<< VESTI | | 21.01.2014 09:13

"...Objavljuje se da će rešenja za 'Beograd na vodi' uraditi anonimni 'NN tim'. Postavlja se pitanje čemu tolika anonimnost kreatora virtuelnog crteža u novinama?" (dr Igor Marić)

Stavovi >

"Čemu sad takva žurba kao da su trke?"

 

Da li uvek mora sve iz početka i na "o ruk"? Tako je počelo i 2000. godine pa se stiglo u "ulicu bez izlaza"!, pita predsednik Udruženja Arhitekata Srbije dr Igor Marić, dipl.inž.arh. u autorskom tekstu "'Beograd na vodi', na koji način"

Ima problema koji zahtevaju brzo odlučivanje, onih za koje odluka treba da prenoći i onih o kojima treba dugo razmišljati pre akcije. Treba primetiti da se u našoj sredini često žuri kad to i nije tako važno a kasnimo godine, decenije, pa i vekove za važne i kapitalne odluke i poteze.

O silaženju centra Beograda na reke govori se i razmišlja niz decenija. Postoje predlozi koje je na velikom projektu "Treći milenijum" objedinila naša, Srpska akademija nauka i umetnosti, osamdesetih godina prošlog veka. Kasnije je vođena inicijativa od strane arhitektonske struke da se raspiše međunarodni konkurs za ovaj prostor. Ta ideja je promovisana na kongresu Svetske unije arhitekata (UIA), u Barceloni 1996. godine i u Beogradu, kada je organizovana konferencija Udruženja arhitekata centralne i istočne Evrope (ACEE) 2003. godine a kojom su predsedavali srpski arhitekti.

"Valjda u ovoj našoj ojađenoj Srbiji treba, kada su ovakvi planovi u pitanju, pitati široki krug građana, arhitekate, inženjer, ekonomiste? Svi pomenuti stručnjaci, većina bez posla, kao i odlazeće generacije mladih ljudi u beli svet, pa i u Kuvajt, znaju i umeju da misle i da rade. "

Ovih dana se u novinama i na televiziji objavljuju informacije o tome da će, koliko sutra, početi izgradnja "Beograda na vodi". Plasiraju se i virtuelne slike u novinama. Institucionalno, arhitekti Srbije, osim možda pojedinci, nisu uključeni u ovaj projekat, a koliko mi je poznato ni građani. Da odmah bude jasno, Beograd treba da dobije nove šanse za razvoj, nove prostore, o tome se sanja i razmišlja decenijama. Čemu sad takva žurba kao da su trke? Valjda u ovoj našoj ojađenoj Srbiji treba, kada su ovakvi planovi u pitanju, pitati široki krug građana, arhitekate, inženjer, ekonomiste? Svi pomenuti stručnjaci, većina bez posla, kao i odlazeće generacije mladih ljudi u beli svet, pa i u Kuvajt, znaju i umeju da misle i da rade. Objavljuje se da će rešenja za "Beograd na vodi" uraditi anonimni "NN tim". Postavlja se pitanje čemu tolika anonimnost kreatora virtuelnog crteža u novinama? Gde su toliko potencirani tenderi za dobijanje posla, pa i za Prostorni plan koji neko radi i treba da bude gotov u februaru 2014. godine? Stručnjacima je jasno da je takva dinamika nerealna. Za takav posao potrebna je odluka relevantne uprave, moraju da se poštuju procedure. Takođe jasno je da za srce Beograda treba raditi detaljne a ne prostorne planove.

Srbija je strukovno organizovana. Ima Savez inženjera sa 40 udruženja, Inženjersku komoru sa preko 20 000 licenciranih stručnjaka, reprezentativna udruženja Arhitekata, odgovarajuće institute i fakultete, svi oni su članovi odgovarajućih međunarodnih udruženja. Na kraju ali ne kao poslednju apostrofiram i Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Beograd kao glavni grad, imao je, i još ta tradicija kako tako tinja, praksu da se raspisuju domaći i međunarodni konkursi za značajne lokacije, urbane poteze a naročito nove delove grada. Novi Beograd, međunarodno poznat kao biser modernističkog urbanističko-arhitektonskog iskustva, je planiran, projektovan i izgrađen sa velikim domaćim timovima stručnjaka na osnovu niza konkursa i pojedinačnih predloga velikih imena u arhiterkturi i urbanizmu tog vremena.

