Izborni uslovi
VREME 27. SEPTEMBAR 1993. Kolaps trgovine. Juriša na prodavnice neće bit jer u njima nema ništa, a trgovina se preselila na ulice i buvlje pijace na kojima nema šta nema
Za nepune tri godine trgovci su doživeli kolaps i prošli neviđenu golgotu: od punih rafova svakojake domaće i uvozne robe u vreme vladavine Anta Markovića (a bogami i punih novčanika onih koji kupuju), do praznih lokala koji deluju napušteno. Društvena trgovina je potpuno uništena« pa jugo-prodavnice neodoljivo podsećaju na videne slike iz Sovjetskog Saveza, Rumunije i Albanjje! Privatni trgovci, ako nisu staviii katanac u bravu, još se kojekako snalaze, ali i njihov asortiman nije ni blizu nekadašnjeg.
I dok ogromne robne kuće, velelepni supernjarketi, samoposluge i manje radnje zvrje prazne, trgovina se sve više obavlja na ulicama, zelenim pijacama i naročito takozvanim buvljim pijacama. Na „crnom“ tržištu nema šta nema „od igle do lokomotive“, kako se kaže, i za razliku od bratskih zemalja (po siromaštvu), na domaćim „buvljacima“ roba je jeftinija.
Najčuveniji je subotićki Buvljak“, ali ne zaostaju mnogo ni novosadski „Najlon“ ili vršački „Buvljak“. I dok su oni stažom i izborom robe stekli već renome, nema gotovo većeg mesta u kome deo „zelene“ pijace nije zauzela svakojaka druga roba. Počelo je pre desetak godina najezdom Poljaka, pa Rusa i Rumuna, ali su se u meduvremenu namnožili domaći prodavci „krpica“ toliko da se broj stranaca osetno smanjio.
DAN I NOĆ: Čuveni subotički „Buvljak“ doživljava svoje zvezdane trenutke. Svakodnevno njegove tezge obide nekoliko desetina hiljada kupaca iz svih krajeva sadašnje Jugoslavije, obližnjeg inostranstva. ali i srpskih krajina. Zato pijaca radi danonoćno, iako je zvanično radno vreme do 20 sati. Noću je poseta nešto slabija, ali već u četiri ujutro teško je probiti se kroz armiju kupaca, prodavaca, preprodavaca. Iznajmljivanje tezge koŠta 2,5 milijarde dinara, a mesečni paušal je 6 milijardi. To važi za dnevnu prodaju, dok se noću tezge koristc besplatno. Pijačarina nije skupa jer se otplati sa tek par prodatih čarapa.
Za „Buvljak“ se slobodno može reći da je najprofitabilnija subotička flrma. Samo u avgustu grad je od ove svojevrsne robne kuće na otvorenom ubrao više od dve hiljade milijardi dinara! Istovremeno, zaplenjeno je robe u vrednosti 2,5 hiljade milijardi dinara, a inspektori bi, kažu, oduzeli i više da im je skladišni prostor veći od sadašnjih 80 kvadrata. Od „Buvljaka“ koristi ima i železnica jer dnevno na subotičku železničku stanicu iz prepunih vozova stigne oko 10 000 putnika koje potom do pijace prevezu gradski prevoznici i taksisti. Mnogi nešto čalabrcnu i popiju, pa eto koristi i za ugostitelje. A da se put do Subotice isplati, vidljivo je iz činjenice da je roba jeftinija nego u Banjaluci za 10 do 50 i 100 maraka, u zavisnosti od artikla.
U Novom Sadu su cene više za 10 do 20 odsto jer se mnogi artikli subotičkog ‘buvljaka“ Nađu na novosadskom „Najlonu“ i drugim manjim „buvljacima“ po Vojvodini i Srbiji. Iz Subotice na jug svakodnevno odlaze tovari farmerica, patika, čarapa, gaća, tone toalet papira, brašna, ulja, deterdženta… Uz najnovije domaće i uvozne stvari ništa manje je i već korišćene obuće, odeće… O nameštaju i novim i polovnim automobilima da i ne govorimo, kao i o delovima za sve vrste mašina, vozila i drugo.
