NOVA KRIZA NA POMOLU: Da li Dragana Đilasa čekaju prevremeni izbori

Gradonačelnik u meti >

Za Beograd s firmom Krstić

Po oprobanoj formuli "obećavaj i preti" vladajuća koalicija ubrzano otvara političku krizu u Beogradu

Srpski paradoks 2013: kasa sve praznija, naprednjaci sve popularniji, a gladni vlasti. Minus u srpskoj državnoj kasi je u julu 2013. premašio 100 milijardi dinara i biće veći od pre dva meseca rebalansom planiranih – 178 milijardi, procenjuje Fiskalni savet.

Drugi rebalans u nekoliko meseci je na vidiku u trenutku kada započinju mandat dva ministra bez praktičnog iskustva u osetljivim resorima finansija i privrede i trebalo bi da angažuje sav vazduh u Nemanjinoj 11 i u partijskim centralama. Međutim, u vladajućoj koaliciji, koja se sada kiti jelovskim bedžom "Krstić", iz očitih razloga, najavljuju da će pribeći staroj tehnici pokojnog Slobodana Miloševića – kad imaš veliku krizu, ona će izgledati manja ako proizvedeš neku komplikovaniju i veću.

Po oprobanoj formuli "obećavaj i preti" vladajuća koalicija ubrzano otvara političku krizu u Beogradu. Režimska propagandna strela inače odavno leti prema gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, koji je na izborima za Gradsku skupštinu 2012. na čelu liste "Izbor za bolji Beograd" osvojio 295.833 glasova.

Inicijativa po drugi put kreće od SNS-a, čija je široka lista "Pokrenimo Beograd – Tomislav Nikolić" 2012. osvojila 216.271 glas.

Gradski odbor SNS-a je proteklog vikenda u proširenom sastavu odlučio da predloži predsedniku Aleksandru Vučiću i Glavnom odboru SNS-a da donesu odluku o promeni vlasti u Beogradu.

Predsednik Gradskog odbora, potpredsednik SNS-a i predsednik Skupštine Nebojša Stefanović je rekao medijima da su prekretnica u opredeljivanju za promene u Beogradu bili izbori u Zemunu (nekad radikalskom uporištu), gde je ove godine na lokalnim izborima SNS osvojio 29.000 glasova, a DS nešto više od pet hiljada – dok je 2012. tamo DS bio na gradskim izborima jači od SNS-a za tri hiljade glasova.

Vlast u Beogradu je 2012. konstituisala koalicija DS i SPS-PUPS-JS, uprkos tome što su verolomno propali pregovori Tadića s Dačićem o koaliciji na republičkom nivou, započeti između dva kruga predsedničkih izbora načelnim dogovorom o nastavljanju političke saradnje ("čvrstim sporazumom", izraz socijalista iz izborne noći). Tadić je posle tražio da Đilas raskine taj sporazum, što je ovaj odbio i napravio s njima koaliciju u Beogradu.

Koalicija DS SPS-PUPS-JS na gradskom nivou je funkcionisala sve do rekonstrukcije republičke vlade.

KADROVSKI VAKUUM: Predsednik Gradske skupštine, socijalista Aleksandar Antić, podneo je ostavku i vratio odbornički mandat kada je izabran za ministra saobraćaja.

U prvi mah spekulisalo se da će socijalisti kandidovati Milana Jankovića, predsednika privredne komore Beograda, a pominjana su još neka imena. Bilo je i polemičkih poruka da naprednjaci ne treba da brinu o socijalističkom potencijalu.

Ni naprednjaci ni socijalisti nemaju u Beogradu baš veliki izbor zvučnih imena, s obzirom na to da je više njihovih funkcionera podnelo ostavke na odborničke funkcije kako bi bili izabrani ili za ministre, ili za direktore javnih preduzeća, ili u gradsku vladu. Među onima koji su tada podneli ostavke na odborničke funkcije su i Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin sa liste "Pokrenimo Beograd".

Član 46. Zakona o lokalnim izborima, po kome odborniku podnošenjem ostavke prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, gotovo sve partije su do sada koristile za obmanu lokalnih birača. Za odbornike su kandidovani viđeniji političari da bi privukli birače, koji su mesta ustupali anonimusima, pa odradivši šihtu otišli u ministre, direktore ili diplomate.