"Poznato je da ne treba "kukurikati pre zore" i da će mnogo vode proteći Savom pre nego bude "zakopana prva lopata" u "Savskom amfiteatru", ali važno je naglasiti da i u našoj zemlji postoje stručnjaci koji imaju iskustvo i sa malim i sa velikim projektima."

Srpski arhitekti nemaju ništa protiv inostranih stručnjaka. I naši građani idu trbuhom za kruhom u inostranstvo. Planiranje, projektovanje i izgradnja želja je i obaveza svih koji su kompetentni da kreiraju budućnost kroz osmišljavanje prostora Beograda. To može biti na više načina. Najpravilniji je putem javne utakmice - urbanističko-arhitektonskih konkursa na republičkom ili međunarodnom nivou a na čemu insistira Udruženje arhitekata Srbije. Upravo na ovaj način se pokazuje da nema ksenofobičnosti. Naši stručnjaci ne treba da budu posmatrači koje u dosadašnjim aktivnostima uspešno zaobilaze oni koji se bave "Beogradom na vodi". Poznato je da ne treba "kukurikati pre zore" i da će mnogo vode proteći Savom pre nego bude "zakopana prva lopata" u "Savskom amfiteatru", ali važno je naglasiti da i u našoj zemlji postoje stručnjaci koji imaju iskustvo i sa malim i sa velikim projektima. Njima ne odgovara da se diskurs vodi herimetično i depersonalizovano. Kolege iz Srbije i mnogo njih iz inostranstva se intersuju, žele informacije a struka ima pred sobom samo jednu skicu i jedan datum te izgradnju tržnog centara od 200 000 m2 kao prvu proklamovanu aktivnost.

Najznačajnije lokacije u Parizu su izgrađene na osnovu međunarodnih konkursa a poznat je i period takozvane "Predsedničke arhitekture". jer su se upravo predsednici Francuske republike angažovali na njihovom raspisivanju pa i u krajnjem izboru rešenja. Danas Francuska više zarađuje od kulture nego od auto industrije. U Berlinu na praznom prostoru bivšeg aerodroma Templhof, na kome nije potrebno uklanjati objekte, gradski oci nude građanima na uvid projekte, makete, planove i svi mogu da ih analiziraju i kažu svoje mišljenje. a naši stručnjaci i građani, samo su posmatrači.

Gde je dugoročni plan i strategija, taktika i akcija za brze odluke koje ne ugrožavaju celinu? Ova formula ima i svoju stručnu kvantifikaciju tako da predloženih "200 000 kvadratnih metara" tržnog centra nikako nije za brzu odluku već bi tu mogao biti neki znatno manji sadržaj, koji ne remeti deo neke celine, da bi eventualna greška ako se desi bila što manja.

