VELIKO HVALA: Ministar pravde Nikola Selaković na Sajmu šljiva u Osečini / foto: d. todorović

Osmi Sajam šljiva u Osečini >

Pravda za šljivu

"Smestili smo šljivu u ljude, i u čašu, i u fl ašu, i u teglu, pa na parče hleba, smestili smo je i u sušaru, i u kolač, i pesmu, i u frulu, neko bi rek’o, smestili smo šljivu u srpsku dušu..."

I ovogodišnji sajam šljiva je, po organizatorima, bio bolji od boljeg. Sve je bilo po programu i ko u marketinškom materijalu. Što bi se reklo, rodio Sajam, kao i šljiva u Podgorini, u sve mana što je cena šljive samo deset dinara, preko upola manje od prošle godine, ali cena šljive nije briga Sajma, pa ni države, ima ko o tome brine. Da sve bude kako treba i bolje od boljeg doprineo i ministar pravde Selaković – koji doš’o na poziv svog dragog prijatelja, predsednika Skupštine Srbije Nebojše. I pevač Topalko pokaz’o znanje: Fenomenalni ste.

TOKOVI ŽIVOTA: Kako se uđe u prostor za sajam ima se vidi transparent, dobro obavijest, Srpski sto. Onda ide velika prostorija, sve sama tezga, neka bude štand, sve od vune, od kape do čarape, a ima i veza što se zove milje, ima pekmez u tegle, još toga u tegle, ukrasni brodovi sa bijela jedra... Samo što reporter uš’o u ponudu, jedna sa bine uze kaže, Dragi gosti, dobar dan, u ime Organizacionog odbora Sajma šljiva želim vam dobrodošlicu. Onda to žensko zatraži aplauz za našu gospođu Slavku iz Turističke organizacije Srbije. Javi se gospođa Slavka: Zadovoljstvo mi je da vas u ime organizatora ove divne manifestacije toplo pozdravim kao nosioce izvornog narodnog stvaralaštva. Danas Osečina obogaćuje našu izvornu riznicu, danas ste vi stvaraoci u smislu prenošenja običaja i bogaćenja turističke ponude i uključivanja u moderne savremene tokove života...

Onda bilo Poselo kod lampeka, gde se pokazno peče rakija, gde se kuva pekmez, a žene u te nošnje, sve predu vunu, i sve pevaju Dobro jutro curo mala, jesi l’ okopala vinograd... Reporter krene dalje, pre ulaza u halu gde sajamska izložba, štandovi sa liciderska srca, jedan baš dobar štand sa kutije sa suvu šljivu, koje promoviše cura original sa kutije, plava, kose viklovane, sva ko na sliku. Levo presečena crna i plastična kaca SZTR Cane, od desna bije muzika, Pođi sa mnom, pođi u moju Srbiju/ da te petlovi zorom bude/ da upoznaš dobre ljude...

Reporter uđe u izložbenu halu, niz štandova u redovi, prvo pa udari na štand koji promoviše Tominu rakiju. Novinar uze pita pojedinosti, jedan od štand veli, baš Tomina, i još reče da se rakija ne zove slučajno Tomina, namerno se zove Tomina.

Ajde dalje po ti štandovi, sve sama šljiva i rakija, ima i pekmez, šljivani kolači, od šljive košpa, i ima bombone, crna plastična razni’ Fi creva, pantljike i mreže, i ima šljive krupne i šljive sitne, štrudle i oblandi, žena i ljudi koji iza te tezge uzeli jedu ‘leba...

Reporter se vrne do zgrade opštine, tri zastave na jarboli, bordo itison do ulaznih vrata, dve velike saksije sa zimzeleno žbunje, žensko u belu dobrodošlica bluzicu. Levo i baš do opštine, prizemna kuća u žuto, tri odžaka, u dvorištu tuja iz koje viri TV antena, to je kuća od baba i deda SNS državnika Nebojše Stefanovića, koji je na radost sviju otvorio prošlogodišnji sajam. Pred opštinu pristiže URS pomoćnica u neko važno ministarstvo gospođa Pindžo, eto još tih državnih sekretara i pomoćnika, svi stadoše da se uslikaju sa domaćini, kad neko reče, Selaković stiže svaki minut.

Eto ti jednog audija, drugog audija, izađe mlad i napredan, sa Srbija značku na levi rever, novo odelo, plava kravata sa bijele tufne, gospodin ministar pravde Nikola Selaković. Prvo pa reče, Pomaže bog, drugo pa reče, Dobar dan, domaćini ga upraviše u opštinu, ministar ni da baci pogled ka levoj kapiji, nekmoli mahne, što je u najmanju ruku bilo nevaspitano, gde su se svečano majali Baba i Deda od državnik Nebojša.

HVALA PRIJATELJU: ‘Vamo na sajmu je sve bilo operativno, narod se prikuplj’o, jedan u telefon uze veli, Evo, čekam ministra da stigne. I ulaz halu, u funkciji bine, spreman, plava mušema Sajam šljiva, stočić sa zelen granom sa sve šljivama plavim, veličanstveni voditelj samo čini Izvol’te, ni voditeljka, jedna u rijaliti, reklo bi se kožne, helanke ne zaostaje. Iako se žensko trudi, neponovljivi voditelj glavni, sve sa veliki tablet slikava, predstavlja brend Sajma, lično Radoja Spasojevića, koji nije kompjuterska animacija, živ čovek, traži veliki aplauz, izgovara Veliko hvala.

