U Vatikanu nešto novo >

Halo, ovde papa Franja

Vreme pape Franje tek dolazi. Verovatno će se poneko razočarati što on možda nije baš onakav reformator kakvog su očekivali. Ali niko ne može da mu ospori da je svojim dosadašnjim porukama i ponašanjem vratio ozaren osmeh na lica vernika i dirnuo svet

Sedmog avgusta oko devet sati uveče četrdesetogodišnjem Italijanu Mikelu Feriju zvoni telefon. Već drugi put tog dana neko ga zove sa nepoznatog broja. "Prekasno za prodavce, možda neko stvarno traži mene", pomišlja. Sutradan odlučuje da odgovori na uporne pozive. "Zdravo, Mikele, ovde papa Franja", čuje i ubrzo mu je jasno da je na drugom kraju žice zaista prvi čovek Rimokatoličke crkve. Mesec dana ranije Mikelov brat je nastradao u pljački benzinske pumpe. Bila je to jedna u nizu tragedija koje su zadesile ovu porodicu. Očajan, Feri je napisao pismo papi u kojem kaže da nikada neće moći da oprosti ubicama svog brata.

"Kazao je da je plakao dok je čitao moje pismo i da će se moliti za mene, mog brata i moju porodicu. Onda je pitao da li bi mogao da razgovara i sa mojom majkom. Mogao sam da čujem kako zapisuje brojeve dok sam mu diktirao njen telefon. Pozvao ju je nekoliko dana kasnije ", ispričao je Feri.

Slično se dogodilo i jednoj razvedenoj Italijanki koja je odlučila da rodi dete bez podrške partnera koji ju je nagovarao na abortus. Nakon pisma papi u kojem izražava strah da će je Crkva odbaciti, bila je takođe iznenađena neuobičajenim telefonskim pozivom iz Vatikana. Papa Franja je ponudio da lično krsti bebu.

Ovi slučajevi nisu usamljeni. Primera je mnogo, a ljudi su duboko dirnuti.

SKROMNOST: Kada je u martu izabran novi papa, malo ko je mogao da mu pozavidi. Crkva je bila u krizi, optužena da ne odgovara na potrebe vernika, sa strašnim teretom nataloženih problema i uz to sa dugom listom očekivanja. Dve stvari su ipak delovale ohrabrujuće. Prva je sama činjenica da se prethodni papa Benedikt XVI povukao sa dužnosti, a druga se nazirala već na samom početku pontifikata pape Franje. Neko će reći da se videla onog trenutka kada je, nakon što je izabran, izašao na balkon. Jednostavno, ponašao se drugačije.

Šta je to "drugačije" čime je jedan čovek uspeo da u prvih pola godine promeni raspoloženje koje decenijama vlada unutar i oko Rimokatoličke crkve i šta se dalje može, a šta ne može s tim zalogom?

Papina skromnost i posvećenost ljudima bile su poznate i dok je živeo u Argentini. Kada se doselio u Vatikan, odbio je da živi u papskom apartmanu i uzeo sobu u delu rezidencije gde borave biskupi koji su u gostima te im se sada papa pridružuje za vreme obroka. Odbio je i da se vozi mercedesom, takozvanim papamobilom, a umesto toga seo je u reno četiri star trideset godina. Sveštenik koji mu je poklonio reno pričao je kasnije kako su ljudi iz papinog obezbeđenja bili veoma zabrinuti. S obzirom na njegov način života i ophođenja sa drugima, verovatno da im zaista nije lako. Bilo je smešno gledati ih kako pokušavaju da namame slatkišima dečaka koji se za vreme govora pape Franja popeo na binu, snažno ga zagrlio a onda trčkarao okolo i seo na papinu stolicu. Za to vreme se papa smeškao, pomilovao dečaka po glavi i nastavio da drži govor, dok je dete odbijalo slatkiše koje su mu nudili ljudi iz papinog okruženja, ne bi li sišlo. Nedavno je nadbiskup Konrad Krajevski, govoreći da mu prvi čovek Vatikana svakog jutra prosledi gomile pisama onih kojima treba pomoći, na novinarsko pitanje da li papa nekada s njim ide noću da deli milostinju sirotinji po ulicama Rima, samo odgovorio: "Sledeće pitanje, molim."