Srbiji treba kultura! Kultura se ne može upražnjavati izdvojeno, za nju je potrebno imati hramove kulture. Treba graditi posebnosti koje privlače ljude, praviti prostore i sadržaje koje će prvo voleti građani a onda će sigurno to želeti da vide i drugi. Veliki projekat "Beograda na vodi", ne bi trebao da bude rađen ad hok. Svi lamentiramo nad čuvenim Beogradskim nedovršenim prostorima: Slavija, Terazijska terasa, Okretnica kod Kalemegdana! Gde je energija i entuzijazam da se ovi projekti zavše? Ili energija da se izmesti autobuska stanica pa neka pored te nove bude i tržni centar. Već i "vrapci na grani" znaju da se grad Bilbao u Španiji preporodio izgradnjom muzeja moderne umetnosti Gugenhajm. Sada se to isto dešava u gradu Lensu u Francuskoj gde je izgrađen depandans muzeja Luvr i u prvoj godini, u gradu od 35 000 stanovnika, bilo je 900 000 posetilaca, od kojih većina domaćih i iz 70 različitih država, da ne govorimo o sličnim projektima u drugim delovima sveta. Danas se grade originalne botaničke bašte, atraktivni sadržaji na vodi, marine, sportski objekti, u simbiozi sa stanovanjem stacionarnim i povremenim i sa svim drugim javnim objektima koji to prate. Ovakvi projekti upravo imaju za cilj da privuku posetioce iz celog sveta. Ovo je polovina medalje a druga je ona koja se manje vidi ali bez koje sve ovo ne može a to je podzemni urbanizam: infrastruktura, tehnička i saobraćajna. Slični projekti su oni za "Barcelonu na vodi", "Roterdam na vodi", "Geteborg na vodi", Delovi Amsterdama i mnogi drugi. Naši ljudi i institucije odlično poznaju i procedure i načine planiranja i projektovanja i izgradnje ovakvih makro projekata.

Čemu sve ono što naši stručnjaci rade, praktikuju, ako sede i iz fotelje posmatraju televizijske vesti, pročitaju po neki članak u novinama o događajima koji treba da se dese tu ispred njih ali bez njihovog učešća. Šta da radi naša arhitektonska i inženjerska te kulturna i druga inteligencija, čemu da se nada? Smatram da većina njih nije srećna ni zadovoljna sa par informacija serviranih na vrhu kašičice. To nije ni u duhu stvaranja zajedničke bolje i lepše Srbije jer ona ne može da se gradi sa nemuštim građanima, nemuštim inženjerima i nepoznatim kreatorima prostora u kojima treba da živimo i mi i naša pokolenja. Struku i građane treba uključiti aktivno u proces kreiranja "Beograda na Savi" ne na neki poseban način već uobičajeno: organizacijom konkursa za ideje, tribinama, javnim diskusijama, direktnim angažovanjem relevantnih srpskih i stranih institucija i stručnjaka, onako kakva je praksa u modernoj Srbiji od 19 veka do danas. Aktivno učešće građana se podrazumeva i izuzetno je značajno za demokratičnost donošenja odluka i našu budućnost.

Predsednik Udruženja arhitekata Srbije

dr Igor Marić, dipl.inž.arh.

Izvor: Beograd na vodi, na koji način Sajt udruženja arhitekata Srbije, 17. januara 2014. (Oprema R. S. V.)


 

Polemika Transparentnost – Vučić, Vesić, Mali o "Beogradu na vodi"

Direktor novoosnovane kompanije "Eagle Hills" Muhamed Alabar predstavio je 18. januara u Beogradu projekat "Beograd na vodi" Vučiću, predsedniku Skupstine Srbije Nebojši Stefanoviću, predsedniku privremenog veća Beograda Siniši Malom i drugim članovima Vlade Republike Srbije. Tada je objavljeno da je Muhamed Alabar, vlasnik kompanije koja je podigla najvišu zgradu na svetu Burdž Kalifa, spreman da u projekat "Beograd na vodi" investira po jednima više od tri milijarde dolara, po drugima u prvoj fazi biti uloženo između 2,5 i 2,8 milijardi evra.

Predviđena je izgradnja oko 1,5 miliona kvadratnih metara poslovnog, komercijalnog i stambenog prostora na oko 90 hektara zemljišta na desnoj obali Save. Najavljena je i gradnja kule visoke 180 metara, tržnog centra od 200.000 kvadrata, ali i zgrade opere, hotela i marine.

Vođa projekta Beograd na vodi Srđan Rupar najavio je da bi radovi mogli da počnu u septembru, da je rok za završetak šest godina i dodao da bi projekat mogao da otvori 200.000 radnih mesta.

Trenutno 95 odsto zemljišta, od oko 90 hektara na kojima će biti izgrađen Beograd na vodi, koriste Železnice Srbije.

Projekat Beograd na vodi Srpska napredna stranka (SNS) predstavila je u izbornoj kampanji 2012. godine.

