Mediji >

Odložene dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

Prethodne sedmice, Savet Republičke radiodifuzne agencije zasedao je dva puta i doneo dve važne odluke. Od jedne verovatno neće biti nikakve vajde, a druga bi zaista mogla da utiče na budućnost medija u Srbiji

Prava je sreća što je bog izmislio Željka Mitrovića. Da nije, teško da bi se iko u Srbiji uopšte i osvrnuo na dve prošlonedeljne sednice Saveta Republičke radiodifuzne agencije. Ovako, pošto je Mitrović tu, među nama, a Savet se bavio njegovim slučajem, pažnju je – kolateralno – privukla i mnogo važnija rasprava o dodeli pete frekvencije s nacionalnom pokrivenošću.

Savet je 7. avgusta diskutovao o TV Pinku, dok je 9. avgusta odlučeno da nijedan od dva kandidata ne dobije dozvolu za emitovanje TV programa s nacionalnom pokrivenošću. Uprkos tome što na prvi pogled nemaju veze jedna s drugom, obe teme precizno ilustruju Srbiju danas i obe imaju zavidan estradni potencijal.


POETIČNO

foto: milovan milenkovićSLUŠAJ SINE...: RRA vs...

Na prvoj sednici, Savet RRA "izrekao je meru upozorenja emiteru TV Pink zbog kršenja Zakona o radiodifuziji, Zakona o javnom informisanju i Kodeksa o ponašanju emitera i obavezao emitera da prestane svako dalje kršenje ovih propisa kao i vođenje kampanje protiv bilo kog pojedinca ili organizacije". Takođe, Savet je Željka Mitrovića upozorio da ne koristi uvredljiv ton, da poštuje načela profesionalizma i dostojanstva ličnosti, ali i da se "stara da lično uverenje i mišljenje urednika i novinara ne smeju da diskriminatorno utiču na izbor teme i njenog predstavljanja".

Ova odluka donesena je povodom višenedeljne kampanje koju Mitrović vodi protiv "Blica", a koja je počela izveštavanjem tog lista o saobraćajnom udesu koji je izazvao Mitrovićev sin, a u kojem je poginula 17-godišnja devojka. Tekstovi "Blica" u vezi s tim događajem bili su zaista u suprotnosti s etičkim kodeksima novinarstva, ponekad daleko iza granice dobrog ukusa, ali ono što je Mitrović tim povodom uradio u svojim informativnim emisijama skoro je neopisivo. Za razliku od drugih kampanja na Pinku, kojima je na ovim stranicama posvećeno možda i previše prostora, ova je započela citatima s Fejsbuk grupe maštovito nazvane "Promenimo ime lista ‘Blic’ u smrdljive novine", a nastavljena komentarima istih tih citata. Da ne dužimo, urednici "Blica" tu su prozivani po najrazličitijim osnovama, povezivani s različitim političkim opcijama i marifetlucima, a kao vizuelna pozadina svih priloga prikazivana je foto montaža s pomenute Fejsbuk stranice: konj s Trga Republike, ali s glavom glavnog i odgovornog urednika "Blica" Veselina Simonovića, kojeg umesto Mihaila Obrenovića jaši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

"Blic" je Mitroviću svakodnevno odgovarao tekstovima u kojima se detaljno objašnjava koliko je dužan na ime poreza, kako mu izgledaju kancelarije, kako se odnosi prema zaposlenima, itd. On im je, sa svoje strane, uzvraćao što ličnim prostaklucima, što prostaklucima sa Fejsbuk stranice koju je sam kreirao, ali i navodima iz izveštaja Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije (u kojima se navodi da je "Blic" iz državnog budžeta dobijao visoke iznose na ime različitih medijskih akcija koje je sprovodio). Uprkos činjenici da je u toj priči, sa obe strane, malo šta izmišljeno i netačno, količina jezičke i mentalne prljavštine prevazišla je sve što je do sada viđeno u inače prljavim medijsko-političkim ratovima.

