foto: reuters

Klimatske promene >

Svet koji se otapa

Novi, peti IPCC izveštaj donosi seriju sumornih vesti. Više temperature, više vode, više nepogoda. Više siromaštva. I više prilika za pojedine kompanije

Prošle nedelje se desilo nešto značajno u svetu ljudi koji se bave, staraju ili promovišu problem globalnog zagrevanje. Vest da se Zemlja ipak ubrzano hladi, koja je nekako promakla kroz domaće medije, nije bila netačna, naprotiv – objavljena je do sada najdetaljnija analiza nemalih fizičkih promena koje se mogu očekivati do kraja veka u zagrejanoj atmosferi planete i onom što se nalazi ispod nje. Ova je analiza, ne kao u Srbiji, izazvala ogroman interes svih vodećih svetskih medija, a na hiljade novinara je direktno izveštavalo iz Stokholma u Švedskoj gde su podaci prvi put javno saopšteni.

Naime, poznato telo Ujedinjenih nacija, Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change), objavilo je u prošli petak dokument koji je do sada najtačnija međunarodna naučna studija o stanju klimatskih promena, o fizičkoj osnovi fenomena i predikacijama rasta temperature koje se mogu očekivati. Ovaj je dokument nazvan Peti izveštaj IPCC, mada je reč samo o jednoj trećini tog ambicioznog dokumenta.

Na konferenciji u Stokholmu, jedan od kopredsednika radne grupe koja je pripremala izveštaj, profesor Tomas Stoker, najavio je vrlo neugodnu budućnost za ljude na Zemlji. "Klimatske promene utiču na dva glavna resursa i ekosistema – zemlju i vodu. Ukratko, one prete našoj planeti, našem jedinom domu", rekao je Stoker, a njegove kolege kopredsednici radne grupe su se složili. Naučnici koji su rukovodili izradom ovog dokumenta saglasni su da nema gotovo nikakve sumnje da je čovek kriv za rast CO2 i klimatske promene u periodu od 1950. do danas.

ISTRAŽIVANJE: Ovaj dokument IPCC-a pripremao se bukvalno celu prethodnu deceniju. U njegovoj izradi je učestvovalo više od 800 naučnika, koji su izabrani sa liste od 3000 onih koji su inicijalno bili nominovani. Pripremu izveštaja realizovale su tri radne grupe, od kojih se prva W1 bavila fizičkim procesima i upravo objavila svoju analizu, dok će grupa koja radi na adaptaciji na klimatske promene izaći sa rezultatima u martu 2014, a mesec dana kasnije biće objavljeni i rezultati grupe koja se bavi mitigacijom, smanjenjem emisije CO2 i drugih gasova "staklene bašte".

Pre ovog, IPCC je objavio još četiri izveštaja. Četvrti izveštaj iz 2007. godine obuhvatio je podjednako složeno istraživanje i doneo čitav niz vrlo preciznih podataka o tome da je globalno zagrevanje posledica ljudskog delovanja, tako da je narednih godina izazvao čitavu lavinu političkih odluka, mobilišući društva širom sveta da započnu procese kojima bi se nešto učinilo i stvari popravile. Čitav taj politički proces se slomio na Kjoto protokolu koji je neslavno istekao 2012. godine, a da prethodno u Kopenhagenu dve godine ranije nije donet novi međunarodni ugovor.

Zbog prevelike ekonomske cene smanjenja emisije, Kopenhaški sporazum, najveća nada klimatologa, pre tri godine nije usvojen, a od tada do danas svetski lideri uspevaju da se dogovore samo o prelaznim rešenjima. Kjoto protokol je usvojen 1997, ali su se njegovo potpisivanje i ratifikacija rastegli na punu deceniju. Do danas su ga ratifikovale 183 države, ali među njima nisu neki od najvećih svetskih zagađivača. Protokol je prateći dokument uz Okvirnu konvenciju UN-a o klimatskim promenama, koja je usvojena još 1992. godine na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru. Konvencija predstavlja gotovo univerzalan dokument sa 192 potpisnice koje su ga ratifikovale. Nažalost, uzalud.

