<< VESTI | | 15.08.2013 21:44


 

Umro profesor Era Ratković

Jedan od osnivača posleratnog NIN-a i Fakulteta političkih nauka, koautor Plave knjige o položaju Srbije po Ustavu SFRJ iz 1974.

Profesor dr Radoslav Ratković Era, koji je pre više od pola veka sa profesorom Najdanom Pašićem formirao Visoku političku školu, a kasnije i Fakultet političkih nauka, i bio utemeljivač politikološke nauke kod nas, umro je u svojoj 92. godini.

Posle završene beogradske Muške gimnazije u kojoj je od jednog profesora dobio nadimak Era, diplomirao je pravo 1949. Prvih posleratnih godina je s Najdanom Pašićem radio u listu "Mladi borac», a zatim je bio jedan od osnivača novog NIN-a 1951. godine. Pridružio se toj redakciji koja će uneti nešto novo i liberalni duh u posleratno novinarstvo i javni život, mada ga po rečima Najdana Pađića novinarstvo nije interesovalo.

Na Petom kongresu Saveza komunista Srbije biran za člana Centralnog komiteta SKS. Jedno vreme bio je savetnik za kulturu kod Milovana Đilasa. Godine 1959. objavio je rad "Socijalistička misao i oblici njegove deformacije.»

Početkom 1960. on je s Najdanom Pašićem bio jedan od osnivača Visoke škole političkih nauka, prve nastavno-naučne ustanova te vrste u Jugoslaviji, a 1965 postaje direktor te visoke škole. Kada je godine 1968. godine ta visoka škola prerasla u Fakultet političkih nauka, a Era Ratković je biran za prvog dekana, a na tu dužnost je biran više puta.

Bio je predsednik Ustavnog suda Srbije. S Najdanom Pašićem je 1977. bio autor takozvane Plave knjige o ustavnom položaju Socijalističke Republike Srbije i njenom «asimetričnom» odnosu s pokrajinama, interni dokument na osnovu koga je srpsko rukovodstvo iniciralo raspravu o promeni Ustava iz 1974. posebno onog dela koji se odnosi na položaj pokrajina Vojvodine i Kosova. Promoteri te ustavne inicijative bili su tadašnji srpski rukovodioci Dragoslav Marković, Miloš Minić i Petar Stambolić. Sudeći po primedbama ispisanih na marginama jednog primerka te studije Edvard Kardelj, tvorac Ustava iz 1974. se složio s nekih od argumenata iznetih u njoj, ali ostale republike nisu prihvatile tu inicijativu, pa je ona skinuta sa dnevnog reda. Ta ustavna polemika je ipak otvorena za javnost posle Titove smrti, odnosno pobune na Kosovu 1981. godine, i poslužila je kao povod da se otvori pitanje ustavnog položaja Srbije u SFRJ.

I u odmaklim godinama profesor Ratković je bio potpredsednik Saveza antifašista.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net