Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Ukrajina obustavila pripremu sporazuma o pridruživanju sa EU. Demonstracije u sukobi u Kijevu
Samit EU u Vilnjusu posvećen Istočnom partnerstvu završen je 29. novembra potpisivanjem Deklaracije o produbljivanju političke i ekonomske saradnje EU sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
U zajedničkoj deklaraciji, koju je potpisao i ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, kaže se da su učesnici „primili k znanju“ stav Kijeva, ali da će se rad na pripremama za potpisivanje sporazuma nastaviti. Ukrajinski predsednik je izjavio na zatvorenoj sednici s evropskim liderima u Vilnjusu da Kijev nije odustao od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i trgovini s EU, ali da je potrebno da Unija najpre preduzme „odlučne korake“ ka odobravanju paketa ekonomske pomoći za Ukrajinu.
Pre Ukrajine, od sporazuma je odustala Jermenija, koja je umesto toga ušla u carinsku uniju sa Rusijom i Kazahstanom.
Gruzija i Moldavija su parafirale sporazume, a predsednik Evropskog saveta Žoze Manuel Barozo je najavio početak pregovora o bezviznom režimu sa Belorusijom.
Potpisani su bilateralni sporazumi EU sa Azarbejdžanom (koji, po Glasu Rusije) ne pridaje veliki značaj asocijaciji sa EU o pojednostavljivanju viznih procedura i sporazum EU sa Ukrajinom o zajedničkom civilnom vazdušnom prostoru.
Glas Rusije primećuje da je indikativno to što u završnom dokumentu nema ni pomena o Rusiji, uprkos tome što su u toku samita neki istočnoevropski lideri, među njima predsednik zemlje domaćina, bez ustezanja koristili prema Rusiji terminologiju iz doba hladnog rata: «Očigledno, rukovodioci stare Evrope, u prvom redu gospođa Merkel, uspeli su uspešno da ohlade usijane glave mladoevropljana…»
Barozo, predsednik Saveta Herman van Rompej i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton poručili su da vrata ostaju otvorena za Ukrajinu.
Čelnici EU su u Vilnjusu uglavnom nastojali da istaknu pozitivne strane partnerstva i umanje značaj okretanja Ukrajine i Jermenije Moskvi.
Samit je okupio najviše evropske funkcionere i lidere Ukrajine, Belorusije, Moldavije, Gruzije, Azerbejdžana i Jermenije.
Barozo je poručio da EU neće prihvatiti „veto“ Rusije na odnose evro-bloka sa bivšim sovjetskim republikama, naglasivši da je era „ograničenog suvereniteta završena u Evropi“: „Ne možemo da prihvatimo da uslov za bilateralni sporazum bude neka vrsta mogućeg veta treće države. To je protivno svim principima međunarodnog prava“, rekao je Barozo, podsetivši da je deset istočnoevropskih zemalja koje su između 1990. i 1996. potpisale sporazume, u tom periodu povećalo BDP, izvoz i strane investicije za 50 do 60 odsto…
Dopunjeno 29. novembra
Ukrajina je u četvrtak, 21. novembra obustavila pripremu sporazuma o pridruživanju sa EU koji je trebalo da bude potpisan na samitu 28. novembra u Vilnjusu. Vrhovna rada je odbila predlog da se izmeni nekoliko zakona o tretmanu zatvorenika, što je povezivano za zahtevima iz EU da se bivša premijerka Julija Timošenko, osuđena na sedam godina zatvora pusti na slobodu. EU je to zahtevala pred potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom, što je shvaćeno kao uslov. Predsednik Ukrajine Janukovič nije voljan da Juliju Timošenko amnestira radi lečenja u inostranstvu, ako bi to značilo da po okončanju lečenja ona može da se vrati u politički život i zatražio je da se o tome izjasni Vrhovna rada, ali njegova Partija regiona je glasala protiv predloženih rešenja. Međutim, drugi reformski zakoni su prošli, koje je EU takođe zahtevala, kao što je izmena izbornog zakona. Ukazom premijera Mikole Azarova se određuje „obustavljanje procesa pripreme sporazuma o pridruživanju Ukrajine i EU“ u cilju „obezbeđivanja nacionalne bezbednosti, jačanja ekonomskih odnosa sa Rusijom“ i pripreme jednakih trgovinskih odnosa sa EU.
Ukrajina je istovremeno predložila Moskvi i Evropskoj uniji stvaranje tročlane komisije za trgovinu i „jačanje aktivnog dijaloga sa Rusijom o drugim članicama Carinske unije“, u koju je Rusija pozvala Ukrajinu pre nekoliko meseci.
Ukrajina vodi teške pregovore s Rusijom oko plaćanja gasa. Nedavno je obećala da će do kraja 2013. isplatiti milijardu dolara duga za gas.