TEMPERATURA: Šta nam sada donosi novi, peti izveštaj? Prve analize gusto kucanog teksta, raspoređenog u 14 poglavlja i tri aneksa, sa stotinama grafikona, mapa i izuzetno detaljnim analizama modela atmosfere, pokazuju da stvari nisu dramatično katastrofične, planeta neće ispariti od previsoke temperature, ali su ipak daleko gore od onih koje smo očekivali i na koje smo navikli. Svet će se pod uticajem klimatskih promena neminovno promeniti do kraja veka, život će postati mnogo teži i pritom – daleko skuplji.

Ključni nalaz koji je privukao pažnju medija odnosi se na to ko je kriv za sumornu budućnost i on pokazuje da je to čovek, i to sa verovatnoćom od 95 odsto. Emisija CO2 koju je od industrijske revolucije do danas čovek izazvao, dovela je do rasta srednje globalne temperature. Analize IPCC stručnjaka pokazale su da je koncentracija CO2 i drugih gasova "staklene bašte" dostigla najveći nivo u poslednjih 800.000 godina.

Modeli koje je IPCC analizirao pokazuju da će rast srednje globalne temperature biti sigurno veći od 1,5 stepeni Celzijusa. Sa verovatnoćom većom od 66 odsto, naučnici u ovom izveštaju tvrde i da većina klimatskih modela pokazuje kako će rast temperature biti veći za čak 2 stepena Celzijusa do kraja 2100. godine, a verovatni su i gori scenariji. To je vrlo konkretan podatak koji sve koji su iole upućeni u ovu temu može samo da dodatno uznemiri. Prethodni, četvrti izveštaj je predviđao nepreciznije određen rast, u većem rasponu, između 1,8 do 4 stepena. Novi nalaz je znatno precizniji i, po svemu sudeći, eliminiše najbolje scenarije kojima smo se mogli nadati.

POSLEDICE: Naime, rast globalne temperature od 2 stepena do kraja veka donosi razorne posledice i ima svoju cenu. Globalni ciklus kruženja vode će se zbog rasta temperature promeniti, a razlika između sušnih i kišnih područja će postati nalik na odnos siromašnih i bogatih u liberalnim društvima. Okeani će nastaviti da se zagrevaju (izveštaj donosi, inače, nesumnjive pokazatelje da su se okeani znatno ugrejali u poseldnjih 150 godina).

Nema nikakve sumnje da će ledeni pokrivač na Arktiku i uopšte na Severnoj hemisferi početi još više da se topi – zapremina vode će se povećati. Ukupan nivo mora će nastaviti da raste narednih decenija i uništiće na stotine priobalnih područja. Uz sve to, povišena temperatura će uticati na dodatnu proizvodnju CO2 u prirodi, što će kumulativno povećati njegov nivo i dodatno povisiti temperaturu. Ovaj ishod posebno zabrinjava jer to znači da će CO2 u ovim okolnostima nastaviti da raste čak i kad bi ljudi sasvim prestali da ga emituju. A i to je trenutno vrlo malo verovatno, s obzirom na odnos snaga u svetu.

No, najsumornija je potencijalna opasnost da se ne realizuje najbolji mogući scenario, nego da rast temperature bude daleko viši – izveštaj predviđa ne tako malu verovatnoću da taj rast dostigne čak 8 stepeni Celzijusa, što bi označilo kataklizmu gotovo bez povratka za svet koji poznajemo. Ako bi se, na primer, otopio samo onaj led koji je trenutno zamrznut na Grenlandu, došlo bi do rasta nivoa mora od 7,5 metara. U najverovatnijem slučaju, sudeći po IPCC-u, to se neće dogoditi, ali će nivo mora porasti dovoljno da izmeni svet koji poznajemo.

OKEANI: Nivo mora je od 1880. godine u svetu porastao skoro za čitav metar i što je posebno zanimljivo, od tada neprekidno raste. Led se jednostavno više topi na većoj temperaturi i vode ima više. Danas se analizira nekoliko opcija: srednje nizak od 0,5 metara, srednje visok od 1,2 metra i visok od više od 2 metra. Rast koji se najverovatnije može očekivati kreće se između jednog i dva metra do kraja veka.

Situacija je takva da se čak 136 velikih primorskih gradova sada nalazi pod rizikom od rasta nivoa mora. U ovim gradovima i oblastima živi 40 miliona ljudi. Kakve bi posledice mogle da se dogode u slučaju rasta nivoa mora najbolje svedoči uragan Sendi koji je prošle godine pogodio Istočnu obalu u SAD i naneo ogromnu štetu, koja je srećom bila isključivo materijalna, ali je predstavljala katastrofu čak i za bogatu državu poput Amerike.

