Genetika >

Budžena soja

Nekontrolisani uvoz i prerada ovih proizvoda kao i uvođenje u dalju poljoprivrednu proizvodnju bez jasne strategije nosi sobom neke rizike po prirodnu sredinu i poljoprivredu uopšte, te je neophodna zakonska regulativa i edukacija proizvođača

PREDMET ISTRAŽIVANJA: Soja...

Po rečima Božidara Milovanovića, predsednika zadružnog saveza Beograda, "dugotrajna suša i prinosi žita manji od očekivanih uslovili su da dođe do nestašice stočne hrane, što ozbiljno ugrožava stočni fond", te će uskoro "Poljoprivredni kombinat Beograd početi sa prodajom ili iznajmljivanjem mlečnih krava". Nedostatak stočne hrane može se ublažiti samo uvozom, za koji je potreban novac kojeg, opšte je poznato, nema dovoljno. Američka administracija je nekako u to vreme ponudila donaciju u vidu sojine sačme i kukuruza, ali ne lezi vraže, genetički modifikovanih.

... i PCR analiza za genetsku modifikaciju

UVOĐENJE REDA: Sam pomen genetičke modifikacije stvara neprijatnost, otpor prema nepoznatom a redovno pominjanog u negativnom kontekstu. Još kad se tome pridoda pridev "američki" i "džabe", cela stvar izaziva sumnju i strah naročito kada se uzme u obzir da je prethodna "donacija" sadržala, između ostalog, i petnaestak tona osiromašenog uranijuma.

Nevladina organizacija Banatski forum je tim povodom upozorio da je uvoz iz SAD semena s promenjenim genetskim sadržajem smišljena sabotaža protiv poljoprivrede, osnovne privredne grane u Banatu, i podsetio da Evropska unija sprečava izmene genetske strukture biljaka i životinja i zabranjuje uvoz svega s genetski promenjenom strukturom, te naglasio saveznoj vladi da će uvoz takvog semena uništiti poljoprivredu Banata i Srbije, i na kraju da se "soja iz SAD već iskrcava u luci Dunav u Pančevu i drugim lukama u Jugoslaviji". Od Vlada Jugoslavije i Srbije i Skupštine Vojvodine Banatski forum je zatražio da "zaustave zagađenje našeg genetskog potencijala kako bismo zadržali komparativne prednosti koje posedujemo u odnosu na druge zemlje".

Ovo je pokrenulo mnoge polemike po štampi, da bi Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, presekao izjavom da Vlada vodi računa o poljoprivredi i da u tom smislu sojina sačma može da se prihvati, a kukuruz ne može. Predah u polemici napravila je aktivnost policije na Dedinju i čim se malo slegne prašina oko novog stanara "Hajat" krila Centralnog zatvora očekuje se nastavak.

GARANTOVANO BEZ GENA: Kobasicijada u Turiji

"U periodu od 1998. do 2001. godine Jugoslavija je uvezla za stočnu ishranu više od četvrt miliona metričkih tona sojine sačme, a od toga skoro dve trećine genetički modifikovane bez ikakve kontrole, i niko se tim povodom nije bunio", kaže Goran Živkov, načelnik odeljenja za genetičke resurse i genetički modifikovane organizme pri saveznom Ministarstvu poljoprivrede. "Da bi se odmah uvelo koliko-toliko reda u ovu oblast vlada je u januaru donela naredbu o zabrani slobodnog uvoza genetički modifikovanih organizama i on je sada na režimu dozvola. Tokom februara je, uz dozvolu savezne vlade, uvezeno na komercijalnoj osnovi skoro petnaest miliona tona ovog proizvoda mahom iz evropskih zemalja, što je prošlo bez ikakve reakcije. Ispada da je galama povodom američke donacije isključivo političko pitanje. Mora se naglasiti da je sojina sačma, slična pšeničnoj plevi ali sa visokom proteinskom vrednošću, upotrebljiva isključivo za ishranu stoke. Nama je potrebno oko dvadeset hiljada tona sojine sačme mesečno, i ova donacija će nam pomoći da 'premostimo' nekoliko meseci. Početkom maja biće isporučena polovina, a ostatak u roku od devedeset dana. Sva količina će se prodavati preko produktne berze u Novom Sadu po ceni od 15 din/kg, s tim što je pojedinačna kupovina ograničena na hiljadu tona. Ukupna vrednost donacije je dvanaest i po miliona dolara i biće utrošena na pomoć najugroženijim penzionerima i onima kojima je potrebna tuđa nega i pomoć, kao i na edukaciju poljoprivrednika."