Prostor predviđen za gradnju je od novog železničkog mosta kod Beogradskog sajma, do Brankovog mosta, i ograničen je sa jedne strane Savom, a sa druge Savskom i Karađorđevom ulicom.

Na prostoru planiranom za gradnju sada se nalaze Glavna železnička stanica i Beogradska autobuska stanica, koje bi zbog toga trebalo da budu izmeštene.

Transparentnost Srbija postavila je u ponedeljak pitanje

Transparentnost Srbija •19. januara naldežnim organima postavlja pitanje da li su dali mogućnost i drugim potencijalnim investitorima da formiraju zajedničko preduzeće i predlože projekat za izgradnju Beograda na vodi, i ako nisu, na osnovu kojeg propisa su isključili konkurenciju.

Šta je "Beograd na vodi"...

... osim što je najčešće ponavljana predizborna priča (od SPS-a iz sredine devedesetih i DS-a iz prve decenije ovog veka)?

Razne stvari su mogle da se čuju na jučerašnjoj promociji projekta "Beograd na vodi", ali ne i kakav je to pravni posao. Da li je reč o projektu koji je zamišljeno da finansiraju u krajnjoj liniji poreski obveznici, tako što će vraćati kredite za sprovedene javne nabavke? Ili o prodaji državnog zemljišta stranom investitoru koji će onda za svoj račun i rizik probati da proda ili iznajmi nekretnine?

Po svemu sudeći, a najviše po najavama Siniše Malog (koje u svakom slučaju prevazilaze vršenje "neodložnih poslova" čime bi trebalo da se bavi Privremeno gradsko veće), reč je o nečem trećem: javno - privatnom partnerstvu, gde će zajedničko preduzeće (Srbije? Grada Beograda?) i firme čiji je vlasnik predstavio projekat graditi, prodavati i iznajmljivati poslovni prostor i stanove. Jasno je da bi naša strana uložila u takvo "zajedničko preduzeće" ogromnu imovinu a može se pretpostaviti da bi druga strana uložila sredstva za izgradnju. Nakon ovoga se javljaju mnoga pitanja. To nisu pitanja kritičara projekta "Beograd na vodi", već pitanja bez čijih odgovora je bilo potpuno neozbiljno objaviti uopšte vest o tom projektu, a kamoli hvaliti ili kritikovati projekat:

1. Da li su Republika Srbija/Grad Beograd dali mogućnost (npr. otvorili konkurs) i drugim potencijalnim investitorima da formiraju zajedničko preduzeće i daju projekat za izgradnju "Beograda na vodi"? Ako nisu, na osnovu kojeg propisa su isključili konkurenciju?

2. Da li to znači da će u svakom budućem slučaju kada potencijalni investitor predstavi projekat koji predviđa formiranje zajedničkog preduzeća u koje će država/grad uneti svoje zemljište a investitor novac, država/grad prihvatiti takvu ponudu ili će država/grad postupati selektivno prema investitorima?

3. Na koji način će biti podeljena ulaganja a na koji dobit i rizik poslovanja u budućem "zajedničkom preduzeću"?

4. Koji je pravni osnov formiranja zajedničkog preduzeća, da li je u pitanju projekat javno-privatnog partnerstva, da li se o njemu izjašnjavala Komisija za JPP, kako je predviđeno Zakonom iz 2011?

Izjave Vučića, Vesića i Malog

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. januara da se u sprovođenju projekta "Beograd na vodi" državni organi i on uopšte neće obazirati na sve prepreke, da će se zakon poštovati, a posao biti završen.

"Mi ćemo poštovati zakonske procedure i u skladu sa zakonom ćemo sve doneti, ali tuđi novac se mora poštovati. Ako mislite da idemo u Evropu a da se sprdamo sa tuđim novcem, da je naša pamet mnogo preča i važnija nego nečije tri milijarde dolara, moram da vas pitam gde mislite da mi živimo", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

On je rekao da će u sprovođenju tog projekta preuzeti odgovornost. "Promenićemo lice Beograda i Srbije, izgledaće (grad) sto puta bolje nego što danas izgleda", rekao je prvi potpredsednik vlade.