U međuvremenu, nema nikakve sumnje da će na drugom, mnogo siromašnijem delu sveta nastati pravi vodeni pakao. Prva žrtva je ostrvska zemlja Maldivi, koja će do kraja veka biti potpuno potopljena. Ukupno 394.000 stanovnika ovih ostrva će morati da se odseli kad ih okean poplavi. Najviše ljudi je izložena u Kalkuti, Daki, Mumbaju i delovima Kine – u svakoj od tih oblasti od 10 do 15 miliona stanovnika. U slučaju pojava superoluja, opasnost bi pretila mnogo većem stanovništvu u priobalju.

Sa druge strane, na Zapadu će najviše štete pretrpeti Majami koji će rast mora koštati više od tri biliona dolara, kao i Njujork gde se očekuje šteta od bar dva biliona. Ukupne štete samo u umerenom scenariju rasta nivoa mora biće i do 60 milijardi. Izveštaji koji će se baviti adaptacijom, kao i potonje ekonomske analize, daće preciznije podatke, ali za sada je poznat Šternov izveštaj, baziran na četvrtom IPCC izveštaju, koji predviđa da će klimatske promene koštati svet kao jedan svetski rat.

HRANA: U našim krajevima more neće rasti, naravno, ali očekivane posledice globalnog zagrevanja osetiće i neke domaće, evropske biljne kulture. Do 2050. godine očekuje se rast temperature za oko jedan stepen na Britanskim ostrvima, oko 1,5 u Zapadnoj i Srednjoj Evropi i na zapadu Skandinavije, dok se na istoku Evrope, a između ostalog i u većem delu Srbije, očekuje rast srednje temperature za dva stepena. To nije nimalo srećna okolnost, posebno kad je reč o poljoprivredi. Takav regionalni rast predviđa seriju poplava sa jedne strane, dok se sa druge svuda na jugu Evrope očekuju opasni toplotni talasi i ekstremne suše.

Uzgoj žitarica će zbog suša trpeti najveće posledice na jugu Britanije, na jugu Francuske i u severnoj Poljskoj, a pored njih i – u Vojvodini. To znači samo jedno – više cene hrane. Cena namirnica u lokalnoj samoposluzi postaće sve veća i veća. Neke namirnice, poput kafe, već do polovine veka biće praktično nedostupne. Uzgoj kultura koje rastu samo u određenim oblastima biće pod ogromnim pritiskom klimatskih promena, a cena pojedinih roba će zbog toga rasti. Očekivane posledice će svakako biti pogubnije od svih talasa svetske ekonomske krize.

Proces privikavanja već je počeo. U većini evropskih zemalja organizovane su službe za vanredne situacije i u to se poslednjih godina, nakon Kopenhagena, ulaže mnogo novca. Uporedo s tim, privatni sektor se najbrže privikava – pojedine kompanije su poslednjih godina izuzetno razvile zeleni portfolio. To podrazumeva da su svoje proizvode učinile održivim i nezavisnim od CO2, baziranim na energiji vetra i sunca, ali ponekad i pogodnim za adaptaciju na klimatske promene. Ovi proizvodi su znatno skuplji, ali oni pokazuju kako se ekonomije velikih sila odriču uglja i postaju pripremljenije za svet koji je ugalj stvorio. I nagoveštavaju svet koji dolazi u narednim decenijama.

Na konferenciji u Stokholmu se moglo čuti kako "svet izvodi vrlo opasan eksperiment sa samim sobom". Posledice eksperimenta osećaće nove generacije, u to nema sumnje, a svaki novi IPCC izveštaj govori da je svet koji ostavljamo potomstvu u sve lošijem i lošijem stanju. Pojedinci koji se unapred priviknu, iskoristiće, kao i u svemu drugom, preimućstva onoga što dolazi. Na visokoj temperaturi, naravno, neće opstati oni koji su najmanje krivi, već oni najotporniji.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

GLEČERI SE TOPE: Njujork bi u budućnosti mogle da ugroze klimatske promene
  • PREDVIĐENA SUŠA: Svet će se deliti na kišne (bogate) i sušne (siromašne) predele

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net