Cena gasa je vezana za kotacije za naftnih derivata i obračunava za kvartalno . U periodu od 2009 do 2012 cena se kretala od 309 do 424 dolara za hiljadu kubnih metara . U proseku , više od tri četvrtine gasa za 2013. Kijevu je isporučivano po ceno od oko 404 dolara za hiljadu kubnih metara. U ovu cifru uračunat je popust koji Kijevu odobren na osnovu ugovora koji je postignut u 2010 . Uz to u okviru harkovskog sporazuma o produženju smeštanja Crnomorske flote u Sevastopolju ukinute su carine na isporuke gasa u Ukrajinu znači niže cene za kupca.
Aranžman Ukrajine s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 15 milijardi dolara iz 2011. je zamrznut zato što Ukrajina nije ispunila uslov da snizi kurs lokalne valute i da ukine subvencije za krajnje korisnike gasa.
Algemajne cajtung neformalno čuje u vladinim krugovima u Kijevu da se u roku od tri meseca može računati sa bankrotom Ukrajine ukoliko se ukrajinski najvažniji trgovinski partner Rusija odlučiti za strožu graničnu kontrolu, kao što se dogodilo prošlog leta, ili ako se finansijski tokovi između ruskih i ukrajinskih banaka poremete, ta da stoga Kijev predlaže Zapadu da stvori poseban fond podrške za zemlje pod ruskim pritiskom i da u Viljnusu očekuje takav signal…
Glas Rusije citira poljskog politikologa, doktora nauka Mateuša Piskorskog koji je ocenio da su ukrajinske vlasti dobile predlog da se potpisivanje sporazuma o udruživanju Ukrajine s EU odloži za izvesno vreme pod pritiskom niza ukrajinskih preduzeća. (Mnoga preduzeća metalskog kompleksa na istoku Ukrajine je poslovno povezano s Rusijom.) Premijer Ukrajine Azarov je naveo da će Ukrajinu sporazum o udruživanju koštati 164 milijarde evra tokom narednih deset godina, što je neprihvatljivo za budžet Ukrajine, ako sa strane EU ne dođu kompenzacije. U zapadnim medijima se konstatuje da će Ukrajina morati da traži pomoć od zapada i od MMF-a.
Kasnije je i iz vlade Ukrajine saopštena procena da samo adaptacija ukrajinskih tehničkih regulativa evropskim standardima EU u okviru saglasnosti o asocijaciji koštati 165 milijardi evra u narednih deset godina, a s tim u vezi premijer Azarov je izjavio da EU u predlaže da u slučaju potpisivanja saglasnosti o asocijaciji Ukrajina dobije kredit od milijardu evra u narednih sedam godina. „Ti pregovori, koje smo vodili sveli su se na jednu cifru – jedna milijarda evra u roku od sedam godina. Upečatlljiva cifra, da?“ – konstatirovao je Azarov.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjavio je ranije da će on potpisati ugovor kada budu za to stvoreni neophodni ekonomske uslovi, a da za za ekonomsku tranziciju ka evropskim standardima Ukrajini treba najmanje 20 milijardi evra godišnje „, a generalno do 2017. – oko 160 milijardi.
Tome nasuprot evropski komesar za politiku susedstva Štefan File procenio je da je taj iznos grubo precenjen . „Cifra od 160 milijardi evra za troškove prilagođavanja za Ukrajinu nije verodostojna. Čak i ako se iznos protegne na 10 godina tranzicije , to je 10 % od godišnjeg BDP-a Ukrajine. File podseća da sve godine ukrajinske nezavisnosti , od 1991. EU podržava strukturne reforme u toj zemlji da je izdvojeno više od 3,3 milijardi evra bespovratne pomoći i 10,5 milijardi evra zajmova od Evroinvestitsione banke i EBRD .
Nešto pre glasanja u ukrajinskoj Radi ruski predsednik Putin je izjavio da se Rusija ne protivi ulasku Ukrajine u EU, već ulasku Ukrajine u NATO. Što se trojnih pregovora Ukrajine, Rusije i EU tiče, on je rekao da za Rusiju ti pregovori imaju smisla samo pre nego što Ukrajina potpiše Ugovor sa EU.
U ovu bitku su, po Glasu Rusije stupile i SAD, jer je pre samita Istočnog partnerstva zamenik Državnog sekretara SAD Viktorija Nuland pozvala lidere Ukrajine da učine «pravilni izbor».
Istočno partnerstvo, koje su 2008. godine inicirali Radoslav Sikorski i Karl Bilt, podržavaju SAD, koje su, po Glasu Rusije veoma zainteresovane za konfliktne situacije između Ukrajine i Rusije, a sporazume Ukrajine s EU, posmatraju kao ekonomsko i političko odvajanje bivših sovjetskih republika od Rusije i smanjivanje značaja evro-azijskog saveza.
