MINISTARKA,...

Račun za struju >

Isti onaj, drugo pakovanje

Novi izgled računa za utrošenu električnu energiju najavljivan je kao "pojednostavljen" i "razumljiv svima bez obzira na nivo obrazovanja". Međutim, kome dosadašnji račun za struju nije bio razumljiv, neće biti ni ovaj, ali to nije do računa, njegove forme i rasporeda, već do onoga ko ga čita

Suštinska razlika između onog "starog" i ovog "novog" računa je, novinarski rečeno, u "prelomu": umesto jednostranog, ovaj je štampan dvostrano. Na prvoj strani su osnovni podaci – kolika je potrošnja za dati mesec, koliko i do kada treba da se plati sa sve eventualnim dugovanjima obaška za struju, obaška za televizijsku pretplatu koja je, kao, trebalo da bude ukinuta. Novitet je dijagram potrošnje za prethodnu godinu, ukupna godišnja potrošnja, poređenje sa potrošnjom za isti mesec prethodne godine, kao i poređenje ostvarene potrošnje sa prosečnom potrošnjom domaćinstva u Srbiji. Čemu ovaj poslednji podatak zaista služi, teško je da se kaže, ali eto, ima i njega.

Ispod tabele na kojoj je sabrano koliko treba da se uplati i grafikona godišnje potrošnje nalazi se i uputstvo-objašnjenje o rokovima za plaćanje i popustima koji mogu da se ostvare: do kog datuma važi popust za "uredne platiše", koliko iznosi popust i to u dve varijante – sa televizijskom pretplatom ovoliko, bez pretplate onoliko, kolika kamata se zaračunava ako se rok prekorači, te koliko je od izračunate sume namenjeno za prenosni sistem.

Na drugoj strani to jest na poleđini računa, prikazano u nekoliko tabela, do u sitna crevca objašnjeno je kako se došlo do onog iznosa na "prednjici": potrošnja po zonama i tarifama, fiksni troškovi distributera, nadoknada za povlašćene proizvođače električne energije – one koji struju proizvode iz obnovljivih izvora, eventualni popusti i olakšice... Sve ono što je bilo i na prethodnom, samo drugačije raspoređeno. Da je preglednije – preglednije je, dok razumljivije od onog prethodnog i nije. Prosto, tarifni sistem je ostao isti, poprilično komplikovan, i eventualno nerazumevanje nema baš mnogo veze sa formom računa, nego sa tarifnim sistemom.

Sa druge strane, ko je umeo da pročita onaj prethodni, na novom računu pronaći će nekoliko korisnih podataka koje je ranije morao sam da izračunava. Pre svega koliko je struje potrošeno u kojoj tarifi – dnevnoj ili noćnoj, pa procentualna zastupljenost ove i one tarife, kao i ostvarena prosečna cena kilovat-časa električne energije.

Naime, cena jednog kilovat-časa razlikuje se u zavisnosti od doba dana kad je utrošen, ali zavisi i od ukupne potrošnje: o zonama i tarifama je reč. Tako, najjeftiniji kilovat-čas košta 1,353 dinara bez poreza na dodatu vrednost, a najskuplji je 16,236 dinara, opet bez poreza. Onaj prvi je kilovat-čas utrošen tokom noći – izmeću ponoći i 8 sati ujutro, ali samo do 350 kWh mesečne potrošnje, dok je onaj drugi utrošen tokom dana i kad je ukupna potrošnja od prethodnog očitavanja prešla 1600 kilovat-časova. Najskuplji kilovat-čas 12 puta je skuplji od onog najjeftinijeg.

Iz ovog bi moglo da se zaključi da "trošadžije" plaćaju struju po višoj ceni od "štediša", mada to baš i ne odgovara istini: prosečna cena kWh struje mnogo više zavisi od strukture potrošnje nego od ukupne potrošnje: "dnevna crvena" struja jeste 12 puta skuplja od "noćne zelene", ali je "noćna crvena" za četvrtinu jeftinija od "dnevne zelene". Drugačije rečeno, onom koji se greje na struju, a za grejanje koristi termoakumulacione peći, pride još vodi računa da sijalice ne gore badava, odnosno primenjuje sve preporuke o štednji električne energije "na sitno", kilovat-čas električne energije platiće manje od onog kome je dnevna potrošnja dominantna.

Nema sve ovo neke veze sa novim izgledom računa, već sa tarifnim sistemom, ali na ovom novom računu je to vidljivije, pa koga zanima, eto mu razonode.

FAUL: Novu formu računa za utrošenu električnu energiju predstavila je na konferenciji za medije ministarka energetike Zorana Mihajlović prvog dana po Božiću. Prikazan je nasumično odabran račun za zaista ostvarenu potrošnju u oktobru prošle godine, sa sve imenom i prezimenom potrošača, adresom i svim ostalim podacima koji bez dozvole onoga na koga se odnose ne smeju da se objavljuju.

Taj faul primećen je tek dva dana kasnije, kada se oglasila vlasnica tih podataka, pa je primer računa brže-bolje osvežen novim podacima: račun sad glasi na Marka Markovića, sa stanom u Balkanskoj 13 u Beogradu, u jednoj od zgrada Elektroprivrede Srbije, a za potrošnju očitanu na strujomeru na drugoj adresi – Terazije 27, poslovnoj zgradi u kojoj novoformirano preduzeće za naplatu električne energije EPS Snabdevanje ima kancelarije.

