foto: a. anđić

Intervju – Borislav Stefanović, DS >

Niko više ne može da nam nanese štetu

"Svi nedavno stvoreni, ranije osmišljeni, od Vučića skrpljeni, od Vučića podržani, od Vučića blagonaklono pogledani, neki kojima je obećano, neki kojima nije obećano, neki koji veruju da im je obećano, svi su oni deo jedne dugačke klupe za rezervne igrače koji čekaju da gospodar baš njih izabere za buduću vladu"

Izborna kampanja je uveliko počela, kazuju mnogi upadljivi, nestrpljivi potezi stranačkih rivala. Tako je u istom danu, što je veoma simbolično, obeležena 24. godišnjica postojanja Demokratske stranke, a Boris Tadić odlučio da učestvuje na izborima pošto je prethodno izašao iz stranke i to sa mesta počasnog predsednika, povlačeći za sobom i druge članove. Na početku razgovora sa Borislavom Stefanovićem, šefom poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije, pitamo da ukratko objasni šta se to događa u Demokratskoj stranci...

"Mislim da je jako loše što su ti ljudi otišli iz DS-a, i mislim da danas nema nijednog člana ove stranke, simpatizera ili glasača kome nije žao što su neki ljudi koji su dugo godina bili u stranci i borili se sa svima nama odlučili da napuste svoju političku kuću. Motivi odlaska tih ljudi mogu biti predmet raznih spekulacija i mi svakako nećemo trošiti vreme i energiju na sve to. Smatram da njihov potez i njihova objašnjenja, koji su nažalost u režimskim medijima dobili ogroman prostor, više govore o njima samima nego o DS-u, i smatram da nije bilo goreg momenta za tako nešto. U DS-u se uvek, a pogotovo sada, negovao demokratski dijalog, svako je uvek imao mogućnost da kaže svoje mišljenje, a nakon donošenja odluka manjina je uvek bila poštovana. Tako je bilo i sada, niko nije snosio posledice svog glasa na nedavnom Glavnom odboru u Novom Sadu. Zato deluje zaista neverovatno da se u mogućoj koaliciji sa Zoranom Živkovićem traži razlog da par viđenih članova stranke i mnogo više onih za koje javnost nije čula napuste stranku u predizbornoj kampanji, u momentu kada je, realno, rezultat svega toga pokušaj pravljenja štete DS-u i stvaranja situacije u kojoj SNS i Aleksandar Vučić trljaju ruke od zadovoljstva. Ono što je sigurno jeste da time DS neće biti oslabljen, jer je u međuvremenu pronašao svoju politiku, ideologiju, pronašao svoje mesto na političkoj sceni, jasno se definisao i potvrdio kao beskompromisna opoziciona snaga. Borićemo se protiv nesposobne i nestručne vlasti svim političkim sredstvima u skladu sa zakonom, i zaista se nećemo baviti ljudima koji su doneli ovakvu odluku, jer svaki odgovor na njihove optužbe i objašnjenja sada bi nas samo doveo u situaciju da pogodujemo poziciji ovog režima."

"vreme": Prema medijskoj slici koja se formira, reč je o rasulu ili raspadu DS-a, imajući u vidu odlazak važnih funkcionera stranke ili opštinskih odbora kao u Rači ili Zemunu. Koliko je zapravo masovno članstvo koje, idući za Tadićem, napušta stranku? Nedavno smo, takođe prema medijskim napisima, dobili iskrivljenu sliku, pa smo pre novosadskog Glavnog odbora imali utisak da će većina biti uz Tadića, a ispostavilo se sasvim drugačije.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Napuštanje stranke je apsolutno daleko od bilo kakve masovnosti i mislim da je velika greška upuštati se u licitaciju tog tipa zato što, ponavljam, svako ulaženje u dokazivanje da to nije tako suštinski pogoduje režimu i ono što oni hoće da prikažu građanima Srbije. Pre svega građanima koji su uvek bili u većini, a koji žele pristojan, normalan život, kojima režim hoće da pokaže kako na opozicionoj sceni ništa ne valja, pa onda dakle i nema svrhe izlaziti na izbore. To je suština cele priče. Sve je, naravno, daleko od kreirane lažne atmosfere u režimskim medijima gde se svaki dan prenosi kada neki pojedinac odluči da izađe iz DS-a, što dobija apsolutni primat među vestima. Niko ne obraća pažnju u kakvom je katastrofalnom stanju ekonomija, socijalni sistem, zdravstvo, školstvo, poljoprivreda, poreski sistem. Mislim da je ova vlast napravila ogromne štete svim tim segmentima, ali sada se o tome ne priča, nego je glavna tema da li je, na primer, Aleksandar Senić izašao iz DS-a. Prvo, to ne može da ošteti građane Srbije, drugo, to nema nikakve realne posledice na snagu i rad DS-a, i treće, da bismo izbegli sve spekulacije mislim da će se rezultat videti posle izbora. To će biti najbolje merilo svačijeg rada, uspeha, i u krajnjem slučaju onoga što su građani prepoznali kao dobar program pre svega, ali i ko je tu prava opozicija, prava snaga i alternativa režimu Aleksandra Vučića.

