foto: a. anđić

Intervju – Vesna Pešić >

Nema više belih listića

Rad vlasti je u pravom smislu šešeljevski. Obećavaj sve najjačim rečima, laži beskrupulozno jer moć i silu pokazuješ baš kad druge praviš budalama, kad si brutalan, kad se dereš i lomiš kvaku. To su glavne policijske metode, prisluškivanje, praćenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nameštaljke, pritom ponekoga malo i pretučeš, pa mu rupiš u kuću, pa hapsiš i samo hapsiš, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino uništenje političkog protivnika. I upravo to sada gledamo

Uprkos vrlo žestokim kritikama koje je svojevremeno upućivala na račun Demokratske stranke, Vesna Pešić pozvala je birače da glasaju upravo za demokrate. "Pošto sa SNS-om nemamo nikakve šanse da promenimo Srbiju, DS treba da iskoristi ove izbore da se pozicionira kao neko ko će u budućnosti – ako ne na ovim vanrednim izborima – biti sposoban da smeni ove koji ne vode nikuda, samo troše vreme u ovoj propasti", kaže ona u razgovoru za "Vreme", opisujući još i mehanizme represije aktuelne vlasti, njena dostignuća i promašaje.

Svojevremeno označena kao jedan od glavnih krivaca za poraz Borisa Tadića, ona se osvrće na razloge zbog kojih je smatrala da on mora da ode s mesta predsednika, kao i na sopstvene procene i ranije proklamovane stavove.

"VREME": Na samom početku rada ove vlade davali ste im pozitivne ocene. Kako danas izgledaju njihovi rezultati?

VESNA PEŠIĆ: Jedino što je ova vlada uradila, a ja i podržala, jeste dijalog sa Albancima i potpisivanje Briselskog sporazuma. Međutim, tu postoji i jedan apsurd. Formalno gledano, mi smo se preko Kosova približavali Evropskoj uniji, ali smo se unutrašnjom politikom od nje udaljavali. Svi naši loši indikatori su sada još lošiji, a to su sve oni uslovi koje postavlja Brisel.

Ova vlada ne može da uradi ništa više od toga što je uradila, uključujući otvaranje pregovora sa EU. Tu je najveći posao obavio Dačić, i zato sam ga branila, možda preterano, ali tada jeste bio saplitan aferama.

Danas, kada se podvuče crta, vidi se da ova vlada nije ni pokušala da načne naš najveći problem. Vladavinu države (politike) nad ekonomijom i svim sferama društva. Nekada je država delila svima plate, ali je uskraćivala prava i slobode. Sada je ta patologija dovedena do kraja. Sem što još uvek raspolaže slobodama i pravima, sada, u tranziciji, vlast određuje ko će da bude vlasnik, kome će da se oduzme svojina, koga da protera iz zemlje, ko će biti zaposlen a ko nezaposlen, ona deli bukvalno sve! Mi smo tobože u tranziciji, ali je vlast uspela da usisa u sebe najveći deo privrede, a i ono što je privatno je pod njenom kontrolom i ucenom. Vlast Aleksandra Vučića je to sve još pojačala, jer sve radi mnogo brutalnije, on teži da širi vlast, a ne ono što nam je najpotrebnije – da vlast krene da se samoograničava zakonima.

Čime bi još ta buduća vlada trebalo da se bavi? I kakva bi vlada uopšte imala kapacitete za to?

Vlada bi morala da napravi plan o temeljnim ustavnim promenama ukupnog ustrojstva države, njenog političkog i izbornog sistema i teritorijalne organizacije. Da se dogovorimo u kakvoj državi želimo da živimo. Pa onda u tu građevinu da istrajno i efikasno ugrađujemo pojedine reforme u skladu sa trenutnim i srednjoročnim prioritetima. Za to su potrebni široka rasprava i jasan demokratski kapacitet političke elite. A to nemamo. Najbolje bi bilo da je sada, na ovim izborima, otvoreno pitanje tih ključnih promena, i da svaka stranka izađe sa svim konkretnim rešenjima. Nama je potreban plan kako da iz dugotrajnog propadanja krenemo u što brži oporavak. Prva je stvar da se sruši partijska diktatura, koja je pojela sve što smo imali i podrivala sve što smo pokušavali. Vučić baš obećao modernizaciju, a sve je činio suprotno od toga, uključujući groteskno pumpanje svoje lične vlasti. Ovi izbori za njega znače potvrdu lične vlasti, a za mene nadu da smognemo snagu da se tome suprotstavimo.

