foto: reuters

Finansijski tokovi >

Povlačenje kapitala sa istočnog fronta

Koliko strane banke znače zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Koliko ove zemlje znače bankama-maticama. Šta će doneti Bazel III, a šta zaokret u američkoj monetarnoj politici

Sve je bilo tako lepo i unosno, tamo, na istočnom bankarskom frontu Evrope. Zapadne banke osvajale su nova tržišta, otvarale sve nove i nove filijale, investirale. A onda je došla svetska ekonomska i finansijska kriza. Godine 2008. zapadnoevropske banke počele su da obustavljaju finansiranje u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJE). Posle kraćeg zatišja drugi talas usledio je sredinom 2011. godine. Uprkos očekivanjima, ta dinamika se ubrzanim tempom nastavila i početkom 2013, piše u zajedničkom izveštaju Evropske bankarske (Bečke) inicijative od 26. jula, koju čine Evropska komisija, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), MMF i Svetska banka.

Osim što se banke u ovim evropskim regionima bore sa sopstvenim greškama iz prošlosti (krediti vezani za strane valute) i sa teškim privrednim okruženjem (recesija), sve je manje poslova sa kreditima u Mađarskoj, manje novca za ispostave stranih banaka u Sloveniji, zatvaraju se filijale u Rumuniji, piše bečki "Standard". Od nekadašnjeg buma u poslovanju banaka u CIJE nije ostalo ništa. Taj "foreign claims", odnosno prekogranična sredstva banaka, beleže zabrinjavajući pad, a zapravo je merilo za spremnost banaka na investicije i rizik u nekoj regiji. Tako, u Mađarskoj su ova prekogranična sredstva od 2011. povučena u visini od 23 odsto BDP-a, a u Sloveniji 17 odsto, dok su u tom smislu krizne zemlje i Rumunija i Ukrajina i Hrvatska. Od vrhunca bankarskog buma u istočnoj Evropi 2008. godine zapadnoevropske banke su do sada povukle oko 130 milijardi evra, što čini skoro trećinu prekograničnih sredstava banaka. Slaba je uteha što neki eksperti tvrde, da će na ovaj način mnoge banke na istoku Evrope biti prinuđene da prekomponuju svoju finansijsku podlogu, to jest, umesto kreditima matičnih banaka počeće da se refinansiraju prihodima iz sopstvenih štednih uloga.


ZAOŠTRAVANJA

Među ekspertima vlada bojazan da će se situacija na istoku Evrope dodatno zaoštravati. Jedan od razloga za povlačenje zapadnih banaka sa istoka je, što zbog krize banke na Zapadu moraju da povećaju svoj bilans, a taj trend će se pojačavati, procenjuje Erik Berglof iz EBRD. Bečki "Standard" citira i Patriciju Džekson iz grupe Ernst&Young, koja govori o političkom aspektu priče: "Za zapadnoevropske banke biće teško da smanje poslovanje u matičnim zemljama. Austrijske banke će zato biti izložene pritisku političara i kontrolora da prave rezove u poslovanju na istoku", kaže Džekson.

U julu je dogovoreno sprovođenje bankarske regulative Basel III u Evropskoj uniji. Nova regulativa počeće da stupa na snagu od januara 2014. i predviđa daleko strože propise za visinu sopstvenog kapitala banaka (vidi okvir "Šta donosi Bazel III"). Stroži će biti i propisi o visini likvidnog novca. Ipak, kada je o srpskom bankarskom tržištu reč, guvernerka Jorgovanka Tabaković tvrdi da za razliku od okolnih zemalja, "u Srbiji imamo suprotna kretanja" (vidi okvir "Smanjen odliv iz Srbije").