Karl Bilt i Angela Merkel ocenjivali su prethodnih dana da Rusija vrši pritisak na Ukrajinu. Ruski zvaničnici izjavljuju da pritisak na EU vrši EU.
Glas Rusije citira bivšeg poljskog predsednika Kvasnjevskog, koji se više od 20 godina bavi problemima Ukrajine, koji ocenjuje da potpisivanje sporazuma o udruživanju Ukrajine s EU može da bude odloženo za neodređeno vreme, jer prema njegovim rečima, «nastavlja se borba neverovatnog značaja i težine, reč je o geopolitičkoj bitki, u kojoj se određuje budućnost cele Evrope, Ukrajine, EU i Rusije“.
Agencija Frans pres citirala je, međutim, predsednicu Litvanije Dali Gribauskajte koja je primetila da Ukrajina i dalje ima šanse da potpiše ugovor sa EU o asocijaciji i pridruživanju, bez obzira što je ukrajinska vlada odbila da Juliju Timošenko pusti u inostranstvo…
Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je, pak u četvrtak 21. novembra u Beču izjavio da će njegova zemlja raditi na na tom putu, putu integracije u EU“, uprkos obustavljanju pripreme tog sporazuma.
Pre nego što je u Vilnjusu 28. novembra postalo jasno da neće biti potpisani svi pripremljeni dokumenti, analitiačri su zaključivali da će to biti izazov za Istočno partnerstvo EU a ta tema verovatno neće skoro doći na red jer u EU predstoji izborna godina, a izbori se primiču i u Ukrajini.
Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File otkazao je posetu Ukrajini.
Fileov portparol Peter Stano rekao je da je poseta komesara EU otkazana s obzirom na najnovije događaje, javio je AFP.
File je pozvao ukrajinske opozicione lidere kako bi organizovao sastanak sa njima sledeće nedelje u prestonici Litvanije, Vilnjusu.
„Saradnja sa opozicionim partijama mora da se ojača“, navodi se u saopštenju iz Fileove kancelarije.
Razgovori sa tri opoziciona lidera iz Ukrajine biće održani u pauzama samita 28. i 29. novembra u Vilnjusu, gde je trebalo da se potpiše trgovinski i politički sporazuma Brisela i Kijeva.
Oko 100.000 demonstranata okupilo se 1. decembra na Trgu nezavisnosti u Kijevu, uprkos zabrani okupljanja i akcijama policije koja je 1. novemra u 4 sata ujutru uz upotrebu sile rasterala oko 200 demonstranata koji su bili ostali na ulicama.
Demonstranati su se prethodne noći (30./1.) autobusima i automobilima uputili iz zapadnih delova Ukrajine na opozicioni skup koji je počeo u parku „Taras Ševčenko“, odakle su se demonstranti uputili ka Trgu nezavinosti.
Demonstranti traže da se povuče ukaz kojim su prekinute pripreme sporazuma o pridruživanju sa EU, koji je trebalo da bude potpisan na samitu EU u Vilnjusu.
Opozicioni lider iz partije Otadžbina (Batkivščina) i bivši ministar unutrašnjih poslova Jurij Lucenko procenio je da će vlada podneti ostavku u roku od pet dana protesta u Kijevu.
„Budite ovde, ne mrdajte natrag sa ovog trga“, rekao je on.
„Naš plan je jasan: Ovo nisu demonstracije, ovo nije reakcija. Ovo je revolucija“, rekao je Lucenko dok su okupljeni uzvikuivali: „Revolucija“. Lider Ukrajinske demokratske alijanse za reforme (UDAR) Vitalij Kličko pozvao je ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i njegovu vladu na protestu u centru Kijeva da podnesu ostavke, navodeći da su „ukrali“ ukrajinski san o evropskim integracijama.
Lider partije Sloboda Oleg Tjagnibok proglasio je početak sveopšteg štrajka najavljujući ostanak na Trgu nezavisnosti. Generalni štrajk Koordimnacioni savet opozicije proglasio je u Ljvovu, na zapadu zemlje.
„Ukoliko vas neko poziva da napadate državne ustanove – to može biti veoma opasno.) Ne podležite provokacijama“, rekao je on.
Jedna grupa demonstranata okupila kod zgrade predsedničke administracije i sukobila sa policijom. Policija je ispalila suzavac da rastera tu grupu koja je bacala baklje i molotovljeve koktele i bagerom pokušala da probije policijski kordon i metalne ograde pred zgradom. Policijska jedinica «Berkua» potisnule su demonstrante od zgrada predsedničke administracije, koje su ostale opkoljene.
U noći između 1. i 2. decembra, da bi se ugrejali, demonstranti su na kijevskom Trgu nezavisnosti podigli 20 velikih vojnih šatora u koje su povremeno dolazili opozicioni poslanici da podignu moral demonstrantima, a muzičari su nastupali na improvizovanoj pozornici.