BRIŽNOST: Slike obilaze svet. Papa ljubi ruku čoveku čija je koža prekrivena tumorima usled neurofibromatoze, zatim ga zagrli, milujući ga po ranama. Pere stopala maloletnim delinkventima. Smeje se i priča sa mladima. Dok prolazi kroz masu, gleda u nečijem pravcu a zatim pokazuje na ruke i kaže sa smeškom: "Hladno je za kratke rukave." Lica vernika su ozarena, a papa deluje spontano i posvećeno. Sve što izgovori i uradi odjekuje daleko, a on se za sada dobro nosi s tim. I kada izjavi da je imao krize vere i kada se pita zašto se loše stvari događaju dobrim ljudima, vernici još više osećaju bliskost. On deluje kao neko kome nije svejedno, koga se svet i ljudi tiču i koji živi ono što govori – da ljudima trebaju pastiri, a ne sveštenstvo koje se ponaša kao birokrate ili vladini zvaničnici.

Stalno poziva na pomoć siromašnima, deli novac beskućnicima i organizuje davanje hrane po ulicama Rima, zalaže se da se napušteni samostani iskoriste za smeštaj izbeglica. Letos je dobio na poklon motor harli dejvidson, a novac od prodaje već je namenio obnovi skloništa za beskućnike.

Oduševljenje je možda toliko i zbog kontrasta sa prethodnim papom. Iako se Benedikt XVI po porukama koje je slao ne razlikuje baš tako mnogo od pape Franje, njih dvojica u očima sveta deluju kao potpune suprotnosti. "Papa Franja voli ljude makar onoliko koliko je papa Benedikt XVI voleo knjige", komentarišu.

Papa je u jednom od retkih intervjua tvrdio da on nije odbio papski apartman jer je bio odviše luksuzan, već zato što je izgledao "kao obrnuti levak. Velik je i prostran, ali je ulaz stvarno tesan. Ljudi mogu da dolaze tu samo u grupi od po nekoliko, a ja ne mogu da živim bez ljudi. Moram da živim svoj život sa drugima."

UMERENOST: Baš u tom intervjuu, datom jezuitskim novinama "Ćivilta katolika" izgovorio je ono što su kasnije svetske novinske agencije prenele pod oznakom hitno. Naime, poruka pape je glasila da Crkva ne sme da bude opsednuta pitanjima abortusa, homoseksualnih brakova i kontraceptivnih sredstava. "Ja nisam mnogo govorio o tome i to su mi zamerali. Ali kada mi pričamo o tim stvarima, moramo da ih stavimo u kontekst. Učenje crkve je po tim pitanjima jasno i ja sam sin crkve, ali nije neophodno da stalno govorimo o tome (…) Mi moramo da nađemo novu ravnotežu; ako to ne uradimo, čak i moralna građevina crkve srušiće se kao kula od karata."

Nešto pre toga, u razgovoru sa novinarima, na pitanje o homoseksualcima odgovorio je: "Ko sam ja da im sudim?" Jaka konzervativna struja među vernicima često je razočarana ovakvim papinim istupima.

Sa druge strane, deo javnosti je želeo da ove izjave protumači na način da će novi papa uneti velike promene u odnosu crkve prema pomenutim pitanjima. Ali njegov stav je bio odmereniji. Potrebno je da crkva bude bliska svim ljudima, "kao bolnica posle bitke". Tek nakon što su rane zalečene, može se pričati o drugim stvarima.

DEMOKRATIČNOST: Ipak, teško da su reforme koje deo javnosti priželjkuje, kao i brzina kojom bi hteli da se sprovedu, nešto što će se uskoro dogoditi. S jedne strane, crkva je troma institucija i promene se ne događaju preko noći, ali su mali koraci očigledno mogući. Papa je za sledeću godinu sazvao zasedanje Sinoda da bi razgovarali o stavu crkve o mogućnosti novog crkvenog braka prethodno razvedenih. Takođe, tražio je od vernika iz celog sveta da popune upitnik u kojem bi odgovorili na pitanja o porodici, kontracepciji, razvodu, zajedničkom životu bez venčanja, prihvatanju istopolnih partnerstava, poligamiji, surogat majčinstvu i drugim temama. Vernici većinom ne treba da odgovore sa "da" ili "ne", već da obrazlože svoje mišljenje. Konačno, sazvao je sastanak sa osam najviđenijih kardinala iz celog sveta, uz čije savete bi bolje reformisao crkvu.

Papa takođe ume da pohvali, ali i da kritikuje sopstvenu crkvu. On je prvi priznao postojanje "gej lobija" u Vatikanu, a i otvoreno je govorio o seksualnim skandalima. Istini za volju, većinu tema je već započeo njegov prethodnik, ali bez vidljivih rezultata i bez otvorenosti prema javnosti koju poseduje papa Franja. No, svakako da se teme kao što su reforma Kurije ili finansije Vatikana ipak drže iza zatvorenih vrata.