KAKO JE SVE POČELO

U jednom ranijem radu (Financing Future Growth: the Evolving Role of the Banking Systems in CESEE, iz aprila 2013) MMF se osvrnuo na važnu ulogu koju strane banke, najpre one iz Zapadne Evrope, imaju u bankarskim sistemima zemalja CIJ Evrope. Prema tom izveštaju, Hrvatska je u naročito ranjivom položaju od kada su banke počele da redukuju prekogranična finansiranja, jer su sredstva u vlasništvu stranih banaka u trećem kvartalu 2012. prevazišla za 26 odsto čitav bruto domaći proizvod Hrvatske. Sledeća na toj listi je Češka, sa 100 odsto BDP-a, ali od toga su oko četiri petine sredstva u lokalnoj valuti, a Srbija je na šestom mestu sa sredstvima stranih banaka u vrednosti od 81 odsto BDP-a, od toga više od polovine u dinarima (podaci Banke za međunarodna poravnanja – BIS).

No, ako su strane banke važne za zemlje ovih evropskih regiona, nikako se ne može reći da je ta važnost obostrana: filijale banaka najčešće su "teške" tek delić od ukupne vrednosti celih bankarskih grupa; taj procenat retko kada prelazi brojku od 20 odsto. Izuzetak su austrijske banke Erste Group, Hypo Alpe-Adria-Group, Raiffeisen RZB, i Volksbank, gde je udeo filijala u CIJE zemljama između 20 i 40 odsto konsolidovane imovine cele grupe.

Iz ovog ugla gledano, još više zabrinjavaju izjave upravo iz austrijskih banaka: delimično povlačenje su najavile Raiffeisen Bank International i Erste Group. Sredstva matičnih banaka u Mađarskoj su od sredine 2011. opala od 40 na 25 milijardi evra, a u Češkoj, u istom vremenskom periodu, sa 77,4 na 60 milijardi evra. Uznemirujuće su i izjave šefa Raiffeisenbank International Karla Sevalda da bi trebalo smanjiti poslovanje na tržištima kao što su Mađarska i Slovenija. Slovenija je ovde naročito zanimljiva, jer ima jedno od retkih bankarskih tržišta u čijoj strukturi ne dominiraju strane banke: taj udeo je 2011 bio 29,3 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 32 banke na srpskom tržištu, 21 je strana banka, a te strane banke "drže" 75 odsto tržišta. Ovo je negde blizu proseka 20 zemalja CIJE, u kojoj taj udeo iznosi 71,3 odsto. U ovom segmentu "vodi" Estonija sa čak 94 odsto stranih banaka na svom tržištu, dok su pri vrhu i Makedonija (92,4), BiH (92,1) i Hrvatska sa 90,6 odsto,


... I DOKLE JE STIGLO

Stručnjaci su uglavnom saglasni da je uvođenje stranih banaka na do tada monopolizovanu teritoriju jedne državne banke dovelo do "uspešne makroekonomske stabilizacije širom zemalja CIJE, kao i do praktičnog nestanka sistemske bankarske krize u deceniji nakon 2000. godine – čak i u nekoliko kriza koje su izbile (Turska 2001. i Letonija i Ukrajina 2008/09), reč je bilo o isključivo domaćim bankama" (pomenuti izveštaj MMF-a iz aprila ove godine).

Međutim, kao što strano finansiranje i prisustvo stranih banaka donosi nova znanja, tehnologiju i smanjuje rizike lokalnih ekonomskih šokova, isto tako zemlju-domaćina izlaže stranim potresima i promenama na globalnom tržištu – scenario koji zvuči poznato. Još gore, ovi regioni Evrope se odlikuju "centralizovanim" bankarskim modelom, koji podrazumeva veliko prekogranično finansiranje, gde su odluke centralizovane i donose se u matici, za razliku od, na primer, tržišta Latinske Amerike, gde su lokalne ispostave stranih banaka mnogo samostalnije u odlučivanju i finansiranju.