Tokom predizborne kampanje oni će se neminovno pozivati na neke uspehe.

Pa i ja sam rekla šta su uspesi: Briselski sporazum i otvaranje pregovora sa EU. Time su otvorene neke važne i nove šanse za Srbiju. Sem toga, bilo je mnogo nerada, jer vlada nije htela da vlada. Ona se prvo rekonstruisala, i promenjeno je pola vlade u leto 2013. godine, a sada je cela vlada dala ostavku. Pitanje je zašto vlada nije htela da vlada, nego je traćila vreme, pa smo izgubili smo još dve godine? Hvale se da je vlada odlično radila, koalicioni partneri se dobro slagali, pa u čemu je onda bio problem? Jer, pazite, nije mala stvar da za dve godine imamo dve ostavke vlade, one od letos i sada. Zapamtite, vlada nije pala, ona je dala ostavku! Da li je ustavotvorac imao u vidu ovu mogućnost, da se raspisuju izbori zato što izabrani neće da radi? Ili, kad je vođi visok rejting, onda on naredni da svi ministri podnesu ostavke, pa to je izigravanje i Ustava. Niko vladu nije dirao, ali čak ni pojedinačni ministri nemaju nikakve rezultate. Uzmimo najveću stranku. Šta je uradio Bačević? Ništa, sem nekoliko gafova. Šta su rezultati rada ministra poljoprivrede? Ništa, sem što nam se sada obećava da će aflatoksin u mleku biti 0,05, ali tek u aprilu, kada prođu izbori. A onda, ko te pita. Šta je radila ministarka energetike? U energetici ništa, tu vlada veći haos nego ikad, EPS je u rasulu, takođe Srbijagas, sve gubitaši. Agencija za zaštitu životne sredine nije uopšte kontrolisala vodu, i sada pola Srbije nema dobru vodu. Ali se ministarka bavila denunciranjem izdajnika u njihovim redovima, grdila tuđe ministre, glorifikovala vođu... Krstić je udario porez na lekare i nastavnike univerziteta, a budžet će da pukne. O ministru privrede se već sve zna, on je dao ostavku i rekao da Aleksandar Vučić koči reforme i diriguje iz svog kabineta. Ono što je najtragičnije, njihova ekonomska reforma je totalno propala.

Možda ste prestrogi u ocenama?

Ne, nisam, samo da podsetim da se tu nikakav posao nije ni mogao obavljati u stalnim trzavicama i inscenacijama. Te da li će biti izbora ili neće, i horsko pevanje "mi hoćemo našeg premijera", pa višemesečna rekonstrukcija vlade kada se SNS neizmerno hvališe i svima naređuje da sledi njen svetao primer, pa onda je bilo ko ruši Vučića i ko mu radi o glavi, pa ko ga prisluškuje, pa šta se dešava u policiji... Najblamantniji su ovi represivni napadi i kriminalizacija opozicije, progoni preko tabloida, blaćenje ljudi, neprekidno spinovanje afera zbog rejtinga. Tome se Vučić najviše posvetio. Pa i ovo sada sa vejavicom i spasilačkom akcijom superheroja Vučića, pa zatim i cenzura da se ne vidi groteska, sve je to isti šablon. A koji je to šablon, to je glavno pitanje, jer ne možemo da ne primetimo da tu ima nekih novih stvari.

Koje su to nove stvari?