Od ulaza u tzv. kompleks se pojavi ministar, zavedoše ga u to Poselo kod lampeka, taj pekmez i rakiju, eto ti ga, javi se ono rijaliti žensko, Dobar dan, i dobro došli na Sajam šljiva, predlažem da počnemo jednim velikim aplauzom. Kad reši taj zadatak voditeljka namesti kosu, stade kako treba i dade mikrofon dragom kolegi, koji uze dominira i ruši rekorde, Pozdrav svima u Srbiji, širom regiona i ostalog sveta iz prestonice suve šljive sveta.

Svi dadoše aplauz, ministar dade aplauz, gospođa URS pomoćnica ministra Pindžo dade aplauz, voditelj pozva predsednika opštine gospodina Nenada Stevanovića. Gospodin Nenad, sa neki čičak ulje u kosi, ali bez obavezne URS značke, reče, Gospodine ministre, časni oci, dragi gosti... ovo je privredno-turistička-kulturno-zabavna manifestacija... Sajam je pokretačka snaga opštine. Voditelj čestita predsedniku na energiji, pa po odobren scenario, oli to bila improvizacija, otkide sa one grane komada dve šljive i dade ih rijaliti voditeljki, koja na zadovoljstvo svih odgovori, Hvala lepo! Ponovo se javi lider meždu voditelji, Pozivam g. Nikolu Selakovića, ministra pravde i državne uprave u Vladi Srbije, uz veliko hvala što je sa nama, da svojom snagom, i svojom pozicijom nas podrži i svečano otvori Sajam. Stade ministar, Uvaženi predsedniče opštine, časni oci, dragi prijatelji, čitam novine, kažu u naslovu, Pravda za šljive, valjda zato što kao ministar pravde dolazim u vaše predivno mesto na jednu jedinstvenu manifestaciju, ne samo u Srbiji, nego u ovom delu Evrope, nije mi poznato da još negde postoje dani posvećeni jednom čudesnom voću. Pauza, informacija za ministra, pored sajma šljiva u Blacu, onaj u Gradačcu, BiH, skoro pa je prebacio 50 godina postojanja.

Ali da pustimo ministra da kaže, Smestili smo šljivu u ljude, i u čašu, i u flašu, i u teglu, pa na parče hleba, smestili smo je i u sušaru, i u kolač, i pesmu, i u frulu, neko bi rek’o, smestili smo šljivu u srpsku dušu... Ima još, Dragi prijatelji, drago mi je što sam sa vama, što mogu da vidim Srbiju uz koju je svako rastao, hvala vam velika na pozivu, hvala i mom dragom prijatelju, a vašem zemljaku, Nebojši Stefanoviću, koji zbog velikih državničkih obaveza nije mogao da dođe, što me je zamolio da dođem umesto njega ovde da otvorim Osmi sajam, uz želju da za 88 godina bude 88 puta veći.

Sve uđe u izložbenu halu, pa krenu redom, prvo pa šljive, pa onda vodokotlići, stigoše do ćoška gde sve sa harmoniku sačeka Zoran sa šajkaču Ninić, pa oplete, Osečino, kućo i avlijo/ i čuvena šljivova rakijo/ ko vas jednom doživi i proba/ nosiće vas u srcu do groba... Ministar odsluša do kraja, i ne samo to, reče, Svaka čast! Ne bila para za umetnika, umetnik ubaci da ga i pokojna Borka Vučić častila, ovaj ministar jok. Sve nastavi po ti štandovi sa šljive, ministar klimnu, omirisa vino na štandu slovenačkog Ormoža, samo klimnu na štandu hrvatskog Nedelišča, tek se raspremi kad sve stiže do onaj štand Tomina rakija. Tu saznade da rakija stara osam godina, i da se namerno tako zove, na sve imade kaže, Svaka čast.

Onda bio taj vrhunac, i to što se zove kruna svega. Ministra zavedoše u panoima ograđen prostor hale, javi se neponovljivi voditelj lično, Svaki sajam ima svoj zadatak, u ovom trenutku mi sada prisustvujemo potpisivanju ugovora za izvoz 500 tona suve šljive koju proizvodi firma g. Dobrivoja Jovanovića, molim vas da ustanete g. Jovanoviću, i g. Ćiritu Ovidiju, sa svojim kolegom iz Rumunije, Temišvar, gospodinu ministru Selakoviću hvala što će svojim prisustvom dati najbolji primer verifikacije podrške privrednicima, a sada molim gospođice Dominik i Kotevski da ugovore stave na sto. Staviše ugovore, voditelj još jednom viknu, 500 tona šljive. Po uputstvu voditelja slavnog isukaše pečate, ispečatiraše, potpisaše, razmeniše ugovore, pozvan i g. ministar priđe u čestitanje, bi historijsko slikanje, voditelj završno ponovi u mikrofon, 500 tona suve šljive!

Ondak ministar završno obiđe još jedan red štandova, na klimanje dobi flašu likera od maline, na još jedno klimanje još jednu flašu. Bi koktel za tzv. VIP goste, svi prezalogajiše, novinar prijavljuje komad kuvane prasetine od paufleka i pola pečenog jagnjećeg bubrega u loju. Za kraj i napolju ministar se završno obrati novinarima, Danas sam imao priliku da prisustvujem osmom po redu, i kulturnoj, i turističkoj, i privrednoj, manifestaciji Sajam šljiva u Osečini... Što je dokaz da možemo više, da moramo više! Sa onije sajamskih zvučnika, ili neke od tezgi, ko po program se začu, Opet kažu, opet lažu, Srbija je mala...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net