Zajedničko ovim zemljama je, navodi se dalje u izveštaju MMF-a, da su, zahvaljujući kreditnom bumu i finansiranju koje je dolazilo iz inostranstva, imale nerealno veliku domaću potražnju i rast BDP-a – što se u korenu promenilo kada je "slavina" zavrnuta krajem 2008, tj. početkom svetske krize, i što je rezultiralo dubokim padom u recesiju. Prema podacima Svetske banke, od vrhunca 2008. i 24 biliona dolara koliko su evropske banke imale sredstava u inostranstvu, ta se brojka do danas smanjila za čak 30 odsto – jasan trend povlačenja aktivnosti sa evropske periferije ka jezgru, odnosno domaćem terenu. Kako se u jednom ranijem izveštaju Bečke inicijative navodi, redukcije finansiranja imaju i svoju logiku: zemlje koje su imale najveće povećanje inostranog finansiranja u godinama naglog rasta, imale su i najveći odliv nakon toga.

Pa ipak, uprkos konstataciji da je ovo povlačenje satrlo ekonomski rast, naročito u zemljama u kojima su bankarski krediti dominantan izvor finansiranja, Svetska banka (pre)poručuje da je još potrebno dalje sažimanje i jačanje bilansa evropskih banaka.

Ako je suditi na osnovu najnovijeg izveštaja Bečke inicijative u bliskoj budućnosti se na istočnom bankarskom frontu ne može očekivati ništa dobro. U većini zemalja došlo je do promene strukture finansiranja, tačnije, povećan je obim lokalnog finansiranja, ali to nije kompenzovalo smanjenje finansiranja iz inostranstva, a nedostatak tražnje, uz slabašnu privredu i već pominjano smanjenje inostranog finansiranja, uzrok je slabog rasta kredita. U prvom kvartalu 2013. prinos na državne obveznice u lokalnoj valuti bio je rekordno nizak, tržišta kapitala su naglo porasla, ali sve se završilo najavom da će Američke federalne rezerve (FED) polako prestati sa svojom stimulativnom monetarnom politikom; ovako povoljni uslovi neće se skoro vratiti. Predstoje teška vremena, zaključuje se u izveštaju.


 

Smanjen odliv iz Srbije

Kabinet guvernera Narodne banke Srbije demantovao je vesti nekih domaćih medija da strane banke ubrzano povlače kapital. Narodna banka Srbije 2. avgusta saopštila je da je u prvom polugodištu 2013. u odnosu na isti period prošle godine u bankarskom sektoru Srbije smanjeno i usporeno povlačenje kapitala stranih banaka. "Dakle, u Srbiji imamo suprotna kretanja od procesa u drugim zemljama regiona u kojima se taj odliv povećava ili ubrzava", saopštava NBS. "Odliv po osnovu plaćanja kamata banaka manji je za 30,8 miliona evra, dok je povlačenje dobiti stranih banaka bilo manje u prvom polugodištu ove u odnosu na isti period prethodne godine za 64,6 miliona evra".

U istom periodu, neto odliv po osnovu korišćenja i otplata kredita domaćih banaka prema stranim bankama manji je za 112,5 miliona evra, navodi NBS, i dodaje da su strane banke u prvih šest meseci povećale neto ulaganja u državne hartije od vrednosti za 744,9 miliona evra.

Specijalizovani finansijski sajtovi prenose upozorenja investicionih bankara da sledi povlačenje sa rastućih tržišta kojima pripada i Srbija. Može se očekivati da će Srbija ostati bez kapitala dve strane banke iz kojih stižu najave o stavljanju katanca. Jedna je belgijska KBC banka, a druga austrijska Hipo banka. KBC će, čini se, biti prva strana banka koja će se povući sa srpskog tržišta. Ova belgijska banka je od svog dolaska poslovala s gubitkom. Sosijete ženeral banka je saopštila da je 9. avgusta preuzela kreditni portfelj KBC Banke, a, prema istom izvoru, do sada je iz KBC Banke u mrežu Sosijete ženeral Srbija prebačeno više od 25.000 klijenata. Ova transakcija, koju je odobrila Komisija za zaštitu konkurencije, prva je takve vrste na srpskom tržištu.