"Na hrastu sam naučio lekciju, zbog toga što sam poslušao sve druge. Mi danas gubimo bezmalo dva miliona evra na godišnjem nivou zbog jednog drveta. Mnogo mi je drago to drvo, ali ta dva miliona evra mi treba da uzmemo od poreskih obveznika ove zemlje, pa vas pitam da li više volite da za taj novac izgradimo pet vrtića", kazao je Vučić.

On je, kako javlja B92 Vučić je na pitanje zašto nije raspisan konkuras za "Beograd na vodi", rekao da nema ništa protiv, ali da bi voleo da predstavnik udruženja arhitekata koji tražio da se raspiše konkurs, "pronađe tri milijarde i sto miliona dolara pa da raspise neki konkurs".

"Ja znam da nama Srbima nikada ništa nije dobro. Šta god da uradimo, uvek će se pronaći neko ko će u nečemu falinku da pronađe, pa makar to bilo najvelelepniji, najlepši mogući projekat za našu zemlju", rekao je Vučić.

Vicepremijer je rekao da će se poštovati zakon, ali je zatražio da se "nečiji novac poštuje".

"Ako mislite da idemo u Evropu, ali da se sprdamo s tuđim novcem, da ga nipodaštavamo, da je naša pamet mnogo preča i važnija i to što smo mi mnogo lepi, nego nečije tri milijarde dolara, a ja vas pitam gde vi mislite da mi živimo, gde hoćete da mi živimo!?", rekao je Vučić.

"Imate u Empajer stejt bildingu ili Rokfeler centru 'fast lejn' za 20 dolara da brže prođete. Svuda u svetu... Šta hoćete ljudi, da onaj ko da tri milijarde, da to ne poštujemo!? Pa kakav to svet hoćemo da pravimo? Hoćemo li u socijalističko samouporavljanje da se vratimo? Ja neću!", rekao je Vučić.

U svojoj izjavi od 21. januara 2014. predsednik Privremenog organa Grada Beograda, g. Siniša Mali i sekretar tog tela g. Goran Vesić, naveli su da će projekat „Beograd na vodi" biti urađen „potpuno u skladu sa zakonom" i da „ne postoji obaveza da se raspisuje javni konkurs, i da nisu osnovani zahtevi Transparentnosti", ističući da se u poslednjih 20 godina intenzivno priča o projektu Beograd na vodi i da se do sada niko nije javio. G. Siniša Mali je naveo i sledeće: "Pozivamo sve ljude iz Transparentnosti Srbije da jave ukoliko znaju zainteresovane investitore, a mi ćemo im obezbediti projekat. Za Beograd na vodi ili bilo koji drugi projekat".

Projekat Beograd na vodi biće urađen potpuno u skladu sa zakonom i ne postoji obaveza da se raspisuje javni konkurs, izjavio je sekretar Privremenog organa Beograda Goran Vesić.

On je novinarima prilikom obilaska radova na pogonu za preradu pitke vode Makiš 2 rekao da je projekat za gradnju na oko 90 hektara zemljišta na desnoj obali Save u blizini centra grada na stalnom konkursu u čitavom svetu već više decenija i da se niko do sada nije javio osim firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Umesto da dočekamo raširenih ruku onoga ko želi da investira nekoliko milijardi evra, mi osporavamo projekat ne znam iz kojih razloga, što je po meni zamena teza", kazao je Vesić.

Predsednik Privremnog ograna Beograda Siniša Mali je rekao da nisu osnovani zahtevi Transparentnosti Srbije, ističući da se u poslednjih 20 godina intenzivno priča o projektu Beograd na vodi i da se do sada niko nije javio.

"Pozivamo sve ljude iz Transparetnosti Srbije da jave ukoliko znaju zainteresovane investitore, a mi ćemo im obezbediti projekat. Za Beograda na vodi ili bilo koji drugi projekat", rekao je Mali.

