!", "Berkut!", "Rosija!", "Referendum!", "Njet novoj vlasti" i "Evropu - v ž…pu!".

Tužilaštvo Ukrajine zapretilo je u saopštenju koje je 2. marta prenela agencija RIA Novosti, "surovom odgovornošću za donošenje protivpravnih odluka" predstavnicima mesnih organa vlasti na istoku Ukrajine koji su doneli odluke o referendumu i koji ne priznaju legitimnost novih vlasti u Kijevu. Posebno su pomenuti Donjeck i Autonomna Republika Krim, a u okviru nje Sevastoplj. U agencijskoj vesti se primećuje da su predstavnici Ruske Federacije predlagali da se pitanje ustavnog ustrojstva Ukrajine rešava i regionalnim referendumima.

Pre toga na utakmici Donjecka s češkom Viktorijom navijači Šahtjora su za vreme minuta ćutanja poginulima skandirali u znak podrške raspuštenoj policijskoj jedinici "Berkut- Bekut".

Dopunjeno 6. februara


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Janukovič tražio od Putina da interveniše u Ukrajini

Čurkin: Janukovič tražio od Putina da interveniše u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin dobio je od Viktora Janukoviča pismenu molbu da upotrebi ruske oružane snage za zaštitu stanovništva Ukrajine, izjavio je u SB OON amasador Ruske Federacije Vitalij Čurkin, koji je, kako javljaju agencija RIA Novosti, ukrajinska UNIAN, Kmersant i drugi, citirao je Janukovič molbu, navodeći da je on legitimni šef države i pokazavši članovima Saveta berbednosti UN fotokopiju originalnog pisma Janukoviča Putinu.

«Danas sam ovlašćen da saopštim takođe sledeće. Predsednik Rusije je dobio sledeći u molbu predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Citiram. Izjava predsednika Ukrajne. Kao zakonito izbrani predsednik Ukrajine izjavljujem: zbivanja na Majdanu, nezakoniti zahvat vlasti u Kijevu doveli su do toga, da se nalazi na pragu građanskog rata. U zemlji caruje haos i anarhija. Život i bezbednost ljudi, posebno na jugo-istoku i na Krimu, je ugrožen. Pod uticajem zapadnih zemalja su otvoreni teror i nasilje . Ljudi su proganjani zbog političkih uverenja i na jezičkoj osnovi. U tom smislu, pozivam na ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina da upotrebi oružane snage Ruske Federacije da se obnovi vladavina prava, mira, reda, stabilnosti, zaštite stanovništva Ukrajine. Viktor Janukovič , 1. marta 2014."

Čurkin je precizirao Rusija nema za cilj da vrati Janukoviča na vlast, već da ga smatra legitimnim predsednikom čiju sudbinu treba da odredi ukrajinski narod, a da je u pitanju dogovor Janukoviča o izlasku iz krize koji je potpisan uz međunarodno posredništvo i ignorisan.

Dopunjeno 3. marta

Ruski kao maternji jezik u Ukrajini

Ruski kao maternji jezik u Ukrajini

Karta: BBC

Goruće tačke

Goruće tačke

Plavo, kijevski "majdan", crveno i zeleno, proruske demonstracije. Više na dnu stranice: Proruski mitinzi i sukobi u Nikolajevu, Harkovu, Donjecku, navijači Donjecka skandiraju "Bekut - Berkut" (VIDEO)...

Premijer Krima tražio pomoć Rusije. Kremlj saopštio da neće ignorisati taj zahtev

Premijer Krima tražio pomoć Rusije. Kremlj saopštio da neće ignorisati taj zahtev

Krimskim vlastima se potčinio komandant ukrajinske mornarice admiral Denis Berezovski (na slici sa predsednikom vlade AR Krim Aksjonovim u Simferoplju, 2. marta)

U petak 28. februara ujutru oko 50 naoružanih muškaraca uletelo je u aerodrom u Simferopolju na Krimu. Grupa muškaraca kontroliše saobraćaj i na aerodromu u Sevastopolju. U mnogim medijima su se pojavile spekulacije da su to pripadnici ruske Crnomorske flote, međutim predsednik vlade Krima Aksjonov je 1. marta rekao da su to vojnici, specijalci o oficiri ukrajinske vojske koji su se njemu podčinili.

Agencija Interfaks ih naziva "lokalne ruske jedinice za samoodbranu". Od jutros ispred aerodromske zgrade patroliraju grupe naoružanih ljudi u uniformi, ali "aerodrom normalno radi", rekao je neimenovani zvaničnik. U petak uveče ruski mediji su međutim javili da je aerodrom u Simferopolju zatvoren.

Predstavnici nove vlasti u Kijevu smatraju da su u pitanju "ruske vojne snage".