Krajem avgusta, novoimenovana šefica poslaničke grupe SPS-a Diana Vukomanović je novinarima rekla da se nije desio "nikakav krizni momenat" time što je Antić kandidovan za ministra saobraćaja, da je u ovom trenutku politička situacija u gradu Beogradu stabilna...

Onda se kod socijalista nešto promenilo.

Predsednik SPS-a, premijer Ivica Dačić je najavio raskidanje koalicije sa DS-om u Beogradu tako što je najpre rekao da lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić "nije aorist, nego pluskvamperfekat", a zatim je na pitanje šta je onda Đilas, odgovorio: "Đilas je na putu da postane isto."

Naprednjaci u svom gradskom odboru nisu razmatrali detalje o tome šta treba da se uradi nakon smene Đilasa. Tehnički, za smenu gradonačelnika njima je potrebno 56 odborničkih glasova (od 110). SNS (37), SPS-JS (9), DSS (9) i PUPS (4) imaju 59 odbornika i mogu to da izvedu. Demokratska stranka Srbije je veoma brzo podržala SNS i SPS, stranke koje optužuje da su izdajnici, da su prodali Kosovo zarad ulaska u EU, mada iz istih razloga pre godinu dana nije htela da uđe u koaliciju s demokratama u Beogradu. Za sada se nije izjasnio samo PUPS, čiji je funkcioner Milan Krkobabić rekao da se "PUPS ne podrazumeva, već da se s PUPS-om razgovara..."

Novi predsednik skupštine Beograda treba da bude izabran za mesec dana, u suprotnom, po članovima 85. i 86. Zakona o lokalnoj samoupravi odluku o raspuštanju Gradske skupštine donosi vlada, koja postavlja privremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove. U roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju Gradske skupštine predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike. Ako se izbori ne sprovedu, ili ako se dva meseca posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština, predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore. I tako do u nedogled...

Vladajućoj koaliciji se možda dopada ideja da kao "čuvara plaže u zimskom periodu" postave svoje ljude na čelo Beograda u kome bi bila suspendovana izborna volja građana, ali...

Aleksandar Vučić je na Dačićevu dosetku o aoristu i pluskvamperfektu izjavio da će s koalicionim partnerima razgovarati o tome, posle dijaloga u Briselu, 8. septembra – i završetka velikih investicija. On je svojevremeno energičnije odbacio jednu inicijativu beogradskih naprednjaka da se sruši vlast u Beogradu. Socijalisti su tada ćutali.

Vučić sada izjavljuje da ne misli da ima potrebe za žurbom, da je važno da se nastavi sa velikim poslovima u Beogradu, a i da ima puno posla i u celoj Srbiji. On je tokom rasprave o vladi ponovo pominjao da naprednjacima nije bio problem da sa političkim protivnicima razgovaraju o "Beogradu na vodi", te da gradski i vladini stručni timovi razgovaraju po dva ili tri puta nedeljno, da bi se ubrzala realizacija te investicione zamisli o izmeštanju železničke pruge i silasku na reke.

Neki će u tome videti makijavelističku zamku kojom Vučić pred obračun umrtvljuje Đilasa, koga istovremeno naziva svemogućim tajkunom. "Kod nas nema zaštićenih. Biće istraženo sve protiv Vučića, biće istraženo sve protiv Dačića, ali će biti istraženo sve i protiv svemogućeg i najbogatijeg, jednog od najbogatijih tajkuna u ovoj zemlji, Dragana Đilasa..." (A. Vučić, drugi dan Šestog zasedanja Skupštine Srbije). To je inače uobičajeni manir u Skupštini Srbije u kojoj ministri uzimaju za pravo da bez zazora prete poslanicima i liderima opozicije, čim ovi zinu. Bilo je više poslovničkih prigovora zbog tog nedemokratskog manira, ali se skupštinska većina o njih oglušila.