Transparentnost: Nijedan od učesnika u postupku izbora privatnog partnera, ne može imati prednost nad ostalima u pogledu vremena, informacija i pristupa organima i licima nadležnim za postupak dodele javnog ugovora

Transparentnost na to objavljuje Reagovanje na izjavu predsednika i sekretara Privremenog organa Grada Beograda od 21. januara 2014. ,

U vezi sa ovim ističemo sledeće:

Transparentnost – Srbija (zvanični predstavnik Transpatency International u Srbiji) je u tekstu objavljenom na FB stranici u nedelju, 19. januara 2014. ukazala na to da javnosti, prilikom promocije projekta „Beograd na vodi" od strane kompanije Igl hils (Eagle hills) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, i u komentarima predstavnika naših vlasti nisu predstavljeni podaci o prirodi pravnog posla koji organi Republike Srbije i/ili Grada Beograda nameravaju da preduzmu sa ovom firmom. Bez ove osnovne informacije, kao što smo i istakli, bilo kakva argumentovana diskusija o tome da li je taj projekat dobar ili ne, i da li je postupanje naših vlasti zakonito ili ne, je nemoguća. Tek kada Privremeni organ ili bilo ko drugi ko će realizovati ovaj projekat saopšti o čemu se ovde radi, smislena diskusija će biti moguća.

Kao što smo ukazali, ovakvi građevinski projekti se, u principu, mogu realizovati na nekoliko osnovnih načina:

1) da Grad/Republika finansiraju izgradnju objekata i uređenje zemljišta iz budžeta ili kredita, i da radi realizacije posla sprovedujavne nabavke;

2) da Grad/Republika prodaju građevinsko zemljište jednom ili više zainteresovanih investitora;

3) da se zaključi neki vid sporazuma o javno-privatnom partnerstvu (koncesija, formiranje zajedničkog preduzeća sa zajedničkim ulaganjima i slično). Na svaki od pomenutih oblika poslovanja primenjuju se posebni zakoni koje Republika Srbija ima (Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javnoj svojini ili Zakon o javno – privatnom partnerstvu), a u svakom slučaju se primenjuju i propisi koji se odnose na urbanizam i prostorno planiranje.

Ukoliko je već dogovoreno javno-privatno partnerstvo (formiranje zajedničkog preduzeća), kao što se moglo zaključiti iz prethodne izjave g. Malog, ukazali smo da je neophodno predočiti javnosti informacije koje se odnose na dosadašnju i buduću primenu aktuelnog Zakona o javno-privatnim partnerstvima, pre svega u vezi sa konkurencijom, neselekitvnim postupanjem organa vlasti, zaštitom javnog interesa (podela ulaganja i rizika poslovanja u zajedničkom preduzeću) i sprovođenja procedure pre zaključivanja takvog aranžmana.

Zbog svega navedenog potpuno je očigledno da činjenica kako „se 20 godina priča o projektu Beograd na vodi" ni u kojem slučaju ne pruža odgovore na pitanja koja smo postavili o primeni propisa Republike Srbije na ovaj pravni posao.Takođe, s obzirom na to da se udruženje Transparentnost – Srbija bavi borbom protiv korupcije i javnošću rada organa vlasti, a da se nikad nije bavila ni potragom za investitorima ni ocenom kvaliteta potencijalnih investitora (pa ni firme Igl Hils), komentar g. Malog smatramo neumesnim.

...Dobro je što je prvi potpredsednik Vlade najavio da će u izgradnji projekta „Beograd na vodi" biti poštovan zakon. Međutim, ni sa tom najavom nismo ništa bliže odgovoru na pitanja koja smo postavili o ovom projektu – Šta je u stvari „Beograd na vodi", o kakvoj vrsti pravnog posla je reč? Kada bi to bilo jasno saopšteno, onda bi moglo da se vidi koji se sve propisi moraju poštovati i da li su republičke i gradske vlasti to zaista i učinile.

Transparentnost – Srbija, 21. 1. 2014. podseća na načela iz Zakona o javno – privatnom partnerstvu:

Član 6

Načelo zaštite javnog interesa obuhvata obavezu javnog tela da pri ostvarenju prava privatnih lica vodi računa da ostvarenje tih prava nije u suprotnosti sa zakonom definisanim javnim interesom.