Genetičko inženjerstvo, metodološki pristup u molekularnoj biologiji kojim je moguće "seći, krpiti i krojiti gene", spada u najmlađe naučne discipline i omogućilo je da se u laboratorijskim uslovima ostvari ciljana mutacija postojećeg oganizma, da bi biljka dobila neka nova, proizvodnji i potrošnji draga svojstva, ali na način koji nije moguć u prirodi. Rođeno sedamdesetih, a prohodalo osamdesetih, sada je adolescent koji u svetu uveliko ima svoje mesto pod suncem. Došlo je i kod nas i ako ga ne pustimo na vrata, ući će nam kroz prozor.

Vekovima unazad, veštačkom selekcijom i ukrštanjem uticano je na genotip i stvarana su bića sa nekim novim dominantnim osobinama. Skoro sve biljke i životinje koje nazivamo "pitomima" produkt su "susreta" nastalog veštačkim ukrštanjem i selekcijom koji se u prirodi, da nije čovekovog "provodadžisanja", verovatno nikad ne bi desili. Josif Visarionovič Džugašvili tvrdio je sredinom prošlog veka da će svemoćna sovjetska nauka kreirati biljku koja će ispod zemlje biti krompir a nad zemljom paradajz i tako vizionarski najavio razvoj genetike. Međutim, rezultat očekivan "kol'ko ove petoljetke" nije još ostvaren.

OTPORNOST: Po Čarlsu Darvinu, ekscesna mutacija neznanog uzroka osnov je evolucije vascelog živog sveta. U svakoj generaciji svih živih organizama pojavljuju se mutantne forme koje, shodno prirodnoj selekciji, preživljavaju ili ne. Ako prežive, razmnožavaju se i zauzimaju svoje mesto u prirodi te traju do nove promene životnih uslova. Mutacija je, dakle, prirodno genetsko prilagođavanje novim životnim uslovima. Predmet sholastičke rasprave, međutim, jeste pravo čoveka da utiče na "njegovo veličanstvo slučaj" i da li on, kao smrtno i grešno biće, ima dovoljno moralnih osobina, znanja i svesti o posledicama takvog "čačkanja".

"Bez obzira na to je li u pitanju genetička modifikacija ili klasična selekcija, biljka time dobija određena forsirana svojstva i stiče prednost u odnosu na druge što pravi određeni selektivni pritisak u životnoj sredini", kaže dr Vesna Maksimović, viši naučni saradnik u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. "Naš cilj je da genetičkom modifikacijom napravimo biljke koje će biti bolje i kvalitetnije za čoveka i u svakom slučaju pazimo da praveći nešto bolje ne načinimo kakvu štetu u smislu ugrožavanja ljudskog zdravlja i životne okoline."

Prva genetička modifikacija biljke napravljena je početkom osamdesetih da bi već krajem te decenije bio napravljen i prvi eksperiment u polju. Sredinom devedesetih ulazi u komercijalnu proizvodnju tako da je danas više od trećine površina u svetu zasejano genetički modifikovanom sojom, a u SAD više od polovine, gde se modifikovana i nemodifikovana soja ne razdvaja i u upotrebi je i u ljudskoj ishrani. Tamo je skoro nemoguće kupiti nemodifikovanu soju tako da tvrdnja najvećeg lanca restorana brze hrane da takvu soju ne koristi u svojim proizvodima jednostavno ne stoji ako su, kako tvrde, sve sirovine koje koriste američkog porekla.

Evropske zemlje u želji da zaštite domaću poljoprivredu i budući u zaostatku kada je u pitanju genetička modifikacija, vode svojevrstan poljoprivredni rat protiv Amerike, koja bi da izveze ogromne viškove ovih proizvoda. Zbog toga Evropska unija, iako suočena sa velikim problemima u stočarstvu prouzrokovanim stočnom hranom životinjskog porekla, vodi restriktivnu politiku prema upotrebi genetički modifikovane stočne hrane. To je i temelj antireklamnih kampanja kada su ovakvi proizvodi u pitanju.