Ovo je vladavina jedne druge škole. Znate, nisu važne samo priče, te neke ideologije. Videli smo kako su komunisti brzo postajali nacionalisti, a sada kako nacionalisti preko noći postaju "evropske snage". Zaboravlja se da postoji metod političkog vladanja. To kako nešto radiš i primenjuješ neku ideologiju jeste samo njeno određenje. Mi sada imamo na delu Šešeljevu školu vladanja i njegove najbolje đake. Nisu oni vratili devedesete, to nije moguće, i mnogi greše koji to pričaju. Naročito oni koji stalno strahuju da nam na vrata kucaju nacionalistički ekstremisti. Ne, naprotiv, Vučić doziva Hrvate da mu pomognu, lako igra tu igru, pa i ovo sada, svejedno mu je koje je nacionalnosti dete koje spasava iz vejavice... Priča se menja, to je samo papir, ali rad vlasti je u pravom smislu šešeljevski. Obećavaj sve najjačim rečima, laži beskrupulozno jer moć i silu pokazuješ baš kad druge praviš budalama, kad si brutalan, kad se dereš i lomiš kvaku. To su glavne policijske metode, prisluškivanje, praćenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nameštaljke, pritom ponekoga malo i pretučeš, pa mu rupiš u kuću, pa hapsiš i samo hapsiš, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino uništenje političkog protivnika. I upravo to sada gledamo.

U međuvremenu, tvrdi se kako će posle izbora biti ubrzane reforme.

Problem sa SNS-om je što oni stalno pevaju pesmicu kako hoće više i bolje. Uvek u životu ima i boljeg i lepšeg, ali to da može uvek bolje, pa to je obična banalnost, ali je u politici strašno autoritarna. Ne zna se na koga će da padne malj "boljeg i bržeg". Mi moramo da uspostavimo pravila po kojima ćemo se ponašati u obavljanju dužnosti, a ne da se gađamo sekirama. U ime toga, navodno su smenjivali neke direktore – ni za jednog nismo čuli. Smenjivali su neke opštinare – ni za jednog nismo čuli. Stalno su držali neki mač koji seče – ko će otići, ko neće otići. Ali, taj mač radi za njih, on radi samo na drugu stranu, prema kritičarima i opoziciji. Oni i kampanju počinju tim da oni hoće "brže i bolje reforme", a šta to znači i kako se to meri, niko ne zna. Oni se ne ustežu da daju smišljeno lažna obećanja. Gde je Maršalov plan za Srbiju koji je letos lansirao Vučić a do kraja godine kreće u rad? Da su oni ozbiljni ljudi, iskoristili bi svoj puni mandat da nam sem "Beograd na vodi" prirede više od crteža, da neka motika tamo radi, ali i da vidimo rezultate borbe protiv korupcije, pa onda raspiši izbore... Ma imate masu tih laži koje traju samo dan-dva.

Aleksandar Vučić ne krije da mu je cilj da posle ovih izbora bude i formalno na čelu vlade, pitanje je šta će mu to uopšte kada i inače ima moć veću od premijerske?

Pa jeste, izbori su se sveli na to da Vučić dobije mesto predsednika vlade i više mesta za svoje ljude. Ali, ja opet podvlačim, taj je postupak nelegitiman, jer je vlada dala ostavku zbog namernog nerada, čime su građani prevareni, baš su nam izvukli uši. Izbori su počeli da se traže od samog početka, jer je SNS morao da dodeli mesto premijera Dačiću da bi dobili vladu. Vučić je s pričom o korupciji i hapšenjima, naročito hapšenjem Miškovića, a zatim i onim dosadnim mahanjem sa 24 privatizacije, sebi ogromno podigao rejting. Od te 24 privatizacije, jedva da se samo o dve-tri čula nekakva priča, a sve su završene, sem možda dve. Tu ništa nije urađeno, pa je borba protiv korupcije propala brže nego što je stvarno uopšte počela. Kako je počeo da se podiže rejting, pitanje izbora je neprekidno bilo na stolu. Čekali su samo da inkasiraju početak pregovora sa EU i da se raspišu izbori.

Dali ste podršku Demokratskoj stranci. Zašto baš njima?