Zanimljivo: to isto merno mesto navedeno je i u onoj prvoj – "faul" verziji računa, kao korisnik se i tamo pojavljuje Marko, jedino što je račun adresiran na nekog drugog. Pored imena dužnika, na osveženoj varijanti izmenjeni su još neki podaci. Recimo, za onaj "faul" račun poštarina je navodno plaćena u niškoj pošti iako je Beograd naznačen kao mesto izdavanja računa, dok je za ovaj "osveženi" poštarina (kao) plaćena u beogradskoj glavnoj pošti, mada nije niti će biti, jer se poštarina za ove račune, a za potrošače u Beogradu plaća u pošti Beograd 2. Nije to od neke važnosti za ovu priču, ali svedoči o ozbiljnoj bolesti koja je zahvatila ovo društvo – površnosti.

ČITANJE: Marko je u oktobru prošle godine potrošio 1172 kWh električne energije, za šta ga EPS Snabdevanje "duži" za 6.936,66 dinara. Iz prethodnog perioda ostao je dužan 750 dinara, pa dug za struju iznosi 7686,66 dinara. Kad se tome doda i televizijska pretplata, račun iznosi 8716,66 dinara. Ako Marko plati račun pre 25. novembra prošle godine, može da računa na 5 odsto popusta za "redovne platiše", koji će ući u obračun na sledećem računu. U objašnjenju ispod tabele naznačena su dva iznosa onih 5 odsto – jedan bez, a drugi sa televizijskom pretplatom: u prvom slučaju popust iznosi 375,22, a u drugom 400,22 dinara.

Za godinu dana, od oktobra do oktobra, Marko je potrošio 11.882 kWk struje. Prosečno, Marko mesečno "pogori" 990 kilovat-časova. Tog podatka, prosečne mesečne potrošnje, na računu nema, a bio bi od koristi, mnogo više od razlike između aktuelne i fiktivne potrošnje prosečnog srpskog domaćinstva za isti mesec, ali prošle godine.

Ako Marko pak ne plati račun do tog 25. novembra prošle godine, biće mu zaračunata zatezna kamata od (svega) 17,5 odsto godišnje. Ako kojim slučajem Marko ima neki prigovor, može da ga uloži u lokalnoj distribuciji, u ovom slučaju to je u Masarikovoj ulici 2, a za sve informacije može da se obrati na nepostojeći broj telefona sačinjen od jedinica, ukupno 9 njih. Ni na uplatnici koja je deo računa podaci nisu ispravni: brojevi računa na koji treba da se uplati, prosto, ne postoje, nego su cifre redom poređane, od nula do devet. Opet ta površnost.

RAZVRZAVANJE: Na poleđini računa su sve stavke sa prve strane detaljno obrazložene. U vrhu su dve tabele: jedna sa očitanim stanjem brojila, na drugoj procentualna participacija noćne i dnevne potrošnje. Istina, moglo je to sve na jednoj tabeli, koliko da se podaci ne ponavljaju – očigledno je da je "prelamač" imao problema sa popunom prostora, pa ko veli, od viška glava ne boli.

U sledećoj tabeli, kao i do sada, obaška je prikazano ono što se plaća imalo-nemalo potrošnje – obračunska snaga za čije objašnjenje nije dovoljan jedan novinski tekst i fiksni troškovi distributera – obrada podataka, štampanje i dostava računa, obaška potrošnja po tarifama i zonama. Pored tabele je i kratko obrazloženje da se fiksni troškovi plaćaju bez obzira da li se potrošaču električna energija isporučuje ili ne, kao i objašnjenje kako su tarife obračunate po zonama. Svega toga je bilo i na "onim" računima, ama malo kome je to bilo jasno.

U nastavku je tabela sa olakšicama i otežicama: popust za redovne platiše, nadoknada za proizvođače struje iz obnovljivih izvora, umanjenje za energetski zaštićene kupce... Kad se to pridoda onim fiksnim troškovima i potrošnji, dobija se osnovica za zaračunavanje poreza na dodatu vrednost, zatim iznos obračunatog poreza, što u zbiru daje iznos ceha. U nastavku su tabele na kojima može da se pročita šta je bilo – koliko je iznosio prethodni račun, šta je plaćeno i šta je (eventualno) preteklo na jednu ili drugu stranu.

Na ovom primer-računu, u tim tabelama su brojevi koji kad se ukrste sa onima sa prednje strane, ali i onima odmah pored, "ne piju vodu": Marku je obračunat popust za redovne platiše od 332 dinara, a iz prethodng obračunskog perioda ostao mu je dug od 700 i kamata od 50 dinara, dakle ništa od bonusa. Na grafikonu se vidi da je u septembru potrošio taman koliko iznosi njegova prosečna mesečna potrošnja – cca 990 kWh, ali u tabeli piše da iz tog prethodnog obračunskog perioda duguje svega 2700 dinara, što ne biva: da je trošio samo noćnu struju, za tih 990 kWh račun bi iznosio hiljadarku više, a sve i da jeste uplatio na vreme kao što nije, popust za plaćanje na vreme iznosio bi svega 135 dinara. Takođe, prema onome što u računu piše, Marku je obračunat i popust za redovno plaćanje televizijske pretplate mada, opet po onome što u računu piše, Marko prethodni račun za javni servis nije izmirio. Površnost, bag u programu, šta li?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

...NOVI RAČUN: I nove cene?

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net