<< VESTI | | 06.01.2014 18:34

DOKUMENT >

Poćorek 1913. o ratu protiv Srbije

 

Pismo guvernera Bosne i Hercegovine Oskara Poćoreka, upućeno 28. maja 1913. godine ministru finansija Austrougarske Leonu Bilinskom, pokazuje da su planovi za Prvi svetski rat postojali godinu dana pre atentata u Sarajevu

Prevod pisma koje je obelodannjeno u nedelju 5. januara u Andrićevom institutu u Višegradu, u celini je u ponedeljak, 6. januara preneo sajt RTS u tekstu Poćorek o ratu, Srbima, Hrvatima i muslimanima.

Sadržaj ovog pisma je u ime međunarodnog naučnog odbora za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata pri Odeljenju za istoriju Andrićevog instituta javnosti predočili Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije i član Upravnog odbora Andrićevog instituta i dr Miroslav Jovanović, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta.

Srbija je u leto 1914. želela sve samo ne rat

Srbija je u leto 1914. želela sve samo ne rat

Vreme 1201, 9. januar 2014.< KULTURA SEĆANJA: Ko je heroj 1914. piše Filip Švarm

Nakon Sarajevskog atentata 28. juna 1914. i austrougarskog ultimatuma od 23. jula iste godine, nikog u Srbiji ne iznenađuje zvonjava crkvenih zvona i pucanje prangija na visovima iznad sela – oglašena je treća mobilizacija u tri godine. Kao i svi ostali u Evropi, pjevaju i srpski regruti. Međutim, ta pjesma što se ori po sokacima na putu ka jedinicama nije odraz pijanog nacionalizma čiji je cilj da drugome nametne svoju hegemoniju, nego glas prkosa i odlučnosti da se po svaku cijenu obrani vlastita zemlja ljudi koji dobro znaju što je rat. Srpski seljak je od Carinskog rata, preko ultimatuma tokom balkanskih ratova i raznih drugih oblika pritisaka dobro znao da mu iz Austrougarske neće stići ništa dobro. Pored toga, ako je – kako je vjerovao – puškom oslobodio porobljenu braću iz Turske i ujedinio se s njima, zašto to ne bi ponovio i sa sunarodnicima i slavenskim rođacima iz dvojne monarhije kada se već našao pred njenom agresijom? Zar ujedinjenje Južnih Slavena nije onaj istorijski imperativ da se jednom zauvijek svi skupa riješe tuđinske vlasti, diktata i mešetarenja velikih sila? Change this snippet Uprkos svemu ovom, Srbija je u ljeto 1914. željela sve samo ne rat. Iscrpljenoj u balkanskim ratovima, nedstajalo joj je bukvalno sve.

U Arhivu Srbije sačuvani su prepis pisma otkucan na pisaćoj mašini 1930. godine i prevod pisma u rukopisu. Na prepisu pisma zabeleženo je rukopisom da je original upućen kralju Aleksandru 1930. godine, ali ostaje za sada nepoznato da li je kralj Aleksandar taj dokument koristio u toku tada rasplamsalih međunarodnih rasprava o odgovornosti za početak Prvog svetskog rata. Taj prepis je objavljen u prvom broju „Istorijskih svezaka", najnovijem izdanju Andrićevog instituta.

U autorskom tekstu objavljenom u "Istorijskim sveskama" Miroslav Perišić navodi da Poćorekovo pismo Bilinskom od 28. maja 1913. godine nije bilo nepoznato javnosti, da je prevod njegovog pisma, u periodu između dva svetska rata, objavljen u jugoslovenskoj štampi najmanje tri puta - prvi put 1928. godine u listu "Večernja pošta" u Sarajevu, drugi u listu "Politika" 1929. i treći put, takođe, u "Politici" 1931. godine. Osim u "Večernjoj pošti", u kojoj se navodi podatak da je pismo pre toga čuvano u "Crnom kabinetu" u kome se skriva najpoverljivija pošta, u oba teksta objavljena u "Politici" 1929. i 1931. godine, nije naveden izvor odakle je preuzet sadržaj pisma.

Perić zatim tvrdi da je u toku Drugog svetskog rata izvedena pljačka srpskih arhiva, da je taj posao bio poveren bečkim arhivistima i istoričarima angažovanim od nacističkih krugova, i da je velika količina arhivske građe odnesena je iz Arhiva Srbije u Beč, a da se trag o sudbini tog Poćorekovo pismo od 28. maja 1913. godine ponovo pojavljuje neposredno posle Drugog svetskog rata, u popisu srpskih arhivalija koje su za vreme Drugog svetskog rata opljačkane i odnete u Beč.