Po saopštenjima ukrajinskih zvaničnika povređeno je 100 policajaca, a po izveštajima medija pedesetak mlađih ljudi je ostalo da leži na ulici i služba hitne pomoći ih je evakuisala radi zbrinjavanja. Po opozicionim zvorima povređeno je 165 demonstranata, po vladiinim izvorima 100 policajaca. Grupa demonstranata u jaknama sa oznakama opozicionih partija Sloboda i Otadžbina probili ulaz u zgradu Doma sindikata i ušli u gradsku kuću koju su proglasili za „Štab revolucije“.
Policija se koncentrisala ispred gradske kuće u nameri da je povrati pod kontrolu.
Ukrajinska državna agencija navodi da su se mitingu priključile evropske diplomate, potpredsednik Evropskog parlamenta Jacek Protasevič, bivši predsednik EP Ježi Buzek, nekadašnji poljski premijer i lider partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski.
Dopunjeno 2. decembra
Protesti opozicije prethodnih dana
Opozicioni protest protiv odlaganja priprema za podpisivanje saglasnosti o asocijaciji s EU organizovani su 22. novembra u desetak gradova Ukrajine.
Najveći miting bio je Ljvovu u kome se okupilo okolo 6.000 ljudi. Na trgu Majdan nezavisnosti u centru Kijeva, po jakoj kiši sakuilo se više od hiljadu ljudi. Demonstranti su se sukobili s policijom koja je sprečila da postave šatore radi stalnog protesnog kampovanja kao u vreme Narandžaste revolucije 2004. Specijalne policijske snage su razmeštene na kijevskom Trgu nezavisnosti.
Jedan kijevski sud je doneo odluku da se na pomenutom trgu ne smeju podizati šatori.
U Čerkasku na miting na Sabornoj plošćadi je došlo oko hiljadu opozicionera. U Černovcama demonstriralo je oko 500. Slični mitinzi organizovani su u Harkovu, Černigovu, Odesi, Donecku. Agitatori pozivaju pripadnike opozicije da 24 novembra dođu u Kijev na obpšteukrainski miting opozicije.
Izgleda da je glavna ličnost na opozicionoj strani bokser šampion Vitalij Kličko (Віта́лій Володи́мирович Кличко́), deputat u ukrajinskoj Vrhovnoj radi, lider partije Ukrajinska demokratska alijansa za reformu UDAR, sin ukrajinskog visokog oficira koji je za života bio ambasador Ukrajine u NATO.
Drugi je Arsenij Petrovič Jacenjuk lider partije Otadžbina („Батьківщина“), rođen u Černovicama (Bukovina, bankar, političar, ekonomista i advokat, nakon Narandžaste revolucije ukrajinski ministar ekonomije 2005-2006; ministar spoljnih poslova 2007. i predsednik Vrhovne rade 2007-2008.
Dopunjeno 23. 11
Oko 100.000 ljudi (po proceni organizatora (50.000 po proceni policije) demonstriralo je na Evropskom trgu (Majdan) u Kijevu protiv vladine odluke da zamrzne pripreme za potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU. Policija je bacila suzavac kada su demonstranti pokušali da probiju kordon pred vladom. Nekoliko kilometara dalje okupilo se oko 10.000 provladinih demonstranata.
Vitali Kličko vođa parlamentarne partije UDAR je poručio da Ukrajinci neće tolerisati da predsednik Janukovič prekine integraciju Ukrajine u EU i da će opozicija nastaviti borbu da ugovor bude potpisan
Drugog dana protesta u Kijevu 25. novembra oko 1.000 demonstranta ponovo se sukobilo sa policijom prilikom pokušaja da uđu u zgradu Vlade. Opozicija je na kijevskom trgu razapela šatore. U ponedeljak uveče, kada je masa demonstranata narasla do 10.000 ljudi, došlo je do sukoba s policijom.
Tokom večeri u centru Kijeva je ponovo uspostavljen saobraćaj, a na trgu je ostalo nekoliko stotina ljudi. Julija Timošenko je stupila u štrajk glađu.
Lideri Saveta Evrope i Evropske komisije kritikovali su Rusiju zbog pritiska na Ukrajinu i izražavaju spremnost da razjasne Moskvi, u čemu je uzajamna korist od sporazuma Brisela s Kijevom, govori se u zajedničkoj izjavi Hermana van Rompeja i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza.
Oni naglašavaju da bolji odnosi Kijeva sa EU ne utiču na odnose među istočnim partnerima i drugim sosedima Ukrajine, pa ni s Rusijom.
Brisel je i dalje spreman da potpiše sporazum sa Ukrajinom.
Dopunjeno 25. 11
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