Jeste li iznenađeni napuštanjem stranke, recimo, Gorana Bogdanovića, vašeg "saborca" iz vremena blokada na prelazima Jarinje i Brnjak? Ili odlaskom Janka Veselinovića, vašeg zamenika u poslaničkoj grupi DS-a u Skupštini Srbije?

Nisam iznenađen, ali mi je žao. Žao mi je jer sam sa obojicom imao vrlo dobre odnose.

Zašto vas to ne iznenađuje?

Zato što je u DS-u normalno imati različito mišljenje, zato što postoji jasna atmosfera razmene mišljenja i neslaganja unutar stranke. U DS-u je dobro imati opoziciju, naglašavam u DS-u, a ne prema DS-u što oni upravo sada rade izlazeći u javnost sa nekim stvarima i na kraju, nažalost, izlazeći iz stranke. Mogu jedino da kažem da mi je žao i da niko od nas nije ušao u DS zbog neke ličnosti, nego zbog stranke i programa. Onaj ko je tu zbog ličnosti, taj pokazuje da je zalutao u DS. Naročito mi je neverovatno kada vidim da ljudi koji su do juče bili u stranci, čak na funkcijama, izlaze iz stranke i govore kako DS nema politiku. Kada to kažu u ovom trenutku, onda to pokazuje da partiju doživljavaju personalizovano, jer ako Boris Tadić nije predsednik, na primer, onda tu ne postoji DS. To je potpuno suprotno svemu što predstavlja ova stranka. Takođe, sve to čudno koincidira sa onim što govori SNS. Jako je čudno što imaju ogromnu podršku režimskih medija i još je čudnije što oni vrlo dobro znaju, jer su bili prisutni na svim sastancima, da DS upravo sada ima potpuno jasnu, definisanu politiku, jasan stav, program i ponudu našim biračima. I ono što je mnogo važnije, prvi put posle mnogo godina čistu, potpuno vidljivu socijaldemokratsku orijentaciju i ideologiju, kao i izrazito evropsku i antifašističku orijentaciju. Kada me neko danas pita zašto sam demokrata, zaista s ponosom znam šta da kažem, i možda posle dugo vremena znam tačno da objasnim šta je to za šta se mi zalažemo.

Vi ste bili miljenik važnih funkcionera stranke i u prethodnom periodu, kako Vuka Jeremića tako i Borisa Tadića, i dobijali visoke stranačke funkcije. Kada je došlo do razlaza sa njihovom politikom?

Razlaz sa Jeremićem je došao mnogo ranije, i javnosti je suštinski poznato koliko je taj čovek u stvari otišao od matrice koju je, ako hoćete, i zadao Boris Tadić. Situacija u stranci se promenila onog trenutka kada smo posle izbornog poraza shvatili da DS mora da se vrati sebi, da mora jasno da se profiliše kao opoziciona snaga, kao predvodnik svake pozitivne promene u društvu. Da bi to uradio, DS je morao mnogo toga da promeni i u svom radu i u svojim kadrovskim rešenjima. Daleko od toga da su sve promene bile dobre i da su sva kadrovska rešenja bila dobra, ali DS je živi organizam koji se menja i koji iznutra menjaju ljudi koji su u stranci. Kada sam i sâm shvatio da u starom rukovodstvu nema želje za promenom, nego da se brane i one stvari koje su nesumnjivo bile loše, ja sam izabrao DS i njeno opredeljenje. O Tadiću nisam, niti ću govoriti nešto loše, naprosto prošli smo zajedno mnoge izazove i, ako hoćete, rizike. Možda je razlika samo u tome što sam ja spreman da te rizike podnosim i dalje.

Bili ste među prvima koji su se posle izbora 2012. zalagali za pročišćavanje DS-a od ljudi koji su doprineli izbornom porazu, za davanje nove energije i poleta stranci, i to odmah. Da li je odmah sve to i urađeno, i šta je uopšte urađeno osim pokušaja oduzimanja poslaničkih mandata Vuku Jeremiću i Dušanu Petroviću?