 

Dokument Arhiva: Prepis Poćorekovog pisma iz 1913.

Dokument Arhiva: Prepis Poćorekovog pisma iz 1913.

Sarajevo 28. 5. 1913. godine

Vaša ekselencijo,

Pismo od 22. ovog meseca na kome Vam najlepše zahvaljujem, istom mi je prekjuče stiglo zbog železničkoga prekida od više dana.

Potpuno se slažem sa mišljenjem Vaše ekselencije, da se mi ako ne dođe ipak već sada do oružana sukoba - moramo svoj glavni zadatak videti u tome da se sistematski spremimo za kroz nekoliko godina neminovni veliki rat koji će biti vođen u do krajnosti teškim prilikama.

Samo je sobom razumljivo, da se mora ići za tim, da za vreme ovog mirnog - bolje reći pripremnog - perioda stvorimo snošljiv odnošaj sa Srbijom.

Ali bi bila kobna zabluda, ako bi se verovalo, da bismo - čak i po cenu najveće predusretljivosti u oblasti spoljašnje i unutrašnje politike - mogli postići, da od Srbije načinimo pouzdana prijatelja. Ako se - kao što je po svoj prilici slučaj - sadašnji položaj ne iskoristi za to, da se Srbija načini bezopasnom na taj način, što bi se sjedinila sa monarhijom bar u obliku jedne trgovinske, carinske i vojne konvencije, mora se bezuslovno računati s tim, da će se ta država u svakom budućem ratu boriti kao otvoren i ogorčen protivnik na strani naših ostalih neprijatelja. A isto se tako mora računati s tim, da će Srbija vreme do toga rata, uprkos svemu protivnom uveravanju i sličnom, intenzivno iskoristiti za to da pripremi za sebe zemljište za budući rat u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj i južnoj Ugarskoj. Kod te podzemne radnje naši će vlastiti postupci u krugovima naše srpske inteligencije i poluinteligencije moći uspeti samo kod jednoga malog dela, a zacelo ne na odlučan način. Mi treba da budemo zadovoljni, ako nam pođe za rukom da još velikim delom pasivnom se pokazujući masu našega srpskog seoskog stanovništva i dalje održimo u njegovu letargičnom stanju, i ako nam dalje pođe za rukom, ako odvratimo hrvatsku i muslimansku inteligenciju i poluinteligenciju od prelaza u srpski tabor, tj. od ujedinjenja svih Južnih Slovena od zajedničkih težnji, koji na antidinastičkoj osnovi.

Po mome nahođenju ovaj bi bio pravilnik za postupanje vlade prema domaćim Srbima za najskorija vremena.

Naklonjeno postupati sa seljaštvom i koliko je to mogućno potpomagati njegove ekonomske interese, s najvećom opreznošću a gde je nužno i s bezobzirnom strogošću s inteligencijom i poluinteligencijom, prema kojoj se uostalom može i treba biti popustljiv, ali nikako iznad one mere koja bi mogla izazvati nepoverenje i nezadovoljstvo u Hrvata i muslimana. Jer najviši princip mora biti i ostati, da se na ove poslednje oslanja, dakle da se u čitavoj zemlji uopšte i u skupštini vlada sa Hrvatima i muslimanima, a srpska opozicija da se primi kao nešto što se ne da izbeći.

Ta gledišta moraćemo održati u svima primenjenim postupcima u pojedinostima, i stoga bih na označene programne tačke u pismu Vaše ekselencije, koje se odnose na "obligatno kmetsko otkupljivanje", rekao, da se iznošenje toga pitanja mora za sada zadržavati. Već je nagoveštavanje toga pitanja od strane Vaše ekselencijem u poslednjoj sesiji delegacija, jako ozlovoljilo muslimane i za vreme jako umanjilo šanse za primanje predloga za železnice. Vaša ekselencija zna, da bih i ja bio za "obligatno kmetsko otkupljivanje", čim bi se spoljašnja kriza definitivno izravnala. Ali dok se to izravnavanje samo "odgađa", moram odlučno savetovati da se odustane od toga koraka. Mi uostalom dotle nećemo imati ni novaca za to, jer će naše vojno pripremanje, građenje železnica, investicije itd. našu finansijsku sposobnost iscrpiti do krajnjih granica.

Ne bih se mogao složiti ni sa "stvaranjem jednoga filozofskoga i pravnog fakulteta" u najskorijem vremenu. I bez obzira na velike finansijske izdatke, natovarili bismo na sebe osim nedisciplinovanih srednjoškolaca još i analogne velikoškolce. Pre svega treba uterati u red naše srednjoškolce istrebljivanjem profesora koji teraju politiku, stvaranjem konvikata itd. Ja pritom mislim i na uniformiranje srednjoškolaca po galicijanskom uzoru, ali još nemam o tom odlučan sud.