TRAMPA: Klasičnim društvenim i privatnim trgovcima ne konkurišu samo šverceri, koji za dan zarade ono što njihovi prethodnici obrnu za mesec dana. nego i sve brojnija populacija siromašnih gradana. Zbog sve veće bede ne samo da se preprodaju artikli iz prodavnica nego sve više i očuvana garderoba, kućni aparati, nameštaj, nakit i druge vrednosti. O trošenju deviznih rezervi u kućnim budžetima da i ne govorimo. S trgovinom iz bede počeli su penzioneri, i to najpre oni koji su imali sreću da mirovinu steknu u nekoj od razdruženih republika bivše Jugoslavije, a onda su im se sve više pridruživali i ovdašnji starci na umoru i drugi.
Novi vid jugo-trgovine sve više postaje i trampa. Donedavno se u novinskim oglasima moglo pročitati da neko menja manji stan za veći, stan za kuću i obrnuto. Sve više je, međutim, oglasa za razmenu svakojakih stvari, a naročito se traži hrana. Tako je sve više ovakvih oglasa: menjam dvosed za krompir, menjam štenad irskih setera za krompir, menjam invalidska kolica za zamrzivač, menjam bojler od 220 litara za krompir, menjam slavine za živinu…
Dok trgovci sede besposleni u praznim radnjama i eventualno ispijaju gorku kaficu, trgovina se odvija mimo njih, ali i mimo državnih poreskih makaza. Albanski scenario tako je izbegnut: ne isplati se jurišati u prazne prodavnice!
VREME 27. SEPTEMBAR 1993.
Od avgustovskih pretnji i političke halabuke nije ostalo gotovo ništa: proizvodi ne stižu u prodavnice, ali ni direktori u robijašnice
Učetvrtak je pred novinarima šef SRS potvrdio da će poslanici ove stranke u srpskoj skupštini u ponedeljak 27. septembra pokrenuti postupak za izjašnjavanje o poverenju u republičku vladu. Na stranu stranačka pregrupisavanja, i druge političke posledice eventualnog obaranja vlade premijera Šainovića; sa ekonomskog stanovišta bitno je pitanje da li nastajii uslovi za vođenje normalne ekonomske politike ili će se narod i dalje zaluđivati biranjem između istih, između Šainovića, Božovića, Zelenovića..
.
Sadašnja politička scena, u poređenju s onom iz vremena prethodnih smenjivanja premijera, drugačija je samo utoliko što su pri ocenjivanju vlada radikali prihvatili argumente ostalih opozicionih stranaka i što je crnogorski premijer Đukanović prošle sedmice javno okrenuo leđa srpskom i jugoslovenskom kolegi. Glavna i najozbiljnija promena je u stvarnosti: Šainović je uspešno nastavio tamo gde je Božović stao, tako da je u nacionalnoj privredi nastao haos kakav je teško mogao predvideti i najcrnji pesimista. Taj haos ne treba ni opisivati niti dokazivati: sve je svakome pred očima. Ljudi sve više otvaraju oči, sudeći prema stručnom ispitivanju javnog mnjenja čije je rezultate ove nedelje objavljivala „Borba“. Naime, gotovo 80 odsto ispitanika smatra da Slobodan Milošević nije ispunio svoja predizborna obećanja. Nije tu reč samo o nafti (nje nije moglo ni biti više nego što je ima u zemlji osim u predsednikovim obećanjima) nego o svemu onome čega zaista ima svuda osim u prodavnicama, Nema tih sankcija ni svetske zavere kojima bi se moglo objasniti pražnjenje svih rafova u trgovinama od hleba i mleka do odeće, obuće i trajnih potrošnih dobara. To su mogle učiniti samo vlade socijalističkog spasa. I uspele su, pa tragikomično zvuči izjava sekretara Miloševićevih socijalista da svega ima u dovoljnim količinama samo još da stigne u prodavnice.
