Izborni uslovi
Dva javna servisa - Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine finansiraće se iz budžeta - kontinuitet RTS i RTV
Savet Republičke radiodifuzne agencije na sednici u petak, 9. avgusta nije dodelio dozvolu za emitovanje televizijskog programa za područje Republike Srbije – mreža K5. Nijedna od dve televizije (TV Nova.rs i TV Kopernikus Svet plus 3) koje su imale potpunu i blagovremenu dokumentaciju, a učestvovale su na Javnom konkursu, nisu dobile potreban broj glasova članova Saveta.
Glasanje je bilo tajno, dva člana Saveta glasala su za Televiziju Nova.rs, tri člana za TV Kopernikus Svet plus 3, a četiri člana Saveta nisu dala glas ni za jednog podnosioca prijave.
Prema Zakonu, Savet RRA je dužan da ponovo raspiše Javni konkurs, izuzev ako Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija ne odluči da mrežu K5, ugašene TV Avala, ustupi za proces digitalizacije Republike Srbije, što znači da bi trebalo promeniti Plan raspodele radiofrekvencija.
RRA upozorila TV Pink
Savet RRA izrekao je u sredu 7. avgusta meru upozorenja emiteru TV Pink zbog kršenja Zakona o radiodifuziji, Zakona o javnom informisanju i Kodeksa o ponašanju emitera i obavezao emitera da prestane svako dalje kršenje ovih propisa kao i vođenje kampanje protiv bilo kog pojedinaca ili organizacije. Savet zahteva i da televizija Pink ne koristi uvredljiv ton u odnosu na bilo koga, da poštuje načela profesionalizma i dostojanstva ličnosti.
Savet očekuje da kompanija Pink u svojim programima, kako terestrijalnim, tako i kablovskim, dosledno sprovodi odredbu Kodeksa o ponašanju emitera koja definiše obavezu emitera da se stara da lično uverenje i mišljenje urednika i novinara ne smeju da diskriminatorno utiču na izbor teme i način njenog predstavljanja.
Dopunjeno 9. avgusta
Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 07. 08, na svom sajtu, nacrte zakona o elektronskim medijima i javnim servisima o kojima će biti sprovedena javna rasprava.
Nacrtom zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je da u Srbiji postoje dva javna servisa – Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, a umesto pretplate, uvodi se njihovo finansiranje iz budžeta Srbije.
Članom 45. zakona o javnim servisima utvrđen je pravni kontinuitet Javne medijske ustanove „Radio televizija Srbije“, odnosno Javne medijska ustanove „Radio televizija Vojvodine“, sa do sada postojećima Radiodifuznom ustanovom Srbije, odnosno Radiodifuznom ustanovom Vojvodine, koje su osnovane Zakonom o radiodifuziji.
Isto tako, utvrđeno je da mandat lica imenovanog ili biranog do stupanja na snagu Zakona prestaje istekom mandata na koje je ono imenovano ili birano, ali da na osnovu ovog zakona ne može ponovo biti imenovano lice već imenovano, odnosno birano onoliko puta koliko po Zakonu može biti najviše puta imenovano. Predviđeno je i da danom stupanja na snagu Zakona zaposleni u Radiodifuznoj ustanovi Srbije, odnosno Radiodifuznoj ustanovi Vojvodine nastavljaju sa radom kao zaposleni u Javnoj medijskoj ustanovi „Radio televizija Srbije“, odnosno kao Javnoj medijskoj ustanovi „Radio televizija Vojvodine“ na poslovima na kojima su radili.