"U pitanju je oružana invazija i okupacija", naveo je novi ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov. Prema izjavama svedoka, naoružani muškarci su nosili rusku vojnu zastavu.

Nikakve jedinice Crnomorske flote RF nisu ušle u rejon Balbeka (Sevastopolj) i nisu ga blokirale. Obzirom na nestabilne prilike u okolini dislokacije delova Crnomorske flote RF na Krimu pojačane su mere bezbednosti, saopštio je zvanični predstavnik Crnomorske flote RF na Krimu.

U četvrtak 27. bilo je najavljeno da će predstavnici nove vlade u Kijevu da stignu na aerodrom u Simeferpolju.

Za petak ujutru planirani letovi iz Moskve i Kijeva nisu odloženi, a putnici ne deluju zabrinuto, navodi agencija Frans pres.

Ruska agencija Interfaks javlja da se grupa od 50 do 150 naoružanih lica dovezla vozilima KamAz bez oznaka i znakova prepoznavanja oko 23. sata u četvrtak 27. i da su svoje prisustvo objasnili namerom da ne dopuste da stignu bilo kakvi borci. U toku noći 27/28. grupa naoružanih ljudi stigla je takođe na aerodrom u Simferopolju.

Oficijelni predstavnik aerodroma Igor Stratilati rekao je za radio Eho Moskve da su ljudi prodrli na aerodrom nosili rusku zastavu, gledali da li je na aerodomu ukrajinski desant, posmatrali, ubedili se, izvinili se i udaljili se, te da aerodrom radi u normalnom režimu.

Očevidac sa lica mesta Rojtersu je ispričao da ljudi pod punom ratnom opremom, sa puškama i mitraljezima, slobodno ulaze i izlaze iz kontrolnog tornja.

Bilo kako bilo u petak 28. otkazani su autobusi iz Krasnodara za krimske gradove Odesu, Fedosiju, Simferopolj i Sevastoplj, a putnici u Odesu idu preko Rostova na Donu, izjavio je Interfaksu dispečer autobuske stanice Krasnodar 1. Obustavljen je saobraćaj feribota u Kerču na istoku Krima i autobuskih linija iz Krasnodarskog kraja u Rusiji za Siferopolj, Fedosiju, Jaltu, Sevasoplj, odesu i Tiranoplj. To govori da snage koje kontrolišu krim zatvorile ključne pravce kojim se može stići na Krim.

Naoružani pripadnici narodne samoodbrane bez oznaka na uniforma stavili su u petak 28. oko 18 časova pod kontrolu TV stanicu «Krim» čiji program nisu ugrožavali, javlja KIA njuz Kompanija Ukrtelekom saopštila je da su 28. februara uveče nepoznata lica preuzela nekoliko centara veze na Krimu oštetili magistralne optičke kablove, zbog čega je kompanija izgubila mogućnost da obezbeđuje vezu Krima sa ostalim delovima Ukrajine.

Premijer Krima Sergej Aksjonov obratio se ruskom predsedniku s molbom za pomoć u obezbeđivanju mira i stabilnosti na na teritoriju Krima, izvestio je 1. marta «Interfaks- Ukrajina». Administracija prezidsednika Ruske Federacije saopštila je da Kremlj neće ignorisati taj zahtev, kako je javila Rusija danas, Kremlj neće ostaviti tu situaciju bez pažnje...

Krimska informativna agencija javila je usubotu 1. marta da je oko 10 časova pre podne centar Simferopolja u potpunosti okružen vojnicima bez oznaka. Ta agencija je javila da se u toku noći čula pucnjava u Simferoplju, ali ni jedan drugi izvor to u toku prepodneva 1. marta nije potvrdio.

Kijev je za novog šefa policije postavio Igora Avruckog, a krimski prmijer je policiju stavio pod svoju komandu, pa je moguće da je pokušaj njegovog uvođenja u dužnost rezultirao incidentom kod zgrade Ministarstva policije.

Oko podne 1. marta Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije je saopštilo:

"U noć 1. marta nepoznati naoružani ljudi poslati iz Kijeva pokušali su da zauzmu zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova Autonomne Republike Krim. Kao rezultate verolomne provokacije ima postradalih. Zahvaljujući odlučnim dejstvima samodborone pokušaji zauzimanja zdanja Ministarstva unutrašnjih poslova (Krima) je je osujećen", govori se u izjavi, u kojoj se izražava zabrinutos zbog toga što se potvrđuje stremljenje "izvesnih političkih krugova u Kijevu" (očito se misli na novu vlast) na destabilizaciji prilika na Krimu, pa se oni koji daju naredbe iz Kijeva pozivaju na uzdržanost.