Urađeno je, ali ne do kraja. Kao što znate, bili smo pod udarom režima, hapšenja, medijskih progona, blaćenja i laži, nezapamćene kampanje, društvenog uništavanja ljudi koji vode DS. Uvedeno je jedno pravilo: ako pričaš kritički, budi uveren da ćeš osvanuti na naslovnim stranama tabloida apsolutno prekriven talasom laži koji se izliva sa njihovih stranica.

Ono što je sigurno, promenili smo mnoge stvari u stranci. Prvo, došli su u prvi plan neki novi ljudi, oni koji su na lokalu postizali najbolje rezultate. Skoro svi potpredsednici stranke su promenjeni, danas imamo nova lica kao što su Dušan Milisavljević, Vlada Todorić, Aleksandra Jerkov, Dušan Spasojević, profesor Stojković, ubrajam tu i sebe kome je data šansa da se više bavim strankom. Mislim da je i mnogo aktivnija uloga Bojana Pajtića i Dragana Đilasa. Promenio se statut stranke, uvedena je obaveza izbora u stranci posle svakih parlamentarnih izbora, smanjena su ovlašćenja predsednika stranke, prošireno je predsedništvo, organizovani su neposredni izbori u stranci na svim nivoima. Dakle, DS je učvršćen kao najdemokratskija politička organizacija u Srbiji. I svako ko pogleda objektivno, bez ostrašćenosti, bez pizme ili nekog personalnog nepoverenja, može to da vidi vrlo lako. Sednice Glavnog odbora nikada nisu bile, a da to danas mnogi ljudi pamte, ovako otvorene, sa puno debata i neslaganja.

U svemu tome, praktično gubitniku prošlih izbora, Borisu Tadiću, dali ste mesto počasnog predsednika i on vam je sada okrenuo leđa. Osećate li se kao stranka iznevereno?

Taj kompromis u DS-u je bio neophodan kako bismo se sačuvali u jako teškoj situaciji. Sada se pokazuje da su mnogi elementi tog kompromisa bili loši. Ali, kada sednete sa nekim i u dobroj meri napravite dogovor, onda je za pretpostavku da će se svi tog dogovora i držati. Kada se ispostavi da se samo jedna strana držala dogovora, onda je to svakako loše i predstavlja upozorenje za ubuduće. Mislim da nije loše samo to što su otišli ljudi koji su personifikovali DS politiku, ljudi koji su puno dali Srbiji i DS-u kao što je Boris Tadić. Mnogo je gore što je to izabrano sad, u predizbornoj kampanji, što je izabrano uz podršku režima i režimskih medija, i mnogo je loše što se time gazi javno data reč o budućim političkim potezima. To je svakako za kritiku. A njihovo osećanje u vezi sa svim tim jeste nešto što će morati sami sa sobom da nose.

Ako pogledamo aktuelno političko bojno polje, izgleda kao da DS ima dva protivnika: spoljašnjeg Vučića i unutrašnjeg Tadića. Koji vam može naneti više štete?

DS-u, ako ćemo pravo, niko više ne može da nanosi štetu. Zato što smo toliko udarani, napadani, i spolja i iznutra, zato što je sve pokušano da se DS uništi. Tako da naš jedini politički protivnik, oponent, cilj naše kritike i ukazivanja na greške jeste apsolutno Aleksandar Vučić. I to će ostati sve dotle dok DS kao jedina prava alternativa, kao dokazani borac za prava građana i bolju Srbiju, na kraju i ne sruši taj režim. To jeste naš cilj i ostaće naš cilj, i sa njima nikakvih dogovora biti neće. Svi ostali, nedavno stvoreni, ranije osmišljeni, od Vučića skrpljeni, od Vučića podržani, od Vučića blagonaklono pogledani, neki kojima je obećano, neki kojima nije obećano, neki koji veruju da im je obećano, svi su oni deo jedne dugačke klupe za rezervne igrače koji čekaju da gospodar baš njih izabere za buduću vladu. Ukoliko građani za njih budu glasali, onda de facto glasaju za Vučića, SNS i njihovu vladu. Jedino se glasanjem za DS može biti siguran da se glasa protiv ove vlasti i njihovih katastrofalnih rezultata, pre svega ekonomskih. Posle dugo vremena, bez obzira na sve teškoće u kojima se DS našao, sada imamo zaista čistu situaciju. Imamo DS koji je sve jači, snažniji i koji će davati potrebne odgovore na pitanja koja građani postavljaju. Od velikog značaja su nam i ljudi koji su bili "beli listići" i jako je važno pozvati sve građane da izađu na izbore, da svojom masovnošću na biralištima pokažu da im je dosta straha i jednoumlja, autoritarnog režima, propasti u ekonomiji, nezaposlenosti, da pokažu da su svojom masovnošću pobedili strah koji ovaj režim hoće da im nametne. Da pokažu da ne veruju u njihov plan da nema svrhe boriti se već da treba ostati kod kuće jer je unapred sve odlučeno. Ništa nije odlučeno, mi smo ti koji odlučujemo, građani Srbije.