Ja sam im dala stratešku podršku. Pošto sa SNS-om nemamo nikakve šanse da promenimo Srbiju, DS treba da iskoristi ove izbore da se pozicionira kao neko ko će u budućnosti – ako ne na ovim vanrednim izborima – biti sposoban da smeni ove koji ne vode nikuda, samo troše vreme u ovoj propasti. To je jedno strateško opredeljenje, zato što ne vidim koja bi druga stranka mogla da okupi ljude i kontrira ovome što se sada dešava. A činjenica je da se jedino DS izjasnio da neće sa Vučićem u koaliciju, i zato, po meni, ona postaje stožer promena i neke bolje budućnosti od ovoga sada.

Pre prošlih izbora bili ste vrlo kritični prema njima, zbog čega vas je ovih dana Tadić i lično prozvao.

Ljudi stalno misle da sam kontradiktorna, a ja to nisam. Samo polazim od opšte slike i opšteg interesa. Sada je DS pod jezivom difamacijom i kriminalizacijom, pod velikom je represijom, i ja ne mogu da se pridružim toj masi i da se pravim luda i ćutim dok nekog čereče. Ona se spolja i iznutra namerno rastura, pravi se paralelni DS sa Tadićem na čelu, da bi nastala totalna konfuzija u kojoj DS treba da bude uništen. Ja kao obična građanka ne mogu to da gledam tako što ću se pridružiti korbaču, to nikada nisam radila. Na kraju krajeva, pitanje je da li ćemo dozvoliti da višestranačje propadne. Ja mislim da treba da se borimo da nam se ne desi da nam jedna autoritarna stranka, šešeljevskog tipa, sedne za vrat, sa nekoliko svojih epigona.

Kakve efekte u tom smislu može da ima odlazak Borisa Tadića iz DS-a?

Trenutno ima loše efekte jer su sada izbori, ali na malo duži rok to je odlično, jer on u stvari nikome ne treba. Zato sada treba biti politički istančan, razumeti situaciju, i boriti se da ti, gladni večne vlasti, koji se lepe za Vučića, ne prevladaju. Ono što se trenutno dešava sa DS-om je prava slika nezajažljivih ljudi; Tadić je vladao osam godina i ne ume da se povuče, a ne može da živi bez vlasti.

Ranije, kada smo počinjali s višestranačjem, nijedna stranka nije mogla da parira DS-u u odnosu na njeno izborno telo koje čine oni koji imaju obrazovanje, dobila je naše srednje slojeve. Nikada nismo uspeli da napravimo drugu stranku koja bi bila stožer srednje klase. Za mene je DS najviše posrnula za vreme Tadićeve vladavine. Dobro je što je otišao, sigurna sam da će se DS oporaviti i stati na svoje noge i pored ovih užasa kroz koje prolazi.

Ima li DS šanse da uradi nešto na ovim izborima, ako se imaju u vidu rejting SNS-a i letargija glasača opozicije?

Ima šanse, ako budemo pametni, ako izađemo na birališta i kao ljudi koji već imaju političko iskustvo osetimo situaciju, i odlučimo da represija i ništavilo ne prevladaju u našem društvu.

Šta ćemo s "belim listićima", ljudima koji ni ovaj put ne žele da glasaju, a ranije su glasali za DS?

Već sam rekla. Apstinencija bivših birača Demokratske stranke direktno doprinosi visokim procentima SNS-u. Već ste mogli da vidite, ako na izbore izađe 35 odsto, a oni drugi nisu ni izašli, vi odmah dobijate pedeset posto. I malim strankama odgovara mala izlaznost, ali sada, ako hoćete da zaustavite ovaj trend, nema belih listića, naročito ne kod birača Demokratske stranke. Svi ostali su se prijavili – čak i Boris Tadić – za izbornu koaliciju sa Vučićem. Beli listići na prošlim izborima bili su jedno, a sada je nešto drugo. Uostalom, oni i nemaju mnogo efekta na parlamentarnim izborima. Nema tu pobednika, prave se koalicije. Ako DS napravi dobar rezultat, može da se napravi nekakva kombinatorika sa drugim strankama, sem sa SNS-om i DSS-om.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net