Izvod iz zakona o javnim servisima:
Finansiranje iz budžeta Republike Srbije za namenske programske sadržaje
Član 40
Iz budžeta Republike Srbije obezbeđuje se deo finansijskih sredstava radi ostvarivanja prava građana na informisanje, po osnovu projekata programskih sadržaja ustanova javnog medijskog servisa koji su namenjeni:
1) informisanju pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji na jezicima nacionalnih manjina;
2) osobama s invaliditetom i deci sa teškoćama u razvoju ili koji se odnose na život, događaje i probleme tih osoba;
3) informisanju građana Republike Srbije koji žive na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija;
4) informisanju građana Republike Srbije koji žive van njene teritorije i javnosti u Republici Srbiji koji se odnose na život, događaje i probleme njenih građana koji žive van njene teritorije;
5) razvoju nauke i obrazovanja;
6) vaspitanju i obrazovanju dece i mladih;
7) informisanju i obrazovanju javnosti o očuvanju kulturne i prirodne baštine, zaštiti prirode, životne sredine i ljudskog zdravlja;
8) razvoju medijske pismenosti, a naročito koji značajno doprinose obrazovanju dece i mladih u toj oblasti;
9) ostvarivanju javnih interesa u oblasti javnog informisanja, u smislu zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja.
Finansijska sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo za proizvodnju navedenih programskih sadržaja.
Finansijska sredstva potrebna za ostvarivanje projekata iz stava 1. ovog člana utvrđuje Upravni odbor ustanove javnog medijskog servisa i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove javnog informisanja do 1. avgusta tekuće godine za narednu godinu.
Ministarstvo nadležno za poslove javnog informisanja i ustanova javnog medijskog servisa ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa korišćenjem sredstava iz stava 1. ovog člana, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona o budžetu Republike Srbije za određenu godinu.
Isplata sredstava iz budžeta Republike Srbije vrši se u četiri jednake rate, saglasno zakonu o budžetu Republike Srbije.
Ugovor iz stava 4. ovog člana objavljuje se na internet stranici ustanove javnog medijskog servisa i nadležnog ministarstva.
Finansiranje prenosa i emitovanja programa ustanova javnog medijskog servisa
Član 41.
Iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za naknadu troškova prenosa i emitovanja programa ustanova javnog medijskog servisa putem elektronskih komunikacionih mreža za digitalan zemaljski prenos signala.
Ministarstvo nadležno za poslove javnog informisanja i operator elektronske komunikacione mreže za digitalan zemaljski prenos signala ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa načinom i uslovima naknade troškova iz stava 1. ovog člana, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona o budžetu Republike Srbije za određenu godinu.
U slučaju da se ugovor iz stava 2. ovog člana ne zaključi u propisanom roku, prava i obaveze u vezi sa načinom i uslovima plaćanja troškova iz stava 1. ovog člana privremeno uređuje regulatorno telo nadležno za oblast elektronskih komunikacija.
Ustanova javnog medijskog servisa snosi troškove prenosa i emitovanja svojih programa putem drugih elektronskih komunikacionih mreža.
Zabrana uticaja na nezavisnost ustanove javnog medijskog servisa
Član 42.
Obezbeđenje sredstava iz budžeta Republike Srbije na način iz čl. 39, 40. i 41. ovog zakona ne sme uticati na nezavisnost ustanove javnog medijskog servisa.
Nova tehnološka dostignuća i niska naplata pretplata
Predlagač daje sledeće obrazloženje razloga za donošenje zakona o javnim servisima:
U oblasti elektronskih medija u Republici Srbiji, a naročito u državama članicama Evropske unije, od momenta donošenja Zakona o radiodifuziji (2002. godina) došlo je do niza promena, prevashodno nastalih usled pojave i primene novih tehnoloških dostignuća u sferi digitalnog prenosa i pristupa informacijama i medijskim (programskim) sadržajima. To je za posledicu imalo pojavu programskih sadržaja, sličnih televizijskom programu, ali koji su gledaocu dostupni u momentu koji on izabere i prema redosledu koji on odredi (audio-vizuelna medijska usluga na zahtev). Isto tako, tradicionalni televizijski programi postali su dostupni gledaocima, zahvaljujući novim tehnologijama (razvoj interneta), i putem mobilnih telefona, personalnih računara i tablet računara.
