Zona sumraka >

Veliki transport

Ako ono nešto svojte što vam je ostalo u Crnoj Gori ne presaldumite da glasa za Moma i za Žižića, niste dostojni da živite u Srbiji!

Kad činovnik kaže da će nešto biti okončano u najskorije vreme, to može da se obistini, premda slučaj može baš i da se otegne, ali kad savezni ministar policije obeća da će nešto ići teško i sporo, to je već nešto na šta čovek može da se osloni.

Crnogorci koji žive u Srbiji moraće u slučaju otcepljenja Crne Gore da traže od Srbije državljanstvo, i ne samo što će pisati molbe i kupovati taksene marke, nego će imati da čekaju, da brinu, neki bogme i da izvise – procedura dobijanja državljanstva Srbije "neće moći da bude rešena u kratkom roku", to im jamči lično Zoran Živković! G. ministar govori o "crnogorskim državljanima koji žive u Srbiji", ne znam tačno šta mu to dođe, ali bi mi srce bilo puno ako bi šikana obuhvatila sve žitelje Srbije čije se crnogorstvo zakonski ustanovi.

S tim što ja ne bih čekao te njihove molbe. Šta ako se, pogotovo posle ovoga što je g. ministar kazao, Crnogorčine pritaje pa ne traže nikakve nove papire nego nastave ovde onako prituljeno i takoreći podmuklo da žive, kao da se njihova matica nije ni otcepila?! Potera za đetićima mora početi odmah, pre nego što Crna Gora ode, jer kad se to desi, stvar će ići teže, Crnogorci će postati stranci i tuđinci, zametaće tragove, imaće jatake, simpatizere, saučesnike... Da sam u njihovoj koži ni je ne bih sarađivao sa vlašću koja mi obećava prvo status apatrida, pa onda krv, znoj i suze pred šalterima!

U policijskoj kartoteci mora da ima fajl "rukovodioci", odatle bi potera za Crnogorcima trebalo da krene, daj listu direktora, šefova, komandira, sekretara, inspektora, kapitena, poslovođa, menadžera godine, ekipa lingvista neka odstrani imena i prezimena koja nisu crnogorska (i sami lingvisti moraju biti provereni: Crnogorci imaju istančano čulo za jezik, oni koji se ne bave čistom poezijom i čistom filozofijom rado se posvećuju lingvistici). Već u prvom izvlačenju policija bi imala nekoliko hiljada Crnogoraca. Dalje bi išlo lakše. Prvopohvatane Crnogorce policija bi podvrgla unakrsnom ispitivanju i drugim metodama koje se primenjuju u istražnom postupku, ilegalni imigranti bi propevali, jedan bi odao da mu je u Srbiji brat, drugi bi prijavio snahu, treći stanodavca...

Tako stvari stoje (umalo po navici da napišem: braćo!), niste bili kadri da ono nešto svojte što vam je ostalo u Crnoj Gori presaldumite da glasa za Moma i za Žižića, niste dostojni da živite ovde sa nama! Granica bi, kako se izvoleo izraziti premijer Žižić, sekla naše živo tkivo (krasan omaž besedničkom daru V. Koštunice), nas bi to znači bolelo, ali kad nekome naspe da ode, tog histologija mnogo ne zanima! Mi ispadosmo tamnica naroda iz koje svak beži čim ugrabi prvu priliku, pa neka utekne i Crna Gora, ali neko za to ima da plati, i, zaista, nema za to nikog podesnijeg od Crnogoraca u Srbiji.

Nisam dugo ništa čuo o g. Vlajku iz Udruženja starosedelaca Srbije, tamo mora da je bio banket posle izjave ministra Živkovića! Svako od nas je stotinu puta čuo, ma neka se odvoji Milo, ali neka povede sve Crnogorce iz Beograda i iz Vojvodine. Koliko god da je svaki put bilo prijatno čuti tu reč i misao, jedno je kad se to kaže u kafani ili na slavi, a drugo je kad to izjavi ministar policije.

I u bivšoj i u ovoj sada Jugoslaviji svako je imao bar neki referendum o samostalnosti, samo mi ne, i opet se nećemo izjasniti o zajednici ili nezajednici sa Crnom Gorom (baš kao što nismo ni devedeset prve! tada smo bili anektirani jer su građani u Crnoj Gori tako odlučili, sad ćemo biti odbačeni ako biračko telo Crne Gore tako odluči)! Mi koji smo stalno hteli da budemo obična republika postaćemo država, i to zato što drugi tako hoće! Da li u Crnoj Gori neko vodi računa o saveznim poslanicima, o ambasadorima, o predsedniku Koštunici, o saveznim ministrima pa i o samom ministru policije koji je srbijanskim Crnogorcima tj. crnogorskim Srbima saopštio lošu vest?

Jesu se neki od potonjih junački borili (pleonazam: Crnogorci se uvek bore junački) da i oni učestvuju na referendumu, to je od njih lepo, to je baš umesno i logično, ali imam utisak da g. Milo na njih gleda kao što seljaci gledaju na vikendaše. Ko bi vlasnicima vikendica odobrio da glasaju o samodoprinosu za uvođenje telefonske mreže?! Pogotovo ako se unapred zna da će vikendaši glasati protiv – selo im se baš sviđa u njegovoj prvobitnosti, a imaju mobilne za ne daj bože...

Ako pretnja g. Živkovića urodi plodom, ako ovdašnji Crnogorci nekako prevagnu i spreče secesiju, odlično; u protivnom, postaće ljudi bez domovine, naši lični Kurdi, mada, opet, svako zlo ima svoje dobro: ako se budu zlopatili tražeći srbijansko državljanstvo, ako konvoji izbeglica krenu put Crne Gore, Albanije i sl., to će se raščuti, vojvođanski separatisti će porazmisliti – presešće im samostalnost ako treba da dobiju natrag sve Vojvođane koje sada Srbija hrani... Čoveče, pa mene će da proteraju u Banat, tamo će me lično Čanak saslušavati, gde si bio kad smo se borili za autonomiju, dvaput si se ženio, nijednom u Vojvodini, je l' ja treba ovde da snimam ploče dok ti sviraš po Beogradu, odbiće moju molbu, na moje oči poderaće žalbu, ovde isto neću moći da dobijem papire, ništa, neću sad da skačem sebi u usta, tako mi i treba.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net