Načelo efikasnosti obuhvata obavezu da se postupak zaključenja javnog ugovora i izbora privatnog partnera sprovodi u rokovima i na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju javne nabavke, sa što manje troškova vezanih za postupak.

Načelo transparentnosti obuhvata obavezu oglašavanja namere zaključenja javnog ugovora sa ili bez elemenata koncesije, mogućnost ponuđača da izvrši uvid u podatke o sprovedenom postupku dodele javnog ugovora i sl.

Načelo jednakog i pravičnog tretmana obuhvata zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu između učesnika u postupku dodele javnih ugovora i izbora privatnog partnera, kao i obavezu da učesnici u postupku izbora privatnog partnera, imaju potpune i tačne informacije o postupku, standardima i kriterijumima za izbor privatnog partnera.

Nijedan od učesnika u postupku izbora privatnog partnera, ne može imati prednost nad ostalima u pogledu vremena, informacija i pristupa organima i licima nadležnim za postupak dodele javnog ugovora. Odluke se moraju donositi na osnovu unapred objavljenih i objektivnih kriterijuma, i moraju se sa obrazloženjem dostaviti svakom učesniku u postupku izbora.

Načelo slobodne tržišne utakmice obuhvata zabranu ograničavanja utakmice između učesnika i obavezu prihvatanja svih učesnika sa odgovarajućim tehničkim, finansijskim i drugim stručnim kvalifikacijama.

Načelo proporcionalnosti podrazumeva da svaka mera preduzeta od strane državnog organa, odnosno drugog lica, mora biti minimalno potrebna i u srazmeri sa javnim interesom koji se takvom merom nastoji zaštititi.

Načelo zaštite životne sredine obuhvata načela definisana zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine kao što su: načelo integralnosti, načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, održivog razvoja, načelo odgovornosti zagađivača i dr.

Načelo autonomije volje obuhvata slobodu ugovornih strana da u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi i drugim propisima i dobrim poslovnim običajima, međusobna prava i obaveze urede po svojoj volji.

Načelo ravnopravnosti ugovornih strana, podrazumeva da se uzajamni odnosi subjekata u javnom ugovoru zasnivaju na njihovoj jednakosti i ravnopravnosti njihovih volja.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>>  Gde su toliko potencirani tenderi za dobijanje posla, pa i za Prostorni plan koji neko radi i treba da bude gotov u februaru 2014. godine? Stručnjacima je jasno da je takva dinamika nerealna. Za takav posao potrebna je odluka relevantne uprave, moraju da se poštuju procedure.

Gradovi na vodi 1995, 2013...

Gradovi na vodi 1995, 2013...

U elektronsom izdanju Vremena u prilogu Luka i grad na vodi uz tekst o stečaju u Luci Beograd (VESTI || 06.08.2013) možete pročitati o tome da su na projektu „Grad na vodi" Luke Beograd (na slici) bili angažovani Daniel Libeskind, jedan od najpoznatijih arhitekata današnjice i Jan Gehl, ugledni urbanista, ekspert za javne prostore, da su o Gradu na vodi, bez pominjanja Luke Beograd govorili u toku leta potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić i gradonačelnik Dragan Đilas , da je štampa taj projekat vezivala ne za dunavsku obalu na kojoj se nalazi Luka Beograd i zonu na kojoj je zamišljen taj projekat, već za savsku obalu - za izmeštanje glavne autobuske stanice iz centra na Novi Beograd, premeštanje Železničke stanice i železničkog saobraćaja koji koristi samo jedan kolosek uz samu reku za prenos opasnih materija, za šta je preduslov gradnja novog mosta u Vinči, te da je poslednji projekat oživljavanja Savskog amfiteatra „Evropolis" koji je bio replika projekta rađenog u SANU "Treći milenijum", lansirala 1995. vlada Mirka Marjanovića u predizborne svrhe Socijalističke partije Srbije.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net