S druge strane, navedene okolnosti omogućile su da se oglasne poruke (reklame) prezentuju gledaocima na do tada nepoznate načine, koji, između ostalog, podrazumevaju da on može izabrati da li želi da vidi sadržaj oglasne poruke ili ne. Pored toga, došlo je do pojave novih načina poslovanja (novi biznis modeli) na tržištu elektronskih medija, tako što je značajno osnažena uloga uslovnog pristupa medijskim uslugama (uslovljavanje pristupa programskim sadržajima uz plaćanje posebne naknade značajno je olakšano primenom novih tehnologija) i tako što su se pojavili novi subjekti poput operatora mobilne telefonije koji počinju svojim poslovanjem da bitno utiču na sferu elektronskih medija.
Kako su javni medijski servisi deo sfere elektronskih medija, u vezi sa navedenim promenama, postavilo se pitanje da li će se njihova uloga i funkcije izmeniti i na koji način će svoju ulogu ostvarivati u promenjenom medijskom okruženju. Pored toga, kao ključni problem javnih medijskih servisa javila se niska naplata TV pretplate, kao osnovnog izvora finansiranja, što je imalo za posledicu stalni nedostatak sredstava za kvalitetno ostvarivanje funkcija javnog medijskog servisa…
1) prepoznate su nove medijske usluge, slične televizijskom programu, koje su se u međuvremenu pojavile usled razvoja tehnologija, kao audio-vizuelne usluge na zahtev (on-demand audiovisual media services) i u vezi sa njima predvidela niz posebnih odredbi (posebni pravni režimi zaštite maloletnika i zaštite evropske produkcije);
2) predviđene su odredbe koje uvode plasiranje proizvoda (product placement), kao novi vid oglašavanja, i nove načine odvajanja oglasnih poruka od programskih sadržaja, ili na drugi način menjaju do tada važeći pravni režim oglašavanja;
3) precizirane su obaveze u vezi sa zaštitom evropske produkcije;
4) precizirane su obaveze u vezi sa pribavljanjem prava na prenos događaja od posebnog značaja za javnost, kao i prava u vezi sa pristupom tim događajima.
Iz obrazloženja zakona o javnim servisima
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) . zahtevaju od Ministarstva kulture i informisanja da povuče iz javne rasprave Nacrt zakona o elektronskim medijima i Nacrt zakona o javnim medijskim servisima i omogući radnoj grupi eksperata da okonča svoj rad na ovim zakonskim tekstovima, u skladu sa najvišim evropskim i uporednopravnim standardima.
Nacrt zakona o elektronskim medijima stavljen je na javnu raspravu iako radna grupa Ministarstva za izradu medijskih zakona nije završila rad na ovom zakonskom tekstu. S druge strane, Nacrt zakona o javnim medijskim servisima stavljen je na javnu raspravu iako se bez imalo dvoumljenja može okvalifikovati kao tekst koji je protivan Ustavu Srbije i svim najvišim standardima koji se odnose na status i delatnost javnog servisa.
Pravno-politički gledano, čini se kao da je Nacrt zakona o javnom medijskom servisu pisao neko ko uopšte ne razume prirodu javnog servisa i njegov odnos prema potrebi zadovoljenja javnih interesa u sferi informisanja.
Činjenica je da radna grupa Ministarstva za izradu medijskih zakona nije autor Nacrta zakona o javnim medijskim servisima. NUNS i CUPS zahtevaju od resornog Ministarstva da obavesti javnost ko je i po čijem nalogu pisao Nacrt zakona o javnim medijskim servisima, jer je nedopustivo da se zakoni od najvećeg značaja za demokratski poredak pišu u tajnosti.
NUNS i CUPS podsećaju javnost da pred državom Srbijom i dalje stoji obaveza da celokupnu oblast javnog informisanja, uključujući i oblast elektronskih medija i javnih servisa, uredi u skladu sa najvišim evropskim standardima, i to na transparentan način, u okviru javne demokratske razmene mišljenja svih onih koji su neposredno zainteresovani za sadržinu ovih pravila.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
