MAĐIONIČAR...

Sabor, neka bude zdravičara, na Povlenu >

Nazdravlje u G-duru

Ko da neko lupnu o tanjir, javi se iguman Avakum, Da čujemo uzvišenog i čudesnog, neka ga čuju i anđeli, Matiju Bećkovića, nazdravi Matija, visoki RS dužnosnik reče, Ovo je budućnost, probesedi i muzika, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi... sve krenu u taj ajtaš

Povlen je, vele, planina nad planinama, pripada vencu Valjevskih planina, ostalo u knjigama. Gore je, na Kneževom polju, pod Malim Povlenom, koji je viši od Velikog, vikendica eksministra policije Dušana Mihajlovića. Ko sve gore, kod Dušana, nije izlazio na vazduh, ima u autobiografskoj knjizi "Povlenske magle i vidici", biće i u arhivi državne bezbednosti. Pre nekoliko godina okupljanja na Povlenu su dobila formu obeležavanja slave Crkve Sv. arhiđakona Stefana, poznat kao Stefan Vetroviti, koju je gore izgradio vinar Milijan Jelić. Odlučeno, tako piše u letopis, da se slava proširi, i od prošle godine se na dan slave crkve održava Sabor. Sve da se afirmiše tradicija, priroda, da se čuva, i da se gradi. Prvi sabor im’o čast da mu prisustvuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Nebojša Stefanović, koji gore rek’o: Meni je izuzetno drago da sam bio gost baš na ovom Prvom saboru, i ono što je meni izuzetno drago da mogu da podržim je upravo ta tradicija našeg naroda koja mi se čini da je nedovoljno dobro zastupljena... Jer mislim da je to pravi način da se razvije naša privreda, ali i održi nešto što je tradicija našeg naroda. Tradicija je prepoznata, uključio se naš nevladin sektor, pokrovitelji Sabora postali Ministarstvo kulture i grad Valjevo. Sve se upelo da – kako veli predsednik na Organizacioni odbor, gospodin Nikola Radojičić, koji SNS većnik Valjeva za strateško planiranje i razvoj – "Sabor preraste u svojevrsnu duhovnu i narodnu svetkovinu, koja će omogućiti razvoj i afirmaciju ovog kraja kao i bolji život stanovnika na ovom području"!


SREĆNO TI MJESTO

To bilo od tih informacija, ajmo na poeziju i prozu. Dakle, subota, 10. avgust, Drugi sabor na Povlenu. Do crkve, koja pod Mali Povlen, mnogo kola, mnogo ljudi, organizator i gosti znaju zašto tu. Na zvoniku, do male crkve, takoreći zastava na kojoj piše Sabor na Povlenu, ima tije beli otvorenih čadora sa medom, medovinom, i drugi čistači organizma. Ima tije bijeli čadora jošte, pod jedan žiri, iguman manastira Lelić Avakum, poznati književnik Radovan Beli Marković... Ima i bijeli čador pod koji gospodin SNS zamenik na gradonačelnik Valjevo, koga zovu Vita Hegel, koji za ovu priliku gologlav i koji za ovu priliku predvodi, vele, delegaciju iz Češke, oli će biti Slovačke. Gospodin Hegel, pre no što goste rakijicom kucne, pravilno se desnom prekrsti. Dušan Mihajlović prisutan, vele čeka se Matija Bećković da otvori Sabor.

Ne bilo Matije, krenu program, devojče u narodnu nošnju reče pesmu Milosava Tešića, evo stiha, Iz kolibe prhnu pleva/ Lebdi šljiva vrh Valjeva... To bila dobrodošlica, reč dobi meštanin nadimka Regan, nekad na Kneževom polju bilo 20-30 koliba, više nema, posle se pojavile vikendice zahvaljujući Dulu Mihajloviću, ima pesmu: Oh Povene, lepa si planina/ U tebi je živeti milina/ Na Povlenu livade i vode/ ko dođe n’ume d’ode... Javi se prvi zdravičar, brka sa crnu šajkaču, Velibor Veličković sa Golije, Dižem ovu čašu za zdravlje i sreću našu, zdrav bio srpski domaćine, ovih gora sinji sine, uvek imao i goste primao, njive žnjeo, livade kosio, svima davao, nikad ne prosio, vodu nikome natrunio... Vazda ti brazda bila duboka, žena u struku tanka, u kuku široka... Dižem ovu čašu za đecu našu, za đake, vojnike, za našu braću pjesnike...