foto: a. anđić...Ž. Mitrović

U tom smislu, odluka Saveta RRA zapravo uopšte nije važna. S jedne strane, javni prostor već je toliko zagađen, da zahteva dezinfekciju, a ne meru upozorenja. S druge, pošto ni Pink, ni "Blic" nisu zadovoljni ovom odlukom, sva je prilika da će verbalni pokolj biti nastavljen. "Blic" je i pre odluke najavljivao da će Mitrović biti samo upozoren, umesto da mu se – kako je navodno zaslužio – privremeno ili trajno oduzme frekvencija. Dva dana pre sednice, objavljen je tekst u kome se tvrdi da "između Saveta RRA i Željka Mitrovića postoji neka tajna veza koja vlasniku Pinka dozvoljava da se preko svoje TV obračunava sa svima koji mu se ne sviđaju". Prethodno, umesto da i sami smire strasti, urednici "Blica" analizirali su sastav Saveta RRA, sa sve biografijama članova i tačnim iznosima njihovih zarada – podacima koji ni ranije nisu bili tajni, a koji pritom (uprkos namerama uredništva) ni na koji način ne povezuju Mitrovića sa Savetom.

Koliko god neukusno bilo, ono što se našlo na stranicama "Blica" prava je "pačja škola" u odnosu na Mitrovićevu reakciju na odluku Saveta RRA. Odmah posle te odluke, Jutarnji program Pinka ugostio je Dragana J. Vučićevića iz tabloida "Informer", inače arhineprijatelja "Blica". Ovaj je, sasvim očekivano i vrlo lagano uklizao u Mitrovićev diskurs, ponavljajući sve ono zbog čega je Pink opomenut, uključujući tu i rogobatni naziv "smrdljive novine". Navodno braneći slobodu govora, u svojim je novinama nastavio Mitrovićevu kampanju, pa tekstovi o "Blicu" svakodnevno zauzimaju udarna mesta na prvim stranicama. Ni to nije bilo dovoljno, pa je istu priču ponovio i u Nacionalnom dnevniku 11. avgusta, s tendencijom da reprizira samog sebe i ubuduće, tokom dugog, toplog i vestima siromašnog avgusta. Potpuno očekivano, nije ćutao ni glavni akter: u pismu koje je izražajnim glasom voditeljke pročitano u centralnoj informativnoj emisiji Pinka, osuo je paljbu na Savet RRA, ponovio da u napadima na "Blic" govori samo istinu i podugačko objašnjavao nešto što verovatno ni njemu samom nije jasno.

Za ovu priliku, najvažnije je to da je Mitrović javno opomenut i da, očigledno, nije poslušao tu opomenu. Nedelju dana posle odluke Saveta RRA, zreo je da opet postane tačka dnevnog reda.


DIGITALNO

Pošto je TV Avala u novembru 2012. upokojena zahvaljujući udruženom radu različitih faktora, frekvencija koju je koristila trebalo je da bude dodeljena medijskoj kući koja bi ispunila uslove i za koju bi glasalo pet ili više od ukupno devet članova Saveta RRA. Glasanje je najavljeno za 7. avgust, ali je iz nepoznatih razloga odloženo za dva dana, uz sve brojnije zagovarače teze o mogućnosti da ova frekvencija ne bude ni dodeljena. Konačno, to se i dogodilo. TV Nova i TV Kopernikus imali su potpunu dokumentaciju, blagovremeno su je predale, ali nisu dobile potreban broj glasova: za TV Novu glasala su dva, a za TV Kopernikus tri člana Saveta.

U saopštenju sa ove sednice, inače zatvorene za javnost, navodi se da je Savet dužan da ponovo raspiše javni konkurs za dodelu dozvole za korišćenje frekvencije, izuzev ako Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija ne odluči da mrežu ugašene TV Avala ustupi za proces digitalizacije – za šta se, inače, u međuvremenu zalagao značajan deo stručne javnosti. Odmah posle sednice Saveta, državni sekretar za telekomunikacije Stefan Lazarević najavio je da ovih dana u proceduru ulazi pravilnik o raspodeli frekvencija, koji se odnosi na sve frekvencije slobodne za potrebe digitalizacije. "Donošenje Pravilnika bi značilo da možemo da izvršimo proširenje inicijalne mreže, odnosno da u potpunosti stavimo u funkciju opremu koju smo dobili od EU kao donaciju, a s druge strane, stavljanjem u funkciju inicijalne mreže bismo obezbedili pokrivenost države sa digitalnim signalom od oko 70 do 80 odsto", objasnio je Lazarević.