Od stranaka koje su pobedile strah, koga vidite u eventualnoj predizbornoj koaliciji sa vama? Da li će doći do dogovora sa Novom strankom ili nekom drugom, budući da su mnogi prethodni koalicioni partneri, kao SDPS ili LSV, otišli ili uz Vučića ili uz Tadića?

Blizu smo dogovora sa Novom strankom, novom političkom organizacijom koja je mahom prikupila s pravom razočarane građane i "bele listiće", ljude koji su zbilja tražili nov odgovor na do sada neodgovorena pitanja. Tu će svakako biti mesta i za manjinske partije, za naše tradicionalne partnere kao što su Zeleni koji su ostali uz DS i kada su mnogi otišli da se ugreju bliže vlasti, ne shvatajući da taj plamen može i da uništi. I nije mi žao što će se brzo uveriti da to jeste ishod njihove naivnosti. Naravno da smo otvoreni i za sve druge, DS je gravitacioni centar okupljanja evropske, modernističke Srbije.

Ono što je sad vidljivo jeste da će neke manje stranke nastale iz DS-a ili iz ranijeg DOS-a ići u dve, možda i tri kolone, i mislim da je to suštinska sekundarna trka. Primarna trka je između DS-a i SNS-a, dakle između vlasti i opozicije, a ova sekundarna kvalifikaciona trka je trka za manjeg minijaturnog partnera Aleksandra Vučića, sjajnog alibija pred svetom i pred građanima za kvazireformske poteze. Ako se takva vlada sastavi, imena ministara će najbolje govoriti u kolikoj meri je to jedna potrošena priča. I kao što je rečeno De Golu nekada davno, građani moraju da vode računa da postoji realna opasnost da ako glasaju za SNS možda više nikad neće glasati. Mislim da građani moraju da razumeju da ovo što danas izgleda kao teška situacija ugrožavanja sloboda i prava, već za godinu dana može biti jedan lep san. Jer ovaj režim neće stati dok sve ne stavi pod kontrolu, od mesne zajednice do predsednika, neće stati dok svaki medij ne bude dobro razmislio kakav će snimak gde da objavi. To je režim koji na pitanja zašto je skuplja struja, zašto niste smenili direktore javnih preduzeća a obećali ste, zašto ne kažete javnosti da je SNS vodio Univerzal banku koju ste ugasili da biste spasili monetarni sistem Srbije, odgovara da ste kancer ovog društva, da ste lopov i da ste organizovana kriminalna družina. Lično, mislim da u to više niko ne veruje, da građani očekuju odgovore kako će doći do posla, do pristojnog života, da traže Srbiju bez toksičnih uticaja tabloidnih medija. Očekuju da se država vrati u Srbiju, jer država je odavde proterana. Od šaltera, preko državnog lekara koji će vas pozvati u svoju privatnu ordinaciju, preko škola u kojima se kupuju diplome, do poreza koje neko plaća; a neko ne plaća, gde god da pogledate, nažalost, država je isterana i mi moramo da je vratimo.

"Povratak devedesetih" najčešće se čuje u DS-u kada se kritikuje ova vlast. Znamo da je to bilo vreme oštrih kontrasta, kada se glasalo "za" ili "protiv" tadašnjeg režima. Da li to znači da na istim tim kontrastima, "za" ili "protiv" Vučića, zasnivate predizbornu platformu?