Javi se dete Marko Vitezović, Tubići kod Kosjerića, pa se reče k’o mator čo’ek, Pomozi bože, u dobri čas domaćine, neka rodi šljiva, od neba ti rosilo, a od zemlje rodilo, zdravo ti i srećno bilo, do zemlje se savilo... Kazandžijo stari, založi zažari, nek poteče kao reka, da se pije mesto mleka, zdravi da ste braćo i lijevo i desno, domaćine, srećno ti mjesto... Onda nastupi takoreći profesionalni čuvar tradicije, koji redno u TV Žika šarenicu, Dragiša Simić što ga zovu Runda iz Donje Toplice, Evo dižem ovu čašu vina, da poželim sreću vama svima, da nazdravim uz zahvalnost bogu, da nam ništa dušmani ne mogu... Nikad više da ne bude rata, radnicima nek je veća plata, politiku seljak nek ne vodi, nek nam šljiva i malina rodi... Pozdrav svima sa Povlena, cara Valjevskih planina, niko nema, niko nema što Srbija ima... Poslednji bi zdravičar i guslar Vuk Pantović sa Golije, stamen ko u njega reči, Podvižniče crkve i starine, branioče zemlje, otadžbine, hranioče đece i mladine, zorioče zorom stvorioče, pravo da si srpski bosioče, sve ti srećno bilo što započeo... Zdravo da si delijo sa šajkačom, vazda zdravo pred svim osvajačem, čast šajkači i tvome opanku, na svakome polju i proplanku, tvojoj sablji i tvojoj kuburi, tvome oku što ne zažmuri, tvome vinu i tvom vinogradu, vinogradu svakom rukosadu, tvojoj kući, ambaru i toru, i zelenku i debelom doru, zdravlje, sreću, i rumenu zoru, na svakome taboru i zboru...


NESTA KUPUSA

Voditeljka mlada sve pozva u kolo, jerbo se bira i najbolji igrač, bi kolo široko, nastupi i mladi mađioničar iz Lazarevca, koji prikaza, "nekoliko neverovatnih trikova sa maramom, vatrom, i ostale veštine iz oblasti opšte magije". Posle tu tradicionalnu srpsku umetnost voditeljka reče pesmu Ljube Simovića, evo stihova, "Mudrac među nama ćuti, ćuti, jer smo mu jezik iščupali, jer smo ga kamenjem i cepanicama, jer smo ga dotukli"... objavi da nadmetanju kraj. Mikrofon dadoše igumanu manastira Lelić Avakumu, pa on reče da lepe bile zdravice, da i dečica lepo program odigrala. Iguman podseti na reči Sv. Nikolaja Srpskog, pa reče o lekovitosti Povlena, ako neko slučajno oseća da mu nije dobro u plućima, neka samo izađe na ova brda, prošeta nekoliko puta, i pluća će ga proći. Još se jednom podseti vladike Nikolaja, da nas bog složi, oboži i umnoži, sve pozva na trpezu ljubavi, da se malo okrepimo posle ovoga, ali po redu i redosledu, prvo gosti sa strane.

Sve nagrnu u veliku šatru, gde bila trpeza ljubavi, kanda svi sa strane. I reporter se, ko da je sa mladine strane, nađe u prednji stolovi, bliže čeonoj sofri. Kako je šatra kuća čudnovata, na priliku da reporter ispadne grbav, ali neka bude što biti mora, dakle, kamera opskura. U čeonu sofru, gde visila takoreći vezena zastava Sabor na Povlenu, do prve mantije, pristig’o Bećković Matija, tu i SPS gradonačelnik Valjeva, SNS predsednik Organizacioni odbor, gradski većnik za strateško planiranje i razvoj, dobrovoljno i taktički ode u ćošak, neko pokaza školski avion na nebesa, uključi se Odakle si sele muzika... Kod čorbe, kad bi Kud god da krenem, tebi se vraćam Kosovo... uzeše proglase ko najbolji igrač kola. Bi srebrnjak sa likom vladike Nikolaja za treće mesto, srebrenjak za drugo mesto, Nikolaj zlatnik dobi oficir u penziji Milorad, jer, srce igra, telo igra, oči igraju, damari igraju, noge samo nose...