Oko podneva 1. marta krimski premijer Sergej Aksjonov je izjavio da je stanje na Krimu pod kontromom, da u sve servisne službe rade u normalnom režimu kao Služba bezbednosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova. U njegovoj izjavi se ne pominju ukrajinska vojska na Krimu koju je on deklarativno potčinio svojim naredbama, ali nije bilo znakova da li ih neko iz ukrajinskih vojnih jedinica poštuje, ali ima nepotvrđenih vesti o uspostavljanju kontrole i nad vojnim postrojenjima.

Ukrajinske agencije Ukrinfo i UNIAN su, pozivajući se na Lilja Muslima Kirovskog regionalnog medžlisa, javile da je u subotu 1. marta zauzet Kirovski vojni aerodrom blizu Kerča na istočnom delu Krima, na najbližoj tački prema Rusiji, koji je pogodan za sletanje teških aviona, a na koji je, prema tom izvoru, ušlo 16 teretnih kamiona koje su sprovodila 2-3 hamera...

U Jevpatoriji na zapadnoj obali Krima oko 12.00 u subotu 20 uniformisanih lica, za koje sagovornici ukrajinskog Interfaksa - Ukrajina ne sumnjaju da su ruski vojnici ušli su u jedan od komandnih punktova raketne jedinice Vazdušnih sila Ukrajine, ne traže oružje već kontrolu nad centrom i o tome su vođeni pregovori s načelnikom komandnog punkta. Ta lica su tom objektu prišla u petak uveče i čitavu noć su se nalazila na udaljenom rastojanju.

U Državnoj pograničnoj službi Ukrajine izjavili su Interfaksu – Ukrajina oko 13 časova 1. marta da su brodovi za odbranu pomorske granice isplovili u punoj borbenoj gotovosti i da se preduzimaju mere «protiv oduzmanja vojnih jedinica i brodova pomorske odbrane». UKrajinska genija UNIAN je u isto vreme javljala da oko 300 naoružanih lica u 10 vozila pokušava da zauzme ukrajinski Sevastopljski odred pomorske odbrane i da je komandant te grupe rekao da postupa po naredbi ministra odbrane Ruske Federacije.

Premijer Krima rekao je da postoji saradnja sa Crnomorskom flotom radi zaštite vitalnih instalacija na Krimu. Predsednik Vrhovne Rade ARK Vladimir Konstantinov predložio je medžlisu krimskotatarskog naroda da uzme učešće u formiranju organa vlasti, a lider medžlisa krimskotatarskog naroda Refat Čubarov u svojoj video poruci je 1. marta ocenio da je krimska vlada izabrana pod prismotrom naoružanih ljudi, nelegitimna i saopštio da neće s njom sarađivati, saopštila je krimska informativna agencija.

Krimska odeljenja policije, službe bezbednosti i službe za vanredne situacije i unutrašnje vojske podčinjeni su vlasti autonomije, izjavio je za Krimsku informativnu agenciju zamenik predsednika Saveta ministara ARK Rustam Temirgaliev. Po njegovim rečima jedinice oružanih snaga Ukrajine na poluostrvu su blokirani, razoružani, demoralizovani i postepeno prelaze na stranu Krimljana.

Određen je novi datum referenduma na Krimu sa 25. maja je pomeren na 30. mart.

Premijer Arsenij Jacenjuk je na sednici vlade odgovornost za eskalaciju konflikta na Krimu leži na Ruskoj Federaciji, ako ruska strana ne povuče vojsku.

Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije je saopštilo 1 marta:

"U noć 1. marta nepoznati naoružani ljudi poslati iz Kijeva pokušali su da zauzmu zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova Autonomne Republike Krim. Kao rezultate verolomne provokacije ima postradalih. Zahvaljujući odlučnim dejstvima samodborone pokušaji zauzimanja zdanja Ministarstva unutrašnjih poslova (Krima) je je osujećen", govori se u izjavi, u kojoj se izražava zabrinutos zbog toga što se potvrđuje stremljenje "izvesnih političkih krugova u Kijevu" (očito se misli na novu vlast) na destabilizaciji prilika na Krimu, pa se oni koji daju naredbe iz Kijeva pozivaju na uzdržanost.

Istovremeno, rusko Minisatrstvo energije saopštilo je 1. marta da nema smisla produžavati saglasnost o sniženju gasa za drugi kvartal 2014. pošto ukrajinska strana nije platila dug za gas za 2013.

Premijer Arsenij Jacenjuk je na sednici vlade odgovornost za eskalaciju konflikta na Krimu leži na Ruskoj Federaciji, ako ruska strana ne povuče vojsku.

Komsomljskaja pravda Ukrajine pozivala se u petak 28. februara se na regionalni medija centar ukrajinskog Ministarstva odbrane Vladislava Seleznjeva, da ukrajinski vojnici 36. brigade obalske odbrane u selu Perevaljnoje kod Simferopolja 28. februara oko 9 uveče po lokalnom vremenu zauzeli odbrambene pozicije zbog toga što je iz Simferopolja krenula kolona oklopnih vozila s vojnicima, bez znakova raspoznavanja.