Ostale programne tačke Vaše ekselencije, tj. "sudelovanje Bosne i Hercegovine u delegacijama", "uređenje jezičkoga pitanja", "popunjavanje viših činovničkih mesta domaćima", "razvitak Balkanskoga instituta" mogu samo s najvećom radošću primiti. Naravno da će se pritom morati savlađivati najveće teškoće, a specijalno pri popunjavanju viših činovničkih mesta već stoga, što je uopšte malo potpuno poreskih domaćih elemenata, a unapređivanje bi odveć velikoga procenta samih sobom većinom inteligentnijih srpskih elemenata imalo kao neizostavnu posledicu nezadovoljstvo Hrvata i muslimana.

O molbi ukinutih srpskih društava da se obnove, vodiće se račun pod uslovom da se potpuno održava zakon. Svakojako će se pritom voditi račun i o dosadašnjim iskustvima i ponekada morati tražiti i pojedine izmene statuta. Da će se u tome suviše daleko ići isključeno je već stoga, što bi se svi, koje bi to pogodilo, žalili ministarstvu.

Traženi od Vaše ekselencije spisak sadašnjih ili već završenih političkih državnih procesa u najkraćem ću roku podneti. Ali ja sumnjam veoma, da ću biti u položaju da predlažem na pomilovanje ili abolicije nešto sam slično učinio prve godine svoga boravka ovde, da bih raščistio poslednje ostatke aneksije. Ali uspeh je bio direktno negativan, jer u ovoj se zemlji blagost - uvek tumači kao slabost.

Uprkos svih teškoća položaja, kao što se iz prethodnoga vidi i snova predviđanih, ipak ćemo mi vladati njime; ali to samo pod dosada nespomenutom pretpostavkom, koja je u tome, da se u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji, u Hrvatskoj, u južnoj Ugarskoj, doduše svugde po uslovljenim, prema naročitim prilikama, modifikacijama u pojedinostima, postupa ipak po istim principima. Pre svega je nužno slaganje u tome; a zatim je najnužnije postavljanje normalnoga stanja u Hrvatskoj; jer ako bi Zagreb počeo naginjati Beogradu - umesto da posluži kao protivteža za Beograd, opasnost bi bila eminentna.

S odličnim poštovanjem

Vašoj ekselenciji

Najodaniji Poćorek FCM

Prevod datira iz međuratnog perioda


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

KULTURA SEĆANJA: Ko je heroj 1914.

Vreme 1201, 9. januar 2014.

Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama

Hladan vjetar probija do kosti; kroz mokru travu, po gustoj, sitnoj kiši, četiri promrzla srpska vojnika na šatorskom krilu zategnutom između dvije pritke nose ranjenika. Pogođen je šrapnelom u glavu i bez svijesti. Rana je ovlaš previjena – zavoja, kao i ostalog sanitetskog materijala, nema dovoljno. Svog suborca vojnici donose do volovskih kola na izlokanom putu: dva seljaka odmaklih godina, ruku ogrubjelih od rada, izborani, neobrijani, prije pola sata dovezli su nekoliko sanduka municije. U kolima, na slami, već je jedan ranjeni vojnik; odsutno gleda ispred sebe dok pažljivo smiještaju novog ranjenika. Ispod prljavog zavoja probija krv i kaplje u lokvu, blato. Volovi, konačno, polako kreću: vodi ih jedan od seljaka, a kola sa ranjenicima prati bolničar. Iz daljine, odnekud, potmula paljba... ANONIMNI, OBIČNI VOJNIK: Ovaj opis ne potiče iz Prvog svjetskog rata – bilo je tada mnogo gore. Riječ je o nekoliko kadrova iz dugometražnog dokumentarnog filma Heroj 1914 "Vreme filma" čija je produkcija upravo u toku. U osnovi, tema je obični srpski vojnik u prvoj godini rata: kako se borio u bitkama na Ceru, Drini i Kolubari; koliko je marširao, što je jeo i gdje spavao; kako se i sa čim tukao u borbama prsa u prsa i po rovovima; kakva je bila artiljerija koja ga je podržavala i iz kakvih je sve oruđa otvarana vatra po njemu; na što je mogao računati – da se upotrijebi današnji rječnik – kada je u pitanju logistika, a na koga ukoliko bude ranjen...

filip švarm

Više u nedeljniku Vreme 1201, od 9. januara 2014. u tekstu Filipa Švarma KULTURA SEĆANJA: Ko je heroj 1914.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net