Radiša Drobnjaković, agronom i predsednik stručnog saveta Udruženja odgajivača svinja Jugoslavije, kaže da je sojina sačma pre svega namenjena odgajivanju svinja i da nema neposrednih iskustava sa ovako modifikovanom sojom, ali i da ne očekuje neke probleme u njenoj primeni. Kaže da tu kampanju vode severne evropske zemlje kojima udeo poljoprivrede u brutonacionalnom proizvodu ne prelazi dva odsto, pa im se može da izmišljaju propise kao recimo onaj da krmače obavezno moraju da imaju "položenu" slamu. "To je pomodarstvo. Severnjaci vole životinje, a mi mediteranci volimo meso."

Genetički modifikovane biljke koje su trenutno aktuelne u komercijalnoj upotrebi imaju ugrađenu otpornost prema totalnim herbicidima i plus zaštitu od insekata kad je u pitanju kukuruz. Kukuruz sa pesticidnim svojstvima potencijalni je alergent i namenjen je isključivo ishrani životinja. Nekontrolisani uvoz i prerada ovih proizvoda kao i uvođenje u dalju poljoprivrednu proizvodnju bez jasne strategije nosi sobom neke rizike po prirodnu sredinu i poljoprivredu uopšte, te je neophodna zakonska regulativa i edukacija proizvođača. Jednom posejana soja, budući da je otporna na herbicide, više se ne može iskoreniti. Ukoliko se zaseje druga kultura na polju na kome je prethodno bila modifikovana soja, ona će se pojaviti kao korovska biljka. Sa kukuruzom je slučaj još komplikovaniji. Za razliku od soje, koja je samooplodna biljka i nema korovskog srodnika, kukuruz ga ima i raste u izobilju po vojvođanskim utrinama. Divlji sirak ima upotrebu samo u proizvodnji metli, a kod nas ga ima i previše. Budući neotporan na herbicide lako se uništava, ali bi bilo jako neprijatno ako bi transferom gena koji tu otpornost nosi sa modifikovanog kukuruza oprašivanjem tu osobinu stekao. Kako zahvaljujući našem javašluku i poslovičnoj sposobnosti da se propisi izigraju nije moguće garantovati da kukuruz uvezen za ishranu goveda neće biti i posejan ili, što je još gore, upotrebljen za proizvodnju palente ili nečega sličnog što se i na trpezi može naći, ne čudi odluka vlade da se na takvoj donaciji zahvalimo.

STRAH OD NEZNANJA: Od upotrebe modifikovanog semena direktnu korist ima samo proizvođač, jer sa manje ulaganja dobija pun prinos. Sledeća ciljana osobina na kojoj se uveliko radi jeste poboljšanje hranljive vrednosti, što je već korist i za potrošača. Eksperimentiše se i sa "ugrađivanjem" gena koji bi proizvodio vakcine protiv raznih zaraznih bolesti, što će biti korist za celo čovečanstvo. Za sada postoji krompir koji je ujedno vakcina protiv kolere. Teorijski gledano, ako neki gen može, uslovno rečeno, proizvoditi vakcinu, moguće je ugraditi neki drugi koji može proizvoditi virus. To je već čvrsta platforma za Iliju Čvorovića i ostale lovce na svetske zaverenike i domaće kolaboranate. Srećom po čovečanstvo i nas Srbe, cela priča o virusu namenski kreiranom za uništenje "nebeskog naroda" neodoljivo liči na predložak za strip o ludom naučniku kome je opsesija da zavlada svetom ili ga bar uništi. Bolno iskustvo dvadesetog veka govori da mnogo veća opasnost preti od ludih političara i njihovih sledbenika.

"Strah od genetički modifikovanih biljaka leži u neznanju i neobaveštenosti", kaže dr Vesna Maksimović. "Naučnici žele da se uspostavi potpuna kontrola ove oblasti a to znači da se tačno zna koji je gen ubačen, kako je taj gen regulisan i kako se tako kreirana biljka ponaša u prirodi."