Ranije je predsednik sovjeta ministara Krima Sergej Aksjonov takođe izjavio, da namerava da privremeno stavi pod kontrolu sve strukture sile ministarstva unutrašnjih dela, unutrašnje vojske, oružanih sila i flote, a takođe i specijalne jedinice "Berkut". Aksjonov je saopštio da to čini zato što su nove vlasti imenovale komandante tih snaga bez saglasnosti Autonomne Republike Krim, na šta su po njegovom tumačenju bile obavezne po ustavu Autonomne Republike Krim i po zakonu o miliciji. U isto vreme Aksjonov je saopštio da se na Krimu nalaze naoružane grupe i borbena tehnika, ali da bezbednosne strukture Krima drže situaciju pod kontrolom, javio je Itar-tas...

Ukrajinska agencija UNIAN javila je 28. februara u 13.17 časova po lokalnom vremenu da je deset helikoptera viđeno u zoni aerodroma u Simferopolju i da su oni doleteli sa teritorije Rusije. U izveštaju UNIAN se pretpostavlja da je u jednom od njih Janukovič, čije je izručenje od Rusije zatražilo ukrajinsko tužilaštvo.

Janukovič je u međuvremenu otpočeo konferenciju za štampu u Rostovu na Donu i u prvoj rečenici govorio o svojoj rešenosti da se bori za budućnost Ukrajine, koju su, po njegovim rečima, ugrozili nacionalisti i fašisti.

Kaže da ljudi na Krimu brane svoje domove, a moli ih da ne dozvole prolivanje krvi...

Rekao je da je protiv svake vojne intervencije i to da Ukrajina treba da ostane nepodeljena i jedinstvena, da Krim treba da ostane u okviru Ukrajine sa širokom autonomijom, a da je krimska reakcija prirodna obzirom na to da su vlast u Ukrajini prigrabili ekstremisti...

Ukrajinski parlament je tražio da se zakaže sednica Saveta bezbednosti UN, jer po mišljenju ukrajinskih deputata Rusija krši odredbe Budipeštanskog ugovora o uklanjanju nuklearnog oružja iz Ukrajine, kojim je garantovana i celovitost Ukrajine. Vrhovna rada pozvala je Veliku Britaniju i SAD da garantuju celovitost Ukrajine. SAD (Keri) su pozivale obe strane da se uzdrže.

Ukrajinska pogranična služba je saopštila medjima da je ujutru 28. februara oko 30 naoružanih ljudi pokušalo da blokira ukrajinski Sevastopoljski odred pomorske odbrane. Ruska strana negira umešanost u zbivanja na Krimu.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije saopštilo je ukrajinskom ambasadoru da ne vidi neophodnost za hitne dvostrane konsultacije u vezi za zbivanjima na Krimu, koje je predložila ukrajinska strana. Ruska strana ta zbivanja vidi kao deo unutrašnjih političkih procesa u poslednje vreme u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je vladi da razmotri zahtev Krima za pružanje humanitarne pomoći, da se to pitanje razradi po liniji regiona, i da se vlada o pružanju finansijske pomoći Krimu konsultuje sa stranim partnerima, pre svega s Međunarodnim monetarnim fondom i grupom G8,. Takođe je poručio da se produže kontakti s ukrajinskim partnerima o razvitku torgovinsko-ekonomskih veza...

Dopunjeno 1. marta

G 7 neće u Soči, Putin "u drugom svetu"...

"Mi, lideri Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i SAD, a takođe i predsednik Evropskogo saveta i predsednik Evropske komisije sastali smo se da bismo osudili javno narušenje Ruske Federacije suvereniteta i teritorialne celovitosti Ukrajine", naglašava se u izjavi grupe lidera od 2. februara u kojoj se kaže da postupci Rusije u odnosu na Ukrajinu narušavaju principe i vrednosti, na kojima se bazira aktivnost G - 7 i G - 8, da bi se reklo: "Zbog toga, rešili smo do određenog vremena da obustavimo naše učešće u aktivnosti vezanoj za pripremu sammitu G – 8 planiranog za juni 2014. u Sočiju, dok se situacija ne vrati u takvo stanje kada G - 8 može da vodi sadržajnu diskusiju".

Posle mnogih reakcija na zapadu (EU, NATO, SAD, Velika Britanija, Putin je u telefonskom razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pristao da se formira misija za utvrđivanje činjenica u Ukrajini što se opisuje i kao kontakt grupa, a po Njujork Tajmsu, Anglela Merkel je američkom predsedniku rekla da je Putin,"u drugom svetu"...

Ekonomske vesti govore da padaju rublja u odnosu na dolar, akcije na ruskoj, zapadnim i azijskim berzama, a da cena nafte raste...

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net