Apsolutno ne, to je conditio sine qua non. To je nešto bez čega ne možete imati jasan politički profil u ovako zatrovanoj političkoj atmosferi gde se ne zna za koga glasate, mislim na stranke vlasti i kvazivlasti. I jeste stvorena takva atmosfera "za" i "protiv", ali takvu atmosferu je stvorila vlast. Najvažniji deo našeg rada jeste poruka građanima, jasno ćemo da kažemo šta nudimo u svim kapitalnim oblastima. U ovoj situaciji uopšte nije bitka ko je za Evropu a ko protiv nje, ko je za Briselski sporazum a ko protiv. Problem je pre svega ko će na uspešan način da reši problem ogromne nezaposlenosti u Srbiji, ko će da reši katastrofu u poljoprivredi, užas u energetskom sektoru koji je napravila nesposobna vlast i ministarka, ko će da reši probleme u školstvu, a to su osnovni pravci koje će DS ponuditi i koji su drugačiji od onoga što radi SNS. Naša politika nije "mi smo drugačiji od njih", nego našu politiku čine konkretne ponude. U Srbiji je stvorena atmosfera gde frekvencija ne dolazi do uha birača kada mu se nešto ponudi, a mi mesecima ponavljamo šta je to što DS hoće da uradi u Srbiji.

Svakako, hoćemo da potpuno promenimo strukturu budžeta koji je uništen, da reformišemo poresku upravu i poreski sistem, da napravimo olakšice za preko 220.000 preduzeća koja rade kako bi primili bar jednog zaposlenog, hoćemo da subvencionišemo transport za izvoz na velika tržišta EU i Rusije, hoćemo da izdvojimo mnogo veća budžetska sredstva za poljoprivredu i školstvo, hoćemo da postoji obavezan otkup tako da poljoprivrednici znaju da će država uvek otkupiti njihove proizvode, hoćemo da se zdravstvo postavi na nove temelje, da regulišemo odnos privatnog zdravstva sa državnim, da reformišemo PIO fond i fond za zdravstveno osiguranje, hoćemo da sredstva koja je ova vlast predvidela za otpuštanje radnika stavimo u funkciju zapošljavanja, i ono što je vrlo različito od onoga što radi ova vlast, mi smo stranka koja je dokazala da zna da dovede investitore, to brojke pokazuju. Takođe, država treba da počne u saradnji i sa privatnim partnerima i samostalno da ulaže u proizvodnju gotovih poljoprivrednih proizvoda, mora se dati i šansa ljudima koji u jednom domaćinstvu u nekoliko generacija ne rade i žive od jedne penzije. U takvim slučajevima, država je dužna da zaposli jednog člana takvog domaćinstva. U situaciji ogromnog, endemskog siromaštva i nezaposlenosti u Srbiji, to su naši konkretni potezi. Oni su naravno praćeni brigom za ugrožene kategorije, nezaposlene, penzionere i ljude koji zaista teško žive, hoćemo da primenimo dobar model koji smo imali u Vojvodini i u Beogradu na celu Srbiju. Smatramo da su ovo vremena za jako smele poteze koji će naterati državu da štedi, a ne građane, tako da se problem u deficitu budžeta ne rešava tako što ćete podići porez jednoj kategoriji građana pri čemu ceo iznos ode za Srbijagas, na primer. Jer time faktički ništa niste uradili. Takođe, hoćemo da reformišemo sve inspekcijske službe, da počnu da rade sa većim ovlašćenjima, jer, ako pogledate, danas se budžet puni na istom nivou kao kada smo mi bili na vlasti a u međuvremenu su doneta nova poreska opterećenja, pa se pitam kako je to moguće.

Koliko je to sve i ostvarivo odnosno imate li kakvu pretpostavku kako će izgledati 17. mart ove godine, naravno, u smislu izbornih rezultata?

Demokratska stranka, sa svojim jasnim programom i politikom, ide na to da 17. mart bude dan pozitivnih iznenađenja za građane Srbije. Da taj dan bude dokaz smenjivosti vlasti, zaustavljanja samovolje i ličnog režima, borbe za bolju ekonomsku Srbiju sa većom zaposlenošću i punom slobodom u svim segmentima. I, naravno, stop sprečavanju sloboda pre svega u medijima i javnoj sferi. Očekujemo 17. mart sa nadom i optimizmom, DS uvek ide na pobedu i nešto bolji rezultat i siguran sam da će građani to prepoznati, siguran sam da razumeju da pred njima stoji DS kao jedna nova snaga, nova alternativa, nov odgovor za njihove potrebe, da je to stranka koja jako dobro razume greške koje je činila u prošlosti. Kao stranka, nećemo se odreći mnogih dobrih stvari koje smo uradili, ali nećemo se odreći ni grešaka jer te greške su upravo putokaz za ono što nikako više ne smemo raditi u budućnosti. Danas ne postoji nijedna stranka u Srbiji koja može da prođe kroz katarzu, kroz ovakve napade i udare, i da preživi. I bio neko za DS ili ne, to se mora poštovati.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net