Što se tiče poslova Vatikana, poglavar Rimokatoličke crkve je još ranije poverio petočlanoj komisiji zadatak da proveri poslovanje vatikanske banke. Izveštaj je bio gotov u oktobru i javnost nije saznala šta se sve u njemu našlo. U međuvremenu, dve američke konsultantske kuće su pozvane da prekontrolišu 19.000 računa u Vatikanskoj banci, odnosno da sprovedu unutrašnju kontrolu finansija papske države.

Italijani su srećni i što vide da se novi komšija uzdržava od veza sa političarima, što se ne bi moglo reći za druge kardinale. Zbog želje da unese red u finansije i administraciju Vatikana, neki se čak plaše i za njegovu bezbednost.

Vreme pape Franje tek dolazi. Verovatno je da će se neki razočarati, jer on možda nije onakav reformator kakvog su očekivali. Ali niko mu ne može osporiti da je svojim dosadašnjim porukama i ponašanjem dirnuo svet, kao i da bi po tome mogao da služi za primer i mnogim velikodostojnicima drugih crkava.

Jasna je još jedna stvar. Papa Franja je otvorio vrata za promene. Ukoliko se ta prilika ne iskoristi, trebaće još mnogo vremena da vernici, i ne samo oni, ponovo steknu poverenje u Rimokatoličku crkvu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

  • DRUGAČIJI PAPA, DRUGAČIJI PREVOZ: Horhe Mario Bergoljo među vernicima...
  • ...i u vožnji običnim automobilom<br><br>foto: reuters

Prvi dokument pape Franje

Krajem novembra papa je prvi put objavio duži dokument, poslanicu na 85 strana pod nazivom "Radost jevanđelja". Iako su se po nemačkim medijima mogli videti naslovi poput "Papa Franja hoće da reformiše celu crkvu", sam dokument ne sadrži velike novine u odnosu na stavove njegovih prethodnika. Možda su dve najupadljivije posebnosti one koje je istakao nadbiskup Lorenco Baldiseri kazavši da se dokument odlikuje "jedinstvenim pastirskim osećajem", kao i da ističe važnost komunikacije u današnjem svetu.

Papa opisuje današnji svet kao ispunjen konzumerizmom, u kojem se grozničavo prepušta zadovoljstvima i zatupljuje savest. Unutrašnji život je, prema njegovim rečima, prečesto uhvaćen u mrežu sopstvenih interesa i briga te ne ostaje mesta za druge, za one kojima je loše. Na mnogo mesta u poslanici poziva na pomoć siromašnim i njihovo uključivanje u društvo. Papa ocenjuje da danas vladaju idolatrije novca i diktatura nelične ekonomije kojoj fale istinski ljudski ciljevi. "Takav socioekonomski sistem je nepravedan u svom korenu (…) dok neki ljudi i dalje pokušavaju da brane porozne teorije koje pretpostavljaju da će ekonomski rast, ohrabren slobodnim tržištem, neminovno uspeti u donošenju veće pravde i uključenosti u svetu."

Ljudska bića se smatraju potrošačkim dobrima koja se iskoriste a onda bace. "Mi smo ‘za jednokratnu upotrebu’ stvorili kulturu koja se sada širi. Više nije reč samo o eksploataciji i tlačenju, nego je ovo nešto novo (…) Oni koji su isključeni više uopšte nisu deo društva (...) Mi postajemo zaista ljudi kada smo više nego ljudi", piše papa, ističući da je svaka osoba vredna davanja. Nikakav fizički izgled, sposobnosti, jezik, način razmišljanja ili satisfakcija koju bismo mogli dobiti ne smeju da odlučuju, već čovek treba da bude svestan da je svako "Božija kreacija koja je sveta i zaslužuje ljubav".

U tekstu poziva svaku lokalnu rimokatoličku crkvu da preduzme proces pročišćenja i reforme.

"Crkva takođe može videti da određeni običaji (…) čak i ako imaju duboke istorijske korene, nisu više odgovarajuće shvaćeni i poštovani. Neki od tih običaja mogu biti predivni, ali ne služe više kao sredstvo prenošenja Jevanđelja… Mi ne treba da se plašimo da ih preispitamo."

Ističe potrebu dijaloga Rimokatoličke crkve sa svima, kulturom i naukom, državom i društvom, drugim religijama.

Po pitanju abortusa i uvođenja žena u sveštenstvo, papa je, poput svojih prethodnika, izrazio duboko protivljenje.

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net