Sve ovo zvuči gotovo idilično, posebno imajući u vidu više puta ponovljene najave da će netom oslobođena frekvencija u perspektivi, a zahvaljujući tenderima za digitalnu dividendu, obogatiti državni budžet za oko sto miliona evra. No, tu dolazimo do već pomenutog estradnog potencijala. Iako je suma od sto miliona evra odranije pominjana, iako je rok za digitalizaciju već pomeren sa 2012. na 2015, iako su na taj rok evropski zvaničnici dugo upozoravali, sve do pre neki dan bilo je skoro izvesno da će Savet RRA postupiti po svom i pošto-poto dodeliti frekvenciju nekom od dva kandidata. Protiv dodele ove frekvencije bili su Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Ministarstvo kulture, Ministarstvo za telekomunikacije, pa čak i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, koji se oglasio upozorenjem nakon što je RRA ipak raspisala javni konkurs. Pritom, da ne bude nesporazuma, javni konkurs jeste bio u skladu s važećim zakonima, ali je – baš kao što se dogodilo i 9. avgusta – čitava stvar mogla da bude pojednostavljena, u startu prebačena na teren nadležnog ministarstva i stavljena u službu famozne digitalizacije. Zašto se to nije dogodilo? Zašto su uopšte razmatrane neke druge opcije, kada je neustupanje frekvencije najracionalnije i najisplativije rešenje? Odgovori na ova pitanja na nivou su spekulacija i gradskih abrova, ali ipak vredni pomena.


SOLOMONSKI

Pre svega, važno je napomenuti da je jedan od kandidata važio za "sigurnog pobednika": produkcija koja je s njim povezana otkupila je prava za emitovanje najgledanijih serijala i rijaliti programa, a nisu bili za zanemarivanje ni lični kontakti s jednim od najviđenijih članova Saveta, kao ni činjenica da je drugi kandidat bio u najmanju ruku neozbiljan. Sve ovo izazvalo je revolt među nekim članovima Saveta, ali i ozbiljne packe iz Brisela. S punim pravom. Naime, iako je EU Srbiji poklonila opremu vrednu deset miliona evra, s procesom digitalizacije – koji je jedan od uslova za pristupanje Uniji – nije se mnogo odmaklo. Pre svega, nije bilo slobodne frekvencije koja pokriva celu državu ili bar njen veći deo, bez čega od digitalizacije nema ništa.

Republička radiodifuzna agencija, ili bar njen uticajni deo, ostajala je pri svome – upućeni izvori "Vremena" tvrde da je i glasanje odloženo za dva dana, baš zbog internih nesuglasica s jedne, i pritisaka državnog vrha s druge strane. A onda se, kako se tvrdi, dogodilo ono što se u srpskim pričama inače događa već godinu dana. Nadglasavajući sve glasne državne glasove, progovorio je (prvi) potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i sve je završeno pričom o digitalizaciji. "Digitalizacija jeste važna, ali ona nikome nije bila prioritet. Vučića je opomenuo Brisel, on je opomenuo RRA, pa je odlučeno da na konkursu niko ne pobedi. Digitalizacija je tu upotrebljena kao zgodan izgovor", kaže izvor "Vremena". Ovome u prilog ide i informacija koju je 1. avgusta objavio "Blic": "Savet RRA dobio je nalog iz vrha Vlade Srbije da nikom ne dodeli novu nacionalnu frekvenciju koju je koristila TV "Avala" i da nađe pravni način da poništi konkurs".

Konačno, sve je dobro što se dobro svrši. Frekvencija koja pokriva skoro čitavu Srbiju idealna je za proces digitalizacije, vredna oprema biće upotrebljena za ono čemu je i namenjena, u budžet će stići milioni evra. Tužno je ipak (i ah, tako srpski), to što je put do hepienda vodio preko pokušaja korupcije, burazerskog ponašanja državnih činovnika, upozorenja, opomena i neizbežnog Aleksandra Vučića.

No, tužno je ovih dana sve što nas okružuje. Ko ne veruje, neka gleda Pink.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net