HAOS: Potezi Šainovića, Kontića i do juče Đukanovića nemaju ni zrna opravdanja. Njihovo poimanje deviznog tržišta i zavođenja reda na tom segmentu potpuno je vezalo ruke privrednicima. Istina, odluka o načinu korišćenja deviza povučena je posle desetak dana, ali koja to normalna vlada donosi mere bez prethodnog testiranja posledica. Vlade se ne mogu pravdati neznanjem ni za limitiranje kamatnih stopa, jer je ista mera letos primenjivana i od nje se vrlo brzo odustalo.
O blokadi cena, pogotovo u uslovima hiperinflacije, normalan čovek nema šta da kaže. Postoji jasno 70-godiŠnje iskustvo s državnim nepriznavanjem inflacije. Cenu takve politike otkrivaju današnji privredni lomovi na svakom koraku od Sofije do Vladivostoka. Pamet iza „dva oka u glavi“ hoće i tu da bude osebujan u svetskim razmerama kada hiperinflaciju zaustavlja sveopštom kontrolom cena. Savezni premijer, verovali ili ne, dva dana posle razvezivanja novog paketa mera objavljuje da je „presečen talas hiperinflacije“! U istom dahu kaže da će Vlada dozvoljavati poskupljenja, naravno opravdana, ali samo do 100 odsto mesečno, a i srednjoškolci znaju da hiperinflacija počinje s mesečnim rastom cena od 40 odsto. Priču o „presečenoj“ hiperinflaciji ponavlja ovih dana i premijer Šainović, a crtači cena u njegovoj vladi svake nedelje „ispravljaju disparitete cena* i potpisuju poskupljenja od 500,600, 800 odsto. ‘
Stručnjaci prognoziraju da će septembarska inflacija iznositi oko 1000 odsto, pa svako ko je nepristrasan mora doći do zaključka da je ekonomski haos prvenstveno čedo domaće politike, kao i da takva ekonomska politika nije iznuđena sankcijama Ujedinjenih nacija i pomaganjem Srba izvan Srbije. Sef radikala je potpuno u pravu kada kaže, u sredu u saveznoj skupštini, da je državna štamparija novca najveći izvor svih poremećaja od hiperinflacije i nestašica, do privilegija i pljačke. Samo će veoma naivni poverovati da je to samostalna politika Narodne banke Jugoslavije, odnosno da vrhovna vlast ne koristi i taj kanal za dodatno osiromašavanje stanovništva i naterivanje na cedenje poslednjih deviznih rezervi u privatnim džepovima.
Od avgustovskih pretnji i političke halabuke nije ostalo gotovo ništa: proizvodi ne stižu u prodavnice, ali ni direktori u robijašnice. Vlast je pretila praznom puškom, pokazala se nesposobnom da sprovede obećani sveopšti teror. Novine još nisu zabeležile bolju formulaciju od one koju je izrekao Aleksandar Popović opisujući; vladajući režim kao „ciganjski fašizam“. Sve je to, naravno, slaba uteha za mase izbezumljenih ljudi u pokušajima da namaknu dovoljno novca ili da pronađu lekove, hranu, dovoljno toplu odeću za hladne stanove…
Ostaje da se vidi da li će se menjati vlade ili politika. Čini se da je daleko od pravog preokreta. Na to upućuju i nezvanične priče iz Narodne banke Jugoslavije o tome da je novi guverner s razlogom otišao kardiologu, ali samo zbog toga što mu je podnet na potpis spisak novih članova Saveta guvernera. Priča ima tužan kraj: Zlatan Peručić je na tom spisku najneugodnije ime za novog guvernera, budući je taj novopečeni bankar na najvišem mestu „viđen“ za najnovijeg guvernera Narodne banke Jugoslavije. A i red je da ta čast dopisivanja i brisanja nula na novčanicama ne pripadne samo jednom među zaslužnima za opstanak vladajućeg režima. Osim toga, ne treba zaboraviti da se s mesta priučenog direktora Beobanke šire najlepše političke perspektive.
ZORAN JELIČIĆ
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