Ispred žirija za zdravice se javi pisac Radovan Beli Marković, zdravice nisu mogle biti bolje, žiri doneo odluku da se tri nagrade podele na četiri zdravičara. Zdravičari primiše nagrade, sa pesmu se javi Dragiša Runda, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi, pa opet, Zovi, samo zovi... Onda Runda pređe na pesmu koja ga proslavila, glasno šapnu muzici, G dur, pa bi, Kuće male krečene u belo/ Takvo nam je nekad bilo selo... Iskoristi priliku, kao predsednik Udruženja za očuvanje i negovanje srpske tradicije i običaja kaže i veli da pripremio projekat kojim će se obeležiti 100 godina Kolubarske bitke, najveće kolo na svetu, kolo mira i prijateljstva, svi da se pridruže...

Sve uze da se zanima sa čorbu, kad, ko da neko od čela lupnu kašikom, javi se Prva mantija, Da čujemo reči našeg uzvišenog, čuvenog, ne samo u Srbiji, nego i dalje, neka ga čuju i anđeli, Matija Bećković, da nam on ispriča... Ustade Matija, vedro nebeski plav na sitne štrafte komplet, prvo pa inspirisano reče, Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Valjevo! Gospodin od preko puta reporter, koji od tu Užičku stranu, iz čista mira pređe na čistu kupus salatu, Matija pređe na suštinu, Planine su za vrline, vi ćete to razumeti na ovom mestu gde je Veliki Povlen najmanji... Bi još tije metafora i slika, Da se potrudimo da naše mesto među ljudima bude ono koje naše planine zauzimaju među planinama, i reporter pređe na kupus, nesta kupusa, Matija završi, Srećna slava, srećan praznik!

To ne bilo sve od beseda za anđele, od čela sofre se diže jedan što rekoše da predsednik Skupštine Republike Srpske. Gospodin od preko puta reporter uze žvaće pasulj, koji bio nekako živ, Republike Srpske dužnosnik bi na toj visini, Braćo i sestre, ministri, visoke zvanice, želim da vas pozdravim u svoje ime, da prenesem pozdrave Srba iz RS bratskom narodu, našem narodu Srbije... Gospodin od preko puta reporter, iz svoji razlozi, uze insistira na još kupusa, SNS Vita Hegel prikopča lila džemper na kopčanje, RS gospodin bi na još viši visovi, Drago mi je što vidim omladinu, veselje, što vidim da se Srbija vraća svojoj pradedovskoj tradiciji, vjeri i svim vrednostima, ovo je garant da će Srbija opstati i ostati, ovo je budućnost!

Čelu sofre se primače zdravičar Pantović, Časni oci mironosci, časni oci stvaraoci, neka Vetroviti Stefan odagna maglu iznad naše Srbije, pa se maši za gusle, Hej gusle moje sa slavnog Ostroga, da zamolim Svevišnjeg boga, Majku božju, Svetog Vasilija... da nam vrate Crnu Goru i Makedoniju, da nam vrate srce iščupano Metohiju i Kosovo ravno... Matija usta poljubi guslara, aplauzi se nastaviše, u prvu sofru svojim poslom ode gospodin Aleksandar Stefanović, zvani Aca Četnik, koji pre Vučić bio Šešelj generalni sekretar, nešto na uvo šapne igumanu lično, i reporter, ništa kupus, pređe na to pečenje, sve deblji špricer, sve ko da ode u taj ajtaš, muzika uzme sve jače besedi, Boj se bije bije, zastava se naša vije, za slobodu Srbije...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net