Iako su polovinu dosadašnje vlade činili ministri koji su bili u prošloj, naprednjaci su optuživali "žute" za sve i svašta, a za svaki problem nalazili izgovor u bliskoj prošlosti, zaboravljajući svoje vreme na vlasti u devedesetim.

Demokrate su prošle nedelje zbog tog manira podigle ton za jednu oktavu:

"Srbija se pretvara u zemlju autokratije, čini mi se diktaturu, gde jedan čovek misli da ima pravo da donosi odluke o svemu. To nije zemlja za koju smo se borili 20 godina. Borili smo se upravo za suprotno od toga", rekao je Dragan Đilas na sednici Glavnog odbora DS-a.

On je konstatovao da je DS do 28. jula i godinu dana od formiranja vlade bio konstruktivna opozicija, da je podržavao evropski put Srbije i evropske zakone, insistirao na konsenzusu oko najvažnijih pitanja, ali da su sada, 13 meseci kasnije, koji koštaju milijardu dolara (novog duga), nedemokratski procesi evidentni i da DS mora da ih zaustavi zbog građana Srbije.

Izbori u Beogradu ne mogu biti rutinska stvar i nikad u Srbiji nisu bili bez odjeka. Na listi gradonačelnika Beograda (videti u okviru) mnoge su istorijske ličnosti od Ilije Čarapića, Filipa Filipovića (koji je bio na funkciji nedelju dana), Vladana Đorđevića, Nikole Pašića, Koste Kumanudija, Miloša Savčića, Branka Pešića. Na to mesto se ne šalju ljudi iz trećeg ešelona, ali ako se to desi ostave rupu iza sebe.

Socijalisti i radikali (sadašnji naprednjaci) i julovci (sadašnji socijalisti-vulinovci) nisu dobili gradske izbore u Beogradu još od 1994 (kada je za gradonačelnika izabran Nebojša Čović), a izgubili su vlast u Beogradu posle pokušaja prekrajanja izborne volje građana 1996. Videće se kakav politički dinamit nosi beogradska kriza koja se otvara.

Videće se i kako će se u krizi vladati demokrate, koje su živnule u skupštini, a u čijim redovima se čuju kritički tonovi zbog sporog podizanja stranke posle poraza, koje mediji, horski privrženi naprednjačkoj politici, dramatizuju i uveličavaju. Videće se i kakve će odnose demokrate izgraditi u "zoni bliske netrpeljivosti" sa LDP-om i URS-om.

Oko izbora u Beogradu verovatno će se angažovati svi raspoloživi partijski potencijali. To znači da u drugom planu moraju ostati teme o kojima se maglovito govorilo u dugoj letnjoj digresiji zvanoj rekonstrukcija vlade.

Otvaranje krize u Beogradu je možda znak da je vladajuća koalicija svoja rekonstrukciona obećanja i vizije zapisala na led koji prinosi vatri, kako bi rekao nekadašnji "kralj trgova" Vuk Drašković.

Zaboravili smo tu izreku, odavno nije bilo demonstracija u Beogradu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Predsednici Beogradske opštine, Skupštine grada i gradonačelnici 1839-2012.

Predsednici Beogradske opštine, Skupštine grada i gradonačelnici 1839-2012.

GRADONAČELNIK DVA PUTA: Nikola Pašić


Ilija Čarapić, 7. 5. 1839 – 27. 5. 1840.

Miloš Bogićević, 28. 5. 1840 – 24. 9. 1840.

Mladen Žujović, 25. 9. 1840 – do kraja 1841.

Stojan Delimirković, 1855.

Marko Stojković, 1861–1862.

Jovan Smiljanić, 1865–1866.

Gligorije Jovanović, 1866.

Mihailo Terzibašić, 6. 9. 1866 – 14. 9. 1867.

Jovan Nikolić-Čokojić, 14. 9. 1867 – 1868.

Vasilije Ivanović, 1868.

Gligorije Jovanović, 1868.

Aćim Čumić, nekoliko meseci tokom 1869.

Arsa Lukić, 27. 12. 1869 – april 1871.

Aleksa Đurić, 10. 6. 1871 – 31. 12. 1872.

Dimitrije Popović, 30. 3. 1872 – avgust 1878.