Sa druge strane, Hipo banka će, prema zahtevu Evropske komisije, morati da donese plan za ozdravljenje ove prezadužene grupacije, što podrazumeva raspisivanje tendera za prodaju osam banaka u jugoistočnoj Evropi, uključujući i Hipo u Srbiji.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Šta donosi "Bazel III"

Neki eksperti smatraju da će stupanje na snagu Bazelskih propisa biti prava kazna za poslovanje u Istočnoj Evropi. Banke na Zapadu imaju dve mogućnosti da ispune strože propise: ili će pronaći nove investitore, ili će se povući sa određenih tržišta. Pošto je bankarsko poslovanje u Rumuniji, Mađarskoj ili Sloveniji opterećeno većim rizikom, nego na primer u Nemačkoj ili Austriji, matične kuće na zapadu moći će lakše da dođu do svežeg kapitala ako zavrnu poslovanje na istoku.

Inače, Bazel III je reformski paket Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements BIS), koja se oslanja na važeću međunarodnu regulativu banaka Bazel II. BIS je međunarodna finansijska organizacija osnovana 1930. godine, ima šezdeset članica – centralne banke i slične institucije – i zovu je i "banka centralnih banaka". Ima ključnu ulogu u saradnji međunarodnih finansijskih institucija.

Svetska ekonomska kriza koja je počela 2007. godine pokazala je da banke ne raspolažu dovoljno velikim sopstvenim kapitalom. Da bi sprečile urušavenje finansijskog sektora države su morale da intervenišu ne bi li spasile ugrožene banke. Najkraće rečeno, privredno najjače države sveta G20 su izvukle pouku te su se dogovorile da banke ubuduće moraju da raspolažu sa većim sopstvenim kapitalom i tako smanje rizik poslovanja. Bazelski regulativni odbor je tako 12. 09. 2010. sročio stroža pravila po pitanju visine sopstvenog kapitala banaka, a ove nove standarde usvojilo je 27 najvažnijih centralnih banaka i regulatornih tela. Pravila propisuju koliko i koju vrstu sopstvenog kapitala banke moraju da poseduju i koliki procenat sopstvenog kapitala moraju da imaju u odnosu na određeno poslovanje ne bi li prenebregnule potencijalne rizike. Ako padne ispod te granice, odbor za nadgledanje banaka mora da odredi mere za otklanjanje rizika. Smisao svih ovih mera i povećanja sopstvenog kapitala je da se banke jače osiguraju od rizika i da pri tom ne zavise od državne pomoći. Definitivna verzija usaglašena je januara 2013, a na snagu treba da stupi sa godina dana zakašnjenja od 2014. godine.

U SAD je dugo bilo otpora, pre svega na Vol Stritu, pa je tako šef JP-Morgan-Chasea Džejmi Dajmon Bazel III nazvao "antiameričkim". Ipak, suma propisanog sopstvenog bankarskog kapitala u SAD će verovatno biti veća, nego u Evropi, a odnosiće se pre svega na osam najvećih banaka, u koliko standarde Bazel III usvoji kongres.

Opšte uzev, osnovni cilj Bazel III pravila čini proklamovano "jačanje pravila globalnog kapitala i likvidnosti, sa ciljem promovisanja otpornijeg bankarskog sektora". Jedna od "velike četvorke" među revizorskim kućama, KPMG analizirajući moguće posledice Bazela III, navodi da će "zbog jačeg nadzora, slabije banke teže obezbediti traženu kapitalizovanost, što će verovatno dovesti do njihovog nestanka sa tržišta, odnosno smanjenja konkurencije". Takođe, "znatno će se povećati pritisak na smanjenje profitabilnosti, i u isto vreme će se klatno potraživanja kredita pomeriti sa kratkoročnih na dugoročne, što će dalje dovesti do promena cena aranžmana". Sa druge strane, "biće smanjen rizik sistemske bankarske krize, kao i rizik nagle propasti individualnih banaka, a uprkos dugačkom vremenskom periodu namenjenom prilagođavanju i ublažavanju negativne efekte, zbog novih zahteva može doći do znatnog smanjenja bankarskih aktivnosti, ili, barem, do velikog povećanja bankarskih provizija na pozajmice", kaže se, između ostalog, u analizi revizorske kuće KPMG.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net