"Predlog Zakona o genetički modifikovanim organizmima sa pratećim pravilnicima izrađen je po standardima Evropske unije, 'prošao' je vladu i sada je u skupštinskim odborima. Očekujemo da će se o njemu raspravljati na sledećem zasedanju savezne skupštine. Tim propisom se uređuju uslovi za ograničenu upotrebu, proizvodnju i promet genetički modifikovanih organizama, kao i uslovi i mere da se izbegnu nepovoljni efekti. U zakonu se navodi da je ta osetljiva oblast poljoprivredne proizvodnje nedovoljno proučena pa je treba staviti pod kontrolu u cilju zdravlja ljudi i životinja i bezbednosti životne okoline. Do sada ova materija nije bila zakonski regulisana i uvoz je bio slobodan", kaže Goran Živkov. "Predviđena su tri nivoa sigurnosti. Prvi je ovlašćena laboratorija u kojoj se ispituju uzorci, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u kome se takve analize rade od 1998. godine, drugi je upravo osnovan Nacionalni savet za biološku sigurnost koji je sastavljen od najkompetentnijih stručnjaka koji će svojim znanjem, savešću i moralom donositi odluke u vezi sa uvozom i izvozom hrane, i na kraju Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse, a sve pod kontrolom Saveznog ministarstva poljoprivrede i njegove inspekcijske službe i svaki slučaj će se odvojeno rešavati." Ovoliko prepreka i kontrola zvuči utešno, mada će biti neophodna i kontrola javnosti.


 

Ispitivanje pogotka

Dr Vesna Maksimović, viši naučni saradnik u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo:

Genetička modifikacija biljke znači da je u genom biljke ubačen gen iz nekog drugog organizma, i to se radi na nivou ćelije. Kod biljaka je karakteristično da se iz jedne ćelije može regenerisati ceo organizam i sve ćelije biljke će sadržati genom koji je modifikovan. Sadašnje metode ne omogućavaju ugradnju na ciljano mesto. Radi se veliki broj pokušaja , a odabira se onaj "pogodak" kod koga je gen usađen na mesto gde ga "nešto" ne sprečava da se aktivira ili gde on ne napravi neku štetnu promenu.

Prva provera da li je gen udenut na pravo mesto jeste da li će tako stvorena biljka opstati. Ako biljka opstane, to znači da nije narušena osnovna struktura genoma. Druga provera je da li je biljka zadržala sve prvobitne osobine. Naš cilj je da zadržimo sva prvobitna svojstva biljke i da ubacimo neko novo svojstvo. Ciljane dodatne osobine su tolerantnost na herbicide, rezistentnost na insekte ili viruse i ako znamo koji gen nosi to svojstvo, izdvajamo ga iz nekog drugog organizma i ubacujemo ga u biljku. Tako udenut gen, postaće gen biljke jer šifra je jedinstvena u živom svetu. Novostečena osobina je trajna i prenosi se na potomstvo. Potom se ispituje da li je protein sintetisan novom šifrom toksičan ili izaziva alergije. Kriterijumi su više nego rigorozni.

Trenutno se ne može sa sigurnošću znati da li je genetski materijal unet na ovaj način stabilno integrisan u genom biljke, ili možda postoji mogućnost da on, na neki nama nepoznat način, bude iščupan i počne slobodno da švrlja i da dođe do razmene tog materijala sa, recimo, mikroorganizmima. Zato se kontinualno rade opsežne analize i do sada nije zabeležen slučaj takvog transfera gena.

Počelo pa stalo

Dr Snežana Mladenović-Drinić, naučni saradnik laboratorije za biotehnologiju Instituta za kukuruz:

Institut za kukuruz je '87. godine, kad i druge slične institucije u svetu, a u saradnji sa Maks Plank institutom iz Kelna, započeo eksperiment unošenja stranog gena u genom kukuruza. Cilj je bio otkrivanje metode koja bi omogućila uspešan prenos gena. Rađeno je sa marker genom za rezistentnost na antibiotik izvađen iz bakterije i uspešno su dobijene biljke sa izmenjenim genomom. Međutim, tu smo stali jer zakon, koji i danas važi, dozvoljava gajenje ovakvih biljaka samo u eksperimentalne svrhe i u kontrolisanim uslovima. One nam služe samo kao model za ispitivanje uticaja stranog gena na genom kukuruza. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, u saradnji sa velikim inostranim kompanijama, radi na prevođenju našeg genetički modifikovanog materijala klasičnom metodom oplemenjivanja, dakle na proizvodnji hibrida od genetički modifikovanih roditeljskih linija. To je, takođe, samo na nivou eksperimenta. Genetičku modifikaciju biljaka radi samo nekoliko kompanija u svetu, u pitanju su ogromna ulaganja merena milijardama dolara, i konkurencija je vrlo oštra.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net