Aleksa Stevanović, avgust 1878 – oktobar 1879.

Živko Karabiberović, oktobar 1879 – 1. 8. 1884.

Vladan Đorđević, 1. 8. 1884 – 10. 8. 1885.

Mihailo Bogićević, 4. 4. 1886 – 4. 2. 1887.

Svetomir Nikolajević, 7. 3. 1887 – 1. 9. 1887.

Živko Karabiberović, 1. 9. 1887 – 30. 12. 1889.

Nikola Pašić, 30. 12. 1889 – 14. 1. 1891.

Milovan Marinković, 26. 5. 1891 – 22. 11. 1892.

Petar Tatić, 23. 11. 1892 – 2. 4. 1893.

Milovan Marinković, 6. 4. 1893 – 12. 5. 1894.

Mihailo Bogićević, 14. 5. 1894 – 8. 11. 1896.

Nikola Stevanović, 5. 12. 1896 – 31. 12. 1896.

Nikola Pašić, 10. 1. 1897 – 13. 11. 1897.

Nikola Stevanović, 13. 11. 1897 – 14. 11. 1899.

Antonije Pantović, 20. 11. 1899 – 13. 4. 1901.

Milovan Marinković, 28. 5. 1901 – 6. 11. 1902.

Nikola Stamenković, 28. 3. 1903 – 11. 8. 1903.

Kosta Glavinić, 20. 8. 1903 – 20. 11. 1907.

Velisav Vulović, 1. 1. 1908 – 10. 10. 1909.

Kosta Glavinić, 11. 4. 1910 – 21. 9. 1910.

Ljubomir Davidović, 24. 10. 1910 – 19. 1. 1914.

Đorđe Nestorović, 1. 2. 1914.

Mihailo Marjanović, početak 1919 – novembar 1919.

Kosta Jovanović, 9. 11. 1919 – 25. 8. 1920.

Filip Filipović, 25. 8. 1920.

Đoka Kara-Jovanović, 2. 9. 1920 – 3. 3. 1921.

Dobra Mitrović, 9. 3. 1921 – 12. 3. 1923.

Mihailo Marjanović, 22. 8. 1923 – 6. 1. 1925.

Kosta Kumanudi, 22. 8. 1926 – 18. 2. 1929.

Miloš Savčić, 14. 2. 1929 – 23. 5. 1930.

Milan Nešić, 23. 5. 1930 – 12. 5. 1932.

Milutin Petrović, 12. 5. 1932 – 5. 1. 1935.

Vlada Ilić, 10. 1. 1935 – 13. 9. 1939.

Vojin Đuričić, 13. 9. 1939 – 20. 6. 1940.

Jevrem Tomić, 20. 6. 1940 – 12. 4. 1941.

Ivan Milićević, 12. 4. 1941 – 19. 6. 1941.

Milosav Stojadinović, 19. 6. 1941 – 11. 9. 1941.

Dragi Jovanović, 11. 9. 1941 – 3. 10. 1944.

Mihajlo Ratković, 1944–1947.

Ninko Petrović, 1947–1951.

Đurica Jojkić, 1951–1954.

Miloš Minić, 1955–1957.

Đurica Jojkić, 1957–1961.

Milijan Neoričić, 1961–1964.

Branko Pešić, 1964–1974.

Živorad Kovačević, 1974–1982.

Bogdan Bogdanović, 1982–1986.

Aleksandar Bakočević, 1986 – decembar 1989.

Milorad Unković, decembar 1989 – jul 1992.

Dr Slobodanka Gruden, jul 1992 – 1994.

Mr Nebojša Čović, 1994–1997.

Dr Zoran Đinđić, 21. 2. 1997 – 30. 9. 1997.

Vojislav Mihailović, 22. 1. 1999 – 5. 10. 2001.

Dr Milan St. Protić, 5. 10. 2000 – 20. 3. 2001.

Radmila Hrustanović, 1. 6. 2001 – 3. 10. 2004.

Mr Nenad Bogdanović, 3. 10. 2004 – 27. 9. 2007.

Zoran Alimpić, v.d. oktobar 2007 – jul 2008.

Dragan Đilas, od 19. avgusta 2008.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net